Miroslav Mika Antic - neki pesnik iz Mokrina Umetnost

Pehar

Srećno ti, Novi Sade, i dobri i tužni i večni,
prosto ti i mudroom i ludom, i kad te psujem i slavim.
Sa fruškogorskim čelom i mokrim usnama rečnim,
Sa gudalima odkrvi i gudalima plavim
tebe, čija mi groblja i ponos i zakletvu kriju
i kroz tambure plaču i zvone, i vrište, i piju,
i žvaću tu crnu zemlju, tu travu, taj beton i stakla,
a duša nikud odavde – nikud se nije pomakla.

Pa sva čudjenja stanu u čudo što ne čudi,
a nisu ni krov, ni krošnja, ni ulice, ni ljudi,
već si ono što tinja po ivicama vida,
u naborima smeha, to tvoje i mlečno i vinsko,
to zaistinsko tvoje što se od zvezda otkida,
u neko podbarsko veče i jutro petrovaradinsko
to divno izmišljeno od ljubavi i htenja,
ta kriška razočarenja i kriška poverenja,
taj sjaj u svetom oku što se i puni i cakli.
A snovi nikud odavde – nikud se nisu pomakli.

Srećno ti i proto grade! Sunce u čašu natoči!
Živeo! Nasledi od nas i srce i obraz i oči!
Živeo, jer iza nas će još novi i novi doći
i poznaćeš: u njima naša te ljubav dotakla,
i nikud dalje odavde – nikud se nije pomakla.

Mogućnosti

Staviš li težak teret na pleća, hodaćeš posrćući
celo jutro. Ako ga odbaciš, odlepršaćeš
stopalima.

Isto je tako i sa težinom saznavanja.

Gomila prolećnih paukova se grohotom smejala
dok je, nošena vetrom, slušala kinesku
poslovicu: "Samo strpljenje i vreme pretvaraju
dudovo lišće u svilu."

Pa evo, rekoše oni, mi svakog trena možemo
isplesti toliko niti da prekrijemo nebo.

Kako objasniti prolećnim paucima da nije
važno plesti i ukrašavati vazduh lepotom
svoga tkanja? Važna je upotreba niti.
Još nisam nosio košulju od paukove svile.

Zato ja više verujem jednoj svilenoj bubi i
strpljivom Heraklitu koji misli da ljudi
ogromna znanja nalaze u malim svetovima,
a zaborave traže u većem i zajedničkom.
I verujem Francuzima. List je čak iz Normandije.
Datum 1726: "I sitne kiše jedu velike puteve."

Zašto se kaže: beskorisno i korisno? Zašto
se kaže: usplahireno i spokojno? Kao što
postoji ponašanje čoveka, sine moj,
tako postoji i ponašanje njegovih misli.

Rado bih nešto dodao Aristotelu. Recimo
da je rekao: "Mudrost je jedina nauka koja
se bavi mudrošću, a ne naukom."
I onda bih ga i pod ovo potpisao, jer mi je
potrebna i takva razglednica: "Ljubav
je jedina umetnost koja se bavi ljubavlju
a ne umetnošću."

Kjerkegor kaže: "Nema nikakvog Ovde i
Tamo. Postoji samo nekakvo Svuda i
Nigde."

A stari dobri momak Ričard Bak dopisao je
ispod toga nešto potpuno suprotno.
Obojica su u pravu.

Ovako kaže Bak: "Kad bi nam prijateljstvo
zavisilo od vremena i zavisilo od prostora,
savladavši ih, mi bismo upropastili naše
druženje.

Savladamo li prostor, ostaje samo Ovde.
Savladamo li vreme, ostaje samo Sada.
I zar ti se ne čini da ćemo se nas dvojica
na tom čudesnom putu između Sada i
Ovde ipak ponekad sretati?"

Sad shvataš, sine moj, da ću morati da ti
objasnim neke stvari.

Čaraju vatre tudjim rukama

Ovako sam to čuo. Valjda od Parandovskog.
Taj Poljak divno poznaje sve naše nedoumice.
"Ne misli gotovim mislima i ne osećaj gotovim
osećanjima."

