Popijem i ja !
Popijem, vas ne lazem
dva, ma cetiri aspirina,
mnogo, ma nije moze biti
i gore da pocnem nesto
jace mozda apaurine ili
kao komsija samo ljutu
ili da me sve pre podne
nasmeje a uvece gubim
vid, polako a sigurno
verujte napusta me stid
nocu sve manje spavam
valjda od dobrog vina
uzmem jos neku nocu
u fotelji ko stari macak
dremam i ragazena papuca
cekam, cekam ma koji k....
Sutra tek, ma danas
Koja guzva, o sapuna...
Kuci kada dodjem sve
zaboravio, da poljubim zenu
i dete dovedem iz vrtica.
kaze kradem bogu dane kad
novac ne umem. Ne pusim
ma koga je to briga,
zaokruzujem datume,
kladim se i, sve, sve
zapisujem, rodjendane
il godisnjicu crveno slovo
i plodne dane.
Postajem kao ruzno
pace koje nece biti
labud, padam ko plot
plus lekovi sa spiska.
Do penzije u nekom redu
vikendom stavljam protezu
idem na pijac i svadjam
se, sa zenom sam na vi,
jer na ulici kibicujem,
partiju karata igram
da zagrejem prsti,
neznam, igram kao,
i fudbal sam igrao.
kao, uvek na golu.
Pisem, ne umem to
ma ko jos cita pesme
listam stare novine
jer ove nove tek lazu,
pogledam se u ogledalu
covece al si ostario,
ma to je od losiona
sto sam malo pre popio,
ili je to bio sampon ?
Da sam hteo...
Da sam hteo...
-
Da sam hteo da potkradem vreme
crtao bi oblake, i vetru krila
dok se ziv u kamen ne pretvorim
zasto od ahata podizem ogradu.
zar da se sam uzidam u kapiju.
-
Ceo moj vek je kao decja graja
jedina prava pesma kojom trajem
dok porastem i obucem belo odelo
volim, mrzim i sudbi se dajem
uspravan hodam kad sesir stavim.
-
I ti si sazrela u sivoj haljini
a ja lopov sa golih grana skinuo
poslednji list i sakrio u kapu
u sumrak je crno pseto umuklo
ulica korakom pusto zvonila.
-
Gospa Mare jesi skure skupila
dok sam stajao na pustom keju
jedna mi se kap spusti na celo
pored zute svetiljke stojim ja
nocni leptir privucen svetlom
gubim al svoj tuzni kraj cekam.
Otici cu...
-
Uklece me, ovo, mesto,
tisina u tikvu bi stala.
opaka zveri, silo zla
kletvom pogodjas u srce
i trazis me nespremnpog.
-
Sve ima slan miris krvi,
ne vidim se, gde je noc
ne vidim se, gde je dan
i zlo u nevremenu besni...
-
Uzreo je nar, i narandza,
i moja reka zna da peva
a ti samoubico na mostu
zaljubljen, lud, i tudj u
mrtvom gradu tajnu krijes
-
Otici cu, od vetra mrznem
od sipke kise kisnem sav.
Stojim na raskrsnici sam
zagledan u nemusto, venem
na putu ko neki pali list.
-
Poslednji sam slepi putnik.
Daj boze, da se ne otkrije
da lizem rane i dosadu ko
muvu uzalud bezubo gonim
i novom belom danu se molim.
-
Otici cu u polje ko stari pas
da se sakrijem i legnem u hlad
otici cu na reku da pijem sam
da legnem ispod kamenog mosta
i gledam kako prolaze vozovi.
Docice
Docice
-
Docice verujem, ostavlja
samo plamen vecni da gori,
i dusi pustoj, sve oduzme
kad pruzi korake u nehaju
umori me, da bolno jeknem.
-
Pakao, cezne,istina zna, mi
u novom veku smeh i plac, ko
kaktusi u pesku, cekamo gral,
iz daljine, slutnje, smrtnici,
u vecnost je mir,pokrite telo.
-
Ako nas zalede i ne probude
zalede nam dah, zatvore oko
da ne gledamo sumrak coveka
i namesnika, gde deli uloge
u pozoristu lakrdije i srama.
