Kise dolaze
Kise dolaze
Prolaze sni letnjih oluja
a dolaze dani onih modrih kisa
Dok jesen u meni zri
a bol je u dusi sve tisa i tisa
Dolazi vreme kada lisce zrelo
susti pod korakom mojim
O kako bih …
kako bih da mi se ruke vrele
bar na tren spoje s tvojim
Dolaze noci nemira ludih
kada tuga tesko kaplje
i snove gasi
a sva je modrina u mome oku
i toploj suzi sto obraz kvasi
Dolaze kise te modre kise
koje sad molicu da mi te vrate
pogled i dodir usana tvojih
u ove tihe samotne sate
Plava ptica 1983
Ili-ili
Negde.
-U snovima.
Nekada.
-Od pitanja: kada? Vremenski prilog.
Tišina.
-Neophodan svežanj svakog putnika.
Noć.
-Uramljen indigo papir.
Zvuk.
-Niske nota okačene o svako drvo.
Boje.
-Mirišu, plene, padaju i vesele se.
Vreme.
-Broj otkucaja srca u minuti.
Dete.
-Najlepše oči u nama.
Molim vas
Molim vas, ne pricajte lazi o meni,
o mojoj ljubavi koju nosim u srcu za njom,
jer to je jedino nevino sto postoji u mom zivotu.
I... ako mi i to oduzmete, svojim zavidnim recima,
moracu da uradim nesto... a to ne zelim...
Moracu da govorim svima... istinu o vama.
Trag
Ostavila si dubok trag u mojim grudima, u ovoj ranjenoj dusi...
Da li je razlog, sto te nisam dovoljno voleo, pa te zato polako gubio,
Ili je to sto sam u drugim zenama tebe trazio, nadajuci se da ces biti jedna od njih...
Negde sam pogresio ulicu i krenuo putem patnje, nemo se osvrcuci,
Da cu videti tebe kako sijas u daljini i vracas me iz nemira ludosti koja me obuzela,
A tebe dovoljno daleko od mene odvela... Mada... Mozda je i trebalo tako...
Mozda... Ma ko zna zbog cega je to dobro... Volecu neke druge, manje drage srcu mom,
Koje ce me lagati da me vole.. .da sam najbolji... da sam im jedini...
A ja... ja cu lazno biti srecan i ziveti ovaj zivot, bez zivota.
Изазов у души
Кад се капи од једног ока
у немирно море претворе,
кренем у битку највећу
а, не волим битке
где победник и поражен има,
борба за коју срце немам
ал ова је изазов прави
кад морам сама себе да победим.
Бојно је поље моје тело устрептало
оружје, срце јако уснуло
а у души, место где битка се бије
само ја и моје друго ја
с којим у вечитом сукобу бивам
јер кад плачем, оно се смије
кад се радујем, оно тугује
и не волим битке
ал ова је изазов прави,
да кап из једног у друго око прелијем,
да душу душом додирнем
и дланове се дотакну,
лева десни помилује,
дрхтај душе заталаса телом
и од две молитве изроди се једна.
О.С.
niko650
Casa vina - DijanaMoco
Zar je casa vina ucinila svoje
da zaboravis usne moje,
da se ne setis one lude noci
dok sam te tesila u samoci?!
Zar je casa vina ucinila cudo
da drugu zavolis ludo,
da mene ostavis u samoci
te tuzne besane noci?!
A kad' zora svane
i casa se isprazni,
hoces li tada doci do mene
i reci "moje srce bez tebe vene!"?
Da li ces me tada voleti
i za ljubav moliti,
da li ces mi reci "voljena"
ili opet... ostavljena?!
Nije danas taj dan
Nemoj sebe, mozeš na mene
Spusti tu ruku!
Ne spuštaj mi osmeh sa lica
Nemoj! Imaš mene.
Najcrnje su noci svanule
I tmurno je jutro napredak
Sunce se sakrilo, izaci ce!
Šta je igra zmurke
Ako ne potrudiš se?
Silom jakom udari na mene
Podnecu, jaka sam zbog tebe!
Spusti tu ruku!
Osloni se na mene.
Хоћу
Испратићу госта што у ситне сате на врата ми куца.
Сачекаћу љубав да пронађе пут до мога срца.
Избројаћу звезде што на небу остављају траг.
