Krik
Izvan ovog
turobnog kruga
samo krici
postoje.
Nevesto isklesano
secanje
u umirucem jutru,
pronalazi me gresnu-
u strahovima
koji kovitlaju
prkosnom ceznjom poletnom.
Laz
Ime ti cutim
dok
govorim setu
i govorim
tugu.
Zagrljaj cutim
dok govorim
nespokoj i gorcinu.
Poljubac
cutim
sneni,pred zoru,dok govorim
ocaj i bol.
Cutim oprostaj.
Nedohvat
Milovanje sunca
na
umoru.
Govor treptaja
u noci.
Na vetru bezglavom
u meni svanuca
nedosanjana.
Grlice u gori
ranjene.
Trave spavaju
besano.
Vecernja uspavanka.
Na kraju mene je tuga.
Saletele nas
misli
beskrajne.
I...
prah gresnika mi u ocima;
nocas dok kisa rosi
po meni
u rukama
tame.
Nemiri I
Opet su vetrovi u mojoj
krvi.
Uzburkana od straha danasnjeg
ona kljuca u meni...
za mene.
Zajedno disemo
u ritualu smrti.
Cujem krike gonica mojih dana
u dnu crnih damara,
a u travi belicastih snovidjenja
uspavanku mole
razbesneli jahaci godina mojih.
I da se ne dam,
opet bih bila mrtva kao juce,
u belom docekala zoru
okrvavljenu mojom smrcu.
Nepovrati
Necujan i plah
kao iskonsko vreme
umiranja,
oplodi
misli moje
nabrekle
beskrvnom snagom
vecnog sanjara.
Vrelinom ceznje,
krvare potoci
skrivene ljubavi.
Jutro donosi
gorcinu rastanka,
crvenog u ovoj zori
sto bezglasno radja
vreme nepovrata.
Nesanica
Mesec me boli
ove noci
dok ti spavas
moje nesanice.
Ljubav me boli
pod zvezdama setnim,
u tugama razuzdanim,
besnim.
Snovi me bole
od paucine i celika,
stezu me
nocas,
dok ti spokojno
spavas moje nesanice.
Oziljak
Brazgotina
negde na dnu
mojih kajanja.
Odsjaj senki
belicastih
okana.
Secanje
na usamljene strahove.
Slutim te
u turobnoj vecnosti
secanja.
Ti-
paucina u mislima sklupcanim.
Kajanje...
Pismo bez broja
Postoji tuga
da bi tugovala
pucina.
Postoji sunce
zbog usplamtalog
obzorja.
Radja se istina
zbog zivota.
Nas je ponos
da bi se hrabrost
razumela.
Postoje godine.
Tu si i ti-
zbog ljubavi.
Pismo II
Poslednji trzaj
prohladnog proleca
odnosi strah.
Cujem sapat
ulica
kojima se vracamo
i govor nasih dusa
u poljupcu ukradenom
u trenutku
razumne nepromisljenosti.
Reci razbacane,
pogledi vreli-
plima u nama.
Plac
Poklanjam ti
svoju tugu-
u prolazu,
dok
osmeh nam lebdi
u oku.
Moja je seta
deo tebe,
nasih snenih susreta
i rastajanja.
Trajes u meni.
Ako zaronis u moj
razum
pronacices se
u ludilu iskrene ljubavi.
Plavo
Nije tvoje oko
sto leti
mojim
predelima tajanstvenim;
nisu suze
tople od avgustovske
zeravice
i
sjajne od nemira.
Nije talas Dunava
sto zapljuskuje
obale
mojih tvrdjava
u zoru.
Nicu neka nova,
plava
svanuca,
bude neke nove,
plave snove...
Plavo u meni...
Pomirenje
Suza...
jos jedna...
suze.
Mesecinom prekriven
odsanjan san,
dogoreo plamen,
raspukla tuga
i secanje.
Prazninu srca
ispunio jauk
i
spoznaja kraja
oznacenog
na pocetku carolije.
Mislima kovitlaju
nemiri
noseni vetrovima
uzaludnog nadanja.
Suza...
jos jedna...
suze.
To suze moje
sapatom pisu-bol.