-
Docices na moj dan,odnekud
sa sesirom nacrtanim na glavi
docices kada se umorim i zaspim
kao da si imala razlog jadan
da lutas u sumraku svetosti.
-
Apsolutno dosegnuti, plakati,
smejati se, igrati, igrati,
osmeh ti cekam iza vremena
ako upadnem u zamku sumnje,
u mrezi, kao ubicu na muke,
bicu razapet na kolovratu.
-
Zaboravljen jezik, iza vela
i sudbine, covecanstvu pad,
veliki talas, dici ce more
da potopi grad svetlosti,
iz utrobe hladnoca osvoji
i pogasi poslednje vatre.
-
Citam, umoran sam, od prica,
istorije, raskopanih grobova
nacices i ti tren vecnosti
naci cu te i ja bela nevesto
gde poradjas u svetlosti
mir, mir, mir beskraju.
Pesma iz Shume
Pesma iz Shume
-
Dugujem ti jer si me volela,
pozvala u shumu
videces me, cuces zvuk
moju frulu na Shoburku
pogledaj kakve su zlatne
haljine obukle vile jer
tvoji pauci prelci haljine
upreli, sharene niti zapeli,
u krosnje se patuljci popeli,
u hrastovoj kori su mravi
puteve ukrstili i putokaze
na raskrsnice postavili gde
samo sanjaci vide zvezde
i odakle beli oblaci dolaze.
Chujete li glasove i pesme
shume, ne vidim ni zenu i
oci sto me traze
da me dodirne njena
ruka, njeno se ime
culo pod krosnjama
dok sam je dozivao
dok sam je cekao na
Shoburku i kao Orfej
tihe pesme pevao
i u Zapisu uvek nesto
pisao i u beleg, belezio.
Kada sve potoke preskocim
do reke do jednog proleca
i leta, da se popnem na
vrh, da te osvojim kao
planinu, da poljsko cvece
andjele u buket skupim,
avaj, ne umem jer sam kamen
zato cutim kao napuklo zvono
dok me ne probudis,
prodji sve moje staze i bogaze,
u kolibe sumske zapali vatre
otvori vrata i prozore.
Verujem kad ti neces
andjele
verujem kad ti neces
izvore
daj vode da se napijem
znas da cu uvek za tebe
ziveti.
Ti ne mozes biti zena zla,
ti nisi carobnica ni vestica
mozda si jedna od sto vila
sto zive u shumi,
ponekad sama igras,
ponekad sama pevas,
places kad te ne vide
i drzis decu za ruke da se
ne izgube dok beru
borovnice i divlje jagode.
Iz krosnje kao golub Grivas
svojim dubokim glasom pozvacu
te kao dragu i traziti po krosnjama
da se ljubimo na proplanku.
Reci cu ti !
Reci cu ti !
Reci cu ti nesto, reci cu ti bilo sto
nesto sto boli i mene i tebe
reci cu sto ne mislim
recu cu laz kao svi lazovi,
recicu volim, kao svi zaljubljeni,
recicu oprosti kao nesrecni,
samo nemoj da cutim, neznam precice,
reci cu sto ce se naci u tvojim suzama
gledaj me i moje oci su mi pune suza
sve sto kazem je deo istog bola
to je isti nemi krik u nama
zato se se sve moje zvezde gase
zato padam kao meteor i svetlim
dok nestajem na plavom horizontu
samo se ti radjas, kao super nova,
ulazis kao svetlost u moje oci,
ostacu zauvek slep i nem
ako padnem kao poslednji andjeo
neko ce znati kakav je cilj,
neko ce znati reci, zasto,
neko ce slusati tuznu pesmu u noci
neko ce umeti da vidi nevidljive boje
neko ce cuti reci sto svako ne cuje
i jedno dete dobiti sharena krila
i svaki poziv crnog andjela u mrak
je njegova pusta zelja da predjem crni prag
Amanet
Amanet
Ostavicu ti pesme kao moje
blago, kao sve tapije i kapije
ostavicu ti dva tri djerdana od reci
volecu te, volecu te samo da znas
jer samo sam poslednji pesnik sto
se pesmom leci, i skazaljke me lazu
sta sam u pesmi sa vremenom spleo
gde se naslo sve moje i tvoje vreme.
