Ako odeš
Ako odeš.
Ponesi sa sobom sve čežnje naše.
Upakuj ih lepo u neki svitak.
I kad prelaziš preko velike reke, baci uspomene u reku.
Neka propadnu na dno i neka tamo ostanu.
Ako odeš, a morala si otići.
Reci mi, hej ja idem, odlazim.
Nemoj me više tražiti, nemoj me ni zvati.
Zaboravi me, molim te pokušaj.
Možeš ti to.
Sve ti možeš dragi moj!
Jer ako odeš,
ponesi sa sobom onaj herbarijum naše ljubavi.
I pokloni ono cveće nekom zaljubljenom paru.
Neka im služi za sreću,
onu koju smo mi izgubili.
Ako moraš otići,
onda prelij mastilo po karti
I obriši sva mesta, sve gradove i puteve.
Sve staze kojima smo lutali.
I tražili mesto pod suncem za nas dvoje.
Ako budeš otišla,
Molim te zaboravi da sam ikada postojao.
Okreni stranicu na kojoj sam bio,
Pocepaj je i u vatru baci.
Nek gore uspomene, nek izgori naša nada.
Leptir
Kada bih bio neki leptir
Da nečujno jezdim prostranstvima tvojim
I da na tren proletim pored tvoje bašte
U kojoj tvoje ruke, ruže miluju
Sletim na ružu i kupam se u njenom mirisu
Pa da odletim na onaj drugi cvet
Sa koga je pogled na lice tvoje najdivniji.
Da sam samo leptir i da mogu da proletim pored kose tvoje
I na tren se upletem u uvojke
Da li bi me tada rukom odgurnula?
Ili ti let leptira očima prija?
Kad bi bio leptir šareni
I kad bih mogao na dlan da ti sletim
Da li bi se radovala šarenim krilima mojim?
Da li bi me u kose svoje stavila?
Da sam leptir maleni
Iako znam da život leptira kratak je
Ja bih pristao i na minute tog kratkog života
Samo da jos jednom ugledam te.
Luna
Ja te ne poznajem, ali te osećam
tu negde na ovom zvezdanom nebu, postojiš.
Stvarna si, istinita, sa nasmejanim licem.
Sa tugom u očima i zenicama mesečevog sjaja.
Luna, ne boj se tuge, ona je putokaz tvoj
Ona te vodi ka tvom ostrvu sreće.
I svaka kap suze koja se klizi niz tvoje lepo lice
Ima snagu jake ljubavi tvoje.
Neznana, zamišljam kako gledam tvoje oči
Kako imaju neki čudan sjaj,..... blistav sjaj.
Zamišljam i osmeh tvoj, zagonetan.
I tako, tako jako zavodljiv.
Luna, znaš li da si čežnja muških srca?
Onih pitomih, koji bi da provlače prste kroz kosu tvoju.
Da ti vrhovima prstiju, skidaju suzu.
I miluju tvoje nežne ruke.
Nikada te video nisam, ali osećam te tu negde.
Tu pored mojih misli, onih koje kruže
Onih koji se na tren dotaknu sa tvojim mislima
U ovom bestežinskom stanju naših emocija.
Luna, raduj se, raduj se i tuga je kadkad radost.
Tvoja tuga samo spaja ljude.
Dotakni onu zvezdu Luna, dotakni je.
I ne osvrći se nikada za izgubljenom prašinom života.
Svemir ljubavi
Neki kažu, da planete oko sunca kruže
Ne…..ne znaju oni da one kruže oko tebe ljubavi.
I svaka planeta želi da ti bude bliže
Da ti pošalje kosmičke vetrove i umrsi tvoju kosu.
Samo ja stojim na onom brdu,
I rasterujem ih i ljubomoran postajem na kosmos.
Jer te može gledati svakog trena, kad ja ne mogu.
Pokriti te može svojim svemirskim jorganom
Ispisati note od zvezda za tebe, kad ja ne mogu.
Ali mogu na nebu videti šta ti zvezde ispisuju
I mogu slušati pesmu svemira za tebe.
I voleti te mogu više od svemira
E tu je svemir sićušan prema ljubavi mojoj.
Tu svemir meni zavidi.
