Stilske vezbe - Rejmon Keno Umetnost

Precizno

U autobusu na liniji S, dugom 10 metara, sirokom 3 metra, visokom 6, na 3 km i 60 m od polazne stanice, u trenutku kada je bio pod opterecenjem od 48 licnosti, tacno u 12 casova i 17 minuta, jedna licnost muskog roda, stara 27 godina 3 meseca i 8 dana, visine 1 m i 72 cm, tezine 65 kg, broj seira 35 cm, duzina pantljike 60 cm, obrati se jednom coveku od 48 godina, 4 meseca i 3 dana, visine do 1 m i 68 cm, tezine 77 kg, sa 14 reci cije je ukupno trajanje bilo 5 sekundi i koje su aludirale na prisilno premestanje od 15 do 20 cm. On zatim sede na nekih 1 m i 10 cm dalje.

Ravno 58 minuta kasnije on se nalazio na 10 metara od stanice Sen Lazar, ulaz u predgradje, i setao se tamo-vamo stazom od 30 metara duzine, a sa jednim drugom od 28 godina, visine 1,70 m tezine 71 kg, koji mu je dao savet od 15 reci: da premesti u pravcu zenita jedno dugme od 3 centimetra u pecniku.

Subjektivan stav

Toga dana nisam bio baš loše obučen. Lansirao sam jedan nov šešir, dosta zgodan, i obukao mantil koji je, verujte mi, bio perfektan. Sretoh onog tipa pred Stanicom Sen Lazar, a on je hteo da mi pokvari zadovoljstvo, dokazujući da mi je na tom mantilu i suviše veliki razrez i da bi stoga trebalo da dodam na njega još jedno dugme.

Nešto malo pre toga pošteno sam začepio gubicu jednom izlapelcu koji me je namerno gazio po nogama svaki put kada bi neko prošao. To se dogodilo u jednom ogavnom autobusu koji se napunio rajom upravo u ono vreme kada mi je najpotrebnije da se negde prebacim.

Zemun, Prvomajska ulica, foto - www.inter.rs

Drugi subjektivan stav

Danas u autobusu bio je pored mene na platformi jedan od onih šmokljana kojih, srećom, nema mnogo, inače bih ubio nekog od njih. Ovaj mi je, jedan fakin od svojih dvadesetpet - trideset godina, bio naročito odvratan, ne toliko zbog svog vrata, golog kao u ćurana, koliko zbog pantljike boje patlidžana koju je dasa vezao oko šešira. Ah! Taj vašljivac! Kako mi se bio smučio! Pošto je u autobusu u to vreme bilo mnogo sveta, koristio sam gužvu koja je bila nastala na stanicama da ga s vremena na vreme gurnem laktom u rebra. Laf je, naravno, strugnuo čim mu se dala prilika, tako da nisam stigao još da ga i pošteno očepim po papcima. A na kraju sam mu rekao, kako bih ga malo zeznuo, da mu fali jedno dugme na mantilu s vekilim razrezom.

Stilsko vežbanje na Inter Caffe

Kucajući predhodnu priču, videh na kraju da piše s vekilim, a ne velikim razrezom. Molim forumaše koji imaju primerak knjige Stilske vežbe Rejmona Kenoa, da pogledaju u svoj primerak kako bi smo proverili da li je u pitanju ono na šta liči, tojest - štamparska greška.

Moj primerak je iz ponovljenog izdanja edicije Reč i misao, 1986 godine je štampana knjiga, a prevod je radio Danilo Kiš.

Stilske vežbe - izdanje BIGZ, 1993

Najverovatnije je posredi štamparska greška. U nekom od ova dva izdanja koja imamo. Ovo izdanje iz koga je i slika priložena je takodje Kišov prevod Kenoovih Stilskih vežbi; BIGZ 1993, ilustr.;

Rejmon Keno - Stilske vezbe u Ginisovoj knjizi rekorda

Ovom knjigom Keno demonstrira prednost svojih jezickih nacela virtuoznom kombinatorikom parodiranih u 99 varijacija, bolje receno lingvisticko-poetskih akrobacija obradjuje isti size, dogadjaj stvaran i banalan. U nameri da razbije gramaticke i stilske dogme te naglasi da je jezik u trajnom nastajanju, svoj recnik prozima neologizmima, onomatopejama, recima iz govornog narodnog jezika. Inovatorski odnos prema jeziku doveo ga je do drugacijeg stava prema knjizevnosti, on narodni govor podize do dostojanstva pisanog jezika, namece novu poeziju.

