Oko stola sede gosti,
a u kući divno cveće.
Veliko je ovo slavlje,
rođendanske gore sveće.
Devedesetdrugo leto,
drugi mesec, peti dan.
Našem malom Tihomiru
to je drugi rođendan.
Vremena su jako teška
zbog prokletog ovog rata,
al radosti nema kraja
kad sa fronta dođe tata.
svi nas zovu izbeglice,
al to nije važno tako,
jer u ovom komšiluku
mene voli skoro svako.
Sad je s nama moja baka
pa mi divne bajke priča,
jedva čekam da sa fronta
dođe Goso, dragi čiča.
Još da su mi moja braća
pa muzika nek nam svira,
da ugledam moju strinu
i mog strica Stanimira.
Nazdravite dragi gosti
u čast malog slavljenika,
podignite uvis čaše
da nas deda Srba slika.
SVE JE PROŠLO
U tišini duhih noći
dok samoća dušu para,
stalno sanjam da ćeš doći,
nikom vrata ne otvara,
Teške li su noći duge.
u grudi se tuga slila,
prazno mesto u postelji,
gde si svoje gnezdo svila.
Luster kugla tu je stoji,
ali u njoj nema sjaja,
nema tihi šaputanja,
nema toplog zagrljaja
Život kao reka teče,
vreme uvek nosi svoje
rana koja gorko peče
sećanja se samo roje
Srboslav Srba Krajšić