Nikotinska zavisnost - pred njom se najjaci karakteri savijaju kao mesing i zbog tog malog zadovoljstva strada krpuna stvar kao sto je licno zdravlje.
I ne samo licno, vec imamo i pusace - satelite, sekundarne pusace koji su prinudjeni da udisu dim. Pusac prakticno onima do kojih mu je najvise stalo nanosi vrlo ozbiljno ugrozava zdravlje.
Navikavanje je vrlo jednostavno, samo se opustite i nemojte puno da razmisljate. Odvikavanje je malo teze. Ulaz je besplatan, a izlaz se, nazalost, placa papreno.
Svakom treba neko, pa tako i kod odvikavanja, mozda neko ima neki dobar savet, ili mozda ima neko dobro pitanje. I to je neki motiv za pokretanje ove teme. Licno vise verujem u toplu ljudsku rec nego milion preparata i reklama, vradzbina, cudotvornog kamenja, gustera i slepih miseva.
Definitivno je u pitanju i drustveni fenomen. Ubedjen sam da se za zdravlje u drzavi ne izdvaja onoliko para koliko kostaju cigarete koje se popuse. I oni koji najmanje imaju - najvise puse zapravo, tako da je interesantan i ekonomski momenat u ovoj prici.
Iako sve činite za njegovo dobro, vaše telo ponaša se gore nego vaše dete. Buni se i pravi vam svakojake probleme, samo zato što ste odlučili da ga lišite nikotina. Evo šta će vam se sve događati i kako sa ovim problemima možete izaći na kraj.
Iritiranost Telo traži nikotin, 2 - 4 nedelje. Šetnja, topla kupka, vežbe za relaksaciju.
Malaksalost Nikotin je stimulativan, 2 - 4 nedelje. Dremnite tu i tamo, nemojte se naprezati.
Nesanica Nikotin ugrožava neke moždane funkcije, 2 - 4 nedelje. Izbegnite kofein posle šest popodne, relaksirajte se.
Kašalj, suvo grlo, promuklostTelo se oslobađa naslaga koje su blokirale normalan dotok vazduha u pluća. Nekoliko dana. Pijte dosta tečnosti, uzmite malo sirupa protiv kašlja.
Nesvestica Telo dobija više kiseonika, 1 do 2 dana. Budite pažljiviji, oprezno se krećite.
Nedostatak koncentracije Telu je potrebno vreme da se prilagodi nedostatku nikotinskog stimulansa. Nekoliko nedelja. Planirajte rad, izbegavajte dodatni stres.
Stezanje u grudima Napetost zbog telesne potrebe za nikotinom ili bol u mišićima zbog kašljanja. Nekoliko dana. Dišite duboko, topla kupka, relaksiranje.
Zatvor, gasovi, bol u stomaku Varenje se usporava jedno kraće vreme 1-2 nedelje. Pijte puno tečnosti, jedite sveže voće i povrće, cerealije.
Glad Potreba za cigaretom može se pobrkati potrebom za hranom. Nekoliko nedelja. Pijte vodu ili niskokalorična pića, pojedite nešto niskokalorično.
Kriziranje za cigaretom “Skidanje” sa nikotina, droge koja izaziva zavisnost. Najčešće traje prvih nekoliko dana, ali može trajati i nekoliko meseci pa i godina. Istrpite. Krize traju tek nekoliko minuta, skrenite misli na nešto drugo, vežbajte.
Glavobolje Višak kiseonika i manjak ugljen-monoksida u telu 1-2 nedelje. Pijte vodu, primenite tehnike opuštanja.
Naučnici su utvrdili da pušenje, pored sve štete, može organizmu doneti i pokoju korist. Zavisnost je povezana sa dopaminom, koji se proizvodi u mozgu kada se osećate naročito dobro. Kada zapalite cigaretu, nivo dopamina raste, što stvara zaštitu od Parkinsonove bolesti. Istovremeno, nikotin povećava elektronsku aktivnost mozga i poboljšava koncentraciju.
Nikotinska kiselina, niacin, deo je kompleksa vitamina B. Kada uvlačite dim, stvarate dodatnu zaštitu od pelagre, bolesti koju odlikuju problemi organa za varenje i upale na koži. Već godinama je poznato da nikotin pomaže ljudima koji pate od Alchajmerove bolesti i šizofrenije. Najnovija istraživanja pokazuju da pomaže i kod Parkinsonove bolesti i Tureovog sindroma.
