Zakovan pogled
ne osvrce ni mic senke,
ni zrak sunca
sto potiljak pece
bezeci pred pretecim oblakom;
samo treptaji prave razmak
izmedju misli i tacke kova.
Radoznali golub
se vrzma nad glavom
kao iznad kipa u parku,
u nedoumici
dal' da sleti,
il' obelezi bas mene?!
Cekam da Bog
pusti kise
i spere ovaj dan.
M.Dragica
Zagonetku predanog kljuca
resavam od prvog daha
trazeci bravu vrata
koja pase mom putu
i otvara pri pomisli
da je moja.
Boja vrata me ocarava.
Iza kojih mora biti moj san
u kom bdi sudba
i ne zatvara suberce nade
na salteru Svete Trojke.
Slutim resenja,
ali boje menjaju nijansu, bune,
a korozija kljuca farba dlanove
gvozdenim prahom
sto kroz pore mili do srca
i truje zrnca radosti.
Okacen o vrpcu postojanja
krije zamrsenu istinu,
koju bih da razdresim
pre predaje strazi neba,
i shvatim zagonetku, kao zadatak
sa bezbroj resenja
u jednom pitanju-
zasto je taj dar toliko vredan?!
M.Dragica
Cekam na rubu kreveta
secanje na san;
mokro celo
me podseca
da sam kroz noc prosla.
Neko mi brani
poneti slike
iz dubine mira,
ili ja
kraj sebe
ispunjavam
prazan san?!
Smesim se,
da se pozabavim,
ironija kisi usta,
kao u limeti da se davim.
Gutam suze
da mi pogled ne zamute,
kako reci da su boli
u grudima zadenute.
Pod svilom
skrivena tuga
u cauri se zamela,
kidala bih niti spasa,
kao leptira me zaplela.
Smesim se,
al' zabava gorka pece;
promicu senke lica.
Smesim se
i reknem,
dobro vece.
M.Dragica
Nekad ljubav nije jasna
Pa osvrne tek na kraju
I preprica kao basna
Da secanja duze traju.
Kad rogate reci krenu
I poplave sreci dane
Orone pute u trenu
I klisurne dube rane.
Nekad ljubav nije jasna
A tesko je da se shvati
Sto rec sveta nije casna
Jedan slog, da srce pati.
Plovi reka, buji, tece
A rogove manji vreme
Dok se boli ne zalece
I obuzmu nove treme.
M.Dragica
Lügst wie gedrückt
Und schaust so gezückt
Ich glaube dir nicht
Du naiver dummer Wicht
Schau hier, schau dort
Bussi mein Lieber, bin fort!
Lazes me i to serijski
Sladak kao med prerijski
Al' ne verujem ti ni malo
Ti navno glupo spadalo
Gledaj ovde, gledaj onde
Pusa dragi, a ja ode!
M.Dragica
Negde izmedju proloma rasta
Zastajem, osvrcem pogled nazad
Kao iz leta odlazeca lasta
U koja se ne vraca vise nikad.
Negde izmedju preloma puta
Neznani vek u nepovrat puti
Dok dusa cuva secanja zuta
Kao blago u skrinji srca cuti.
Negde izmedju lomova nasta
Gde leta promicu kao reka
Proci ce jedna od mnogih lasta
Nekad vidna, nekad kao senka.
M.Dragica
Htela poci s'tobom
Tad sam bila smela
Sa malenom torbom
Mlada i nezrela.
Sad mi torba teska
Trebam svog nosaca
Koji mi se smesi
I za mnom koraca.
Ako bi se sreli
Iz dva pravca samo
Ako nemas kartu
Ti ostani tamo!
Gde becari zanocuju
Tu se pesmom dovikuju
Uz casice vinopojke
Na grudima carne sojke.
Zivot nudi dana, mraka
Becar tera sve do praha
Potrosice pet imanja
Prag i kucu bez kajanja.
Pred prosjakom on ce stati
Zadnju paru njemu dati
Sa kerama zore budi
Becar, za zivotom zudi.
M.Dragica
Osmeh sneznih zuba
I kavalirski stav
Do bezuma ruba
Ocara pogled plav.
Nisam friska cura
Sto stiklama tapka
Zrelost dusom fura
A izazov capka.
Zgoda retko stize
Ko postanski paket
A sumnja mi blize
Da je petlja frket.
Nek' se malo suca
Jer srce je zbilja
Kao kafa vruca
Zizne kad se srlja.
Proslo vreme laza
I slepih pozura
Dusa osta vrazja
Al' stroga cenzura.
M.Dragica
Bio jedan lenji Drcko
U hladu je dane cvrck`o
I pasom godine valjao
U lezanju boljem nadao.
Verujte, taj dan je dos`o
Kad je po duvan pos`o
Zadnjom parom loto kupi
Sutradan ga sreca lupi!
Od radosti na pod leg`o
I grudi od srece steg`o
A`l srcki se to ne svide
Pa dodade malo pride!
Bi previse to za njega
A bese i veca zega
Iz tunela Bog ga vrati
Casnog rada da se lati.
Shvati koliki je bio som
Odluci podici lepi dom
Za stare bake i starce
Kupi livade, koze i jarce.
Sirotima davao sir i mleko
U stare dane ugled stek`o.
Ko se nad`o da Drcko, onaj
Posta covek, ne osta belaj!
M.Dragica
Kraj Oktobra je
Treba sliciti godini svakoj
Po kalendaru isti je,
Kao drugi, ovaj nije.
Blaga jesen zemlju pari
Po koju kap kise smili
Zrake sunca zute dari
Nece radost da nam kvari.
Ma vidi jutros njega!
Okrete vremenu sat,
Zaduvan po coskovima bega
I posu prve pahulje snega!
Kraj Oktobra je,
Treba sliciti godini svakoj
Po kalendaru isti je,
Kao ovaj, ni jedan nije!
M.Dragica
Sa Ajfela gra-Sak motri
I klati na gvozdenoj lotri,
Odakle braca Luk jasu
I dal` svetu lasom mira masu?!
Uz susi per-Sun naklonom prati
Kako broko-Li i nogama blago mlati
I kud se Karfi-joli kaftanima secu
Dok iz peska crpe crnu srecu.
Ore-Gani ponizno Papi noge ljube
Dok podzemlja mraka dube,
A sa poluostrva pa-Sulji trube
Da od du-Leka brace pogubise zube!
***
Niz brdo voze gorivom ce-Lera
Upravom Miro- Djije dilera
Boranija Balkana izumreti nece
Bosi-ljak se drzi Bozije srece.
M.Dragica
Koliko kosta osmeh deteta
Sto se minskim poljima seta
Da oseti miris spasa
Ostajuci bez nogu i glasa
Koliko kosta zrak sunca cista
U bljesku eksplozija trista
Sto kozu przi jace od vatre
I sve zivo u prah satre
Koliko kosta vrc bistre vode
Do kog bosonoga deca hode?
Ko cene zivota drugima rubi,
Krst, fes, il' onaj sto zemlju ljubi?!
M.Dragica