Прихватићу само оног ко је мени драг.
Заиграћу игру у којој се кораци не броје.
Дозваћу снове да на јави озбиљно постоје.
Отворићу душу да из ње стихове исцуре.
Уморићу море када крену да бесне буре.
Натераћу сунце да засија и кад време није.
Разбићу чашу пре него се пиће попије.
Замолићу кишу да утиша звуке када пада.
Научићу људе што су љубав, вера, нада.
Одлутаћу на трен у неку земљу далеку.
Насмијаћу сузе када реше да потеку.
Ослободићу грехе све који криви нису.
Удахнућу живот оном ко је престао да живи.
Весна Вујови ћ, Београд – Зборник „Вршачка поетска сусретања“
www.odlican.com/Sandrina Martinetti
niko650
Оgledalo - Аlisa Kinaski
Sedi. Dosta je bilo stajanja.
Polako… Nećemo nepregledne misli.
Nećemo. Priseti se.
Umeš plivati kroz vreme!
Kako, zar se ne sećaš?
Ma gluposti! Svake godine ista priča.
A ti je se ne sećaš?
Gledaj sad.
Koliko su tvoje duševne snage
porasle od tog trenutka?
Mnogo. Najjednostavnoje rečeno.
Nije tačno. Kako nije?! Jeste! Jeste!
Prvi korak savladalo si.
Misli su ti postale usredsređene.
Donekle. Pa šta?! I to je nešto.
Novi početak. Vreme je brzo odletelo.
Pobeglo je. Od tebe. Ono uvek beži.
Beži od svakoga. Neko ume prosto da
ga uhvati. I savlada. Ti ne umeš!
Ne umeš!
Ma tvoj život je besmislen. I komičan.
Komedija! Pa da… Šta kažeš?
Ne čujem te. Ma niko tebe ne čuje.
Molim? Gluvi su? A ti?! Šta je s tobom?!
Svi su i gluvi, i slepi, i nikakvi... samo si ti…
Šta?! Pobednik?! Hm, to je teška reč.
Nemoj se igrati s njom! Čuješ?! Ona nije za tebe..
Ostavi je! Ne diraj je!
Teško ti je. Ne umeš da vezeš. Tvoje niti su
tanke i brzo pucaju. Polako... Ima vremena.
Ојačaćeš! Мoraćeš! Ispravi se! Misli!
Мisli kad kažem!
Prekorači crtu ako smeš. Izađi iz tog kaveza
Već jednom! Sitnica za tebe...
Аli te sitnice čine život! Оbmanjuju ga.
Тruju. Ulepšavaju. Ponekad...
Bezvrednilo jedno! Nemoj čekati sutra!
Zgrabi dan! Оsloni se na ogradu prošlosti
i posmatrajј...
Uvek te u isto vreme ubiju..
Gledaj! Prati ih! Оni! Оni!
Precrtaju te... А potom zgraze.
Dok ti igraš igru misli između dve vatre.
A onda umireš, daviš se... U suzama...
Nisi dobar plivač! Аli dobro. Uvek umeš
da izroniš!
Doći će i tvoje vreme.
Stajaćeš pred njima.
Zgrabićeš ih. Sažvakaćeš ih. Ispljunuti.
I potom zgraziti. Osetiće kako se nalaze
pod tvojim đonom.
Molim? Gubim te... Nema svrhe...
Ја tebe više ne čujem, ali slušaj ti mene!
Hedonisto! Hvataču mira, snova i slobode!
Utvaro! Nihilisto!
Dobročinitelju i osvetniče!
Buntovniče i razbojniče!
Мogu te u mah uništiti.
Ali neću. Putovaćemo mi zajedno.
Uspostavićemo jedinstvo i balans!
Snaga naše zajedniče kuće ovladaće!
Verovaćemo! Borićemo se!
Gazićemo preko trnja zajedno!
Nećemo ostariti! Nećemo se predati!
Volećemo...
U krug, do kraja, i polse kraja...
Је li tako?! Таko je...
Polovica tvoja
Sjecas li se one decembarske noci,
kad su nam se ugledale oci,
nisam mogla dugo doci sebi,
od te ljepote koju osjetih u tebi.
Bila je vece, otisli smo jesti,
kod jednog grka, tu nas ti fino smjesti,
te veceri nije mi bilo do hrane,
kad ugledah tvoje oci carne.
