Imperfekt
Keno je leksikoman, koji je nakljukan matematičkim znanjem nastojao sačuvati od nje jedan lajbnicovski ukus za umetnost kombinatorike. I ta umetnost kombinatorike ostaće najduža i najdoslednija, ostaće jedinom i konačnom pesnikovom biografijom ili, tačnije: bibliografijom (bez povlake izmedju te dve reči).
Imperfekt
Bejaše podne. Putnici se penjahu u autobus. Bejahu stisnuti. Jedan mladić nosaše na glavi šešit koji bejaše okružen pletenim gajtaom umesto pantljikom. On imadjaše dugačak vrat. On se žaljaše na svog suseda u gužvi da ga ovaj poslednji gazijaše. Čim on bejaše primetio jedno slobodno mesto, on se beše k njemu uputio i beše seo.
Ja ga bejah primetio kasnije pred stanicom Sent Lazar. Nosijaše mantil za koji neki njegov drug nalazaše ovu primedbu: trebaše da se prišije jedno dopunsko dugme.
majra
Aleksandrinci
Teorija skupova, kaže Keno, može da nam pruži beskonačnu seriju struktura pesama sa strogo odredjenom formom. Na izvestan način ovim postupkom Keno postaje preteča komjuterske poezije i komjuterskih prevoda, unoseći u taj metod duh improvizacije i ironične distance.
Aleksandrinci
Jednog dana na tom autobusu S
Videh jednog tipa što psovaše bes-
No, mada je oko svog glupog šešira
Umesto pantljike vezao parče šnira.
Psovao je besno, bez mere i straha,
Momak duga vrata i smrdljiva daha,
Jer jedan gradjanin, reklo bi se veći,
Gurkao ga, izgleda, kada bi trčeći
Prispeo zadihan neki putnik što je
Hitao na ručak u gnezdašce svoje.
Al' svadja se stiša: bojeći se bede,
Tip, spazivši mesto, pojuri i sede.
Kako sam se vraćao istim putem, sleva
Videh opet njega gde besposlen zeva,
Praćen jednim drugom koji mu tada reče:
"Da premestiš dugme, to je sada najpreče."
majra
Poliptote*
Stilska izražajna sredstva su osnovno orudje pisaca pomoću kojih oni ostvaruju svoj autentični stil pisanja. Ljude lako možemo prepoznati po stilu odevanja, no prepoznajemo ih i po načinu kojim govorne ili pišu.
Po svome stilu čovek se od drugog čoveka razlikuje. U književnosti će pametan i iskusan čitač umeti proceniti vrednost nekog dela ako uoči da sam pisac poznaje stilska izražajna sredstva. Poliptoton je primer jedne od fonetskih figura, prepoznaćete je na primer u pesmi kada se u istom se stihu ponavljaju reči, ali u različitim gramatičkim oblicima (Pesma nad pesmama ; Vrana vrani oči ne vadi).
Poliptote
Popeh se u autobus pun porezovnika koji su davali po banku poreza jednom porezniku koji je imao poreske knjižice iz kojih je cepao poreske potvrde koje su dozvoljavale oporezovanima da nastave putovanje po oporezovanom putu.
Spazih u autobusu jednu poresku glavu s drugim oporezovanim vratom koji je trpeo porez jednog oporezovanog šešira obavijenog gajtanom kakav ne nose poreznici. Odjednom rečeni oporezovnik opomenu jednog drugog oporezovnika, prebacujući mu sa žestinom da mu namerno gazi po oporezovaim nogama svaki put kada se drugi porezovnici penju ili silaze iz poreskog autobusa.
Zatim se razljućeni oporezovnik uputi i sede na mesto poreznika koje je upravo bio napustio neki poreznik. Nekoliko poreskih časova kasnije ja ga ponovo spazih u poreskoj stanici Kur de Rom u društvu jednog porezovnika koji mu je davao savete o poreskoj stopi.
-----------
* Poliptoton - često ponavljanje jedne reči sa promenjenim prevodom - Prim. prev.
majra