Saveti terapeuta
Napravite listu razloga zbog kojih biste da ostavite pušenje, kao i listu razloga zbog kojih pušite. Procenite šta su vam prioriteti. Koji god metod da koristite, koncentrišite se na to da ne pušite danas, nemojte razmišljati o narednim danima. Nemojte misliti o sebi kao o pušaču koji nastoji da se odvikne. Tretirajte sebe kao nepušača, i ubrzo ćete to i postati.
Nakon što ostavite pušenje, imaćete krize. Iako one traju kratko, ima nekoliko stvari koje vam mogu pomoći da ih prevaziđete:
· Odložite posezanje za cigaretom. Želja će vas proći za nekoliko minuta. Ne popuštajte.
· Udahnite dvaput, najpre jednom sporo i duboko, onda samo sporo. Pijte vodu u malim gutljajima i zadržavajte je malo u ustima.
· Skrenite sebi misli sa pušenja. Fokusirajte se na ono što treba da uradite, ustanite, hodajte ili čitajte nanovo razloge zbog kojih ste odlučili da prestanete da pušite. Bilo šta što će vam skrenuti misli sa pušenja na nekoliko minuta.
Podsećajte se redovno na razloge zbog kojih ostavljate pušenje. Svaki put kada se oduprete želji za pušenjem nagradite sebe na neki način (naravno, ne cigaretom)
Pušenje ili stas
Novi nepušači imaju običaj da dobiju na kilaži, što je normalno, a i zdravije je od pušenja. Naravno, i to se može izbeći, a evo i kako:
· uobičajite svakodnevnu brzu šetnju
· jedite uobičajenu hranu, ali u manjim količinama
· pijte niskokalorična pića ili jedite slatkiše bez šećera (za dijabetičare) kada ste gladni
· ustanite od stola čim završite obrok
· operite zube odmah posle obroka
U našoj zemlji se svakog 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima. Cilj ovogodišnjeg obeležavanja je da se pod sloganom: "Srbija protiv duvanskog dima" građanima ukaže da su pušenje i duvanski dim vodeći faktori rizika za nastanak mnogih hroničnih nezaraznih bolesti, kao i da se upoznaju sa značajnim zakonima iz ove oblasti koji su nedavno usvojeni.
Pušenje
Duvan je sasušeni list biljke Nacatiana Tabacum iz tropskih krajeva Amerike. U Evropu je stigao početkom XVI veka. Već u XVII veku pušilo se u svim zemljama Evrope. Veliki otpor pušenju pružala je crkva, a u nekim zemljama i građanska vlast (Rusija). Surovo su kažnjavani sveštenici i kaluđeri.U Santjagu su petorica kaliđera 1962g živi zazidani u manastir zbog pušenja.
Pušili su uglavnom muškarci, žena - pušača skoro da nije ni bilo. "Duvan košta više nego što mislite" - je slogan koji je SZO dala za dan borbe protiv pušenja 31. o5. 1995-e godine. Pušenje značajno doprinosi nastanku u više od dvadeset oboljenja i preranoj smrti. Godišnje umre tri miliona ljudi u svetu.
U Novom Sadu umre nekoliko stotina godišnje što je mnogo, tim pre što se može izbeći. U Novom Sadu puši skoro svaki drugi čovek. Tačnije prema podacima iz pregleda uzorka stanovništva (25 - 64 godine) u 1994/5-oj godini puši 51 odsto muškaraca i 33,7 odsto žena. Najčešći početak pušenja je između dvanaeste i šesnaeste i 16-te godine. Poslednje dve decenije došlo je do lakog smanjenja broja pušača muškaraca,dok je broj pušača žena značajno porastao. To se dešava u mnogim zemljama u razvoju, međutim ima zemalja gde pušenje značajno opada. U pomenutom periodu u Americi je prestalo da puši više od šezdeset miliona amerikanaca. Značajno je smanjeno i u zapadnim evropskim zemljama i u Australiji.