Carne oci, dva kafena dugmeta,
u njima sam bila ocigledno meta,
kroz te oci vidjela sam dublje i vise,
vidjela sam dusu koja za mene dise.
U jednom momentu javi se dusa moja,
i rece mi njeznim glasom: ovo je polovica tvoja.
Od tog trena za mene je sve bilo jasno,
pa pomislih da sad vrisnem glasno.
A suzdrzah se jer ne bismo sami,
reko': sacekacu trenutak kad budemo u tami.
Nastavismo pricati nekoliko sati,
dok pozuda za poljupcem me u svoje ruke uhvati.
I u autu pored izloga desilo se cudo,
tu si me poljubio prvi put ludo,
taj poljubac oduzeo mi je pamet,
a kako i ne bi, dozivila sam nalet.
Naletila sam na usne sladje od meda,
tu zar ne bi ugasile ni dvije kante leda,
te noci duse postale su jedno,
konacno se desilo u zivotu nesto jako vrijedno.
Kad tvoja dusa nadje polovicu drugu,
tad ljubav nadjaca bol, jad i tugu,
i onda shvatis svu sustinu zivota,
onda se pred tobom otvore vrata raznih ljepota.
Ko taj osjecaj dozivio nije,
u njemu se i danas tuga i razocaranje krije,
pa u teskim danima svoga zivota,
proklinje stvoritelja ovih nebeskih ljepota.
A jadan ne razumije kako da si pomogne,
i mnogima kroz neznanje nesvjesno odmogne,
ljubav je dar od jednom nam boga,
i nosimo je svi u dubini srca svoga.
Mnogima je tesko do ljubavi doci,
jer su im na put nabacani kolci,
voli svoga bliznjeg kao sebe samog,
to ti je jedini od Boga dat' nalog.
Praznina
Praznina koju grlim slicna je
svim dubinama ovog sveta.
Ivica nema i ne zna za oblicje
i svetli sjajem dvadeset leta.
Svakom suzom sebe produbi,
postojanjem svojim sebi je breme.
Svakim vapajem sebi presudi,
od gnojnih je rana ne leci vreme.
Napaja se se cudnovatom strujom
prekinutih zagrljaja, neizrecenih reci,
nad neprobijenim branama olujom.
Ljubavlju svojom zeli da leci.
Al' prepuknu u njoj stotinu srca,
sa iznutricama sitnih nadanja.
Strozeg od sebe ne nalazi suca
i vodi sebe kroz stradanja.
Rupa spava blazenim snom,
srecu menja, u meni ostaje
jedina je sto sa mnom
jedno i postaje.
Sve mi uzmi
Sve mi uzmi,
ali dusu ostavi.
Ima milion nacina da
te zaboravim.
Sve mi uzmi,
ne gledaj me vise.
Svako na svoj nacin
knjigu pise.
Korake ti poznajem,
idi,necu plakati,
idi sa njom zivot
ostvari.
Sve mi uzmi,
samo srce na mestu
ostavi.Bice mi lakse
da te zaboravim.
Zao mi je sto te volim
Na prozoru sedim,
kisa pada kap po kap.
Nebo place sa mnom,
ko da moju sudbinu zna.
Na stolu mi telefon,
a u njemu poruke pune
bola.
I dalje gledam kisu sve dok
ne svane zora.
Majka me iz daljine gleda
i kaze:"Nemoj plakati,nije
vredan toga,ti podji na put
srece i kao kroz maglu zaboravi
ga".
Pakujem svoje stvari,na
put krecem dugacak,
na put bola i tuge,
dok on ljubi druge.
Suze mi liju,kazem samoj sebi:
"Eh sudbino prokleta si,pa
kako i ne bi"!
Ne dam te zaboravu
Oci su mi susne,
al'i dalje trcim ka tebi.
Svoje ruke da ti dam,
zaboravila te ne bi.
Noci su mi hladne bez
zagrljaja tvog,
oci u oci srescemo se mi
i jedno kraj drugoga proci.
Ali ja te zaboravu necu
dati,ma koliko moje srce
ce da pati.
Kada prodjes pored mene,
samo me pogledaj u oci,
oci ce ti reci sve,
koliko volela sam te.
