Skrivena ljubav
Mesec cuva strazu
svecama na svodu,
plami drhtavi snazu
poljupce i tajnu slobodu.
Na prozoru rumeni dodir,
izmedju zid, brani i deli,
skrivena ljubav, kao svemir,
zna ugazeno cvece i jorgovan beli.
Koraci i skripa kapije,
iznenadi zaljubljene neko!
U begu se ruza oko nogu svije
preko plota bocnu ekser meko,
Lajka pocepa niz sokak,
slabost obori na mosticu uz drum!
Ne bole prepreke sto krije mrak,
vec rastanak,
njeni poljupci oduzese Um!
Hocu, ali jos necu
Prestani za mnom ici
ne mozes me stici,
trazi sebi drugu, drazu,
ima ih sto znaju da ljube i lazu.
Nemoj cvece meni slati
miris me svuda prati,
a slatka bombonjera
mi figuru u plac tera.
Mani se ti mene,
da zatvorim oci snene
i ne slusam pod prozorom
tvoje pevanje,
smesno mi to krestanje.
Ni osmehom
nemoj mene dirati,
jer se ne mogu
vise odupirati!
Suza
Suza iz oka kanu,
okvasi tugu pisanu
u stihu nade,
na kraju pade
jecaj duse,
a Biser sjajni,
ostavlja trag tajni.
Tuga
Bolom guram
niz Dunav Tugu,
neka splavom plovi
gde miruju potopljeni snovi,
nek je nose plavi vali,
brzaci i virovi mali.
Kraj Tvrdjave nek' odane,
a kad Sunce grane,
dalje, dalje, pratnjom zora
u celjusti Crnog mora.
Riblja Corba
Nema Corbe ukusnije
neg', iz varjace Svetog Ilije,
na Dunavu u Varosi Grocka
drugog Avgusta more kotlica zvocka.
Koja bolja, tri dana nadmetanje,
zaljuti dobro, to redom probanje,
a vince znoj sa cela hladi
svaka dobra, pa jos vise sladi.
Ilija po naravi nezgodan Svetac,
guzva i buka njemu takne zivac,
on utegne svoje Svete Skute,
pa pusti gromove i kise ljute,
vetrom razmlati Perunova vesla
i razbaca jadnicima sva ceresla.
Tako iz godine u godinu slicno
Sveti ponavlja igru vicno,
ceka i smislja nebeske borbe,
zbog najbolje Riblje Corbe!
Izgubljene reci
Pesnik izgubljenih stihova
luta hodnicima bez satova,
gde se prostor i vreme
u jednu tacku sliva.
Slomljena misao pero osakati,
mrlja nepoznate reci
grca u casi mutnog vina
natopljena suzama grozda.
Zarobljene proguta ocaj,
da ne cuje jecaj,
prazno staklo baci zrak
na smrkle prolaze,
klonulo pero dobi sjaj
i osvetli utonulu mrlju spokoja.
Pesnik pozna izgubljene reci,
reci slomljene duse.
Put secanja
Ovim putem davno prodje,
Nekad sirok, putic posta
Bez traga, odakle dodje
U secanju slika osta.
Ne pomaknut vekovima
Pamti trpno gaz svih stopa,
Pogazenih leta, zima
Dugih setnji i galopa.
Dolazicu, da me pamti,
Dok ga trnje ne ugusi,
Postanem kap vecnosti,
I carski put vreme rusi!
M.Dragica
Zivot, Hleb, Leto
Zelenoj travi
Mesec miluje vlasi,
Dan budi kosu.
Rosa u rdji
Sunce znoj celu mrsti,
Zemlja se vrti.
Hleb
Klas Zemlja nosi
Ruka zanje mora zov
Reka buja spas.
Mlin ceka potok
Zrno kamenu zrtva
Hleb kisu sveti.
Leto
More se plavi
Sunce dubinom roni
Vetar val goni.
Cempres se njise
Pesak skuplja skolkice
Leta igrice.
Labavo vreme, Danguba i Pravopis Zivota
Labavo vreme
Na Zemlji luda
Malo slive i duda,
Navala guda.
Meso mrsavo
Voli blato kaljavo,
Stado labavo.
Coban kraj glave
Cuva oblake plave,
Hteo bi krave!?
Danguba
Okorela Danguba
U lenjosti se tumba,
Njemu Zivot preti,
A Starost ga kleti!
Pravopis Zivota
Zivot pise romane,
a sve greske
Bog opravda,
kao pravopisne!
Hteli Naterani Zaboravljeni
Kraj zelene pijace
Zurim, vetar kosi,
Malo dete place
U rukama zene sto prosi!
Bose noge modre vire,
Rucice traze majke spas,
Crne okice jad sire
U sazaljenju besa mlaz!
Salom zavih nogice male,
Novac je naglasih za mleko,
Teskog srca nastavih dalje,
Uz put me ismejava neko
I prosjake u plehanu malu salje!?
Vece u mislima dana budne,
Kisa pada snagom ljutom,
Kisne li Dom zene sudne,
Sto ga ne pokri i toplim kaputom!
Do Zadnjih Vrata
Zivot nam daje sveta
Nudeci lakajski tajnih Vrata,
Opomenom na rodjenju, kroz tesna,
A rastom niska i visokog proleta.
U svakom pravcu biranom
Kvake obrisanih otisaka,
Sigurno otvaraju nama prolaze
Velikih natpisa, gde zalutamo.
Vrata, Vrata, jel' smo mi ljiudi,
Il' vratari kovnog prostranstva
Ogranicenog pragovima posrtanja
U beskrajnim prolazima sudi.
Ruke iskrivljene, pune busija
Od rucki i guranja portira,
ozledjenim laktovima upora
Stizu na zadnja, otvorena, Vrata Bozija.
M.Dragica
Skrivene zelje
Razocarane zelje spustile pogled
na cedulju misli mojih,
Ljute na ostavljeni nered
I cekanju u fiokama nevaznih.
Sazaljenjem listu obnavljam,
Izbledela slova gube znacaj,
Nova u redove stavljam,
Odabrano slazu, kao da je tecaj.
Zapise odnose na jastuk snova,
Odskrinut prozor pusti carobne Vile
Sto Zvezdama nose pisma ova,
A zelje se u fioke cekanja sakrile!
M.Dragica