Zdravstevene posledice:
Najveće posledice pušenja su na kardiovaskularni sistem. Oko polovine pušača umre od KVO, među kojima dve trećine od koronarne srčane bolesti, odnosno pušenje doprinosi u 30-40% koronarnoj smrti, a u mladih ljudi čak i više. Pušenje je odgovorno za 30 odsto smrti od raka, naročito kada se radi o raku pluća. Pušač češće oboljeva od raka pluća 10-30 puta od nepušača.
Sastav obradjenih litova duvana:
- nikotin 2-4%
- ugljeni hidrati 5-20%
- belančevine 4-12%
- razne smole 7-14%
- organske kiseline 5-15%
- etarska ulja 0,1-1,5%
Specifičan miris potiče od etraskih ulja, a neprijatan miris i gorak ukus od sagorelih produkata belančevina. U duvanskom dimu koji se udiše ima dva puta manje kiseonika, dvesta puta više ugljen dioksida i oko trideset hiljada puta više ugljen monoksida.
Cijan vodonik - se nalazi u cigareti u koncentraciji oko sto i šezdeset puta većoj od one koja je dozvoljena u industriji.
Amonijak - daje specijalan miris duvanu koji sagoreva. U organizmu može dovesti do krvarenja i slabljenja desni, smanjuje sposobnost čula mirisa i ukusa.
Ugljenmonoksid (CO) - oko trista puta put se jače vežeza hemoglobin od eritrocita i tako zauzima mesto kiseoniku. Tri do četiri cigarete popušene u zatvorenim kolima izazovu efekat sličan dejstvu čašice žestokog pića. Posebno deluje štetno na vid, naročito noću.
Nikotin - pripada grupi najjačih otrova. Smrtonosna doza za čoveka je 60-70mg (jedna kap).
Katran - duvana sadrži više od dve stotine komponenti od kojih je poznato šezdeset koji mogu izazvati tumor u eksperimentalnih životinja. Prilikom pušenja dim oblaže pluća tečnim katranom. Poslednja trećina cigarete sadrži više katrana, nikotina i ostalih otrova, više nego prethodne dve.
Fenol - nagriza i oštećuje disajne puteve i pravi opekotine svojom toplotom do 60C. Zato je pogrešno pušiti posle infekcije respiratornih puteva.
Pušenje menja imunološu sposobnost organizma. Uočen je toksični efekat na alveolama i makrofagima (ćelije koje učestvuju aktivno u imunom odgovoru). Promene su kvantitativne, morfološke i metaboličke.
Pušenje i maligne promene:
Među brojnim kancerogenima najvažniji su nitrizoamini, benzopireni, radioaktivni polonijum, arsen, ugljovodonici. Dimethyenitrosamin je jedan od najjačih kancerogen. Slično je i sa 2-naflilaminom i 4-aminobifenilom. Američki priručnici za zaštitu na radu preporučuju da se izbegne izlaganje ovim materijama.
Uticaj pušenja na C-vitamin:
Ako pušač dnevno popuši dvadeset cigareta C-vitamin se smanji za polovinu.To može izazvati smetnje u funkcionisanju mozga, te dovesti do pojave simptoma neurastenije, slabog pamćenja i opštu psihiču malaksalost.
Isharana pušača trpi. Smanjuje se inače nedovoljno unošenje voća i povrća. Povećava se koncentracija slobodnih hemijskih radikala u plućima i telesnim tečnostima, što je još jedan razlog da pušači imaju češće rak pluća. Slobodni radikali se stvaraju ako se u ishrani troše animalne masi (zasićene masne kiseline) i kada je je organizam ozračen.
Zajedničko obeležje slobodnih radikala je da vrše:
- peroksidaciju lipidnih membrana čelija i organela
- reaguje sa molekulima DNA i RNA
- kidaju lance nezasićenih kiselina
- perforiraju membrane dovodeći do smrti ćelije
Zbog toga unos C-vitamina u dovoljnim količinama je višestruko značajno jer,
obnavlja zaštitne odlike vitamina E, efikasno kontroliše peroksidaciju, štiti jedarni materijal u ćelijama.
Pojava raka pluća je mnogo učestalija zbog dugogodišnje neadekvatne ishrane pušača, oksidacije C-vitamina, oslabljenog imuniteta, prisustva kancerogena i onkogena duvanskog porekla i zračenja.
Rak grlića materice - uzročna veza naročito izražena u dobnoj skupini 20-29 godina.
