Dnevnik jednog foruma i vremena - Inter CAFFE blog Caffé

Bele noći i stihovi na Inter CAFFE-u

• 2251.28 apprivoiser eh
• 2251.35 apprivoiser dogodi se tako...
• 2251.40 apprivoiser dva se bica susretnu
• 2251.54 apprivoiser dogodi se da uloze i vrijeme i strpljenje u medusobno
• 2252.00 apprivoiser pripitomljavanje...
• 2252.17 apprivoiser i krajickom oka izdaleka i jasnim pogledom oci u oci,
• 2252.25 apprivoiser duse se pocnu prelijevati
• 2252.38 apprivoiser poteknu bujice rijeci, bogati sadrzajni razgovori o
• 2252.45 apprivoiser bitnim, vjecnim temema
• 2252.56 apprivoiser vrijeme se oskudno i izmrvljeno
• 2253.06 apprivoiser svakodnevnoscu zivotnih obaveza
• 2253.07 apprivoiser zna
• 2253.18 apprivoiser poseveceno prijateljskom blizinom
• 2253.25 apprivoiser umnoziti poput ribica...
• 2253.34 apprivoiser slapovi prijateljske blizine preliju
• 2253.48 apprivoiser se i preko krhkih posuda
• 2253.59 apprivoiser u kojima nam je cuvati neprocjenjivo
• 2254.15 apprivoiser blago prisutnosti i na sve koji se nadju u blizini
• 2254.27 apprivoiser prijateljstvom blagoslovljenih bica...
• 2254.39 apprivoiser rijec i govor prijateljstva rosa je sto plodi
• 2254.48 apprivoiser suho tlo ovozemaljskih
• 2254.49 apprivoiser no
• 2254.56 apprivoiser kako sve ima svoje vrijeme
• 2255.06 apprivoiser pa ima i vrijeme govorenja i vrijeme sutnje
• 2255.31 apprivoiser tako i govor medju srodnima dosegne puninu
• 2255.41 apprivoiser kad srca pridu dovoljno blizu,
• 2255.56 apprivoiser otkrije se da i nije mnostvo rijeci i razgovora bilo ono
• 2256.01 apprivoiser sto je prijatelje zblizilo
• 2256.14 apprivoiser slap rijeci bio je samo povratak izvoru,
• 2256.30 apprivoiser vracanje u sutnju koja je zadnji
• 2256.39 apprivoiser izraz svake rijeci
• 2256.56 apprivoiseripravim prijateljima cesto vise ne treba ni razgovor
• 2256.59 apprivoiser ni pismo
• 2257.02 apprivoiser ni blizina
• 2257.06 apprivoiser ni susretanje
• 2257.20 apprivoiser duse su njima nastanjene rijecju
• 2257.24 apprivoiser koja govori u sutnji
• 2257.35 apprivoiser sutnjom koja nadahnjuje njihov govor
• 2257.36 apprivoiser pogled
• 2257.38 apprivoiser suzu
• 2257.42 apprivoiser stisak ruke
• 2257.49 apprivoiser treptaj duha,
• 2258.02 apprivoiser godinama pokusavam govorenjem izgladiti
• 2258.12 apprivoiser nesporazume
• 2258.16 apprivoiser medu susjedima
• 2258.23 apprivoiser izmedu znanaca
• 2258.25 apprivoiser u braku
• 2258.31 apprivoiser s rodenom djecom...
• 2258.38 apprivoiser godinama ceznem za rijecju
• 2259.04 apprivoiser koja ce me do kraja izreci, koja ce me do kraja primiti u se
• 2259.09 apprivoiser a ona izmice izmice
• 2259.35 apprivoiser u ponekoj se rijci prepoznam, za ponekom mi poleti srce
• 2259.40 apprivoiser poneka me zaboli do dna duse
• 2259.47 apprivoiser ponekoj se citav zivot nadam
• 2259.52 apprivoiser a rijeci, se smijesi...
• 2300.12 apprivoiser bliska a neizreciva, zudena a nedokuciva, posve nama predana
• 2300.24 apprivoiser a nedostupnim svjetlom sakrivena...
• 2300.32 apprivoiser svaki joj se dan moze prici malo blize
• 2300.35 apprivoiser postojano
• 2300.39 apprivoiser s povjerenjem
• 2300.49 apprivoiserne zaleci vrijeme, posve blizu
• 2300.55 apprivoiser vrijeme ce dorasti do vjecnosti
• 2301.00 apprivoiser povjerenje do sigurnosti
• 2301.07 apprivoiser ceznja do ispunjena
• 2301.08 apprivoiser rijec
• 2301.12 apprivoiser do sutnje.

Ponedjeljkom uvece

Jedna od razlika ovog ponedjeljka sa drugima je ta sto je ovo posljednji ponedjeljak u 2012. godini.

Cjeli dan na tv-u i radiju govore o tome kako ce iduca godina biti bolja, sjajna a ovu treba zaboraviti, ostaviti.