O svom delu autor kaze:

U ovim stilskim vezbama mnogi su hteli da vide razaranje literature, a da mi to uopste nije bila namera. Moja namera je bila samo da nacinim te vezbe, a kao rezultat toga doslo je do skidanja rdje i blata sa nekih tockica knjizevnosti.

"Stilske vezbe" Rejmonda Kenea su postale fenomen svetskih razmera meseca maja ove godine su usle u Ginisovu knjigu rekorda kao najduze izvodjena predstava na svetu s istom glumackom postavom. Teatar ITD (Zagreb) i dugogodisnji partneri na sceni Pera Kvrgic i Lela Margitic izvode predstavu vec punih cetrdeset godina. Svecano izvodjenje je odrzano u u tramvaju broj 11 koji je sa brojnom publikom krenuo ispred Akademije likovnih umetnosti u isto vreme kada se navrsavalo i sezdeset godina nakon objavljivanja izvornog teksta "Stilskih vezbi".

Keno s mnogo maste, humora i ironije istrazuje jezik i objektivnu relativnost jezicnih znakova u svom delu je ujedinio stilske, lingvisticke i poetske akrobacije, tradiciju i poetski realizam te stoga zauzima posebno mesto u knjizevnosti XX veka.

Komedija

Cin prvi

Scena I

(Na zadnjoj platformi autobusa S, jednog dana oko podne.)
Kondukter: - Karte, 'cu lepo.
(Putnici mu dodaju sitninu.)

Scena II

(Autobus se zaustavlja.)
Kondukter: - Makni se s vrata, 'lim vas. Gotovooo, 'lim vas.
Cuuuvaj, 'lim vas. Cincin, cincin, cincin.

Cin drugi

Scena I

(Dekor nepromenjen.)
Prvi putnik (mlad, duga vrata, s gajtanom oko sesira): - reklo bi se,
gospon, da mi namerno gazite po nogama kada neko prodje.
Drugi putnik (sleze ramenima).

Scena II

(Treci putnik silazi.)
Prvi putnik (obracajuci se publici): Perfektno! Evo jedno slobodno mesto!
Ide brat da ga zauzme. (On mu se priblizava i seda).

Cin treci

Scena I

(Kur de Rom.)
Elegantni mladic (obracajuci se prvom putniku, sada pesaku):
- Razrez na tvom kaputu je malo presirok. Trebalo bi da ga suzis tako
sto bi premestio dugme malo vise.

Scena II

(Pored autobusa S koji prolazi ispred Kur de Roma.)
Cetvrti putnik: - Gle, onaj tip sto se malopre vozio sa mnom u autobusu i koji je psovao onog starkelju. Cudan susret. Napisacu na osnovu toga jednu komediju u tri cina u prozi.

Sebi u bradu

Stize autobus krcat putnicima. Samo da mi ne umakne, srecom ima jos jedno mesto za mene. Jedan od putnika ima nesrazmerno dug vrat pa curlice nosi mek filcani sesir s nekom vrstom kanapcica umesto trake uh sto je naduven i odjednom pocinje gle sta mu bi, malopre je bio zdrav da grdi svog suseda a drugi ga ne zarezuje ni za suvu sljivu kome prebacuje da ga namerno gazi laf se duva, ali ce brzo da se oladi po nogama. No kako je jedno mesto bilo slobodno, on se pokupi sta sam rekao a i potrca da ga zauzme.

Posle jedno dva sata otprilike kako su cudne slucajnosti on je bio na Kur de Romu u drustvu nekog svog prijatelja zevzek kao i on koji mu je pokazivao kaziprstom na jedno dugme na kaputu sta li on moze da mu kaze pametno?

