Dusa Zemlje u ruci coveka
Svet nam gori, sve je gori
Od Zemlje tundru bi da stvori
Dok u dzepu korist suska
Ne trza ga ni orozna puska
Svet gnezde zle namere ljudi
Odlukama klambavih sudi
Sad ce kunu, u okretu psuju majku
Od jada nemocnih teraju hajku
Nezna Zemlja uzvraca jarom
Umisljeni car razara po starom
Bezumno dusom grude giba
Pravda urokom i neduzne riba
Covek pod drogom samoljublje
Po tudjim sudbama kaci rublje
I siri vonj bajatoga daska
Da opere sram- nema toga praska
M.Dragica
Gospodine trgovcu belo vam lepo stoji
Gospodine trgovcu,
belo vam lepo stoji!
Par deka mira
u fisek strpljenja molim.
Upakujte svecanije
sa masnicom nade,
zurim na sednicu obecanja,
a voz ce za pet minuta!
Jeste li brzi gospodine trgovcu?
Ako ne,
nabracu ljutine na vratima ucene
iza kojih vrebaju gladne hijene
u krugu gledanja, svoje koristi.
Sareni leptiri im grkljane lazima stezu,
zapetljani cvorovi odluke guse.
Krive su olovke trgovaca belih krila,
rezu cenama, dok kupci ne skoce u grob!
"Fiseka ponestalo,
za vas gospodjo smetalo
dzak mesanih briga sveta,
a masna je na veresiju."
M.Dragica
Gore nebo dole zemlja
Gore nebo,
dole zemlja,
izmedu vreme
veka stoji,
medju klasjem
nada crvlja,
mesto zrna
kukolj roji.
Teski uzdah
prahom truje,
krila su tek
poleta kras,
dok kov grudi
dusa cuje,
pepelom zara
kali spas.
Gore nebo,
dole zemlja,
oko trazi
noga gazi,
a iz grmlja
sudba pajci,
pa pomazi.
M.Dragica
Vecni djak zivota
Glava mi teska, napeta
Misli bi kroz usi da iscure
Nigde tacke mira u redu zapeta
Kao barutom prepuno bure.
Tisina sumi k'o jesenja kisa
Rominja umom uzburkanog reda
Noc huce i pocinak tisa
Ni buljavi mesec spokoja mi neda.
Kao da zvono crkve iz tame se cuje
U gunguli sebe ne poznajem sta je
Il' kovac sudbe po grudima kuje
I vecnom djaku pouku daje?!
M.Dragica
Dve kapije
Kroz dve kapije
zivot prolazi,
kroz prvu,
uz casicu veselja
najmilija radost
na rukama unosi.
Kroz drugu,
uz povorku krizantema
ugasli vek
na ramenima iznosi.
A izmedju?
Puteva i puteva......
I jedan trag
na vetru
koji zemlja cuva
svecom secanja.
M.Dragica
Sneg pada
Sneg pada,
i pada....
sakri puteve
sela i grada.
Istera nas
iz toplih soba,
snezna gurka
da se proba.
Kao da Sveti
trese jastuke
i nama baca
pahulje na muke.
Sneg pada,
i pada.....
Tocak vrti
u jarak klizi,
covek psuje
zena sizi.
Vetar rastura
gomile rada,
zgrce smetove
za vredna stada,
a sneg pada,
i pada.....
M.Dragica
Do palate na tanjiru snova
Sumi klasje panonskog mora
Medju valovima sumskog sora,
Tu je hrast, bor i zanosna jela
Gde se skriva divljac ravni cela.
U zelenilu zavesa trava i zbunja
Oprezno brste, pasu, po neka i kunja,
Srna, jelen, lija, zec, jarebica,
Medju njima i divljih svincica.
Jedna sitna, zvrkava, pa i kreza
Sanja biti zlatne palate princeza,
Svetlu grada nocima se divi
Zamislja dvor gde se besno zivi.
Balet, operske tragedije, simfonije,
Balovi i pod maskama ludorije,
Valceri, sovre i gozbe izobilja bujne,
Aristokratski do svitanja zore rujne.....
*
Jelen je rogom u javu trze,
U siprazje da se s'krije brze,
Otac je trazi, majka je zove,
Divljac lovci za bankete love!
M.Dragica
Isto i malo drugacije
Daleko od domovine i familije
Zivot tece redno, drugacije,
Pa kad nostalgija bude veca
Latim se kulinarskog umeca.
Zimski praznici dobro znaju
Da mi secanja uzburkaju,
Pa su testo, orasi i oklagija
Moja zabava najmilija.
Jednom htela nesto slanije,
Resila kuvati, k'o majka pihtije.
Nogice sveze i dimljene
Krckale u loncu zacinjene.
Procedura skoro celi dan traje
(nekad bi proba i za nove snaje)!
Nalivene cinije iznela na terasu
Da zima brze ucvrsne masu.
Kad sam htela uneti pihtije
Nasla samo prazne cinije!?
Obrtala sudje, trazila svuda,
Pomislila, da nisam luda!
Kao da behu cudne vracke,
Kad ugledah komsijske macke!
Nestala je finoca i dobrota
Jureci lopove preko plota!
*
Prolaze godine i praznici s'njima
Nostalgija svrati kad zabeli zima
I uvek seti na macke i pihtije,
Pa nam je slavlje jos veselije.
M.Dragica
Kraj jastuka senka lune
Na medji sna i romora
Sanjar predju snova mrsi
U stroju cvrceceg hora
Ostrooko kraj okna prsi.
Telo tone, napusta javu
Prahom traga repatica
Noc sumom prekriva glavu
Spletom sjajnih migavica.
Kraj jastuka senka lune
Cas lebdi u pomaku sati
Umor kida mraku strune
I snagu snovima povrati.
M.Dragica
Ne veruj veseli rome
Ne veruj veseli rome
Da ja pesmom ljubav slavim
Mora je u srcu mome
Pevaj vremenima davnim.
Ne veruj vesti rome
Igri koju igram sada
Neka case zvece, grome
Pevaj pesme starog grada.
Ne veruj dobri rome
Sreci koju nocas lijem
Pesme dusu bolom lome
Suze kradom s'vinom pijem.
M.Dragica
Ljubav
Ratnica bez vojnika
Bez sablje i puske
Jedina u nizu dvojnika,
Jabuka ne radja kruske.
Kraljica bez krune
Osvaja najdalji svet
Ko je zlobom kune,
Cami kao kamen klet.
Vladarka bez medja
Strelom srca srecu deli
Ne skriva lice iza ledja,
Srecu je gresnici smeli.
Neiscrpni izvor snage
Zilama reka nade biva
Do izmaka sudbine nage,
Cvetom secanja ostaje ziva.
M.Dragica
Sve do dana
Znala sam biti
cvet tvog proleca,
sokolica strmih zelja,
znala leteti
u narucje
tvoga lika,
i kao
zedno ptice
kljucala ljubav
vrelih usana.
Znala sam
sanjati
netaknutu stvarnost....
Sve do
sudbonosnog dana
kada sam upoznala
tvoju niskost!
Posramio si
boje proleca
u oku sokolice
i mastarije
naslikanih snova.
U skicama
tvojih leta
ne cveta ni rec.
Modni znaci
u maskaradi istine,
jeftina roba
na pijaci kreatura
gde pajaci vladaju.
M.Dragica