I tako stadoh razmisljati o tome sta je meni donijela 2012. Imam neku sposobnost da brisem ljude i dogadjaje koji su na bilo koji nacin negativno djelovali na mene - potpuno zaboravim na to. Ostade pitanje sta mi se dobro desilo.

Izmedju ostalog, desio mi se Inter caffe. Kada pogledam unazad dosao je u pravo vrijeme, uopce nije zakasnio. I dobila sam citav apartman i sasvim lijepo se smjestila u Novim vremenima. I bese jedno divno razdoblje Vremenske prognoze gdje sam mogla drzati monologe senkama. Puno je to. Danas se retko daje nesto nesebicno, bice da je to zato sto vjerujem u cuda, naravno, to je vec opce poznato, ali cuda podrazumjevaju i dobre ljude. I nekako se desilo da sve nadjoh na jednom mjestu.

Treba vjerovati. Ne dozvolite da vas sputava strah od bilo cega i bilo koga. Ustanite sa svakim jutrom kao da je stvoreno samo za vas jer i jeste. Zivot treba voljeti i slaviti, zivot nije da se trosi i baca. Svi su dani novi novdijani i svi su vasi.

Zato je i nadolazeca godina vasa.

Susret na visokom nivou: apprivoiser - galeksic, mart 2013

Veli meni app kaže gale moš' ti men' poslat' nešto po šoferu busom da ti ja pošaljem novce i objasnim šta, našao sam nešto tamo kod tebe a problem mi dobaviti. A što ne bi mogao reko, nikakav problem. A mislimo se posle a šta ako taj šofer skrene negde neplanirano, pa posle ni šofera ni robe, pa ti gledaj. Aj reko a koliko je to teško, mogu li ja to poštom nekako tamo dostaviti. Pa veli i nije puno tako nešto oko, kilo dve tri pet, ne bih znao. Aha, jasno mi je, pa može tako, možda je bolje. I aj dogovorimo se poštom, al opet se mislimo šta tamo kako ću ja to kupiti kad se ja u ribolovačku opremu ne razumem nikako, šta ako ja pogrešim ili mi prodavac pomogne da pogrešim, ne bi to trebalo da se desi, al ne bi ni bilo čudo.

I tako se mi dogovarali, neko vreme povremeno, i eto ga app na čatu kod nas sad u petak. Veli gale eto mene sutra tamo lično i personalno, dodjem ja po to pa da se vidimo ako si slobodan. E reko odlično, bio bi red i da se vidimo konačno malo, a ionako sutra mi se ide negde a ne znam gde bi. Kad dolaziš, pa kaže krećem u šest ujutru, a kod tebe ću biti negde oko osam.

Ajme meni reko, pa ja nisam ni znao da osam sati postoji ujutru, ja mislio to samo uveče ima. Nikad ti ja u to doba nisam budan, al ajd - navijem ti ja sahat HTC Wildfire i motam onaj brojčanik i mislim se ako će on ovde biti u osam, ja moram biti budan u sedam da odmah krenem kad on pozove. Al je problem sad to što moram da se sredim malo, a mrzi me sad uveče, to moram ujutru, onda dakle moram navijem sat na šest. I tako ti ja uradim, podesim ja zvonce na pet i penest i legnem da spavam, i probudim se u 3:45 i reko e pa sad ako zaspim, neću se probuditi do devet, i aj ustanem.

I tamte vamte, lepo se ja spremim, fino kaficu sebi, i sav lepo sitan posao koji mi ostao onako kad imam vremena ja pozavršavam, taman zgodna prilika eto. I evo ga app zove i veli evo nas u Bijeljini, kod tebe smo za jedno sat i dvadeset minuta. E reko dobro, ajte vi kad dodjete se negde isključite sa autoputa pa se samo javi gde ste i eto mene.

I ja lepo sednem na autobus pa ka autoputu prošetam, a vreme fino, a ja se natrontao kao kosmonaut, i još šalče stavio oko vrata, al ajd. I ete ga app na telefon, veli gale mi stigli, gde ste stigli, pa kaže mi ušli u Beograd, tu smo negde u Savskoj ulici, pa kako ste prošli pored mene reko a niste me videli. I onda se setim auh pa ima dva isključenja sa autoputa, oni se isključili napred a ja čekao pozadi. Gde ste, kaže tu preko ima neko kafanče "Romantika", reko sedi tu i romantiši nigde ne mrdaj ete me. I sad aj nazad, to je tu negde blizu, al ko će ga znati gde. Taksi da pozovem, on me ne bi vozio, malo je za taksi, a puno je za pjehe, a još kad bi znao gde je to pa i nekako.

