Molitva (druga)
Molim Andjele
da rašire krila,
spuste senke
na tvoj lik.
Lagano u
zaboravu odmorim
oči od suza
zamagljene.
Nisam više jaka,
nisam ni bila.
Varka su samo
moje nade
u pesmi ogoljene.
Guše me noćne tmine,
čaše žuči
od jada izlomljene.
U bezdane snova
nedosanjanih
moja misao tone,
skrhane reči
u tami zvone.
Nema vremena,
tren sna iz ruku mi
isklizao,
ni buućih dana
u kojima bi sebe
u pesmama spoznao.
Molim Andele
još ovaj put,
da rašire krila,
da me sklone.
Da shvatim
pod okriljem sna,
da ne postojim,
da nikad
nisam ni bila,
ona kojoj pesme pišeš,
niti ona o kojoj sanjaš
za koju dišeš.
Senka sam samo,
u tragovima reči,
što kroz tamu ječi.
U zalud pada sneg
Opet me ophrvale tuge
netragom gubim sebe.
Ni pahulje ne vrede...
okopniće sneg.
Otkriće da u meni
ima tebe.
Odaje me Sunce,
kad bljesnu u mojim
tvoje oči.
Nema mesta u belini
za ovakve begunce.
U tami tuge sama
u beznadju teškom stojim
bez vatre i plama
biserne suzice brojim.
Čekam da prodje zima
okopne snegovi beli.
I neka te u meni ima,
kad pameti nema,
a srce te želi...
Led
U bisere nižem,
malene suze.
Nek ledi ih
zima duga.
Nemam snage
da topim svoj
bol,
niti da budem
druga.
Mnogo hladnih
vetrova,
oko mene duva.
Skloni se,
da se ne smrzneš.
Led rasipam,
kad nisam prva...
Tren
Pre nego zaspim,
budna odsanjam
tvoje oči.
Upijem u sebe
svaki delić sećanja
sačuvan u trenu sna.
Sklopim kapke,
tonem u Beskraj.
Plovim mesečevom
rekom,
u čarobnoj noći,
divim se tebi
tako dalekom....
Reč
Zrno razuma
u pesku vremena
curi.
Razvejano vetrovima,
posejano u
misao.
Oplodjeno zri,
u svetlosti uma
sazreva.
Pušta korenje u
zapisu.
Grana se u snazi.
Sazrela izgovorena,
u nezaborav zapisana.
Trag u beskraju.
Reč!
Pogledi na dlanu
U ogledalu vremena
vidim tebe u sebi.
Na rubu ramena,
moje ruke na tebi.
Splet čudnih osećanja
ili san u tragovima predskazanja?
U talasanju nemira
skrivenih želja plima.
Nagoveštaj dodira,
naslućen u očima.
Ljubav u najavi se oseća
ili budjenje ranog proleća?
Na usnama čežnje oćutane
u igri otkrivanja zastanu.
Iz srca uzburkanog odšaputane
u pogledima na dlanu.
Nešto kao manifest
Hej vi muški svete sramežljivi,
da vam kažem odmah od starta.
Znam da bi da budete pažljivi,
no, manite me Osmog marta.
Da se sad tu ne foliram,
volim poklone kao svaka žena.
Neću da vas iskuliram
zbog poklonjenog cveta ili parfema.
Al, čisto tek da znate,
treba mi pažnja svakog trena,
a ne ljubav na godišnje rate,
jer ja sam ipak nežna žena.
Svakodnevni osmesi meni upućeni,
sitne radosti, životna sreća.
Lepi trenuci sa mnom podeljeni,
umesto velike korpe cveća.
Majka sam, strina,ćerka,
brižna baka, vešta kuvarica.
Sestra, tetka, ujna,
vrlo spretna spremačica.
Ma prosto sam sve i svašta,
čak i lična savetnica,
za probleme pajalica,
i na sve to, dobra tašta.
Znam da budem i ono,
što nikad bila ne bi.
Udovoljavam redom svima,
najmanje samoj sebi.
Zato vas lepo molim,
dragi moj muški svete,
zaista vas puno volim,
al shvatite, nisam dete.
Prevrtljiva sam lepa cica,
iznad svega prilično luda,
u horoskopu strelica,
opaka veštica što pravi čuda.
Ako me se takve dočepate
negujte me od samog starta.
Kao premiju me čuvajte
al manite me Osmog marta.
Emina Vlahović
Dok sam ziva
Ne mogu više
da te ubijam u sebi.
Tvoja moć
je mnogo jača.
Umorna sam
od borbe sa
sobom samom.
U ogledalu
vremena,
u tragu kamena
ostaćeš za uvek.
Senka snova,
nošena ružom vetrova,
u svakom udahu
što opojno miriše.
Otisak u dubini duše,
pečat na osmehu.
Sunce u pogledu,
svo Nebo moje.
I neću da te
ubijam više u sebi.
Živećeš dok sanjam ,
dok dišem....
Intermezzo
Osluškujem tišinu,
medju zidovima
hladnoće.
Liče na sudbinu
note u taktovima
samoće.
Privijam se skrhana,
greju me tvoje
sene.
Blaženstvom okupana,
snom ljubiš svaki deo
mene.