Insistiranje

Jednog dana oko podne popeh se u jedan gotovo popunjen autobus na liniji S. U tom gotovo krcatom autobusu na liniji S bio je jedan dosta smesan mladic. Popeo sam se, dakle, u isti autobus u koji i on, to jest u autobus na liniji S koji je bio skoro pun, oko podne, a mladic je nosio na glavi sesir koji mi se ucinio vrlo smesnim, meni, dakle, dok sam sedeo u istom autobusu u kome i on, taj mladic, na liniji S, jednog dana oko podne.

Taj sesir bio je okruzen nekom vrstom pletene uzice poput gajtana, a mladic koji je nosio taj sesir – i tu uzicu – bio je u istom autobusu u kojemu sam bio i ja, dakle, u jednom skoro sasvim punom autobusu, jer je bilo podne; a taj se sesir, cija je uzica bila kao u kavog djilkosa, nastavljao jednim licem na dugom vratu, na jako dugom vratu. Ah! Kako je bio dugacak vrat u tog mladica koji je nosio sesir okruzen necim poput gajtana, a u autobusu na liniji S, jednoga dana oko podne.

Guzva je bila velika u tom autobusu koji nas je vozio do poslednje stanice na liniji S, jednoga dana oko podne, mene i toga mladica koji je imao pod smesnim sesirom dug, duuuug vrat. Potres koji je nastao izazava odmah proteste, proteste koji su poticali od tog mladica sa dugim vratom na platformi autobusa na liniji S, jednoga dana oko podne.

To je bila optuzba izgovorena cmizdravim glasom povredjenog dostojanstva, jer na platformi autobusa S bio je jedan mladic sa sesirom okruzenim nekom vrstom gajtana i sa dugim vratom; naslo se takodje odjednom i jedno prazno mesto u tom skoro punom autobusu na liniji S, punom, velim, jer bilo je podne, a mesto je odmah zauzeo onaj mladic s dugim vratom i sa smesnim sesirom, mesto za kojim je zudeo, jer nije vise hteo da se trucka na platformi tog autobusa, jednoga dana oko podne.

Dva sata kasnije ponovo ga videh pred stanicom Sen Lazar, tog mladica, dakle, koga sam bio zapazio na platformi autobusa S tog istog dana oko podne. Bio je sa jednim komanjonom iste fele koji mu je davao savet koji se odnosio na dugme s njegova kaputa. Drugi ga je pazljivo slusao. Taj drugi, to je bio onaj isti mladic koji je imao nekakav gajtan oko sesira i koga sam video na platformi punog autobusa S, jednog dana oko podne.

Ja pa ja

Ja ne razumem: neki se tip okomi na tebe i počne da te gazi po papcima, a to je naravno zaguljena stvar. A posle, kada te dobro izezao, povuče se kao neka kamenjarka; to, keve mi, ne kapiram. A ja sam to video svojim očima neki dan na autobusu S. Ja smatram da je taj dasa imao malo suviše dugu šiju i neku blentavu pletenu stvarčicu oko šešira. Ja se ne bih nikad trtio s takvom majmunadom na tikvi. Ali laf se, kao što vam rekoh, pošto je začepio labrnju jednome do sebe, nacrtao na jedno sedište i više nije ni zinuo. Ja bih toj bitangi prilepio šamarčinu da je nešto pokušao da meni klacka kosti.

Ima u životu čudnih stvari, to vam ja kažem, samo se planine ne susreću. Jer samo dva sata kasnije ja ponovo sretnem onog tipa. Ja ti ga spazim pred stanicom Sen Lazar. Vidim ti ga ja u društvu s nekim njegovim burazerom koji mu je rekao ovo što sam ja čuo svojim sopstvenim ušima: "Trebalo bi da premestiš ovo dugme". Ja sam sasvim dobro video: pokazao je na gornje dugme.

P.S.
Vidimo li u ogledalu odraz sebe, ili tek jednu stranu nečeg što se može posmatrati iz nebrojeno mnogo uglova. Ili su i naši životi samo nečije "Stilske vežbe"?!