I aj idem ja tako kroz Velikog Miloša i mantam po glavi, nemaš kog ni pitati, idem po osećaju, po prirodnom instinktu. I vidim onu kućicu ispred zgrade policije, a u kućici plavac, e reko ti moraš znati, kuc kuc može jedno pitanje, može izvolite, a čovek čita a ja ga prekidam, u senci crne smrti od nekog dobrila nenadića, fina knjiga mora biti, ima neka ženska onako na naslovnoj strani, baš fino uradjene korice. Reko savska ulica, kafana romantika, o pa kaže to ti je tu dole, samo sidji pa desno iza palate pravde videćeš ili pitaj. E reko fala i izvinte ako Vas uznemiravam il prekidam, kaže nikakav problem, prijatno, aj zdra'o.

I srećom to je nizbrdo dole, ja se skotrljam niz tu prvu, pa skrenem, pa kod palate pravde gledam nema romantike. A i mislim se što se to zove tu romantika, to mi nekako mnogo kako to baš romantika i na ćošku vidim ja neki tip stoji, reko mora da je ovo on i mahnem i on meni mahne, jeste to je app! I tu se mi ispozdravljamo srdačno, ono kao prvi taj bliski susret na visokom nivou - eto konačno se videsmo i upoznasmo - gale zvani galeksic i apprivoiser zvani app. Al ne valja nam ni časa časiti, vreme prolazi, ajmo. Nije došao sam, došao je sa ekipom, još dvojica. Zdravo zdravo, ja sam ovaj ti si onaj, drago mi je, milo mi je, aj sedaj i krećemo. I krenemo ti mi od palate pravde prema Pančevu, tamo ima neka prodavnica ribolovačke opreme, to nam je destinacija. Problem je vele samo kako da se iskobeljamo iz Beograda da bi krenuli prema Pančevu, posle ćemo lako. Ma reko nikakav to problem nije, vrati se malo nazad pa aj pravo.

Podjemo mi lepo pravo, reko sad skreni desno, ustvari ne ne ne, sačekaj, ovde ne može desno, aj još pravo pa ćemo gore desno pa opet desno, i gore mi podjemo na sledeću i vidimo tu i nema raskrsnice, reko nema veze, tako se vozi po Beogradu, samo ti slušaj mene, aj još pravo pa levo, i dodjemo mi na sledeću, kaže jel sad levo, ne ne ne, ovde može desno, aj desno. I skrenemo mi desno pa opet desno, pa levo uzbrdo pored Masarikove, i sve fino bude.

Kaže nisam ja navikao po ovakvoj gužvi voziti, a reko kakva gužva, imamo sreće da nema nikog, subota pre podne i retko ko sad vozi, nema gužve. Smeje se on veli a dobro to za vas nije gužva, za mene jeste kad me ovako spopadnu sa obe strane, moram paziti na saobraćaj a ne znam kud idem. Aaaa reko prijatlju moj nije ovo ništa po Beogradu, sad ćeš ti da vidiš kad stignemo u Pančevo! Pančevo ti je osinje gnezdo, ti da vidiš kakvi su to vozači drski, moraš paziti jer ima ih po Beogradu dosta, gledaj samo i kad vidiš PA tablicu čuvaj ga se, čuvaj se Pančevaca i taksista striktno! Veli dobro, i eto nas za neki minut - Pančevački most, mi lepo predjemo i polako klaj klaj do Pančeva i u Pančevo udjosmo.

I baš lep gradić, nisam bio nekoliko godina. Interesatno - na mostu preko Tamiša sa jedne strane idila, kao u bajci, čamčići, zelenilo, baštice, splavovi, kao u nekom filmu prizor, prosto da sidješ i da se prošetaš. A sa druge strane mosta močvara, kao iz horor filmova, samo fale duhovi i da se iz magle pojavi Lurč iz Adams familije. Kontrast, da ne veruješ. Ne vredi, ne mogu opisati ja to.

I aj prodjemo napred malo, prva levo pa prva desno, pa pravo pored semafora, pa levo, pa jednosmerna, pa zaobidji pa se vrati, pa veli app, ajmo pitati nekog, i ajmo, stanu oni, nas dvojica izadjemo. Neki tip mladji onako, e reko ovog ćemo, ovaj možda i peca, mogao bi znati. Zaustavi ga app, a ovaj slušalice u ušesima ima, i izvadi jednu slušalicu, ajme kad ono zatrešti, nešto mislim čoveče nije tebi lako to u uvetu držati. Kaže app njemu jel znaš ti gde je Plovak plus, veli pa znam ideš dole pa paralelno, paralelno, aha kaže paralelno, onda samo tamo skreneš isto kao što je ova. Isto kao što je ova, kaže da da isto kao ova. Kaže app njemu dobro. I aj vratimo se mi u kola, ja reko - app, ja njega ništa nisam razumeo, jes ti razumeo što god. Kaže nemam pojma nisam ni ja, al pokazivao je na ovu stranu, ajmo tamo. Reko i ja tako mislim da bi bilo dobro, ajmo.