Ima i takvih, koji nisu ni pokušali da budu viđeni
na raznim mestima u jednom istom trenutku,
onako kako mi to umemo.
Niti da budu nevidljivi, shvataš li?
Zamisli takav svet.

Oni ne uče ljubav na sebi, već na drugima.
Oni govore misao, a retko misle govor.
Čaraju vatre tuđim rukama i svećom traže sunce.
Mrežama vade vodu.
I ne poštuju pitanja koja sebi još nikad nisu postavili.

Umesto da se potrude da razumeju i nerazumljivo,
da vide i nevidljivo i čuju i ono što je
nemo,
da prolaze kroz zidove kao kroz godišnja doba,
kao kroz blizu i daleko, onako kako mi to
umemo,

umesto da izvade crtež iz knjige, da ga stave
u dlan i odvedu u šetnju, ili da nacrtaju na
ruci sat i da to bude tačno vreme njihovoga
života,
evo šta oni rade:

čim počne novi dan trče da kupe novine i traže u njima horoskop.
Traže da vide sudbinu.
Veruju proročanstvu znaka u kojem su rođeni.
A odrasli su, uglavnom, odaću ti i to,
rođeni samo jednom i samo jedanput žive i samo jedanput će umreti.
Sad vidiš kakav je to svet.

Morske misli

Povuci ruke do lakata kroz pređu Mlečenog puta. I drži tako dok motam klube ogromne svetlosti, kao zlatni oreol oko svoje spostvene prelepe glave. Drži i reci kako neko može netoplokrvno da razmišlja o tome čime misao čuje i čime ovaj vid izmišlja, njuh sanja, ili ukus peva na vrhu jezika.

Sav ogrezao u šećer i gusto vino južnih zrenja, u svojoj sad već iskraćaloj mladosti, pažljivo baveći se tananom, nežnom igrarijom stvarnog odvajanja prostora od drugih, susednih prostora, ćutim i motrim ispod oka nadolazeća stoleća.

Najveća je brzina ne biti odmah brzoplet, nego pomalo namerno zakasniti. Usuđujem se da govorim sa valjenskom sigurnošću ludaka i prvosveštenika, da ću preuzeti na sebe da tako nekako i artikulišem budućnost.

Jedno je razmišljati o promenama, a drugo i činiti pokretljivost.

Suze se bruse strpljenjem.

Izdajstvo lirike (Morske misli)

Trave pokazuju tačno vreme naivnosti. To je putokaz za sanjare i oblake. Korenje skazaljkama opominje na prolaznost. Tamo ostavljamo kosti u staniolu mraka. Jedino vetrenjače, u dugim haljinama od vetra, neobično objašnjavaju pravac sreće, ali njih niko ne uzima ozbiljno.

Kako se ja to smeškam? Tu negde, u poslednje vreme. Suviše čudno i bezglasno. Je li to način odbrane, ili posebno čulo straha? Svako je naše dozrevanje po jedno sasvim uvelo i pogrešno detinjstvo. Spolja sam dosta sličan, ali u sebi se ne prepoznajem. Pazi ako se odlučiš da se uhvatiš za neuhvatljivo, Antiću! To te nikada neće pustiti.

Više me uopšte ne čudi što nebo staje u baricu, a zemlja u sebe ne staje. U neki komadić sebe. To me je i naučilo da umem da obuhvatim, ali da pristanem pri tom da i sam budem obuhvaćen. To je ta jedina umetnost čija je unutrašnjost okrenuta ka spolja.

Ko nauči da želi, taj će me odmah razumeti.

I reče moja misao: Ko zna kolika Sunca gore od postanka svetlosti za ovaj krhki trenutak zemaljske svečanosti, kad ti prodješ kraj mene i prepoznam svoj lik u tvome oku kao odjek. Ne uči, nego izmišljaj to što je nezamislivo. Budućnost će dokazati da smo imali pravo.