Rak pankreasa - od 30 odsto pripisuje se cigaretama i crnoj kafi.
Rak bubrega – je pet puta učestaliji kod pušača.
Duvanu se iz kozmetičkih razloga dodaju određene materije. To su:
- azbest (da pepeo ne bi padao na pod) koji je izuzetno kancerogen
- sumpor i olovo koji koriguju boju
- titan dioksid koji služi za izbeljivanje, izuzetno visoke toksičnosti koji može da dovede do slepila, nakaznosti dece, pa i intrauterine smrti ploda.
- antifrizse dodaje radi vlaženja i održavanja arome, izuzetno toksičan za bubrege.
Duvan ima povećan afinitet za radioaktivne elemente te u njemu ima:
- Polonijuma 210 koji zrači alfa zrake (dvadeset puta kancerogeniji od X-zraka) deluje lokalno, a kako je rastvorljiv u vodi raznosi se putem krvi po organizmu, ima ga cetiri puta više u plućima kod pušača, a u respiratornom epitelu sto puta više no u nepušača.
- Apatit koji se dodaje fosfatnim đubrivima koja se koriste za povećan prinos duvana.
Poznato je da rak na plućima izazivaju kancerogene materije duvanskoga dima i to u prvom redu benzopiren i nitrozamini. Zbog toga su uvedeni filteri. Duvanski dim sadži oko deset hiljada različitih sastojaka, odnosno jedinjenja.
Nikotina ima od 0,40 mg do 1,7 mg. Čak devedeset odsto nikotina se apsorbuje i odlazi u mozak i organe. Stiže i u majčino mleko. U jetri se pretvara u kotinin. Katrani važan sastojak daju ukus dimu, ali kancerogenost je neosporno visoka. Filter cigarete nije sposoban da zadrži tako mnogo štetnih materija u kratkom vremenskom periodu. On povećava opasnost od ateroskleroze i infarkta miokarda (7-11%) ako se popuši više od četrnaest cigareta jer povećava količinu ugljenmonoksida i za 28%
Filteri su sama pluća pisača!
Jedna cigareta prosečno gori dvanaest minuta i raspršava dim oko deset metara u kome ima više od šezdeset kancerogena. Naravno, taj dim udišu i nepušači i izlažu se posledicama kao i sami pušači. Prema proučavanju u SAD nepušači koji su u braku sa pušačima imali su rak u šezdeset odsto više slučajeva. Udovice zagrižanih pušača (studije u Grčkoj i Japanu) obolevale su dva do tri puta više nego one od nepušača.
Češća su pogoršanja postojećih respiratornih bolesti dva do četori puta kod dece čiji su roditelji pušači. Značajno se poećava nivo ugljenmonoksida u krvi kod nepušača već nakon pola sata boravka u prostorijama gde se puši. Dovoljno je dokaza da su "pasivni pušači" izoženi takođe svim posledicama koje imaju i aktivni pušači, zbog čega je uostalom i donet zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama.
Pušenje utiče da se krv brže zgrušava i to preko heparina koji se kod pušača povlači iz tkiva što dovodi do povećanog zgrušavanja. Pušenje utiče na oslobađanje adrenalina iz nadbubrega, što prouzrokuje sužavanje krvnih sudova i povećava agregabilnost trombocita. Zato pušači imaju dva do tri puta češće infarkt miokarda! Češće se javlja anemija, a detoksikaciona funkcija jetre je opterećenija za nekoliko puta. Preko sluznice respiratornih organa čija površina iznosi oko devedeset kvadratnih metara udahnuti duvanski dim ulazi u krvotok (eritrociti) i unosi veliki broj, štetnih supstanci, naročito ako se puši posle fizičkih napora.
Iz 1jednog grama popušenog duvana razvija se izmedju šezdeset i osamdeset kubnih centimetara ugljenmonoksida koji se čvršće vezuje za hemoglobin nego kiseonik pa ga pušači nemaju dovoljno. Duvanski otrovi umanjuju efikasnost leukocita, pa su učestalije infekcije, naročito virusne a smnjuje se i imunološka sposobnost.
