Uragan
Zatvorila sam krug.
Presla sam ceo put.
Izasla sam iz tisine.
Slusam muziku
zivota
koja upravlja kretanjima
svih vremena i prostora-
besprekidno...istovetno.
Gusim zvuk koji istice
iz moje providnosti.
Pokrivam se
milostivim velom
prolaznosti.
Tvoje usne
krvnika i ljubavnika
zelim
u zamenu za kaznu
i bol.
U nagomilanom secanju-Ti
san,predskazanje,mora.
Moj urlik
uragan,
moj jecaj tek
suma gusta-
hor ptica zloslutnica
sto dolazi uzalud;
dusu ne dam.
Slovenska
Kletva
Zakljucaj se u mene;
zakopcaj tvoje vreme
vremenom mojim.
Potoni u moje dno
vazduha da nemas,
sebe da ubijes u mojoj
tami.
Grc u grcu nestajanja
u tvom i mom
vapaju prokletnika.
Tu,u kriku da ti se
vristeci cerim vesticje zlurado,
osvetnicki zlokobno.
Ranjen mojom ranom,
zguzvan mojim besmislom
izdahni.
Ostani mrtva ptico
da nikada ne poletis.
Cvili jaukom nesretnika,
goreces u mome paklu
zauvek.
Slovenska
Vekovi
Kroz koliko sam koracala vekova,
Koliko sam okajala grehova?
Gde su me stizala stradanja,
Kako sam gubila nadanja?
Borila se grcevito,
Ili se predavala munjevito?
Stazama hrabro stupala,
Ili u ocaju jaukala?
U bespucima se gubila,
Sanjala,volela I ljubila…?
Sta me to napred gonilo,
Sa koje me zvezde strmoglavilo i slomilo…
Da zastanem,stanem I ostanem,
Led il’ vatra da postanem?
Sazdana od snage uragana,
Ili krvava od neprebolnih rana?
Krstavali me krstom radovanja,
Ili mi u pletenice upleli latice samovanja?
Umivali me vodama bistrih izvora,
Ili me dojili mlekom iz najdubljih ponora?
U povojnicu crvenu nit beskraja utkali I voleli,
Ili mi kolevku zanjihali pa prokleli?
Niz koliko sam provalija klizila,
Koliko visova nadvisila?
Ka kojoj tamnici me staze vodile,
Koje me vile volele,spazile I oslobodile?
Da sanjam,ljubim I volim…
Bol svoj da u nedrima gajim I bolim…
Da ne prebolim...
Slovenska
Hajde da se menjamo
Daj mi dugme sa tvoje kosulje
da zakopcam svoju kovrdzu
kroz prvu rupicu provucem nit prkosa
a u cetvrtu necujno ostavim
nehaja dah,il' mozda strah.
Dacu ti bros sa haljine neskrojene
od platna neistkanog belog,
da prikacis njime sve tvoje
korake lagane da zastanu
u njegovom bljesku ostanu.
Dacu ti sopstveni odraz
raskosnog mrgodjenja,
ako mi das u pogled zaronjeno
tvoje oko svevido.
Daj mi kopcu sa tvoga kajisa
da njime obavijem moje oble
krletke,prepune bljestavih kikota.
Dacu ti - ako mi das.
Hajde da se menjemo,
dacu ti netrazeno,ne trazim dato mi.
Tako se igraju deca
pa se naljute-
svakome svoje vise ne moze,
ne vracaj mi, ne vracam ni ja.
majra
Pesmo moja
U oranici plodnoj,
godini rodnoj,
rani gnojnoj i noci spokojnoj;
na bojnom polju viteskom
u uzdahu teskom;
okovana bremenom,
obljubljena vremenom
trazim te.
Na poleglim otkosima,
izvorima i prkosima;
u kucama smeha i tame,
dok jazbine me srama mame,
u figurama od zada
i skrovistima jada
trazim te.
U plimi nadosloj,
radosti prosloj;
kraj grane olistale
i vocke ubrane,
pod stegom i zapregom
i strehom ukletog zamka,
u kaljugama svakog jarka
trazim te.
Pod nebom olovnim
i crepom napuklim
u udzerici od blata,
skrinjama punim zlata;
pod nedrima mojih bolova
raskosi bogataskih stolova,
trazim te.
U misjim rupama
memljivim supama,
pod mostovima samovanja
na drumovima ludovanja,
trazim te.
U zvucima pijanih mehova,
u bedrima davnih grehova;
kricima i uplasenim svicima
u svetlosti daljina,
porubima pocepanih haljina,
trazim te.
U tamnovanju i samovanju,
poniznosti i ponosu,
suzi isplakanoj i prkosu;
smehu i leleku,
u bolesti i leku
u istinama i lazima bez broja,
trazim te pesmo moja.
majra