I aj podjemo mi na tu stranu i opet pitamo jednog, al ovaj put nadjemo nekog bez slušalice u uvetu i on nam lepo objasni i eto nas u Plovak plus.

I tu baš bio dogadjaj, baš ih lepo dočekali. A i nije mala stvar mogu ti reći, prevaliti toliki put do Pančeva zbog ribolovačke opreme. Ovima drago što su im došli kupci iz daleka, a ovima drago kad su videli šta sve ima - puna radnja najbolje opreme koja postoji.

Ti ribolovci su ti jedna specijalna nacija čoveče mogu ti reći, ti da vidiš kako oni pričaju, a sve se razumeju, ja stao pa gledam i samo klimam glavom. Imate li onu triplefibrovanu špagu za bočno zabacivanje, kaže imamo ali je od 0.30 milimetara, ajme ovaj se razočara što nema od 0.28, kaže nema ali može dečko da skokne do magacina da donese, kaže jao to bi bilo dobro, kaže koju da donese, kaže može onu elastik, kaže dobro. I ja reko dobro.

I mogu ti reći i ja sam bio prilično impresioniran šta sve ima tu, čoveče, ceo zid jedan naredjane mašinice one za pecanje, sve jedna do druge. Tu ako ne možeš da nadješ sebi nešto, onda ne znaš šta tražiš. Ima svega, za svakoga.

Šećkam ja tamo vamo, malo unutra, malo napolje, dok oni biraju i pazare, a nije to onako klasična prodavnica u koju samo ulaze kupci, vidim stoje tu ljudi neki, onako eto. Došli samo da svrate i popričaju, svi se znaju, to mu kao neko okupljalište.

I udjem ja i vidim jedan priča sa šoferom našim, kaže pa čak ste iz Bosne došli, pa kaže jesmo fino ovde ima veliki izbor, pa kako ste putovali, a šofer veli fino al da nije bilo galeta kroz Beograd da pripomogne da se snadjemo baš bi smo se napatili. A ovaj (Pančevac) veli šoferu jaooo jeste Beograd je nezgodan i veli mu da su Beogradjani jako drski vozači, i da zuje kao muve bez glave, i još kaže čuvaj se Beogradjana i taksista. Klimam ja glavom kao da da, posle pozovem našeg šofera na stranu i reko nema onaj pojma slušaj ti mene.

I sad aj da ne smetam tu da ne stojim besposlen, malo izadjem napolje, a ispred radnje poredjane stolice one ležaljke. Heh i počnem se smejati, na tim ležaljkama krupna onako naznaka da su "Professional", ajme reko što bi bilo dobro da mene neko plati da profesionalno ležim i sedim, ha ha ha. I fine su, baš udobne, probao sam par.

Zadržašmo se tu fino, i baš bilo lepo, zato smo i došli, naravno. Posle malo izašli napolje, popričasmo, malo škljocali aparatima da ovekovečimo susret, dvaesdva škljocanja ukupno napravismo, pokupismo račune, fakture, papirologiju, i aj nazad.

Sednemo lepo u auto i aj pravac Beograd. A vidim ja njima po očima šta misle... Misle joj kad bi sad mogli da se momentalno teleportujemo kod nas na reku da bacimo štapove da probamo ovu opremu... Svrbe ih prsti, nestrpljivi da probaju ove djindjuve i alatkice. A svi su ko jedan čoveče, prava ekipa. Očigledno su nerazdvojni, nema tu puno govoranjcije medju njima, oni već unapred znaju skoro sve. I malo sam napunio baterije, jako su ugodno društvo, mogao sam lepo da se opustim i zezam.

Al gledam i sad ja ne znam šta da im radim, mantam po glavi. Da ih pustim da odmah odu, nema smisla, nije lepo, ko zna kad će opet doći. A sa druge strane, koliko bi meni drago bilo da malo negde sednemo i da se opustimo, toliko bi njima više odgovaralo da oni što pre krenu nazad. Vidim ja ova dvojica bi radije ka autoputu i pravac kući, a i app bi. Pa reko app, kad ćemo se opet videti, aj razmotri jel bi moglo malo negde da sednemo a. Veli on ma bi, al mi bi smo radije krenuli, dug je put.

A reko ja bi da malo sednemo ako može, i veli on u redu aj negde na kratko i mi lepo pravo pa prva levo pa jednosmerna mora pravo pa se vrati malo nazad polukružno, pa joj crvenooo, pa sad je gotovo šta je da je, sad malo pravo i tamo gde onaj skreće uzbrdo pored zoološkog vrta, i onda pored Patrijaršije se spustimo ka garaži na Obilićevom vencu, pa tu klapnemo opet - ne možemo da udjemo u garažu na izlaz, moramo da udjemo na ulaz, pa se vraćaj nazad u drugu traku.