Hronični bronhitisje dva do tri puta češći kod pušača. Pored više hiljada otrovnih materija sa jednom cigaretom se unese oko stodevedeset milijardi inertnih čestica. One dovode skupa do pojačane sekreije, opterećuju mehanizam eliminacije stranih materija i dovode do hroničnog kašlja. Treba imati u vidu i toplotni efekat dima na ćelije RES-a. Posebno cilijarnog epitela jer paraliza cilija posle jedne popušene cigarete traje 45-60 minuta, a one su najvažniji deo mehanizma za eliminaciju stranih materija. Ovi mehanitmi su praktično blokirani kod pušača ceo dan. Sekret se zadrzava, dolazi do zapušenja disajnih puteva, što pogoduje razvoju infekcije i ukoliko proces napreduje dolazi do velikih oštećenja i ireverzibilne faze hroničnog bronhitisa što dalje vodi emfizemu. Naravno u daljem toku dolazi do promena u malom krvotoku,opterećenja srca i njegovog slabljenja.
Koronarna srčana bolest arterijska hipertenzija, poremećaj ritma srca i zapaljenski procesi na arterijama su neizostavan sled događaja. Uticaj duvana na nervni sistem je evidentan, trovanje može biti i akutno i hronično a zabeleženi su i smrtni ishodi. Javlja se glavobolja, hiperrefleksija, psihomotorni nemir, napetost, nesanica, slabljenje pažnje, pamćenja i oskudnost asocijacija. Na vegetativni sistem nikotin u početku deluje nadražajno a zatim paralitički. Javljaju se i smetnje sa vidom, slabi oštrina iraspoznavnje boja.
Štetan uticaj se ogleda i na digestivnom traktu javljaju se opekotine na usnama, nikotinski stomatitis, pigmentacije zuba, oštećenja u celom zubu i mekim tkivima. Promene na jeziku dovode do oštećenja čula ukusa pa se radije konzumira ljuta i slana hrana a samim tim i shrana postaje nepravilna. Stimulisana je i sekrecija želuca pa pušači često pate od gorušice i ne retko se javlja i ulkusna bolest. Češće se javlja i rak jednjaka i pankreasa.
Dovodi do dva osnovna poremećaja: prenosa hranljuvih materija od majke na fetus i u fetalnoj cirkulaciji smanjena koncentracija kiseonika. Prevremeni porođaji su dva puta češći i ta učestalost je proporcijalna broju popušenih cigaretakod jedne trećine su nađene i promene u srčanoj radnji. Porođajna težina dece kod majki pušača manja je za 150-300gr. Češće su i anomalije pa i smrt ploda (34%).
Za trudnie koje puše važno je da znaju:
1. dva minuta nakon uvlačenja dima ubrzava se puls i povćava pritisak
2. posle pet minuta reaguje i plod (dete) isto jer dolazi do sužavanja krvnih sudova u posteljici i pupčanoj vrpci
3. posle 15 minuta srce deteta postize dvadeset udara više u minuti nego što je normalno
4. tek nakon 1h dejstvo nikotina polako popušta
Započeti poremećaj intrauterino se nastavlja i posle rađanja kod odojčadi su češća zapaljenja bronha,pluća, zapaljenja srednjeg uha i grčevi i diareje.
Pušenje utiče na sužavanje kapilara u koži, samim tim se smanjuje i priliv pa je koža isušena, češće naborana i zadebljala dakle brže stari. Menja se i boja postaje bledožućkasta pepeljasta i hladna. Nokti pucaju i pokrivaju ih nikotinske mrlje. Uz poremećenu ishranu sve skupa doprinosi ubrzanom starenju kože i utiče poebno na lepotu žene.
Pušenje i sport su nespojivi. Čak i jedna cigareta donosi slabiji učinak npr. kod strelaca pušenje pre takmičenja prouzrouje porast greške za 27% više.
Prestanak pušenja
Smanjuje se rizik od karcinoma pluča na nivo nepušača nakon pet godina nepušenja,a dve godine nepušenja smanjuje kardiovaskularni rizik za pedeset odsto. Zaista skupljeno je dovoljno dokaza da pušenje netreba ni započinjati odnosno za one koji puše: Treba što pre prekinuti! Pozitivan imidž je biti nepušač!
