Poetski tonovi u lepezi zivota - M.Dragica Umetnost

Staro Vino

Covek cuva Vino
ceni kapi stare,
kao krv rujno
milovano suncem zare.

Covek proba Vino
upija dusu kalema,
veruje rodu odano
sto skriva tama podruma.

Covek jesen ceka
da ubere grozda slad
i u bure legne puca reka
da sazri, kao zivot mlad.

*********

Jesen

Pekmez od sljiva
Orahu kora tesna
Grozd vino sniva

Nebo u sivom
Putem list kise kvase
Zalne za letom

M.Dragica

Ruza

Kraljico rajskih mirisa
Na laticama uspavana
U rosi gorkih okusa
Lepotom jutra mazena.

Otvori dusu tanku
Procvaj svilenu krasotu
Car vene u mraku,
Senke skrivaju lepotu.

Trn mami iskusenju
Ne kapima otrova
Opija njenim secanjem,
A Srce, u magiji spava.

********

Ljubav nema plan

Koliko ruza
treba ljubav ubrati
i shvati
da najlepsu bol ostavlja
miris trna
zarivenog u venama secanja
i prokleto veruje
da Srce moze ubiti
samo ruka bastovana
za pokidane latice,
sto vetar odnosi
u najlepse snove.

M.Dragica

O glasu

O glasu
nadji me,
budi me,
a ne kvari mir
u tisini,
slusa plam srca
na grudima nemira,
tihi kucaj
odnosi snove trena,
ostaju na jastuku zelja,
o glasu nadji me,
a ne reci nista.

**********

Da je Ljubav znala

Ljubav ne bira
koje Srce dira,
odskrine ga, da zavoli
pa sapom gurne i vrata zatvori.

Da je Ljubav znala,
u snovima bi duze ostala,
i Srce zakljucala,
na prozor kljuc sakrila,

njega pronadje osmeh srecni,
i pozeli san vecni.

M.Dragica

Vecno

Da li je Ljubav
ustarela navika
iz vremena ludosti,
poslagana u albumu secanja,
koju proslost ostavlja
i cesto vraca slike
uz kaficu
i suskanje novina dana,
dok macak prede
kraj stake!?

*********

Sledi me

Sledi me, ne prati,
ne gazi mi senke
put mi ne krati,
niti su tanke,
pokidane s'kati
cvor da ih preci
i korake sakati.
Samo osmeh blagi
voli bez reci!

M.Dragica

Trag istine

Laz je u dusi
zaledjena mora
upletena mrezama inja,
otapa se na laticama
ukrasnog cveta,
dok osmeh nemoc preci
i usnama savest pere
u ehu lazne istine.
Dodir zvuka para
grehe pocinjene,
njih prasta zaduzeni,
ja ih cuvam!
Ti prati odjek prolaza
po tunelima strasti,
ne brini,
i moje sandale
znaju trag zavarati.

Postojim tu negde

U jesenjem smiraju venja
sarenilo pokriva tugu i radosti,
setam korakom i mislima bdenja
sa slikama bliske proslosti.

Vetar nosi lisce i vreme,
svake godine igre znane, nove,
kao nekad isto breme,
slaze leta pod noge i zimu zove.

Koje doba lepse boje zrace,
medj' brezuljcima snenog secanja
sto po ravni sada kroce?
Ne znam,
vodi me put mog postojanja.

M.Dragica

Pameti nikad dosta

Zabluda

Slepe misli
vode stapom zablude
putem bez cilja
tunelima posrta,
dok ih mrak
ne proguta.

Pamet u glavu

Mladi junak
na iskusnom konju
je ponizenje za viteze,
koji ginu
na krilima
naivnog kasa
i nicu livadama,
gde odmara
dotrajala konjica.

M.Dragica

Ljudi pokvarise eksperiment

Vanzemaljci Zemlju zauzese,
Milionima godina je svacim napunise
Okeane i mora brojnim ribama
Kopna, raznim biljkama i zivotinjama.

Ostvarenje svojih vizija
Nazvase proces evolucija,
Stvorise, te zelene lude
Nova, cudna bica, Ljude!

Upravljase njima dugo veka,
Al' ispadose iz koloseka,
Rasiri se covek, gde mu nije mesto
Na planeti, posta svima tesno!

Super mozgovi u cudu stali,
Od tih bica mutanti postali,
Sebe i Zemlju unistise
I njima eksperiment pokvarise!?

Sebe zavarati nije tesko

Varljive Oci

Moje oci me ne vole,
varaju
i pamet mi sole.
Dve tracare
ni malo ne znaju
da kriju i lazu,
odaju glupace,
uvek istinu kazu.
Nece dugo
meni prkositi,
osveti cu se,
pa njih
staklenim okititi!

Varljive Zvezde

Suton pokriva
usnulo nebo,
trazim te u tami,
medj' zvezdama.
Zatreperi jedna
mojim zeljama,
mahnu repom
i odvuce me,
u san
u sutra
u novi dan.

M.Dragica

Povedi me danu

Povedi me danu
iz noci, iz snova
u tvoj svet smeli,
vodi me iznova.

Pruzi mi ruku
suncem me ozari,
senku moju cuvaj,
za mene ne mari.

Kad oblak naidje
i pokrije mi lice,
posalji mi vetar,
da me nosi niz ulice.

U tamnu noc
neka Mesec udje
i sa mnom sanja
novi dan, da dodje.

M.Dragica

Zivot je danas mozda sutra

Obuci cu kosulju srece
I ubracu radosti cvece,
Uplesti kosu Dugom nade,
Preskocicu tuge ograde.

Plesacu valcere zivotu
I srcem ljubiti lepotu,
Stope zivljenja ostaviti,
U gledalu se poznati.

Slike secanja dusom viti,
Lice sedih vedja miti
Rosom sunca i jutra,
Zivot je danas, mozda sutra!

M.Dragica

Pozeli nas onako iz srca

Nadji moje oci
medj' pogledima,
obraduj se
onako fino,
da mi se svidi,
ne sili uzvrat.
Mami me na tanane
onako iz zagodja,
osvrni me,
onako u prolazu,
da poznam tvoju radost,
moj nemir.
I pozelim te opet sresti,
videti,
onako slucajno,
a rumen oblije obraze
od pomisli na tebe,
onako naivno.
Nadji moj pogled
i pozeli nas,
onako iz srca.
Zastani i pridji,
da se upoznamo
onako,
kako ljubav pocinje.

M.Dragica