Ja nešto mislim u glavi čoveče al ja vama pomažem ubilo se, nemam pojma, sve pogrešno govorim. A šta ću kad ne znam, ja ne vozim, a to je ionako komplikovano, ovde su ulice jednosmerne čas u ovom čas u onom pravcu, a i ja nisam baš najbistrije dete u mojoj porodici. Al ćute oni ćutim ja i sve dobro prošlo.

Uparkiramo se mi u garažu fino, pa aj kod Mikana u kafanče. I tu se malo odmorimo i opustimo od saobraćajnih zapetljancija i konačno malo popričamo onako kontinualno. Iskoristim priliku malo da zezam appa, da vidim kakav je dal se ljuti na šale na svoj račun. Vidim ja jok ne ljuti se al bolje to da ne radim puno. To mi se svidja kod čoveka.

I tako malo o ovome, malo o onome, malo o poslu, malo o forumu, malo o autima i saobraćaju, o gradovima. A možda nije lepo tako što ja velim da je Beograd prljav, al šta ću kad tako jeste. Šta da mu radim, prodje vreme ko dlanom o dlan, ajmo ka garaži polako. I pored nas ide neki policajac i obraća se tamo nekom kolegi, i u dve rečenice tri puta je reko "bre". E reko ovo vam je živi primerak srbianicus pollicaicus-a, podvrste koja je plod dugotrajne i mukotrpne procedure evolucije koja je dodatno usavršena - tamo u Sremskoj Kamenici njih dodatno uče da govore "bre" kad se obraćaju nekom.

Elem, i aj mi prema garaži i stane appov buraz da čukne kartu i da plati parkiralište, i ono neće. Automat ne prima pare. Pare regularne, srpskih sto dinara, jok ni da čuje ovaj. Proba šofer drugih sto dinara, jok, ne vredi. Dja tamo dja vamo, i meni sine sjajna ideja - ček da probam krupniji apoen, probam ja hiljadarku, ma jok neće. S ove strane pa sa one, pa lice, pa naličje, pa još jednom, neće da primi pa to ti je, reko primi ga primilo ti se na pamet, jok ono ništa samo zuji. I appov buraz veli ček aj vamo, aj mi za njim, a tamo šalter i neka cura sedi, on joj pruži kartu, ona veli iznos, on plati i ajmo mi.

Reko ti si bre baš bistar dečko.

Veli aha.

Pali mašinu i ajmo kreni skreni levo desno tamte vamte, dodjemo ti mi dole do autoputa i ja tu malo ispred iskočim, app predje napred, ispozdravljamo se al aj da ne zadržavam, da ih neko ne opali ozpozadi, i gas i odoše.

Oni odoše "dome, slatki dome", a ja malo prošetao kroz Sarajevsku, pa u Velikog Miloša, pa onda se mislim hoću li šetati još, gledam na sat - pet je sati, aj kući polako.

I eto, to je to.

E, da, još nešto. Ovo nije detaljno što sam napisao, ovo je samo u kratkim crtama opis susreta na visokom nivou "apprivoiser - galeksic". Nisam hteo razvodnjavati pojedinostima, pa zato ovako kratko samo napisah.

Susreti duša

Prošlo je nekoliko godina od susreta, kada sam trčala u zagrljaj nošena snagom srca Golijata, kada nije bilo sile koja me mogla zaustaviti. Negde u maju sam opet počela osećati neku strepnju, i dešavalo se često da se u reci ljudi izdižem na prste, kao da tražim obris poznate glave ili da se naglo okrenem, iz čista mira, na pola puta, onako kao kada vas nečiji pogled uprt u ledja okrene i toga postanete svesni tek kada se susretnu pogledi, pa vam bude neprijatno jer vas susretne strana duša.

Sada znam, to je vreme radovanja duše, koje će čovek tek spoznati na javi.
Došla je krhka, mirisna kao ljiljan i poput sreće obavila svoje ruke oko mene. Donela mi je vazduh i ostavila priču koju ću podeliti sa vama.

Ja mu nisam pričao, sam je pitao…

Odlazak po vazduh je toliko stara priča da sam gotovo zaboravio kako mi je otac još kao djetetu pričao o odlasku na planinu. Tamo bi se u odredjeno doba jutra mješali vjetrovi, koji bi činili vazduh drugačijim, posebnim. Takav zrak bi ONI sakupljali u vreće i oslobadjali ga u svojim domovima. Vjerovalo se da ta hava čini ljude pozitivnijim, zdravijim i sretnijim, i da te familije nikada nisu bile u svadji, niti su znale za mržnju. Zvali su ih: Skupljači zraka.

Samo retki znaju kada mi nedostaje vazduh ili putera kriška, i zlatnim nitima vezanim za nebesa prave čuda.

Vazduh je tu. Udahnite ga.

Novembar na pragu

Novembar stize cudljivim korakom u nas kutak, mami nas mirisom pecenog kestenja i nosi darove u dzepu od kaputa, od kojih ce sigurno nekima ostati prljave ruke a drugi ce biti siti.

Jutros su se ukrstili putevi dve duse, jednog lista i jednog goluba. Uzdrhatali su oba na tren i ritmom srca ostavise trag u suton dana po nedelji.

Duso moja

1803.19apprivoiser duso moja ...
1803.28apprivoiser u bodljikavoj zici zjenica
1803.31apprivoiser jos uvijek cuvam
1803.36apprivoiser zarobljeno svijetlo
1803.45apprivoiser pod grlom utamnicene leze
1803.49apprivoiser tople rijeci
1803.54apprivoiser nikom neizgovorene
1803.58apprivoiser cuvane za tebe
1804.02apprivoiser ljubavi moja ..
1804.07apprivoiser kada dodes tiho
1804.10apprivoiser tise od sjene
1804.14apprivoiser i umiranja ptice
1804.18apprivoiser u dalekim granama
1804.22apprivoiser da led kojim sam okovan
1804.30apprivoiser ne popusti pod tvojim stopalima
1804.34apprivoiser i predjes na ovu stranu
1804.37apprivoiser sigurna ...
1804.40apprivoiser ljubavi moja
1804.45apprivoiser i kad zaspem sjene
1804.50apprivoiser mirisljavom tintom
1804.59apprivoiser zapisuju tvoje nepoznato ime
1805.03apprivoiser na mrgine listova
1805.07apprivoiser za mojim stolom
1805.17apprivoiser tuga zoblje mrvice koje mi preostanu
1805.23apprivoiser i neka neonska ptica zaigra na zidu
1805.29apprivoiser razbijajuci kosmare
1805.33apprivoiser iznad moga uzglavlja
1805.36apprivoiser na podu u uglu
1805.40apprivoiser place pjesma ..
1805.47apprivoiser jos uvijek sam rijeka
1805.49apprivoiser bez obala
1805.56apprivoiser tvoja trstika zeleni na nekome
1805.59apprivoiser drugom mjestu
1806.05apprivoiser nema me u tvom korijenu
1806.08apprivoiser vrbe se sasusile
1806.23apprivoiser i potocnice klonule
1806.28apprivoiser uzalud huce slapovi
1806.34apprivoiser na dnu je samo tesko kamenje
1806.44apprivoiser po koje odbaceno obecanje
1806.50apprivoiser jastucici za igle
1806.55apprivoiser s ruzicastim koncem
1807.02apprivoiser i crvena slova iz nekog spomenara
1807.10apprivoiser sto izviruju ispod
1807.14apprivoiser savinutih usiju
1807.18apprivoiser papira ..
1807.20apprivoiser negdje
1807.21apprivoiser malo dalje
1807.27apprivoiser moje izgubljeno pero
1807.29apprivoiser zabodeno
1807.34apprivoiser u napustane nade
1807.36apprivoiser i kraj njih
1807.40apprivoiser moje srce...
1807.41apprivoiser duso moja

Jedne nedelje na Djurdjic

Kad mi dodjes ti je cekanje na nekoga ko postoji
obicno na to asocira
zelja od samoce ili nesto sasvim drugo, nebitno je
ono sto bi ja rekao
je
znam da postojis
negde u izmaglici buducnosti
cekas
bas kao i ja
da putevi nam se ukrste
isprepletu i prozmu
u toj ceznji od pocetka stvaranja
ceznji za odjekom stapanja
u kozmickom stjecistu.

I tuzan i blesav i srecan

Da odmenimo malo drage majre, a ne propustimo duboke reci...

2343.35 apprivoiser tuzan umijem da budem i zbog bolesnih pasa
2343.43 apprivoiseri ptica slomljenih krila
2344.00 apprivoiseri zbog na prevaru posjecenih breza
2344.11 apprivoiseri blesav mogu da budem zbog jednog proljeca
2344.23 apprivoiser ili jednog pogleda,rukovanja,smjeska
2344.31 apprivoiseri blesav sam,sam od sebe
2344.39 apprivoiser bez nekog velikog razloga

i sretan znam biti bez nekog posebnog razloga…

Blog jednog vremena...

Početkom ove 2014 godine dobili smo prvu knjigu u našem izdanju zbirku poezije članova Inter CAFFE foruma. Idejni pokretač i realizator cele ideje je niko650, kojoj dugujemo zahvalnost što je svako od nas može preuzeti u PDF formatu i listati na svom računaru.

Zbirka je u potpunosti ručni rad i i autorsko delo svih nas - naše stihove je Olivera odštampala svojim rukopisom, potom to ukrasila, povezala i napravila divne korice.

Možete je preuzeti sa Olican.com sajta, koristeći ovaj link:
http://www.odlican.com/d/14964-3/blog-jednog-vremena.pdf

Olivera, zahvaljujemo ti od srca na ovom divnom iznenadjenju!

O postupku povezivanja i ukrašavanja ne znam puno, ali sam zamoljen da pojasnim kako smo zbirku pretvorili u PDF format.

