Poetski tonovi u lepezi zivota - M.Dragica Umetnost

Uvek cu ti doci

Uzmi ruku moju
Na grudi prisloni
Za svu ljubav tvoju
Osmeh mi pokloni.

Sakri me u snove
I secanja mila
Blaga svetla zovu
Pod vaskrsnja krila.

Uvek cu ti doci
Kad pozelis mili
Zemlji moram poci
Sudbina me sili.

Grob je samo mesto
Gde kosti mi leze
Srce cuva vesto
Sto zauvek veze.

M.Dragica

Ko drzi uzda

Kise liju, k'o jesen da je,
jos kaputi ledja greju-
ko nam leto
vodom baje
i sakri sunce
pod nebesku steju

Opet ce zraci
zemlju da uprze
i tanku kozu
sa ledja smaknu,
jer Bogovi nad nama
usko uzda drze

Da li su oni krivi
sto kolosek menja doba,
ili majmunu
na dve noge
se dug vraca,
zbog galopirajuce
napredne zlobe?!

M.Dragica

Prizma

Tvorci iz prikraja
muljaju i mute
iz senki potaja
kobne tajne cute.

U cardaku zica
uvo prizme slusa,
iznad leta ptica
i andjelskih dusa.

U mrezama tajni
oguglana cula,
a covek je lajni
doradjena mula.

Jedna konjska snaga
i magare tupo
gomilaju blaga
za vodjenje skupo!

M.Dragica

Subota

Sbotnje jutro,
za svasta je dan.
Tek uz kafu slatku
proslika se plan.
Ne zurim.
Pazar je na prvom redu,
ostalo kad se vratim
i redosled poslozim,
dan da pozlatim.

Korpu i natenane,
usput srecem znane,
neke iz vidjenja znam,
ali osmeh se siri sam,
subota je;
u susret ide jedna
poodmaklih godina dama,
upostila usta,
dal je muka slama-
kao da nije sama?!

U radnji usluge same
trazim potrebe plana,
izmedju rafova krijem
od abronosa vikendnog dana-
kolica skripe!

Skoro je podne,
vratih se glupostima prepune glave,
u korpi pola rucka!
Od elana jutarnje kafe
osta talog subote.

M.Dragica

Ko ce koga

Ugledao pacov sarku
Svidi mu se njena mustra,
Smisljao je strucnu varku
(otrovna je, a i zustra)

Mahnu repom iz daljine
Spreman trkom on pobeci
Ispod supe kod zivine
Nadao se lova sreci.

Za njim sarka glatko puznu,
(zalogaj bas nije sitan)
Za vecerom slast joj sluzi
I jezikom stima ritam.

Vijugavo i do rupe,
(zivina na leglu drema)
Prosunja se pored grupe
I za ujed zube sprema.

Dovuce se ona blizu,
Al' pacov uz gusku stao,
Guska spazi zutu gmizu,
Pa nastade kuku-jao!

U cumezu opsti haos-
Pacov prvi zbrisnu vesto,
A i sarka sisnu caos,
Na djubristu bice nesto.

M.Dragica

Iza ljubavi

Kad se bol zamete
kao koren
jalovik
usred cvetnog
pomamlja
i sva cula
splete.
Mrak se slepi
kao smola
u rastvoru
prolivenih slika
pod strazom
istinjalih trepavica
i srpa u klasu
nebeskog dola.
Ta puzava neroda
truje
secanja
slanim tragom.
Kandzama tamnici dah,
a melem,
u oku vremena
miruje.

M.Dragica

Senke hada

Baste trga orno gaze
Fontanama straha mlaze
Iskre zla iz oka zare-
Senke hada gradom care.

Sa gvozdenih sjasu konja
Ta strasila skupih dronja
Zidove su bela grada
Ustrepile senke hada.

Tok podzemni reke taje
Do krsta nad glavom traje.
Ulice nam krvlju trave-
Senke hada gradom strave.

M.Dragica

Samozivo covek vene

Ustavili ljudi duse
Mnogo piju, svasta puse
Psihofarma lek im stanca
Lica, bez mime i glanca.

Ko kornjace vrat uvukli
Ututkali pogled mrkli
Svakog tisti neka muka
Iznad, a i ispod struka.

Samozivo covek vene
Posta kruci i od stene
Ne plodi da klica sledi
Beli covek sebe redi.

M.Dragica

Nove Godine dolaze i prolaze

Nove Godine redom dolaze
U nama ostaju, sa nama prolaze
Radost u nadi za dalje daju
Do sledece neke da istraju.

U ponoc ruke se susrecu
Zagrljaji pozele od srca srecu-
Trag Stare Novom se zaliva
U sjaju da zacveta ziva.

Srecna Nova uvek se kaze
Kad je nema, te reci snaze.
Zivot se ko tocak okrece
Za uzbrdo,treba pogur srece!

Mnoge zelje u rafovima stoje
Za svaku pare se izbroje,
Samo jedne nema medju njima-
Zato zdravlje pozelecu svima!

M.Dragica

Deda Mraz

Tamo na severnom polu
zivi jedan stari deda,
kazu da je takav rodjen,
oduvek mu kosa seda.

Nikad mali nije bio,
zato radost dece voli,
da usreci njih i sebe,
divan je taj deda beli!

Od nastanka, pa do sada
videti je njega tesko,
samo jednom u godini
dodje, i nestane vesto.

Kod njegove kuce ima
fabriku za zelju svaku
i patuljci mu pomazu
po danu, a i po mraku.

I postanska kola ima,
sanke, sto irvasi vuku,
al' bez krila nebom lete
i ne prave mlaznu buku!

Na kapije ne ulazi,
na krovove samo slece,
kroz odzake se provlaci
i pod jelke zelje mece.

Ko ga strvori, taj je znao,
dok je dece on zivece!
Svet je svima ulepsao
i umreti nikad nece!

M.Dragica

Deda Mraz je

Svim vladarima sveta
pis'o da mu smeta
sto bez doma dece ima,
a dos'o bi rado svima!

Niti krova, nit' odzaka,
samo jecaj usred mraka
pod krpama, il' kraj mosta,
zar vam greha nije dosta!

Andjeli na Zemlji to su,
milujte im brizno kosu!
Srecnoj deci malo treba-
ljubav i korica hleba!

Pozurite dom im dici,
poceli su vec mrazici,
a odzaci nek' se puse,
da zagreju deca duse!

***

Deda Mraz ce Nove noci
sa polarne tacke poci,
na krov svaki on ce stati
i deci po paketic dati!

M.Dragica

Pazite vozaci

Pazite vozaci
sa kolima jaci,
svuda je pesaka,
a najvise djaka!

Iako ste jaki,
prestupi su laki,
a mi nismo mete,
necije smo dete!

Malo i vi peske
uocite greske,
vazna je ta skola,
pa onda u kola!

Pazite na znake,
pustajte pesake,
jer uvek je kasno
kad se place glasno!

M.Dragica