Poljubac, to je: videti stvari u slojevima. Zagrljaj: na dlanu imati duboke mekote usana. Dodir izmedju dvoje: porama, a ne ušima, slušati večnost postojanja.

Jedino čisto čulo to je dodir njene i moje ruke. Sve ostalo uopšte nisu čula.

Da li se ikada upitas

Zar ti se već nije desilo da prođeš nekom ulicom, prođeš hiljade puta, prolaziš ceo život, i onda, neko ti kaže: znaš onaj tamo balkon...

Ili ti kaže: fenjer. Ili ti kaže: kapija od kovanoga gvožđa. Pitaš se: koji balkon? I misliš: kakav fenjer? I kažeš: ne, u toj ulici nema nikakve kapije od kovanoga gvožđa, jer ja bih to primetio, ja tu ulicu poznajem, ja sam tu vekovao.

Ali nešto te kopka. i vratiš se i proveriš. I stvarno, postoji kapija i zarđali fenjer iz doba kad su ulice osvetljavale plinom. Postoji davno pre tebe. Davno pre tvojih očiju.

Da li se ikada upitaš koliko stvari na svetu nikad nije primetilo da si prošao kraj njih i nije ih ni briga da li uopšte postojiš?

Sutradan posle detinjstva

Jednom, kad zadjete malo dublje u kalendare, pa se okrenete i kroz trepavice pogledate u pravcu detinjstva, kao što slikar gleda u platno koje treba da savlada i oživi, sigurno ćete pronaći u sebi bolju pesmu o ljubavi.

Vi ste moćni, možete sve... ali me nikada nećete naterati da se potpišem ispod dečijih suza.

Sutradan posle detinjstva

"Sutradan posle detinjstva" je romansirana biografija Miroslava Antića čiji je autor romanopisac, pripovedač i esejista Nemanja Rotar.

Prevod na makedonski jezik jednog poglavlja iz knjige "Sutradan posle detinstva". uradio je poznati makedonski pesnik Borče Panov.

Čeka me, čeka me da se vratim
iako od sinoć spavam u sobi pokraj njene.
U mome telu puše mahovina
dok u nozdrvama osećam miris mesečeve izmaglice.
Opet sam čitavu noć sanjao ptice
i čuo soptanje hiljadu malih njuški dok su gmizale u sasušeno korito reke.

U nekom drugom vremenu, na nekoj drugoj planeti
Pomislio bih da gubim razum.

Šta je sve ovo meni trebalo, te ptice, poezija, mahovina koja me guta
to pijanstvo do zaborava.

Mogao sam da živim i sasvim drugačije ali očito da nisam umeo.

Što sam se dovraga zaleteo u ta prezasićena prividjenja,
zašto sam probudio prastaru moždinu zemljotresa
u zavičaju naše slepe nežnosti.
To što se skriva izmedju slova,
to što prodire u te pukotine reči
samo je dah moj i moja krv.

Odlaze prijatelji.

Ponekad pomislim da pesme pojeftinjuju kada se izgovore ili napišu
Mnogo su čestitije, bolje, veće i čistije kada su u čoveku.

Decembar

Ako ideš prema Suncu koje izlazi,
pre će da ti bude toplo na svetu.
Jer je Sunce što izlazi dobro kao dete.
Ono trči prema tebi s raširenim rukama
u marami od svetlosti,
u haljini od dva lepa zlata:
žutog i zelenog.

Ako ideš prema Suncu koje zalazi,
pobeći će ispred tebe,
sakriće se iza šume,
poravnaće repom trag ko crvena lisica,
jer je Sunce što zalazi lukavo,
jer je Sunce što zalazi vračara
U marami od dva hladna zlata:
sivkastog i crnog.

Ako stojiš u mestu,
pokriće te mrak i to ti je najgore.
Bićeš dvaput crnji nego što si crn.

Ko stoji u mestu, sreća prodje kroz njega
I život kroz njega prodje kao kroz vrata.

