Milan Visnjic je rodjen na Vidovdan 1957, u selu Medja, na srpsko rumunskoj granici u Banatu. Poezijom se bavi od najranijih decackih dana. Do sada je objavio zbirku pesama "Ne pušta ona kišu".
Živi i radi u Kučevu, na istoku Srbije.
Bolje te vidim
kad sklopim oči
jer zvezde jasnije
svetle u noći.
Ima dana čije noći
nikad neće proći
jer kad spustim trepavice
i ugledam tvoje oči
sustižu me nesanice.
Ono što jutro
otme od noći
je dan
Ono što mi
otmemo od prolaznosti
je san.
Kad bih ja obišao
sve četiri strane sveta
da nije interneta
Sinoć sam
za sat i četrdeset
i pet minuta
obišao zemljinu kuglu
devet puta
a ima bogami
godina cela
da nisam otišao
do susednog sela
Pravićeš me ti od snega
kad ne bude više njega
Pravićeš me ti od želje
il ćeš pod nos druge lude
stavit obe svoje grudve
da te čežnja ne samelje
Kad te stignu uspomene
pravićeš od njega mene
Odlican.com, Virada - ulaz u Kucevo
Ponekad oči
nemam za tebe
ni ruku
ni srca
jer ti baš umeš
da ubijaš želju
Ponekad
ni tebe da nemam
veliki bi mi kamen
sa srca pao
Čini mi se
Još samo u sećanjima
budućnosti za nas ima
Još samo u željama
koje se uprkos beznadju
vremenu odupiru
velike ljubavi nikad ne umiru
Još samo u snovima
pomalo nas ima
a kada se probudimo
nestajemo i mi sa njima
Putevi me beskrajni
raskršćima svojim zaveli
nigde ne stanujem
jer se stalno selim
Ponekad zastanem
da želju rasteretim
dok mi san o domu
ne rastrgnu petli
Niko mi ne piše
jer kad me putevi ponesu
ne znam ni sam
svoju sutrašnju adresu
Možda ste me i sreli
al ste se prepali
kad ste u ogledalu
pogled moj prepoznali
Kad se samo setim
koliko sam puta
umirao za tebe
Da nisam preživeo
samo jedanput
danas bi mi davali
dvadesetogodišnji pomen
Jer
toliko već ima
od kad živim
samo za tvoje želje
Kad sam imao
dvadeset i neku
nisam ni razmišljao
o pedeset i nekoj
meni tada dalekoj
Sad kad imam
pedeset i neku
čini mi se da bih dao
svih pedeset u paketu
da ponovo proživim dvadesetu
Ja bih dao
al mi žao
jer ni pedesete nisu tako loše
samo što se brže troše
Uploaded with ImageShack.us