Domaca poezija, stihovi koji poticu od clanova Inter CAFFE foruma. U svakom od nas je po jedno dete, starac i more. I ponekad, izronimo poneki biser. Dogadja se u životu da nas neko ili nešto toliko snažno obuzme da nam krati i ubrzava udah i useli u naše duše šum andjeoskih krila potok u oči i poseje u grudi čudesno aleluja uzbudljivu pesmu vasione u koju nas preseli. Svi smo mi duše koje imamo ovo zajedničko iskustvo, a samo najodvažniji svoje nadahnuće pretoče u lepršave balerine reči.
Sva poezija je domaća, kao što nema tudje dece. Pesnicima zovemo one koji to vole stalno da rade, pekarima one koji su dali časnu reč da će svako jutro biti hleba. Siguran sam i uveravam vas da oni koji bi se drznuli da porede ovo moje, ono vaše i ono njihovo ne znaju tačno šta rade. Hleb je hleb.
Ne tražim ja od vas da budete hrabri, samo velim da nije loše proveriti ponekad. Ne tražimo ništa, nudimo ovde jedno zajedničko mesto, jednu knjigu zajedničkog nadahnuća za pesme, stihove naše i naših prijatelja. Ovo je knjiga pesama članova Inter CAFFE foruma.
Citam, citam i ponovo citam stihove, koje pise ruka tvoja
i osecam toplinu, toplinu tvojih neznih ruku,
osecam tvoje nezne prste, koji lagano i besumno prelaze,
prelaze kilometre i kilometre rastojanja imedju nas dvoje,
prelaze put koji nas razdvaja ove noci, ovih dana,
ali put koji mi prelazimo u sekundi u trenu,
jer ti si tu, pored mene, ja te osjecam
osjecam tvoj uzdah, miris tvoje kose,
osjecam tvoj poljubac, poljubac za laku noc
koji mi upucujes, upucujes svake noci
jer ti si tu, pored mene, ja te osjecam
Tvoji stihovi, koje pises, koje saljes svake noci
smiruju moje uzdrhtalo telo, zeljno tebe
zeljno tvojih dodira, poljubaca.
osjecanja prema tebi, pale vatru
vatru koja gori u mom telu,
vatru koja ceka nas ponovni susret
susret koji uskoro ce doci
jer ti si tu, pored mene, ja te osjecam...
P.S. ako vam se ovo svidi mozda osmislim jos neki stih...
volim noc jer je ona moja zastitnica,
cuva sve moje tajne, mazi me, pokriva,
nosi, saslusa, noc me skrije, noc me uspije
kao malo dete, noc mi nosi strast, poljupce
pitanja i odgovore - da li me volis, koliko
me volis, noc je moja drugarica
ona voli mene i ja volim nju, volim noc.
(ovo je moj licni doprinos poeziji)
Sanjam
možda
oduvek
samo
zagrljaj
malenih
najmanjih
ručica.
Od mene do tebe 33 mosta
od tebe do mene ni jedan.
Sve si porušio,
na vreme.
Gledas i ne verujes
A i mozda te oci lazu,
Lazi i prevare ovde ne postoje,
Eh kad bi svuda tako bilo-
Koliko bi onda sretan svet postao,
Svi bi svakome pomagali
I nesrece ne bi bilo
Covek bi postao covek.
Mala
najmanja
sitna
najsitnija
voljena
najvoljenija
nestala.
Kupiću rosu
sa trepavica tvojih,
dok nas vetar
ne razdvoji.
i dusu svoju bi dala i zivota deo da
ne gledam kako se dvoji dusa od telo,
a suza koja se skotrljala niz obraz
ti je bila tvog zivota poslednji deo,
sa ramena sam ti sklanjala djavola da samo
andjeo ostane beo.
Da li to kroz prozor ja prozirem zoru
Ili samo san je u dugome nizu
Ti što sijaš toplo
Da li si mi blizu