Ako pušite samo jednu do četiri cigarete dnevno, imate tri puta više šanse da umrete od srčanog oboljenja, zaključili su norveški naučnici. U njihovom istraživanju stoji da cigarete imaju štetniji efekat na žene, kao i da "laki" pušači oboljevaju od sličnih bolesti kao i teži pušači, što uključuje i rak pluća. Ovaj tim je od sredine 1970 - ih do 2002- e pratio zdravstveno stanje i stopu smrtnosti 43,000 muškaraca i žena, a istraživanje objavljeno je biltenu Tobacco Control (Kontrola pušenja).
Rak pluća
U poređenju sa onima koji nikada nisu pušili, muškarci i žene koji puše između jedne i četiri cigarete dnevno imaju tri puta veću šansu da umru od neke koronarne bolesti. Kod žena koje puše od jedne do četiri cigarete, šansa za dobijanje raka pluća pet puta veća, dok je kod muškaraca tri puta veća. Međutim, s obzirom da je u istraživanje uključen relativno mali broj muškaraca, ta proporcija možda i nije sasvim tačna. Utvrđeno je i da kod takozvanih "lakih" pušača postoji 1.5 puta veći rizik od smrti iz bilo kog uzroka u poređenju sa onima koji nikada nisu pušili. Stopa smrtnosti raste uporedo sa brojem dnevno popušenih cigareta.
Povremeno pušenje
Istraživači veruju da su njihovi zaključci precizni, i pored toga što su tokom pet godina morali da projektuju uticaj pušenja jedne do četiri cigarete dnevno kod onih lakih pušača koji su manje vremena pušili. Zaključak je da je stopa smrtnosti od koronarnih oboljenja 7% viša kod oba pola, a da je rizik od dobijanja raka pluća 47% viši kod žena. Jedan značajan broj lakih pušača je tokom studije povećao broj dnevno popušenih cigareta. Međutim, taj broj ni kod jednog nije prelazio devet cigareta dnevno.
Autor Dr Kjell Bjartveit takođe ističe da na osnovu istraživanja nije moguće utvrditi kakav uticaj povremeno pušenje – kao što je nekoliko cigareta tokom subotnjeg izlaska - može da ima na zdravlje. Dr Ken Denson iz Fondacije za istraživanje tromboze i hemostaze iz britanskog grada Thame dovodi u pitanje ovo istraživanje. On tvrdi da druga sveobuhvatna istraživanja nisu pokazala da manje od deset popušenih cigareta dnevno povećava rizik od srčanih oboljenja.
No, ipak ne postoji bezbedno pušenje!
Ajte ljudi pa koja je fora da teoriju napisete pomocu copy/paste.. :roll:
Statisticki podaci su veoma zabrinjavajuci, pusaca je sve vise, zdravlje je sve ugrozenije, ali sve koji konzumiraju cigarete boli uvo za upozorenja i apele..ja sam pasivni pusac, zahvaljujuci mojim roditeljima (!) ali se svecano zaklinjem da nijednu cigaretu necu staviti usta, cak ni da probam :!: Odvikavanje je,pretpostavljam, tesko i psihicki nesnosno, ali sve zavisi od osobe. Ako neko ima dovoljan razlog da ostavi pusenje,to ce i uciniti.
By the way, osobe koje puse - uzasno smrde na duvan. Bljak. Nikako ne odobravam pusenje u bilo kom zivotnom dobu.
_srculence_: Ajte ljudi pa koja je fora da teoriju napisete pomocu copy/paste.. :ro.
Srculence
samo je za poslednji post izvor "fonet" kako sam i napisala, a sve ostalo je deo radova u okviru prevencije nezaraznih oboljenja u primarnij zdravstvenoj zaštiti.
:klap: Ja kao nepusac podrzavam sve akcije na temu borbe protiv pusenja.
Smatram da je pusenje jedan od najgorih poroka danasnjice i ovom prilikom apelujem na sve ljude da ostave duvan po strani da nebi trovali sebe. a ni ljude u svom okruzenju. Najtezi trenuci kod pusaca su kad u svojoj neposrednoj blizini imaju decu na koju ni malo ne obracaju paznju. Po meni bolje je dete istuci sibom po guzici, nego pusiti u njegovoj blizini. Razlog; pa masnice od sibe ce proci, a trovanje detetovih pluca ostaje vecno. Ja licno sam probao da pusim i nisam se pronaso u tom svetu, pa bi bilo lepo da se ni ostatak sveta ne pronadje sebe u duvanskom dimu.