Stilske vežbe

Neznanje

Ja, bogami, ne znam šta hoće od mene. Da, uzeo sam S oko podne. Je li bilo sveta? Po svoj prilici, znate, u to vreme. Mladić s mekim šeširom? Vrlo moguće. Ja ne zavirujem ljudima u njušku. Baš me boli za njih. Neke pletena vrpca? Oko šešira? To je zbilja neobično, no ja, što se mene tiče, baš me briga za takve stvari. Pletena vrpca... svadjao se s nekim gospodinom? To me nimalo ne čudi, ima toga.

Da li sam ga ponovo video sat koji posle? I to je moguće. U životu ima i čudnijih stvari. Tako, na primer, sećam se otac mi je pričao da...

Otmeno

U vreme kad se ružičasti prsti zore počnu da osipaju borama, ja poput brze strele uleteh u jedan autobus moćna stasa i s očima pobesnelog bika koji je išao krivudavom stazom S. Odjednom osetih, sokolovim okom i čulom Indijanca u ratnoj zasedi, prisustvo jednoga mladića čiji je vrat bio duži od vrata brzonoge žirafe, a čiji je meki filcani šešir bio ukrašen pletenom trakom kao u junaka neke stilske vežbe.

Iz nečiste duše i usta zlokobnog Sejača razdora, iz usta okuženih jeftinom pastom za zube zapahnu opasni virus razdora i okuži mladića s vratom žirafe i sa gajtanom oko šešira i jednog drugog putnika sumnjiva, napudrana lica. Onaj se onda obrati ovom sledećim rečima: "Ima se utisak, znate, da me namerno gazite po nogama!" Izgovorivši ovo, mladić s vratom žirafe i sa pletenicom oko šešira hitro sede.

Kasnije, na velelepnom Kur de Romu, ponovo spazih onog mladića s vratom žirafe i sa gajtanom oko šešira. Bio je u društvu jednog svog druga, arbitra elegancije, koji je izustio ovu kritiku koju sam imao prilike da čujem svojim uvek naćuljenim ušima, kritiku uperenu na gornji deo odeće mladića sa vratom žirafe i sa šeširom obavijenim pletenim gajtanom: "Trebalo bi da smanjiš revere dodavanjem ili premeštanjem jednog dugmeta kružnog oblika."

Priprosto

Bešeti rekobi oko podna kadse pope na sutobuses. Uđemti, platim kartu je li sveuredu, kad gle vidimti ja jednog zvrndova sa vratom bogtevideo ko u žirafe snekom uzicom oko šešira. Glamtiga ja i mislim da je to neki zevzek kad gle ti njega on počne da opominje jednoga do sebe. Ej, vi, veli on njemu, mogao bi da pripazite, vito namerno, veli, gazite neprestalno po mojim nogama. Ovajti bašga briga sede. Ko balvan.

Prođemti ja maloposle pore donog spomenika kod Senlazara i gle kogati vidim, onaj istise nateže snekim bilmezom njegove sorte. Viš, velimu ovaj drugi, trebaobi, veli, da staviš još jedno dugme veli na taj tvoj kaput, velimu na kraju.

Filosofski

Jedino veliki gradovi mogu da prezentiraju fenomenoloskoj spiritualnosti esencijalnost temporalnih i improbabilistickih koincidencija. Filozof koji ponekada udje u nistavilo i utilitarno ne bice nekoga autobusa moze tu da zapazi lucidnoscu svog duhovnog oka, bezbojnu i neodredjenu pojavu jednog profanog i tuznog bica s dugim vratom tastine i sa sesirom okruzenim pletenom trakom ignorancije.

Ovo stvorenje bez prave saznajnosti inteligencije pocne kadkada da optuzuje, vodjen kategoricnim imperativom svog elan vital-a i da se buni protiv neoberklijevske irealnosti jednog telesnog mehanizma neopterecenog saznajnoscu.

Ovakav moralni stav nateruje onoga od njih koji je "najmanje saznajan" ka jednoj prostorno - vremenskoj praznini gde se on dekomponuje u svoj primarno - antropoidni polozaj.

Ovakvo se filosofsko istrazivanje nastavlja obicno u iznenadnom, no anagogickom susretu tog istog bica pracenog svojim neesencijalnim replikantom arbiter elegantiarum koji mu numenalno savetuje da transponuje na jedan saznajni plan koncept dugmeta na kaputu, dugmeta koje je iz socioloskog aspekta situirano suvise nisko.