Sa vrelih usana,
u jednom dahu ispijaš
rosu.
Drhtavim prstima
poput leptira mrsiš moju
kosu.
Svu noć bolna duša
usplahirena dodire
sanja.
Muziku nežnu sluša,
a san lagano umire do
svitanja.
Mojim kćerima
Varijacija na poemu - "Ako" Rudyarda Kiplinga
Ako stojiš okružena dušebrižnicima,
zakorači dignute glave.
Tvojom bi slabošću do slave da dodju.
Na pogrde se ne osvrći,
oni u pohotljivosti uma blude.
Nisi rodjena da padaš,ustani.
Kad nepoverljivo pogledima streljaju,
saberi se, to nije porota.
Pohota to je moralista lažnih,
važnih samima sebi.
Mudrom rečju istinu kupi kćeri,
nek uplaše se savesti.
Laž je povodljiva neman, samu sebe guta.
Čuvaj se, da ne padneš u bezdane.
Zamke su kraj puta, mame da posustaneš.
Oni što ne znaju da vole,iskušavaće te,
dobrotu da u slabost pretvore.
Mržnju zakopaj, seje zlo.
Budi jaka kćeri, malodušnost na kolena baci,
vazda je nevolja drugima radost.
Sanjaj budna i kad niko u tebe ne veruje.
Životu snagu dodaj, ne prodaj dušu.
Misli o drugima kćeri.
Ne sudi, budi pravična.
Sve jednom život naplati ili vrati.
Veruj u pobede.
Svaka je jedinka od iskona stvorena,
da u Svemiru traje.
Istinu o tebi kad lažljivi prevrću,nasmeši se kćeri,
ne posustaj, znaš ko si.
Ne daj pajacima, da uzor im budeš,
marioneta u rukama celog sveta.
Kad udariš o teško kamenje,
zlobnicii se smeju,previj rane.
Tek za sećanje ostane ožiljak.
Ti kreni dalje.
Na dlan stavi sve nade, veruj u sebe.
U jednu vreću sve želje i snove sakupi.
Na kocku baci bitisanje,
poigraj se hrabro.
Padni, otresi prašinu, ponovo kreni.
Nasmeši se usudu u lice.
Naoštri mač kćeri.
Lutajući izmedju jave i sna
večite smo skitnice.
Hrabra budi,seci korenje poraza.
Kad korak neumoljivo kleca, hodaj.
Tvoja je odabrana staza.
Život neumoljivo iskušava.
Djavo nikad ne spava,
čeka da se predaš.
Bog je u tebi, samo ga oslušnuti.
Nemoj sebe herojem zvati,
kad kroz bitke uz viteze koračaš.
Samoljublje postaje pošast,
kad čovek u skromnosti ne zna da traje.
Budi gorda kćeri, no ne kliči sebi sama.
Voli prijatelja,al ne izgaraj.
Pepelom postaćeš kad ranjena padneš.
Neprijatelja ne diraj,
on čeka nestrpljivost da te savlada.
Ne nasedaj na izazove,
da sujeta prva napada ne dozvoli.
Licemera umom obori, progovori rečju britkom.
Vreme što teče, u ritmu srca prati.
Zvezdu svoju sledi.
Nepokolebljivo jaka budi.
Sudbina je put, obeležen stopama tvojih koraka.
Svetlost u Tami pronaći ćeš.
Ceo svet biće tvoj ako naučiš:
Da moramo spoznati sebe.
Lilith ( Crni Mesec)
Nazovi me ,
ma slobodno me nazovi
pravim imenom.
Lilit sam ja,
kraljica mraka.
Žena zver,
nezajažljiva,
tebe žedna.
Crni mesec razbludeli.
Krstarim svemirom,
nemirom tvojim gospodarim.
Demonom me nazovi,
prepoznajemo se
ti i ja.
Krv moja za tvojom
u tokovima pohote
ponire.
U dubinama strasti,
na izvorištu pomame
ukrštaju se putevi
grešnika.
U bokalima vino
sladostrasno previre.
Točim pehare
pojim te žednog.
Med sa usana,
pelinom gorči,
a ti omamljen.
U vrisku bedara,
na kolenima
za milost moliš.
Medju nedrima belim
otrov piješ.
Nektar u mene točiš.
Lavom vrelom
iz grotla obnevidele
čežnje.
Nazovi me, ma nazovi me
pravim imenom.
Lilit sam ja,
razbludela kćer
tamne strane sveta.
Vrag u meni diše,
dahom užarenim,
slabe na blud mamim.
Zato beži,
ja milosti nemam.
Niti duše.
Pašće tvoje odbrane,
kad očima
popijem svu želju
na iskap.
Vidovita sam.
U misao prodirem,
navirem u buicama,
udaram u talasima
o tvoje hridi.
Crni mesec.
Demon sna.
Podaj se kobi.
Ili se već jednom
probudi.
Pesmo moja
U jednom dahu
kad spava Svet,
niz dlanove te izlivam,
suzama natapam.
Uzdižem medju Zvezde,
kraljice moja.
Tugo, zrno sreće,
moja najveća ljubavi,
najjača istino.
Oazo snova,
spoznajo života.
Sa tobom dišem....
E.V.