Ne voliš me
Ne voliš me više
Ne voliš me
Mene je u stvari teško voleti
Teško je voleti moj nemirni duh
Moj neumorni mozak
Teško je voleti moje oči
I moje ruke
Teško me je voleti zaista
Ja to znam, ja to osećam
A ja tebe volim nesmanjeno
Ja te volim, baš volim
Toliko te volim, da volim i za tebe.
Da baš tako, ja volim i za tebe
Volim tvoje oči i tvoje ruke
I telo tvoje
I dušu tvoju
I kosu, koju volim da kao neki klinac počupam
Pa ja sam ti o tome i pričao, zar ne?
Ne brini, čuva me ljubav prema tebi.
Još me uvek čuva.
Žito sa šlagom
Znam, daleko si od mene
A blizu smo jedno drugom,
Tako blizu da ni sami ne slutimo
Da smo tu, jedno uz drugo.
A koliko puta danas pomislim na tebe.
Koliko puta izađem na ulicu i gledam
Gledam u pravcu u kome živiš,
Kao da te želim videti u tom beskraju
Ali ne uspevam, neka tama mi savlada oči
A hoćeš li mi reći kako izgledaš?
Kakve su tvoje oči?
Da li je tvoj osmeh, baš onakav
Onakav kakvog sanjam u svom jutarnjem snu.
I maštam o tvom dodiru o tvojim rukama.
Pomisliš li i ti na mene?
Setiš li se da postojim?
Da li i ti mene zamišljaš?
Dolazim li ti u snove?
Želiš li da i ti vidiš moje oči?
Dotakneš moje ruke.
Setiš li se one priče, one naše priče.
Priče o "žitu sa šlagom"
Boli me, jako me boli to što ne razlikujem san od jave.
Što se prepustim nekim dečačkim mislima.
Što ne umem, da zaustavim svoje umorne misli.
Nemoj mi zato zamerati.
Seti se samo "žita sa šlagom"
Tu smo ti i ja tako blizu jedno drugom.
Kažeš mi ne volim te više
Kažeš mi ne volim te više, i da to ja negde već pišem.
A znaš li dušo moja, da si mašta moja.
I da te svako jutro prenosim iz sna u javu.
Baš onako, kako zora sunce ljubi.
Onako kako se noć raduje mesecu.
O da li znaš da te volim jako?
Da te volim beskonačnim prostarnstvom mozga.
Da te volim, da tako ponizno klečim pred tobom.
I darujem ti cvet srca moga.
I ne veruj što svakome kažem.
Jer svaka reč moja brani ono što mi je u srcu.
A u srcu mome samo ti si, i tu je tebi mesto.
Da te u njemu čuvam i mislim na tebe.
Da te volim onako kako drugi ne umeju.
Da te želim jako, jačinom granita.
Da te volim, volim, volim.
Dok ove redove, iz srca moga ti pišem.
Ja te volim sve jače i jače.
I znaj da ponekad moje srce zaplače.
Za tobom dušo moja.
I svaka kap krvi koja u meni struju.
Miluje tu večnu ljubav.
Zato pogledaj u nebo ove noći.
I videćeš na nebu zvezde što trepere.
I rastaču se i prave srca znak.
Samo za tebe dušo, zvezde srce crtaju.
I moje srce samo tebi daruju.
Ispisavši reči na nebu.
Da te volim, volim, volim.
Bičevanje duše
Bičujem svoju strast i ubijam je do stanja ugašenog plamena.
Bičujem svoju svest i nestaje razum u meni.
Kroz mene prolazi još jedna vojska razarača duša
mojim krvotokom plove pirati koji brane da mi krv struji.
U meni se stvara plima čežnji,
U meni nastaje oseka radosti.
Da li se čežnja može ispisati slovima
Zar čežnja ima u sebi slova.
I da li je ova naša ljubav pusto ostrvo?
I da li pusto ostrvo ima svoju nadu?
Bičujem svoju dušu, zbog bola koji struji u meni.
Bičujem je jer ima nešto u njoj što ruši svest u prostoru.
U beskraju porušenih misli.
U krajičku oka i zvezdi koja svetluca u njemu.
Na užarenim usnama, čežnjivo napućenih.
Zatvaram oči i plovim ovim morem misli.
Volim tvoje prisustvo u ovom svetu tajni.
Ove večeri izlazim na kišno nebo
Stojim pokisao dok mi licem klize kapi.