Otmeno

U vreme kad se ružičasti prsti zore počnu da osipaju borama, ja poput brze strele uleteh u jedan autobus moćna stasa i s očima pobesnelog bika koji je išao krivudavom stazom S. Odjednom osetih, sokolovim okom i čulom Indijanca u ratnoj zasedi, prisustvo jednoga mladića čiji je vrat bio duži od vrata brzonoge žirafe, a čiji je meki filcani šešir bio ukrašen pletenom trakom kao u junaka neke stilske vežbe.

Iz nečiste duše i usta zlokobnog Sejača razdora, iz usta okuženih jeftinom pastom za zube zapahnu opasni virus razdora i okuži mladića s vratom žirafe i sa gajtanom oko šešira i jednog drugog putnika sumnjiva, napudrana lica. Onaj se onda obrati ovom sledećim rečima: "Ima se utisak, znate, da me namerno gazite po nogama!" Izgovorivši ovo, mladić s vratom žirafe i sa pletenicom oko šešira hitro sede.

Kasnije, na velelepnom Kur de Romu, ponovo spazih onog mladića s vratom žirafe i sa gajtanom oko šešira. Bio je u društvu jednog svog druga, arbitra elegancije, koji je izustio ovu kritiku koju sam imao prilike da čujem svojim uvek naćuljenim ušima, kritiku uperenu na gornji deo odeće mladića sa vratom žirafe i sa šeširom obavijenim pletenim gajtanom: "Trebalo bi da smanjiš revere dodavanjem ili premeštanjem jednog dugmeta kružnog oblika."

Upitnik

U koliko je sati tog dana prošao autobus na liniji S, onaj što prolazi u dvanaest i 23 u pravcu Port de Šamperea?

- U dvanaest i 38.

- Je li bilo mnogo sveta u pomenutom autobusu S?

- Krkljanac!

- I šta ste tamo osobito zapazili?

- Jednu osobu s jako dugim vratom i sa pletenim gajtanom oko šešira.

- Da li je njegovo držanje bilo isto tako izuzetno kao njegovo odevanje i njegova anatomija?

- U početku ne! Bilo je sasvim normalno, ali kasnije se ispostavilo da je imao držanje ciklotimičnog, pomalo hipotendnog paranoika sa simptomima hipergastrične razdraženosti.

- Kako se to ispoljavalo?

- Pomenuta osoba opomenula je plačljivim glasom svog suseda da mu ne gazi po nogama namerno svaki put kad se neko od putnika popne ili sidje.

- Da li je to prebacivanje bilo osnovano?

- Ne znam.

- Kako se završio taj incident?

- Iznenadnim i naglim povlačenjem mladića, koji je seo na jedno slobodno mesto.

- Da li je pomenutu incident imao svoj rasplet?

- Posle nepuna dva sata.

- U čemu se, dakle, sastojao?

- U ponovnom pojavljivanju te individue na mom putu.

- Gde i kako ste ga ponovo spazili?

- Prolazeći u autobusu ispred Kur de Roma.

- Šta je radio?

- Slušao je neke modne preporuke.

Drugi subjektivan stav

Danas u autobusu bio je pored mene na platformi jedan od onih šmokljana kojih, srećom, nema mnogo, inače bih ubio nekog od njih. Ovaj mi je, jedan fakin od svojih dvadeset pet - trideset godina, bio naročito odvratan, ne toliko zbog svog vrata, golog kao u ćurana, koliko zbog pantljike boje patlidžana koju je dasa vezao oko šešira. Ah! Taj vašljivac! Kako mi se smučio! Pošto je u autobusu u to vreme bilo mnogo sveta, koristio sam gužvu koja je bila nastala na stanicama da ga s vremena na vreme gurnem laktom u rebra. Laf je, naravno, strugnuo čim mu se dala prilika, tako da nisam stigao još da ga i pošteno očepim po papcima. A na kraju sam mu rekao, kako bih ga malo zeznuo, da mu fali jedno dugme na mantilu s vekilim razrezom.