Doduse, ako bi svi bacili cigarete, ostalo bi mnogo nezaposlenih sirom sveta, ali to je vec neka druga tema, za drugu priliku.
_srculence_: Ajte ljudi pa koja je fora da teoriju napisete pomocu copy/paste.. :roll:
Statisticki podaci su veoma zabrinjavajuci, pusaca je sve vise, zdravlje je sve ugrozenije, ali sve koji konzumiraju cigarete boli uvo za upozorenja i apele... ja sam pasivni pusac, zahvaljujuci mojim roditeljima (!) ali se svecano zaklinjem da nijednu cigaretu necu staviti usta,cak ni da probam :!: Odvikavanje je, pretpostavljam, tesko i psihicki nesnosno,ali sve zavisi od osobe. Ako neko ima dovoljan razlog da ostavi pusenje, to ce i uciniti.
By the way,osobe koje puse- uzasno smrde na duvan. Bljak.
Nikako ne odobravam pusenje u bilo kom zivotnom dobu.
Dzabe sve ovo sto pisete zar mislite da ce iko da vas poslusa pa makar i procita ovo? Onaj ko je hteo da bude pusac on je poceo da pusi onaj ko je hteo da ostavi pusenje on ce ostaviti ili je vec ostavio onaj ko je antipusac on nece pusiti. Dzabe ovo pisete retko ko ce ovo uzeti da procita. Istina je sve je vise pusaca ali niko nije kriv tome vec oni (pusaci) sami. Evo pocinjem od sebe pusac sam i to mojom voljom, niko nikoga ne tera da pusi pije da se drogira to je svoja volja. Da ja hocu da ostavim ostavila bih pusenje odmah.tako da ljudi dzabe se vi trudite da ljudima mnogo sta dokazete time sto pisete na sta lici pusac itd... inace samo jedno sam htela da napomenem pusac se ne oseca na dim ako nece, ako vodi racuna redovno o higijeni i ostalome onda ne moze ni da se provali da je pusac. Napominjem uvek krecem od sebi nadam se da se niko nece uvrediti zbog mojih reci.
Tema je upravo otvorena na inicijativu članice Lize koja je započela tretman odvikavanja mi smo dali svoj znak podrške njoj(ona nam se javlja svakodnevno i veoma je zadovoljna što smo uz nju na ovakav način) a ujedno se nadam da smo podstakli mnoge da razmisle još jednom o svojoj navici.
Iako je ovo cyber komunikacija,ja ću biti slobodna da kažem da korespondira sa kratkim kontaktom pacijent-lekar koji se u strategiji prestanka pušenja u cilju motivacije i pomoći označava kao :kontakt "oči u oči"
Krenimo od toga da osobe koje konzumiraju cigarete nisu bas jakog karaktera. Ako vas je zadovoljstvo koje pruza dim i nikotin tako lako povuklo, da niste uspeli da se izborite sa tim, cak iako je to porok, onda stvarno nemam reci. Izgleda da je pusacima kratkotrajna harmonija mnogo bitnija od samog zdravlja. Na taj nacin ne razmisljaju odgovorni i zreli ljudi, defintivno ne. Ja pusenje smatram necijom slaboscu. Istina je da su pusaci sami odlucili tako,ali to je isto kao kad narkoman odluci da nastavi da se drogira samo zato sto mu tako odgovara, (jer cigarete su droga). Mislim da je sve to i previse nepromisljeno i glupo i znam da ne mogu i ne zelim da uticem na tudj izbor da li ce da pusi ili ne,ali svakako da svi ti "lepi" osecaji koje pruzaju sastojci jedne cigarete - su apsolutno veliko nista spram zdravlja! Ako ne mozete da se oduprete porocima, generalno ste propali narode. Bedna volja bedna samokontrola je u pitanju.
majra:
_srculence_: Ajte ljudi pa koja je fora da teoriju napisete pomocu copy/paste.. :ro.Eh, srculence
samo je za poslednji post izvor fonet, kako sam i napisala a sve ostalo rad u okviru prevencije nezaraznih oboljenja u primarnij zdravstvenoj zaštiti.
Izvini, moja greska. :oops: