Na pladnju predivne boje koje samo jesen može da podari i Miholjsko leto. Svečana tišinaje naselila travnjake dok poslednje zrake sunca stidljivo krade maslacak, trotoarom se kotrlja ponosni kesten. Plamti u tegli mesecima skupljana toplina, koja ce čekati nekoga kao što pesma čeka srce. I ako vas probudi kišno jutro idite do pijace da vam dan bude lepši.
Ajvar je domaći prilog jelima koji se sprema najčešće od crvene paprike, ali i od patlidzana, zelenog paradjza i ljute paprike. Najčešće se koristi vrsta paprike koja se zove "roga"a u zavisnosti od količine i tipa ljute paprike razlikuje se slatki i ljuti. me "Ajvar" dolazi od turske rieči havyar što znači "usoljena ikra", i deli etimologiju s kavijarom. Ajvar je jedan od najukusnijih dodataka jelu, naročito jelima sa roštilja a gotovo svako domaćinstvo ima svoj recept za spravljanje.
Potrebno je pripremiti:
Priprema ajvara
Paprike potopite u jedan veci sud sa vodom da odstoje oko pola sata u vodi, pažljivo ih sudjerom operite i redjajte na stoljnjak a potom posušite. U veću tepsiju i poslažite tako da ne budu nagurane da bi ste ih mogli povremeno oretati jer je potrebno da se ravnomerno ispeku. Pečene paprike vadite u veću šerpu i poklopite da bi se lakše ljuštile. Kada se potpuno ohlade oljuštite ih, uklonite seme i peteljku i stavite u djevdjir da prenoće.
Sutradan ocedjene paprike sameljite mašinom za mlevenje mesa , i izručite u šerpu sa šerim dnom koju ste prethodno nauljili. Navedenu količinu ulja dobro zagrejate i prelite preko mlevenih paprika poklopite i ostavite da odmore oko petnaestak minuta, potom serpu vratite na plotnu i pršite sve dok sav sok ne uvri. Potrebno je neprestano mešati da ne bi zagoreo. Ukoliko nemate šerpu sa tako sirokim dnom da mlevena masa prekrije dno u debljini sloja oko 3cm, radije iz dve ture przite ajvar, jer ćete u suprotnom dugo stajati pored šporeta. Drvenom varjačom kada prodjete kroz ajvar i ostane putanja tada je ajvar pečen.
Sklonite ga sa vatre dodajte so i sirće, dobro izmešajte i vrelo sipajte u zagrejane tegle (tegle operete, poredjate u tepsiju u uključite rernu na 100 stepeni trideset minuta). Tegle napunite tako da ostane za prst praznog prostora, i ponovo tacnu sa napunjenim teglama vratite u zagrejanu rernu na 100 stepeni koju ćete isključiti nakon dva sata a tegle ostaviti da prenoće tako u rerni. Nemojte otvarati za to vreme rernu.
Sledeće jutro zalijte ajvar uljem i zatvorite tegle, prvo celofanom a potom zatvaračem ukoliko nemate hermetičke zatvarače. Čuvati za ostalom zimnicom u mračnom prostoru.
Грашокот е растение кое често го користиме во исхраната. Многу е хранлив и има пријатен вкус.
Грашокот е богат со растителни влакна, витамини, има оптимална количина на белковини и содржи ниска количина на масти.
Конзервирање
Стерилизирани тегли полниме со зрна од исчистен грашок. Додаваме една лажица сол и теглите ги полниме со вода.
Теглите добро ги затвараме и во сад со вода ги ставаме на оган да зовријат. Бидејќи грашокот е малку специфичен, потребно е да се обрне големо внимание при негово конзервирање, посебно на хигиената и времетраењето при конзервирањето. За конзервирање на грашок потребно е теглите да вријат од 45 минути до 1 час.
Ги оставаме теглите во садот со вода до нивно ладење и потоа ги одложуваме на ладно место, до нивно користење.
Од вака подготвениот грашок се подготвува чорба со месо, се додава во супа или како додаток на ориз.
Доколку не сакаме грашокот да го конзервираме во тегли, истиот го бланшираме и сместуваме во кеси или пластични кутии кои ги одложуваме во фрижидер за длабоко змрзнување.. При тоа можеме да насецкаме или да нарендаме морков, да насецкаме магдонос и др. зеленчук по желба.
Месец септември и октомври е време на прибирање на плодовите кои ни ги даруваше природата во летото, а ние ги негувавме и одржувавме за да можеме сега да се сладиме на нив.Еден од нив е пиперката, која води потекло од Јужна Америка.
Пиперката е вкусен зеленчук, богат со минерали, витамини, а посебно со витаминот Ц.
На многу сајтови на интернет можеме да сретнеме за богатството кое таа ни го нуди, но еве би издвоила еден од нив.
Најдобро е кога пиперката ја конзумираме во свежа состојба, бидејќи на тој начин се искористуваат сите нејзини вредности.
Денес и през целиот зимски период можеме да се снабдиме со свежи пиперки. Но многу домаќинства овој зеленчук го преработуваат, конзервираат и од него произведуваат вкусни преработки.
Можеби некои од нив ќе го привлечат и вашето внимание, со што би посакале да се најдат на вашата домашна трпеза.
Домашен ајвар
Пиперот и модриот патлиџан го печеме од сите страни. Го лупиме и го отстрануваме семето. На машина за мелење или друг помошен апарат ја мелеме количината.
Во поголем сад на дното посипуваме малку од маслото за јадење и ја додаваме целата количина на сомелен пипер и патлиџан.
Бидејќи смесата е густа, потребно е постојано мешање на истата да не загори на дното.
Домашниот ајвар бара подолго време на подготвување, дури и неколку часа (се зависи од количината која ја изработуваме). Мораме многу да внимаваме „кога“ количината да ја отстраниме од оган, бидејќи маслото за јадење знае да избие на површината, а со тоа ајварот губи од убавината и вкусот, потемнува и станува сув.
Вака подготвениот домашен ајвар го собираме во однапред подготвени и стрилизирани тегли, кои добро ги затвараме.
Домашниот ајвар нема некоја поголема хранлива вредност во себе, затоа е пожелно да се користи како додаток на друга храна која ќе ги задоволи нашите потреби во организмот.
Домашен кечап
Зеленчукот го сечеме на покрупни парчиња и го обаруваме да омекне. Потоа го цедиме низ преса или специјална машина која ја двои лушпата од меснатиот дел и го ставаме во голем сад на оган да врие. Во меѓуврем додаваме сенф, лук,шеќер, масло и сол. По желба може да додадеме и малку оригано за вкус, но и не мора.
Кечапот го вариме се додека не се згусне.
Кога е готов го собираме во однапред подготвена амбалажа, која добро ја затвараме.
Бугарска лутеница
Пиперот го печеме, лупиме и го отстрануваме семето. Количината на пипер ситно ја цепкаме или сецкаме на парчиња. Го одложуваме на страна.
Во меѓувреме црвениот патлиџан го печеме во рерна, ги одстрануваме лушпите и по желба може да го сомелеме, но и не мора.
Во поголем сад посипуваме малку масло за јадење и го додаваме подготвениот патлиџан, кој го вариме со ситните феферони, оцетот, маслото за јадење и шеќерот околу еден час и половина ( се зависи од количината која ја вариме, да не биде премногу густа).
Во него го додаваме исцепканиот пипер и вариме уште 30 минути. Го додаваме лукот и магдоносот, вариме уште 10 до 15 минути и садот го одложуваме на страна, а готовата лутеница ја сместуваме во однапред подготвена стаклена амбалажа која добро ја затвараме.
Количините наведени во рецептите можат да се зголемат (но да се внимава на односот на сите наведени продукти потребни за изработка).
Дури ни пеперутките од песната на Бајага не би полетале ако стомакот е празен :) Затоа користетe ги богатствата кои ни ги нуди природата и уживајте во нивните вкусови во прекрасните зимски денови кои се на прагот :)
Evo recepta od pomorandze, ja ga zovem Pomorandzada, nekako mi lepo deluje :)
Potrebno:
Priprema:
1kg pomorandyi kuvati u 2l vode, 30 minuta. Skinuti sa vatre, zatim samleti na vodenicu za meso i vratiti u vodu u kojoj su se kuvale. Procediti i ocedjene sipati u 10l vode, dodati 1kg šećera i 6 limuntusa.
Sipati u flaše :)
Vrlo lako i ukusno :)
Zamrzavanje je svakako najbrži i najsigurniji način kojim se konzervira povrće, a ne šteti njegovim hranljivim svojstvima. Iskustvo govori da se gubi malo vitamina i mineralnih soli ukoliko se povrće pravilno zamrzava i odmrzava.
Očišćeno, oprano i eventualno narezano povrće uroni se u dosta kipuće vode i ostavi da vri oko dva –tri minuta, zatim se izvadi i uroni u hladnu vodu kojoj je dodato nekoliko kockica leda (na taj način se sprečava da povrće uvene, izgubi boju, ukus i hranljivost). Dobro se ocedi i slaže na poslužavnik u jednom sloju,a potom se stavi u zamrzivač otprilike oko jedan sat. Kada se povrće zamrzne, njime se pune plastične vrećice iz kojih treba istisnuti vazduh pomoću slamke, pa se vrećice vežu.
Kuvani španat ili drugo lisnato povrće koje nakon kuvanja podseća na gomilu bolje je staviti u aluminijumske posudice s poklopcem, pa u zamrzivač sve do upotrebe. Povrće se može čuvati 6-8 meseci. Pre upotrebe i samog pripremanja takvo povrće možete i poželjno je kuhati ili pirjati još zamrznuto.
Ima povrća koje se često upotrebljava i zato se valja potruditi i spremiti ih za ona godišnja doba kada h nema u svežem stanju. To su paradajz i peršun (ili neko drugo začinsko bilje), koji se zamrzavaju na malo drugačiji način.
Ako se paradajz želi zamrznuti rezan na velike komade, valja ga nekoliko minuta potopiti u kipuću vodu, zatim u hladnu i onda se oguli, prepolovi, odstrane semenke i pune plastične kutije s poklopcem koje se zatim stave u zamrzivač.
Ako se pak želi zamrznuti pasirani paradajz koji se može odmah upotrebljavati za pripremanje preliva, treba ga oguliti, odstraniti semenke, narezati na komade i kuvati bez dodavanja bilo čega, otprilike oko deset minuta.
Kada se ohladi pire se stavi u posudu za led, plasirate rešetku i ostavite u zamrzivač da smrzne.
Nakon toga, paradajz pire u kockicama izvadite iz posudice i jedna po jedna zamota u foliju ili se nekoliko stavi u plastičnu vrećicu.
Opran, osušen i naseckan peršun razdelite kašikom na gomilice pa stavite u aluminijumsku foliju. Svaki se komad umota ili se malo posoli i sve stavi u teglicu.
Peršun se može zamrznutii ceo u vezicama takodje zamotan u aluminijumsku foliju.
Možete naseckati veću količinu začinskoga bilja po želji da dobijete finu mešavinu, ostaviti da se dobro osuši i čuvati je u teglama zatvorenim ili vakum poklopcem ili čepovima od plute.
Iz naseg caskanja na chatu, izrodi se i nesto slatko. Naime, nasa SanjaGO nam je poslala recept za pekmez od šipka, no svi koji se bave kuhinjom znaju kakva je dragocenost kada ti neko otkrije provereno dobar recept i u njemu malu tajnu uspesnog spremanja. Iskustvo u pripremi zimnice je dragoceno, a pravo blago kada ga neko nesebicno podeli sa drugim.
Postupak:
Kuhati u velikoj posudi oko 15 litara i kad se smjesa skuha kao npr. za palačinke (gustoća) na 1 litru smjese ide 70 dkg šećera. Kuhati jednu po jednu litru.
Postupak:
1/2-1 dl vode i šećer, da se šećer ovlaži-otopi, kad ishlapi i kad se zgusne kao med (ostane svijetlo, ne da potamni)dodaj 1 litru šipka, ovaj dio kuhanja bude relativno brzo(15-30 min)
Kuhaš u velikoj posudi, kad vučeš kuhaču po posudi ostaje čist trag, razdvaja se. Tanjuriće od kave staviti u zamrzivač, na njih probati gustoću (malo nakapati sa kuhače pekmeza)dok se ne dobije željena gustoća.
Pekmez ima puno pektina, paziti da se ne pretjera tj. da ne postane pretvrd
točiti u vruće boce,zatvoriti, staviti u pećnicu još malo;(za svaki slučaj staviti konzervans, da ne bi bilo gdje sam bio nigdje, što sam radio ništa).
Cijeli postupak može se podjeliti u 3 faze tj. 3 dana da ne bude sad i više nikad, nadam se da je sve razumljivo, ako bude kakvih nedoumica čujemo se.
Sretnja radnja, SanjaGO
P.S. Hvala Sanja za recept, javljamo se sa nasim teglicama :)
Svaki dom je ogledalo onih koji žive u njemu. Ništa ga ne čini tako posebnim, samo našim, kao miris opranoga veša, nedeljni kolač i slasne tegle u ostavi. Znam da danas ima u marketima tokom godine da se kupi i marmelada i kompot i smrznuto voće, ali čar onoga koje spremimo u domu nema na gondolama. Nema ni isti ukus a o zadovoljstvu ne treba raspravljati. Svako je srećan na svoj način.
Svi ili skoro svi s radošću dočekamo proleće, i čim krošnje ozelene i pupoljci se otvore niko više ne misli na zimu, sem domaćica. Jedno veliko spremanje ostave predstoji svakog proleća, sve se iznese napolje, kreči, ponovo unosi polica i menja šareni papir a potom prebrišu sve tegle od preostale zimnice. Sada su spremljene za nove slasne tegle.
Kako je većina u svom detinjstvu imala neko drvo višnje, ako ne u svom dvorištu a ono bar komšijsku, koju su tada komšije delile naročito ako bi krošnja kojim slučajem zalazila i u susedovo dvorište; naprosto se podrazumevalo da ih on sabere i spravlja sok ili kompot. Vreme u kome je dobar komšija bio cenjen kao brat. Nije sve bilo bolje pre, ali neke stvari jesu. Mislim da nije bilo deteta željnog voća, a mnogima su se višnje dojele toliko da ih sada tek u kolačima ili voćnoj torti rado vide. Ja nisam ljubitelj soka od višanja, ali kompot – to je već druga priča. Pamtim ga po Badnjoj večeri, kada je mama iznosila da se zasladimo, pa je deci dodavala po kašikicu meda u njega a odraslima po kašikicu ruma – miris koji je trajno pohranjen i koji se prizove iz sećanja čim pogledam na višnje.
Nadam se da je i vama u ovim žarkim letnjim danima preostala koja tegla kompota. Ako jeste onda sigurno znate kakav divan ukus ima kompot od višanja kada ga služite u prethodno prohladjenim staklenim činijicama na tanjiriću koji ste prekrili malom salvetom.
Da bi zimnica uspela najvažnija je priprema. Naime, tegle i samo voće mora biti detaljno oprano. Svaki propust bude kažnjen kvarenjem zimnice – to je ono što ne želimo da se desi.
Zato je neophodno da svo posudje i posebno tegle dobro operete i posušite dan pre pripreme zimnice. Višnje sipajte u veće plastične posude i nalite vodom pa pažljivo odstranite prvo peteljke. Potom ih preperite u još tri vode i tek na kraju pristupite vadjenju koštica. Neko stavlja višnje sa košticama, ali malo više truda će vam doneti veće uživanje kada posegnete za teglom. Rešili ste da napravite kompot i posvetite se tome u potpunosti, to je siguran recept za dobro stavljanje zimnice.
U tegle posložite višnje pažljivo i u svaku teglu dodajte šest vrhom punih supenih kašika kristal šećera, potom dopunite hladnom vodom tako da voće bude potpuno prekriveno.
Tegle dobro zatvorite i redjajte u šerpu na čije ste dno stavili prethodno stari stoljnjak ili kuhinjsku krpu. Nemojte koristiti velike šerpe, najbolje je ako stavljate po 3-4 tegle maksimalno u jednu turu. Veoma važno je da se tegle ne smeju kuckati medjusobno dok se budu kuvale. Pažljivo ih stavite na dno šerpe pa malo tim stoljnjakom ili krpom okružite pri samom dnu (kao da im napravite tanjirić) da bi sprečili neposredan kontakt. Šerpu lagano nalijte mlakom vodo, tako da tegle budu u vodi potpuno (za prst neka predje poklopce), stavite na plotnu i kuvajte. Od momenta kada voda proključa, kuvajte još pet minuta.
Sklonite šerpu sa šporeta, veoma pažljivo odlite uz pomoć sipaće kašike deo vode a potom izvadite jednu po jednu teglu na pripremljeni stoljnjak na radnom stolu. Prekrite ih i ostavite da se potpuno ohlade.
Kada su potpuno hladne, obrišite ih, polepite nalepnice ispišite datum i poredjajte na policu u ostavu. Samo pogled na njih izaziva prijatnost, a tek kada ih okusite biće veselje.
Kajsija, to 'zlatno jaje sunca' cenjena je i kao hrana i kao lek.
Pri odabiru kajsija za zimnicu obratite pažnju da plodovi budu potpuno zreli tj. da imaju svetlonarandžastu boju. Zeleni plodovi, pored toga što nemaju prijatan ukus, nemaju ni blagotvorna svojstva zrele kajsije.
Ovi aromatični džemovi od kajsija su kiselkastog ukusa, blago slatki i obogaćeni pažljivo odabranom kombinacijom začina za nju i njega.
Vi se možete odlučiti za samo jedan ili smesu podeliti u dva dela i napraviti oba džema.
Potrebno je pripremiti:
Mešavina za medenjake
Potrebno za pola šoljice:
Potrebno je pripremiti:
Postupak
Staklene teglice za džem oprati i staviti da se suše u rerni na 150 stepeni. Kada se teglice osuše isključiti rernu i ostaviti teglice u zatvorenoj rerni dok se džem ne skuva. Pripremite celofan za zatvaranje teglica.
Kajsije oprati, odvojiti od koštica i odseći ako ima delova koji su počeli da trule. Očišćene kajsije usitniti u kašu u multipraktiku, sokovniku ili sličnom aparatu. Ovako dobijenu kašu izmeriti zatim sipati u šerpu u kojoj ćete kuvati džem i na osnovu te mere prilagoditi količine ostalih sastojaka.
Ako ste se odlučili za oba džema kašu podelite u dve šerpe. Od 5 kg svežih kajsija dobije se oko 4,5 kg kaše.
Kaši dodati šećer, vanilin / burbon vanilin šećer i rum / liker gorkog badema, promešati i staviti da se greje do ključanja. Kada proključa kuvati na tihoj vatri uz povremeno mešanje 5 minuta. Šerpu ne pomerati ali nakon pet minuta kuvanja dodati začine, promešati, pa postepeno, posipajući po površini kaše, uz neprestano mešanje žicom dodati džemfix. Kuvati 1 minut uz neprekidno mešanje.
Džem odmah razliti u teglice, zatvoriti celofanom i ostaviti da se hladi.
Postupak za izradu mešavine za medenjake:
Sve sastojke dobro promešajte i spremite u staklenu teglicu sa hermetičkim poklopcem.
Napomena
Semenke plodova zrelih kajsija možete takođe iskoristiti. Sve što je potrebno su dva, tri dana sušenja na suncu a nakon toga semenke istucite isto kao i bademe, izvadite mesnato jezgro koje jako liči na badem, iz sredine semenke zatim ga baš kao i badem možete čuvati cele godine i po potrebi koristiti.
Trešnje su kratko prisutne na tržnicama i treba iskoristiti ove zadnje dane da se ulovi bar koji kilogram za zimnicu. Raznovrsnost u zimnici je ono što joj daje posebnu draž i vodite se tom mišlju, uputnije je imati po par teglica od svake vrste voća pa i povrća jer prvo to vam ne bude udar na kućni budzet a tri po tri iz nedelje u nedelju dobićete pravu riznicu prirode u slatkim teglicama.
Potrebno je kupiti kilogram zrelih krupnijih trešanja (crnih), i pola kilograma šećera.
Sam postupak pripreme se sastoji u sledećem:
Nad velikom zdelom izvadite koštice tako da sav sok ostane zajedno sa trešnjama u posudi.
Šećer kuvajte sa malo vode i odstranite belu penu koja se diže na površini. Kada je šećer potpuno čist, dodajte trešnje zajedno sa sokom pa kuvajte na laganoj temperaturi uz mešanje. Kada su trešnje skuvane, tj. kada masa postane kompaktna, sklonite sa plotne i pustite da se ohladi.
Marmeladom napunite teglice i povežite celofanom ili pergament papirom.
Vreme pripreme generalno zavisi od količine koju ste odredili, no da ne biste bili demoralisani činjenicom da za malo veće količine treba provesti više časova stojeći i mešajući smesu sve dok ne ispari voda i masa ne postane kompaktna, podelite ukupnu količinu na dva dela pa prvo skuvajte jednu polovinu, i postupak ponovite sa drugom polovinomod ukupne količine.
Iako naizgled se čini da će vam biti ovo zahtevniji proces pripreme, i da će iziskivati više vremena, iskustvo je pokazalo upravo suprotno.
Mnogo brže isparava voda iz manje količine koju kuvate i dok budete punili marmeladom teglice iz prve ture, druga polovina će biti napola već ukuvana, a sve zgotovljeno za manje od tri sata, ukoliko ste na primer imali ukupno oko 8-10 kilograma voća.
Spremanje zimnice može biti i zabavno ako u proces uključite i svoje najbliže – u dobrom društvu svaki posao se brže i sa većim zadovojstvom obavi. Zato, promenite pristup: ne spremajte zimnicu sami već pozovite bar prijateljicu da kuva kafu dok se vi vrtite oko šporeta. Smehom začinjene tegle će vas uvek radovati. Uspomene sami biramo.
Kada zabeli zima, ovo sunce u teglama čuvaće svoju toplinu samo za vaš dom. Napinite teglice da vam toplina nikada ne nedostaje, ili bar da imate ovu slasnu prvu pomoć u nekim danima kada oni koje volite nisu tu da vas ušuškaju i uteše.
Tikvica nije ni voće ni povrće, ona je naprosto tikva čiji su svi elementi jestivi, od cveta preko samog ploda sa sve korom što je čini podatnom za pripremu kako slanih jela tako slatkiša i slatke zimnice. Svakako kuriozitet je pohovani cvet od tikvica koji je uz šunku mezetluk snova ali ništa manje atraktivan je i kompot od tikvica koji parira onom koji se pravi od lubenica ili ananasa.
Za kompot od tikvica neophodno je pripremiti:
U zavisnosti od veličine i broja kupljenih tikvica planirate količinu šećera. Na 1,5 kg očišćenih tikvica ide pola kilograma kristal šećera, pa kada tikvice oljuštite i iseckate premerite količinu da biste mogli odrediti količinu šećera. Otprilike tikvice srednje veličine 10 komada kada oljuštite i očistite od semena dobijete oko 3 kilograma „mesa“ od tikvica.
Tikvice iseći na kolutove ili kocke i blanšiati, na sledeći način: U 3-4 litra ključale vode kuvati isečene tikvice 10-12 minuta, da bi ostale čvrste i polu sirove, vode treba da bude u količini koja samo pokriva površinu tikvica. Iscedite ih i ponovo vratite u šerpu u kojoj ste ih blanširali i sada ih pospite sa ekstratom ananasa, dodajte na tanke kolutove isećena četiri limuna (koja ste prethodno uz pomoć spužve dobro oprali spolja!), potom dodajte pola vrećice konzervansa i na vrh noža vinobrana.
Prelite sadržaj u šerpi sirupom od vode, šećera i kolutova jednog limuna. Zaliti blanširane tikvice u količini koja tek pokriva površinu i ponovo prokuvajte deset minuta.
Za to vreme poredjajte tegle u pleh i oko njih nalijte vrele vode u visini oko 1,5 cm (malo iznad visine onog ojačanog dna teglica). Sada veoma pažljivo sipaćom kašikom punite tegle vrućim kompotom. Kada završite punjenje tegli, uz pomoć krpe natopljene alkoholom obrišite pažljivo rubove teglica i potom povežite celofanom i utoplite (nekim starim stoljnjakom uvijte ih sa svih strana). Tako ih ostavite da prenoće 24 časa, obrišite tegle, povežite ukrasnim papirom i odložite ih u ostavu sa ostalom zimnicom.
Ako ne kažete od čega je kompot retko ko će pogoditi, a od njega možete spremati voćnu tortu koristeći recept za torte od ananasa.
Ove slatke teglice zaista ne iziskuju veliki budzet i puno truda a kada zima zaveje unesu toplinu leta u dom.
U tradiciji većine naroda na ovim prostorima je da vas u znak dobrodošlice posluže slatkim, što znači da se isto priprema sa posebnom pažnjom i jediim pravim začinom života – ljubavlju. Ne retko su ovakvi recepti male slatke tajne svake porodice koje se prenose sa majke na ćerku što im daje posebnu draž jer nikada isto slatko nema isdentičan ukus u dva različita domaćinstva. Kada pitate za recepet obično dobijete uopštene smernice uz zagonetan osmeh u kome se krije ključ spećifičnosti slatkog koje se prenosi „s kolena na koleno“
Potrebni sastojci:
Očišćene tikvice nasecite na kockice ili kolutove i stavite u ključalu vodu da se kratko blanširaju. Kad su blago omekšaju uz pomoć francuske kašike izvadite tikvice na rešetku ili tacnu da se ocede.
Za to vreme u posudu stavite šećer da kuva sa 4 decilitra vode dok se šećer ne rastopi. Kad je šećer provrio dodajte tikvice i ostavite da se krčkaju na srednje jakoj temperaturi ne slaboj, a sve vreme nadzirite i odstranjujte sa površine kašikom penu koja se pojavljuje na površini.
Pred sam kraj kuvanja na jedno tri do četiri minuta dodajte limun koji ste isekli na kolutove i vrećicu vanilin šećera. Sada šerpu pažljivo povucite u stranu i sklonite sa šporeta, smestite na sigurno mesto u kuhinji i prekrijte dobro navlaženim stoljnjakom. Ostavite da se potpuno ohladi i tek tada je spremno za sipanje u teglice.
Paljivo ih povežite, dobro zategnite celofan da ne ostaje šupljina kroz koje bi vazduh prodirao, a potom povežite pak papir, stavite nalepnice sa datumom i odložite na police u svoju slatku riznicu.
U narodu se kaže da se poklonu u „zube ne gleda“, ali koliko zaista ljudi budu spremi da sve prihvate s radošću zavisi od brojnih faktora.
Jedan od sigurnih poklona koji će i najzahtevnijim medju nama sigurno ozariti lice osmehom je upravo jedna slatka teglica, spravljena s ljubavlju.
Slatka teglica i osmehom obasjano lice prijatelja je dovoljno za radovanje.
Pokloni su retki i jeftini.
Sve ostalo je podmićivanje.
Umesto da sami provedete sate pored špreta pozovite komšinicu da zajedno spremate slasne teglice i pretvorite spremanje zimnice u slatko druženje. Nije vam potrebno mnogo – sveže voće, šećer, hladna nes kafa i dobra muzika. Probajte, zabavnije je u prijatnom društvu raduti.
Za lekovita svojstva kupine zna se od davnina, naše bake su s proleća kuvale čaj od osušenog lišća kupine koji je po svojstvu blizak crnom čaju. Kupinovo vino je i od strane stručnjaka kvalifikovano kao lekovito, jer je poznato da pomaže varenje, a u novije vreme se posebno ističe kao preventivno sredstvo u borbi protiv starenja.
Mi smo kao deca odlazili sa majkom da beremo kupine, uz Dunav čitavo carstvo Bogom dano krajem leta pretvaralo se u mravinjak žena i dece sa korpicama i korpama. Brali smo i plod i list, posle bi majka lišće sušila u hladovini na pamučnim gazama, a od ploda kupna spravljala sok. Ako ste imali priliku da gledate, kada se kroz cediljku kao onu za paradajz dobro istrenišu, ostajalo bi malo tek sočnog ploda oko sitnih koštica, ali ni to se nije bacalo već se spravljalo slatko ili pekmez koje bi odlagali u zamrzivač i koristili za spravljanje kakvih kolača.
Jedan deo od ubranih kupina, one najlepše a to je bio naš zadatak da izdvajamo, su se koristile za spravljanje slatkog koje je služila uz pečenje obično nedeljom ili kakvim praznikom. Detinjstvo je lako prizvati – jednom teglicom kupina.
Za pripremu slatkog od kupina potrebno je izdvojiti zdrave plodove, izmerite težinu i veoma pažljivo i detaljno oprati pod mlazom tekuće vode. Razmera za slatko je: kilogram kupina – kilogram krstal šećera.
U šerpu sipajte kristal šećer i dodajte vode u kolčini da prekrije i tek malo prelazi nivo za nekih pola centimetra. Prokuvajte i čim ključa spuštajte kupne. Sve vreme morate pažljivo mešati da bi sačuvale svoju bobičastu formu ali istovremeno vatra tj. plotna mora biti uključena na najjači podeok. Od količine koju spremate zavisiće i vreme pripremanja. Slatko je gotovo kada kafenom kašikicom zahvatite malo soka i pustite da kaplje tako da tri četiri kapi gusto padaju.
Slatko je tada sigurno skuvano i biće žitke gustine kada ga budete koristili. Šerpu potom treba skloniti sa plotne i postaviti na pogodno mesto jer treba da prenoći; mislite o tome da ne bude dostupno deci ili položajem da se lako može zakačiti. Šerpu prekrijte čistim stolnjakom ili gazom i ostavite 24 časa.
Tegle i poklopce dobro operite i stavite ih u rernu da se sterilišu najmanje sat vremena na 100 stepeni. Ostavite ih u rerni do punjenja sutra tako ćete ih najbolje zaštititi.
Napunite teglice i zatvorite originalnim poklopcima ili celofanom navlaženim alkoholom. Ako se pridržavate uputstva ne treba da dodajete konzervans.
Spremanje zimnice je duboko ukorenjen običaj u našim krajevima koji raduje sigurno i gurmane i domaćice. Miris je put ka osobenoj toplini, zaogrnite se i utonte u svoja sećanja.
Pokušati zarobiti ukuse, mirise i sezonske boje pa ih opet otkriti u raznim godišnjim dobima, pohraniti plodove u vreme kada su najzreliji iskušavajući najbolje načine i postupke za pripremu i naposletku uštedeti ne samo novac već i vreme, sve se to može sažeti u jednoj reči – konzerviranje.
Ovaj način čuvanja namirnica vuče svoje poreklo iz domaćih seoskih kuhinja, od ruku marljivih i strpljivih žena naviklih da ništa što je priroda podarila ne bacaju. Voće i povrće spremljeno na takav način brzo je našlo svoje mesto za stolom, uvrstilo se u prehrambene običaje, primoravajući i industriju da počne voditi računa o takvim postupcima. No nijedna industrijski proizvedena zimnica ne može se meriti s onom pripremljenom kod kuće.
Ljubav je čarobni začin kojim vredne ruke žene omadjijaju svoje teglice, jer ih spremaju srcem za one koje u njemu čuvaju.
Slatko je voće skuvano u visokoj koncentraciji šećera. Tradicionalno se njime služe gosti, a osim toga veoma je dobro da se uzima ujutru, kao „prvi napitak“ uz čašicu vode. Uvek se dobro slatko prepoznaje po gustom providnom sirupu i jasno prepoznatljivim celim plodovima voća.
Od ključnog značaja prilikom pripreme slatkog od voća je da ono mora biti iste zrelosti. Pre same pripreme neophodno je veoma dobro i pažljivo oprati svaki plod pod mlazom tekuće vode, uz pomoć četkice i potom ga dobro posušiti jer povećana količina vode produžava vreme pripreme.
Važna faza u ukuvavanju slatkog jeste samo kuvanje. Najpre kuvajte na visokoj temperaturi da ispari voda, skidajte permanetntno penu koja se pjavljuje na površini i rubovima, a zatim nastavite kuvati na umerenoj temperaturi uz često mešanje da se šećer i voće dobro sjedine. Vreme kuvanja zavisi od kakvoće i količine voća, i obično je slatko gotovo kada je sjajno i želatirano, a to ćete najlakše proveriti tako da se kap koju ste stavili na tanjirić brzo prevuče opnom i stegne te polagano klizi prema dole ako tanjirić ukosite.
Pre no pristupite samom kuvanju proverite imate li dovoljn teglica, operite ih, osušite, pregledajte u kakvom su stanju zatvarači, imate li dovoljno celofana za zatvaranje, podoban veći sud za kuvanje i veliku drvenu varjaču kao i dugačku futrovanu rukavicu kao zaštitu od opekotina što nastaju prskanjem slatkog prilikom kuvanja.
Za pripremu koristite razmere date na kilogram, pa shodno količini preračunajte potrebne količine ostalih sastojaka. Recept za slatko od smokava je izuzetno jednostavan a priprema brza – za dva časa imate teglice pune slasti.
Potrebno je:
Nakon što ste oprali smokve pažljivo nožem uklonite peteljke. Svaku smokvu viljuškom bocnite na dva mesta kako biste olakšali difuziju soka u plod za vreme kuvanja. Limun isecite na kolutove i pregledajte jezgre oraha da li su zdrave.
Na plotnu stavite šerpu u koju ste sipali litar vode i kilogram kristal šećera (dakle odnos 1:1), temperatura treba da je visoka i čim šećer počne da se otapa dodajte kolutove limuna i ostavite da se krčka. Čim primetite da je smesa provrela spustite smokve, lagano protresite posudu da se ravnomerno rasporede i smanjite temperaturu na umereno (sa najače temperature, kako je bilo na početku). Masa treba da krčka, sve vreme je nadgledajte i nastojte da ne mešate varjačom već da laganjim protresanjem šerpe povremeno promešate sadržaj a čim se počne pojavljivati bela pena na površine, počnite je skidati kašikom najzgodnija je ona velika metalna koju obično svaka domaćica ima u kompletu.
Ovu penu je najzgodnije odstranjivati u jedan duboki tanjir, tako vam neće kašika zapeti za rub neke posude i opeći vas. Budite pažljivi i kada protresate saržaj u šerpi, nemojte se nadneti licem nad šerpu i obavezno koristite zaštitne rukavice, a ukoliko nemate baš iskustva bolje je da lagano većom ravnom varjačom povremeno lagano promešate masu.
Posle 60-70 minuta od momenta kada je slatko počelo da vri supenom kašikom izvadite na mali tanjirić malo soka, sačekajte par trenutaka da vidite da li se slatko skuvalo. Otprilike vam treba blizu dva sata za celokupan postupak.
Desetak minuta pre sklanjanja sa vatre dodajte jezgre od oraha i opet ih laganim protresajem šerpe sjedinite sa masom da bi se ravnomerno rasporedile. Masa će opet da peni i pedantno sve vreme uklanjajte penu sa površine.
Kada je gotovo sklonite šerpu na bezbedno mesto i prekrijte vlažnim stolnjakom ili pamučnom gazom i ostavite da se ohladi, obično preko noći. Kada se tegle pune hladnom smešom i one moraju biti hladne, na površinu se stavlja u krug rezan komadić masnog papira ili celofan papir natopljen u rum ili alkohol. Punjene tegle valja dobro obrisati mlakom vlažnom krpom da spolja ne ostanu lepljive. Preostalo je da stavite nalepnice sa natpisom i datumom i da ih odložite na vaše police sa ukusom leta – domaće je najbolje!
Osnovno je istaći da postoji razlika izmedju pekmeza, marmelade i dzema, ne samo u pripremi već i u gustini, izgledu i ukusu. Dzem i marmelada se u principu najviše razlikuju u izgledu. Marmelada je jednolična kašasta masa, u kojoj se mogu manje prepoznati delovi voća, zavisno od toga i da li je pasirano ili ne pre pripreme. Medjutim, karakteristika dzemova je u tome što je gust, kašast proizvod u kome se moraju prepoznavati delovi voća od koga je kuvan. Dzemovi se pripremaju od celog voća ili isečenog na komadiće.
Za pripremu dzema uzimaju se smokve najboljeg kvaliteta, zrele ali ne i prezrele.
Priprema dzema od svežih smokvi:
Na 5 kilograma svežih smokvi treba staviti 2 kilograma kristal šećera. Smokve oprati, pa ih neoljuštene redjati u šerpu, najbolje zemljanu i to naizmenično red smokvi, red šećera, sve dok se pripremljena količina ne utroši. Šerpu staviti na hladno mesto da stoji 24 časa. Drugog dana šerpu staviti na štednjak, pa kuvati otprilike oko pola sata. Šerpu zatim skinuti sa štednjaka i dodati pola šolje ruma i mešati dok se dzem ne ohladi. Kuvanje dzema na ovaj način pokazao se veoma praktičnim jer se brže skuva od onoga koji se priprema postupkom gde se odmah smesa stavlja na štednjak. Naročito važnu ulogu u pripremi igra mešanje, jer se ravnomernim mešanjem dobija gustina i vanredna boja.
Gotov dzem treba skinuti sa štedjaka i čistom sipaćom kašikom sasipati u čiste, prokuvane i zagrejane tegle; poredjate ih na pleh i ostavite u rernu oko petnaest minuta na temperaturi od 50 C°. U masi koja se saspe u teglu ne sme da ostane vazduha.
Najbolje je sipati u teglu sa jedne strane (teglu nagnuti) prvo po jednu supenu kašiku u svaku, jer ćete tako sprečiti pucanje a potom nastavite u istom položaju dopunjavanje. Punjenjem na ovaj način vruća masa potiskuje vazduh napolje. Tegla treba da stoji na dasci ili debljem podmetaču. Za vreme sipanja tegla se mora malo protresati i paziti da se rub tegle ne uprlja.
Ukoliko niste sigurni da ste postupkom punjenja istisnuli vazduh možete nakon što ste tegle povezali celofanom i stavili zaštitne poklopce okrenite ih poklopcem na podlogu i ostavite petnaestak minuta.
Na tegle treba staviti etikete sa podacima i smestiti ih u suvu i hladnu prostoriju, a posle nekoliko dana se mora izvršiti kontrola.
Pregledajte pažljivo svaku teglu i ako primetite da se pojavila plesan, ili pak , ako se „svodenila“, trebate ga prekuvati i dodati još šećera. Tegle se u tom slučaju moraju ponovo dobro prokuvati a zatim napuniti i staviti u zagrejanu mlaku pećnicu koju nećete otvarati više. Tek sutradan povezati i odložiti u ostavu.
Dzem pripremljen po ovom receptu je vanredno dobrog ukusa zato nemojte kalkulisati s vremenom već pravac pijac po smokve, mislite samo na kriške hleba sa ukusom leta kada padne prvi sneg.