Pesnici zemlje

Mudri narodi nikad ne kažu: cveta cveće.
U mudrim narodima vrtlar i biljka cvetaju zajedno,
isto lepi i ružni,
isto srećni i nesrećni
i strašno zajedno sami.
Dobri vrtlari ne traže od biljaka lepotu,
već njenu hranljivost.
Oni se smeju hranljivosti jednog karanfila,
ali se klanjaju hranljivosti krompira.
Oni su pesnici zemlje,
a ne opsenari.
Ponesi cvet u reveru,
najlepši cvet koji odgajiš,
cvet pasulja i trešnje,
kaktusa ili lubenice,
- gde je tom cvetu koren,
koštica,
semenka,
ili plod?
Sve si to uništio zbog jednog trenutka lepote.
Zar ćeš mirisom radjati novo bilje?
Repa pobedjuje belu radu.
Kupus i kelj pobedjuju orhideju.
Zato se kaže:
prvi je razlog borbe
u potrebi za poezijom korisnog.

Antićevi dani - Samo plavi čuperak ne stari

Pisac za decu i osetljive i danas utiskuje pesme u srce da ih proživimo prvi put ili nanovo i da ih isplačemo kao i ljubav. Svako ima svoj plavi čuperak, to je drugo ime za ljubav i nema oka u kome ne leprša. Ima li završene ljubavi?

Plavi čuperak

Čuperak kose obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al ima jedan čuperak plavi
zamislite gde?
– U mojoj glavi.
Kako u glavi da bude kosa?
Lepo.
U glavi.
To nije moj čuperak plavi,
već jedne Sanje iz šestog "a"
Pa šta?
Videćeš šta – kad jednog dana
čuperak nečije kose tuđe
malo u tvoju glavu uđe,
pa se umudriš,
udrveniš,
pa malo – malo… pa pocrveniš,
pa grickaš nokte
i kriješ lice
pa šalješ tajne ceduljice,
pa nešto kunjaš,
pa se mučiš,
pa učiš – a sve koješta učiš.
Izmešaš rotkve i romboide.
Izmešaš nokte i piramide.
Izmešaš leptire i gradove.
I sportove i ručne radove.
I tropsko bilje.
I stare Grke.
I lepo ne znaš šta ćeš od muke.
Sad vidiš šta je čuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od dečaka - pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.

Prosidba

Devojaka toliko znam.
Ako neka od njih hoće,
Dom ću rado da joj dam.
Lud sam od samoće.

Kupiću joj šal od svile
Da ga vetar zatalasa.
Slomiću je kroz aprile
Rukom oko pasa.

Razderaću prsluk njen.
Voleću je do bezumlja
U dvorištu gde je klen
Buknuo iz grmlja.

Sve ću zbog nje da proćerdam.
Šta će meni svet na dar.
Kupiću joj jeftin đerdan
I minđuša par.

Biće jutra mokra, rosna
Opečena od proleća.
Na dlan njiva žut i pljosnat
Prosuće se sreća.

Pa ću tako mrk da gorim,
Da se pesmom niz drum javljam,
Da se nikad ne umorim
Od neba i zdravlja.

liliana » proljetna ćakulanja » Cuvar Nade

"Dnevnik" - 14. juna 1984

Nisam se ja izmenio. Kalup zbilje je istrošen i svaki odlivak mene iz dana u dan je neoštriji. Dugo mi treba da radim na svom oku ili osmehu, da se ne bih izdvojio ni oreolom ni patinom od živih spomenika što hodaju kroz jutro.

Sve to tako do Tvrdjave. Do vrata radionice, gde opet bivam što jesam, stanovnik sopstvenog raja i sopstvenog pakla, uvučen u svoj život. Širom otvaram prozor, pretvaram se u pticu i odlećem u nebo.

Svi misle da sam zaključan zato što nešto radim. A ja sam negde nad nebom, odlivak bele svetlosti u plavom kalupu svemira, koji se nikad ne troši i ništa sa mene ne krnji.

Petrovaradinska tvrdjava - pogled na Srem