Izvor Reka More
Izvor blistave svezine
Radja Zemlja iz dubine,
Cistocom ociju stakla
Bez greha iz Srca pakla.
Kao novorodjeno prvog krika
Zeljno disaja i zivotnih slika,
Prvim bolom i stvarnosti snenja,
Radoznalim puzanjem izmedju stenja.
Nesigurnim korakom prvog toka
Raste i stasa u recna siroka,
Kroz brda i doline jusi,
Nekad mirna, a ponekad i rusi.
Ojacalom snagom puteve kosi,
Poruku u sebi ponosno nosi
Pratnjom udruzenog roda u zoru,
Predaje ljubav Majke Moru.
Nikad nije kasno
Naivnost
U casi Pelen
San dusi bere Melem
Spava cvet Zelen.
Tvrdoglavost
Zemlju okrece Sat
Magare neznani Brat
Uz vetar Inat.
Lose Navike
Sljive se plave
Kazan buradi puni
Put noge buni.
Pogresan Put
Mrak kradju skriva
Mesec nemo prati trag
Bog pamti Kriva.
Dobrota
Jutrom Dan zvati
Zito nemo kositi
Gladnom Hleb dati!
M.Dragica
Nada
Burna godina nemo sledi,
U bunilu misli vuce ponor,
Kao robovi puze prema bicu,
Dok sumnja Veri kudi pricu.
Vetar prasinom pogled zavejava,
Trosne reci zamiru daljinom,
Budni snovi piju ljude,
Savest jede, tudje namere sude!
Tihom snagom korak prati
Borama trag izgorelih suza
I slepu predaju molitvi
Na kamenu Svemocnih zrtvi.
Vekovni pokor pogazi Sram,
Lanci Srcu guse zivi zvuk,
Prsti kljeste Krstu rane,
U nadi da Bog kraj bola stane!
M.Dragica
Cekaj me na uglu slucaja
Cekaj me na uglu slucaja,
Gde se srecu sudbine,
Obuci odelo tvog sjaja
Bez nakita i izglancane istine.
Nemoj krasiti osmehom lice,
Ako suze bola reci tiste,
Ne grdi raspevane ptice,
Mozda i one za necim piste?!
Sacuvaj mir za radosti nove
I nevazne sicusne prilike,
Ja cu poznati tvoje duse snove,
Podji u susret i ne menjaj slike!
M.Dragica
Moja brda i Avala
Moje rodno mesto je
Rastrkano kucistima,
Po brezuljcima i dolovima
Vise i cuce.
Raspoznaja po nazvanim malama
I jedna nekad recica,
Kao potok, kroz selo se vuce.
Malo dalje vislja brda strce,
Jedno se cak i planinom vice
Jer jedanaest metara i znad petsto vrce,
Od oka tesko izmeriti.
Oznaka je Toranj, sto u nebesa rice!
Zelen prekrivac saraju sume,
Poljane, srne i ptice.
Uvece sijaju , kao rudarske lampe
Sijalice vikendica
I oci vozila po krivinama,
U red, kao na uzice.
Po borovima zimnicu spremaju
Veverice i po koja lasica.
Jos je tamo moja Avala.
Tornja starog vise nema
Na njega bomba sama pala,
Sad je neki novi,
Kazu, za izvinjenje zamena!?
Ja cuvam u dusi iz detinjstva slike,
Ko zna kakve su sada boje?!
Odrasla sam,sad daleko, bole me razlike,
A secanje ostaje zauvek moje!
M.Dragica
Vikend
Kraj nedelje
Vuce repom umor,
Rasplice navike
Izlizanih dana
Cetkanjem odela
Ustirkanog kroja,
Za porte,
Gde i kaludjeri
Gvire kroz prozor!
Rasplamsala noc
Ljulja plamom sveca,
Prigusene gore
Vremenom zurbe,
Mesec zagreva
Postelju snova,
A grlati pevac
Na kusi dan podseca!
M.Dragica
Reka budna
Ja sam reka budna
U toku prolaznih slika
I olovo topi, naravi cudna,
Po stenju rovari cizmama vojnika.