I mogu da kažem da nije puno složeno, bar na ovaj način na koji sam to ja uradio - pomoću programa Libre Office. I u nastavku mislim da su pobrojani najvažniji detalji, i smernice.

Cilj je bio da se dobije PDF koji će biti što vernija kopija originala, stoga smo smatrali da je PDF fajl koji u sebi sadrži samo slike sasvim zadovoljavajući.

Knjigu treba prvo skenirati, i poželjno bi bilo da strane budu ujednačene, koliko je to moguće naravno: pre nego počnete, čistom suvom krpom blago prebrišite staklo na skeneru, trudite se da listove uvek postavljate na isto mesto, nemojte čačkati nikakve dugmiće tokom skeniranja da podešavate kontrast i osvetljenje.

Fajlovi koje ste napravili su verovatno veći po širini i visini nego što želite. Otvorite jedan od njih u nekom bitmap editoru (naprimer u Adobe Photoshop), kliknute na "Edit" / "Image Size..." i pojaviće se dijalog u kome možete videti visinu i širinu.

Uzmite papirić i olovku i pribeležite sebi "Pixel Dimensions" širinu i visinu (naprimer 710 x 1040 piksela) i takodje "Document Size" širinu i visinu (naprimer 12.02 x 17.61 centimetara).

U donjem delu "Image Size" dijaloga možete videti podatak o rezoluciji, a ispod "Scale Styles", "Constrain Proportions" i "Resample Image". Namenu možemo predpostaviti i iz samih imena: to tu služi da tako stoji i da se ništa ne čačka, jerbo nemam pojma šta će se desi ako se nešto poprčka, i samo kliknite na Cancel i zatvorite dijalog.

Zatvorite fajl koji ste otvorili i otvorite fajl u kome je prva strana. Kliknite na Marquee alatku ili pritisnite slovo M na tastaturi. Pojaviće se u gornjem delu Adobe Photoshopa horizontalni toolbar i na padajućem meniju "Style" odaberite "Fixed Size", a potom u polja "Width" i "Height" unesite visinu i širinu u pikselima koju ste zapisali na papirić.

Time ste automatizovali selekciju - kliknite bilo gde na skeniranu sliku i primetićete da je selekcija fiksna. Ne možete je ni povećati ni smanjiti, možete je samo pomerati levo desno, a to je upravo ono što želimo - da nam svaki izlazni fajl bude identičan.

Pozicinirajte mišem selekciju i onda je kopirajte pritiskom na CTRL i C istovremeno. Potom pritisnite CTRL i N istovremeno (otvoriće se dijalog za kreiranje novog dokumenta), onda pritisnite ENTER (i pojaviće se novi prazan dokument), zatim pritisnite CTRL i V i u praznom dokumentu će se pojaviti naša prva strana u dimenzijama koje želimo. Sada možete sačuvati taj fajl - dodelite mu ime po kome ćete znati šta je u fajlu, recimo 001.jpg i zatvorite prvi fajl.

I sada krećemo da radimo punom parom, jednu po jednu sliku ponavljamo jedno isto.

Otvorite drugi fajl i pritisnite M na tastaturi, pozicinirajte selekciju mišem, potom je kopirajte pritiskom na CTRL i C, pritisnite CTRL + N, pa ENTER, onda CTRL i V, i sačuvajte drugi fajl, naprimer pod imenom 002.jpg i onda zatvorite taj fajl.

Otvorite treći fajl i pritisnite M na tastaturi, pozicinirajte selekciju mišem, potom je kopirajte pritiskom na CTRL i C, pritisnite CTRL + N, pa ENTER, onda CTRL i V, i sačuvajte treći fajl, naprimer pod imenom 003.jpg i onda zatvorite taj fajl.

I tako redom.

Kada završite, bilo bi poželjno u programu Irfan View da pregledate sve slike koje ste obradili 001.jpg, 002.jpg, 003.jpg... i uverite se da su onakve kakve i očekujete da budu.

Potom možemo da pripremamo Libre Office tekst dokument od koga ćemo napraviti PDF - otvorite Libre Office i kliknite na "Format" a potom na "Page". U odeljku "Paper format" kao visinu i širinu unesite podatke sa papirića, potom svim marginama dodelite vrednost nula, kliknite na OK i sačuvajte svoj dokument pod odgovarajućim imenom, naprimer moja-prva-knjiga.odt

Time smo postigli da će sve stranice ovog dokumenta biti identičnih dimezija kao što su naše slike, tojest - skenirane stranice.

Sada kliknite na "Insert" pa na "Manual Break", proverite da li je selektovan "Page Break" i ako jeste kliknite na OK.

