Mala zbirka pesama - Trag u beskraju, Slovenska Umetnost

Posle tebe

Ostace u mojim zenicama
naramak bola,
poput beskrajnog belasanja;
kao pramen magle u zori.
Prvi je kamicak
na putu gresnika
rastocen u rusvaju duse.
Bezim pred stihijom
svoje ljubavne,
svoje ceznjive potmulosti;
u vlatima trava
trazim davno izgubljen
mir.
Daljine nespokojne slutim
u busenima tvoga smeha.
Za vecnu lutalicu
bez cerge
postelja je blato
na nepoznatom puteljku.

Prolaznost

Ponekad me ponese ceznja
do beskraja u tvome oku.
Pozelim u sutonu nekom
tvoj meki dodir
i poljubac plahi
u mojoj kosi.
Tragovi tvoji postoje
i
traju
u meni,
dok vreme nas nosi
kroz lelujava strahovanja.
Izmicem slutnji besmisla;
prerastam poglede
i
nadvisujem odlaske
rane.
Ranjivu me katkad
uznemiri dah
prolaznosti.
Prestajem
da odbrojavam
korake vremena
u prolazu.

Raspece

Nocas vatra...
aveti
snovidjenja-
u meni.
Sagoreva razum
boli nezno.
Leluja moj strah
obesen o ulicnu
svetiljku.
Olovno nebo
bez mene
sacekuje umiranje reke.
Dolaze gromovi
i
ja sa njima.
Osecam u kamenu umiranje.
Krovovi podamnom
nezni.
Kisa u slutnjama...
ja sam visoko...
ti.U pesku kosti tvoje
odjekuju mnome.
Lobanja prepuna ruza.
Dodirujem
strmoglavo
blato na tvojim nogama.
Jezikom osecam kugu.
Umem da igram
kao i juce...
istu igru smrti.

Rastanak

Kad prodje,
a prolazi,
ostaje samo praznina
koja ranjava.
Kao dva ocajnika
u traganju
za istinom,
zajedno samo jednog trenutka,
u obezglavljenoj vecnosti.
Necujno,
postajemo jedno drugom
tek bledo secanje-
jaki jer smo umeli
da prepoznamo
neumitnost rastanka.

Reka

Tvoj pozdrav, u jutru shto me
snenu zatiche
u povojima uspomena,
osmeh u oku tvom,
rech duboko skrivena
u nevidljivom pogledu,
dodiruju me nezno…
Chujesh li me…
Pale svetla
novih nadanja u charoliji
neprepoznavanja.
Neka teku reke
prestrashenog trajanja
nasheg.
Ne pitaj gde su im izvori…
Ushca cemo pronaci
U snovima.

Samotna pesma

Tvoj lik uronjen
traje,
u nedogledu mojih strahova.
Na istoku moje ljubavi
budis se pijan od snova
i dana,
sto su nas
bezmalo napustili.
Ostala je ceznja
u casama
sto secaju
na lazi.
Donose te milovanja,
nedorecena,
ukradena,
nase igre zabranjenog uranjanja
u beskraj.
Zaboli poneka
neizgovorena rec,
zamuti pogled
slucajni dodir
iz ociju citamo
istinu.
U oknima skrivene
nase tuge
i poljupci zakljucani u vremenu.

Shapat suza

Crvene baklje nase poslednje
zore,bude me snenu.
Vatrama sjajnim,plasljivo pruzam
drhtave ruke i
strepim.
Evo me gde klecim,
slomljena pred tobom,
molim.
Tamjan nezno zagrlio
tugu,
sklupcanu u
meni,
tugu kojom disem.
Kao nekada,ne gledajuci
moje oci
zamucene
iskonskim bolom,
preklinjes me da odem.
Oteta od sebe,
ovog zlokobnog trena,
plamen sveca gasim
suzama.

Secanje

Jedan trenutak....
vraca mi korak prosli;
odlaze ranjive srne...
nema me.
Jedan san
odsanjan-
jedna tuga
laz.
Ja sam tuga....
Mesec me boli
i
belina sto gori
mrznjom.
Klupa u parku.
Osmeh i suze
u secanju.

Spokoj gonjenog

Bezglasno
u vazduhu rominja
vreme....
bez reci,besmisla i lazi.
U ponor odlaze
gresnici.
Spavaju ptice
na mojim dlanovima.
Nemam snage.
Mene su izbrisali.

Suza

Prestaje
trazenje smisla
u tvom
nedosanjanom postojanju
u mojoj krvi.
Oblak prekrio nebo.
Tuga bremenita
jaucima.
Prolazi dan.
Kap na obrazu.
Progovorio
oblak
u
dusi.

Tajna

Tajna
nedorecena
bezvido kaplje
pod maskama
ravnodusnosti.
Sapat
samo mi cujemo,
uzdrhtali zbog greha,
pod carolijom bezbrige
u prividu cudnog
mira
sto odlazi.
Docekujemo se
sirom otvorenih ociju
i
koracamo
kao da se to nama
ne dogadja ljubav.

Traganje

Prostor leluja
u bokoru
nasih krilatih
izmaglica;
beskraj u nama...
sumnja poletna
bespovratno tone
u zenicama.
Crveni nemiri.
Mi bez sebe
u traganju za sobom
odrastamo.