Gomila asova na obali grdna,
Napukli taljigaju okrzlim naporom,
Rdja hvata trosnicu, Zemlja je tvrda,
A sliv lome ispreceni zgodom.
Kad zagrmi, ne gruva meni samo,
Udaraju Nebesa ledja i glavu,
Vinuti kosu i baciti osmeh tamo,
Reka hodi budna i ne pase travu.
M.Dragica
Ljubav zna biti
Kao slovo, rec, prica, kao bajka
Kao glas, sapat, razgovor, kao cutanje
Kao zelja, dodir, zagrljaj, kao oprostaj
Kao sjaj, svetlost, sunce, kao tama
Kao radost, sreca, zalost, kao tuga
Kao kap, suza, plac, kao kisa
Kao stopa, korak, setnja, kao pad
Kao sluga, zarobljenik,pokornik, kao rob
Kao nota, melodija, pesma, kao opera
Kao misli, secanje, slika, kao zaborav.
M.Dragica
Ne vise neg' podneti
Nekad su jutra bez Sunca
i postelja teska, kao kamen,
dusa pod njim jade bunca,
zeljna naci mira znamen.
Dani znaju razvuci pruge,
a daljina maglu spusti,
da cokulu zuljaju sine duge,
uzdah, kao cira guta dim gusti.
Nocima misli kraj Meseca klece,
sivi vernik kraj Svetog se ljulja,
poruke slusa i osmehom rece:
" Ne vise neg' podneti, je Njegova volja!?"
M.Dragica
Povratak Orlova i Kruna
Decenije zakopase dragulje Carstva
u skrinje ispod ploca Zvezda,
sijase cvenim bojama Ordena
u ime ideala i marama oko vrata.
Vreme prohuja, vihor raspali tinjali zar
usijanim lazima mrznje,
krhke snage i pesnicama zablude!
Orlovima pokidase kaveze,
uspavanim u dobu izdaje,
polomljena krila zalno leprsaju
nad krovovima davnih ponosa,
u paucini zarasle proslosti.
Izglancane krune zuljaju um pokondirenih velikana,
ismejavaju supljine visa,
dok se krici iznad palata lome
postidjeni brukom postavljene casti!
Azdaje i Polja igre harase po sokacima bezludja,
a izvajana Visocanstva se kite cvecem,
dok Orlovi sahranjuju Krunu suzama istine!
***
I uvek krivi
Slusasmo raznog sveta,
A ti isti onda sude
Ispred Tribunala poslusnosti
I pamet svima smude.
Ispasmo najvise glupi!
Ko da nam se divi?
Nas tesko ubediti nije,
Pohvaljeni nikad, uvek krivi!
Kad raspusteno krdo krene
Bez glave u svitanja
I pogazi Savetnicke drumove,
Uzima sve sto vidi, bez pitanja!?
M.Dragica
Snaga
Zivot nas moze gurati
I cimati, kako mu se svidi,
Neznanac nece pitati,
Da li samar dusu bridi.
Tovari hrpe, ostavlja na medji,
Breme nad glavom mraci misli
I zraci sunca prodiru redji,
Oblak se nada samo kisi.
Naivna slugo pisca sudi
Ne cenis snagu u grudima moci,
Na noge staju i slomljeni ljudi,
A obracun ce tebi danom doci!?
---------
Koja mera kome
Gospod sa nebesa vaga
Delo pokornika draga,
Pogled ka Zemlji njega mori,
Na ispovesti savest kori.
Neverniku volju dade
Da ujam greha vise krade,
A kantari stari i rdjavi,
Cesto podbace u Svetog drzavi?!
M.Dragica
Jesen na prozor kuca
Kapi kise okna kvase
Tiho na prozor kucaju
Suznim tragom leto gase,
Jesen melodijom najavljuju.
Zurno hita vetrovima
U sivo ogrnu oblake i nebo
Lisce leprsa carnim bojama,
A jezic luta, drhti, ozebo.
Ratari zadnje brazde oru
Prosuto seme grabe ptice
Noci stezu zemlji koru,
Puste li su danas, mokre ulice.
M.Dragica
Dragice svaka čast.Prelijepa pjesma. :)