Dok moju dugu kosu natapa hladna kiša.
I kada jednom budem ugledao onaj brod
Koji plovi morem koje nose struje u novi svet.
Okrenuću se mahnuti i nasmešiti.
Nemoj tugovati
Nemoj za mnom nikad tugovati, nemoj !
Ja ponekad volim otići, ali ne odlazim zauvek.
Odem tamo gde nema nikakvih misli,
Ali ipak i tamo mislim na tebe.
Ti znaš, ti to jako dobro znaš
I osećaš, osećaš kako ti se uporno smeškam u lice.
Nemoj tugovati za mnom ni kada me ne bude bilo,
Zar misliš da me tuga može vratiti?
I dok ti ove stihove pišem, ja se smeškam tvom lepom licu.
Nemoj za mnom tugovati i kad ti se ne javljam.
Pa zar misliš da te mogu zaboraviti?
Ja ne zaboravljam nikad one kojima stihove pišem.
Nemoj tugovati za mnom, već obuci crnu svilenu košulju
Onu koju si jednom za mene obukla,
I stani pred vetar, nek leprša i nek ti vetar mrsi kosu
Kad ja ne mogu, kad sam tako bespomoćan draga moja
I zato nemoj za mnom tugovati, nisam ja tvoje tuge vredan.
Besane noći
U još jednoj besanoj noći
Dok se čežnja pretvara u inje
Zamišljam neke nevedljive puteve
Neke staze koje nikuda ne vode
Na periferiji neiskazanih misli
I onih reči koje ti ne mogu reći
Jer spavaš u svojoj postelji od pamuka
Dok ja sedim kao stražar nad tvojim likom
Koga ne vidim, koga zamišljam
Stojim negde na obodu naše stvarnosti
Dotičem rukom pramen uspavane ljubavi
Otkidam parče života kao komad starog hleba
Bacam ga u provaliju izgubljenih nada
Ostavljam i ovu besanu noć da gospodari
Da mi se podsmeva u sopstvenoj nemoći
Sve dok dan ne sagori zablude
Dok se probudiš i nasmešiš
I probudiš u meni nadu uspavanu
To samo ti možeš, ako želiš
Ja samo ostajem ona sena
Koja čeka da shvati da u ljubavi postoji večna sreća
Nepomična
Nedosanjana
Nepoznati grad
Negde po obodu nekog nepoznatog grada
ja u mračnoj sobi snivam neke snove
I kako mi misli plutaju jezerom mašte
tako i shvatam da snovi ne postoje
Da sve je samo jedna misao, jedan tren
Koja nestaje kao balon od sapunice
Znam, da postoje i putevi novi
koji dozivaju moje začarano biće
Ali zar se u smiraj nekog novog dana
Treba probuditi tugom popločanog srca.
Grad nestaje u sivilu mog umornog oka
Ne okrećem se za stranicama ugašene nade
I koračam tihim korakom
U pravcu koji me nikuda ne vodi.
Negde po obodu nekog nepoznatog grada.
Dok spavaš
Kako si lepa i dok sanjaš!
Jesam li ti to već rekao?
Tvoje prelepo telo sklupčano je u znaku ljubavi.
A izraz tvoga lica daje impuls mome srcu.
Ja ću ove noći dok spavala budeš, biti čuvar tvojih snova.
I pričaću tvojim snovima da ti budu lepi.
Da ti prave osmeh na licu.
Kad ne budem spavao pored tebe, da znam da mirno spavaš.
Bojim se pokazati ti koliko mi je do tebe stalo.
Bojim se reći ti budnoj neke reči.
Pa dok spavaš i sanjaš, ja šapućem te reči.
Sakrivam misli od tebe i krijem u njima ljubav.
Dok spavaš
Dišem nečujno, zaustavljam dah da te ne probudim.
Molim vetrove da ne ljuljaju grane, da te lišća šum ne razbudi.
I okean molim da prestane sa talasima.
Tako ga molim da bih mogao da ispustim sva mora kroz vrtlog zemlje.
Samo da osetiš mir u svom snu.
A blistavi mesec preklinjem,
da ti obasja tvoje lepo lice, da ga mogu gledati i upamtiti.
Kako si lepa dok spavaš.
Ti koja si nastala iz mojih misli.