Ponovite Insert-ManualBreak-OK onoliko puta koliko imate skeniranih stranica. (Nažalost, mislim da ne znam prečicu na tastaturi za ovu akciju.) Kada završite - sačuvajte svoj dokument i suzite veličinu prozora tako da po širini "zauzima" pola monitora. U drugu polovinu monitora postavite prozor Windows Explorera u kome su fajlovi 001.jpg, 002.jpg, 003.jpg i td. i sada možete da prevlačite jednu po jednu sliku na jednu po jednu stranu tekstualnog dokumenta.

Vrlo je poželjno da redovno čuvate promene tokom prevlačenja (pritisnite CTRL i S svakih minut dva).

Kada završite, možete svoj tekstualni dokument malo ukrasiti naslovom, podnaslovom, potpisom i kada završite kliknite na "File" potom na "Export as PDF" i počinje konverzija. Za minut do dva, u Windows Exploreru, pored moja-prva-knjiga.odt pojaviće se moja-prva-knjiga.pdf

To je sve - napravili smo dokument u formatu (PDF) koji je moguće videti na skoro svakom računaru, i koji izgleda (skoro) identično na svakom računaru, a pogodan je kako za prelistavanje, tako i za štampu. To je i razlog zašto se knjige na internetu distribuiraju upravo u PDF formatu.

Ukoliko ste, prateći ove korake, napravili sebi PDF - čestitamo!

dzej - venčanje

Petog oktobra 2014 se udala dzej i u prilogu možete videti slike sa venčanja.

dzej znamo, a mogu reći da je mladoženja stvarno fini. Inače je programer.

Evo sad par slikica koje sam napravio.

Mladenci dolaze.

Ovo znate šta je, zamolio sam je da pozira da to slikam, reko' "ja ne smem nazad na forum, ako ovo ne slikam".

Ovo je u crkvi, pred sudbonosno "da".

Ovde dzej baca bidermajer, a mi vatamo!

To je to za sad, ima još, ali nisu mi baš uspele, jer nisam se puno šećkao pa mi dosta slika liči jednu na drugu (sa istog mesta slikane).

Pozna jesen 2014, cesko, 'aljinče

Ova jesen baš ozbiljno shvata svoju ulogu i ja bih rekao da ovo ne miriše da će skoro biti snega, mada nisam rondao po Guglu da vidim prognozu. Stavio sam stari šporet u podrum tako da sanke sad ne mogu ni da dohvatim, pa mi deluje da ne moram ni da žurim.

Ne znam šta drugi misle, ali ja bih rekao da bi bilo dobro da padne malo snega.

A ne znam zašto. Možda se mi koji bi smo hteli sneg, nadamo da će ovaj put kad padne sve biti idilično kao u onim akvarelima na starim razglednicama i po dečjim slikovnicama, ili da će da zamirišu kiflice sa sirom, da zapucketa smederevac šporet, ili da će neko u sedam i petnaest da poviče "Crtaniiiiii!!!", ili šta ti ja znam sve ima dosta toga što bi moglo.

Elem, pre nekog vremena, a moglo bi da ima tome i par nedelja, ili više, cesko mi je zatražila da joj promenim boju. Htela bi da ne bude više moderator. I naravno, ja pitah kako zašto, koji je razlog, kaže ne ne, nema nikakav problem, nikakav nesporazum, samo udobnije će se osećati ako joj prebacim permisije na nivo regularnog člana.

I naravno, ja se mislim u redu, jasno mi je da nema nikakvog problema, ali šta je onda problem ako nema problema, i reko aj nek to ostane pa kad se vidimo na čatu da prodiskutujemo. I u tom čekanju prodje nekoliko dana, pa je to sad malo previše - ispašće da otežem i odguvlačim, a ako prodiskutujemo svako će da vuče na svoju stranu, pa ćemo i da zakomplikujemo.

Pa reko' aj dobro. Kako sam bio dodelio, tako ću sad da uklonim, pa kako sad uklonim tako mogu posle i da vratim. Rumba, samba, tamba, lamba, nek ide život.

cesku smo ukinuli aljinče na lični zahtev, i nije bilo nikakvih nesporazuma, niti ima, bar koliko je meni poznato, išta sporno.

Medjutim, ono što sam ja potpuno smetnuo sa uma je da o tome obavestim sve vas. A kad su pristigle prve privatne poruke i zahtevi da vratimo cesku moderatorski čin, meni mozak proradio, pa se izvinjavam što ovo gore napisah sa malim zakašnjenjem.

A kad padne sneg, možda umesto roza haljinica napravim neke bunde, pa ceska možemo da vratimo u bundu, ako hoće. Videćemo.

Palačinke i bruskete

Kaže naš admin da su ga napali moljci. Moljci ili komarci? Obatroje, veli on.

To je malo zabrinjavajuće s jedne strane. Jeste da on voli izmišljati ali je ipak zabrinjavajuće.

I kaže da su pojeli sve dobre košulje a loše ostavili. Ili obrnuto, nisam sigurna.

Onda je dodao da su imali naočale.

Ništa mu ne vjerujem.