Neka ti bude, u amanet kao da smo
zapis na drvetu, kao da smo dve
skoljke u pesku, na istoku nek sunce
gori, nek gori da sagorim i potonem
u crveni vir, nek i poslednju
ispratim noc.
Volis li me, ti ?
Volis li me, ti ?
Ako podješ, poći ću i ja
Kada volim, duša zna i srce boli,
ne gubi se ljubav kao zlato.
Imam srce veliko, ja sam jak,
kao željezo sam znaj, ja sam jak,
od mene se i džini plaše,
Ma hajde, ja sam kralj
da te volim, da te ljubim budi kraljica,
Sva da sijaš, letim ja, i od sreće plačem ja.
Kad si tužna, čućes pesme, pesme plaču,
ptice tuguju, tuguju...
A deca se raduju, violine ih bude...
Oprosti
Oprosti
Kako ce mo se pogledati,
kako ce mo se pozdraviti,
kada smo crne oblake brojali
i crne nas kise okvasile
kako cemo zajedno plakati
kada smo iste kletve slusali
kako ce mo se predstaviti
bogu kad je greh veliki
neka nam isti bog oprosti
kad mi ne prastamo
sve su nam mrznje iste
i drugo ime na kamenu mrznja
urezuje i baceno cvece trune
Ostavi me, ostavi mi jednu suzu
za nevine, za leptire i ptice,
za srusene krovove i prozore
sve zidove i stara vrata
za kapije i prazne klupe
gnezda pod strehama i
i moje i tvoje nesanice.
Gurbet
Gurbet
Pogledaj me ja sam crn
pogledaj me ja sam sam
uzmi me, uzmi moje osmehe
i cvece sto ukradem,
hajde da se ljubimo,
hajde da bezimo
hajde da odemo
gde se ljudi raduju
gde se deca igraju
gde su uvek karnevali
hajde, sta cekas
tamo su hlebovi veliki
i beli.
Prevod pesme na Romski - Gurbetski
Gurbet
Dik man me sem kalo,
Dik man me se korkori
leman le me haš,
iludža šo čordem,
hajde te čumi damen,
hajde te naža,
hajde te ča,
kai o narodo raduimpe,
kai o čelen e čavre,
kai šu uvek karnevali,
hajde, šo džudžure,
uduring si mangro,
baro i parno.
Barka Irina
U luci, siguran vez ima
na obali ceka dok je zima
svoga mornara i pesmu,
donesi bukaru crnoga vina
u njeno ime, za njena jedra
cvrsta i lepa ko cure nedra,
kada prolazi, kada se krece,
zivote, eto i moje puste srece.
Zasto je vidim na rivi bosu,
ona se seta, smeje, ne stidi
i talas raspe smeh ko rosu
Zasto je vetar voli to se vidi
kad joj zamrsi i plavu kosu.
Kako se voli, boginja mora,
morska sirena, iz snova zena.
pitaju se talasi i morska pena.
Ona je draga, devojka mlada
il gospodja fina, staroga grada
zanosna Irina, tvoji smo gosti
po malo veseli, sa karnevala
iza nas trag je, ko rec u istini.
bokovi ti beli, boze oprosti
feral i svetlo, ime na pramcu
vidi lepote na malom camcu.
Sa pucine ne vraca se sama
i vetar juzni duva mi u lice,
voli je more, ko bajka u slici
dok bacam osti, jedinu mrezu,
u talase modre sa krikom
poletese i sivi galebovi na litici.
Kad se vratim ceka me
tisina neka fina, toplo
pucketa vatra u kaminu
da uzivam u kuvanu vinu,
kao u pesmi i zivot ceo
polako slaze deo po deo.
Bice i kise, neka,
i Spila postace ponovo reka
i vetar palme sve probudi,
da grmi, seva i munja ceka
planinu zove, coveku sudi.
Nastavlja zivot, ovaj rod,
i svakoj glavi na panju,
duboku boru nace na licu,
navek ucrta i svaki god,
opara se i crveno platno
gde je nastao svaki bod
ko da je iglom nanet bol.
a oko je oko, uvek mlado,
jos je rado, da se nasmeje.
Zemljo u sumraku sudbe klete
u noci tamnoj gasi se ovaj svet
rasuce se so zemlje u zvezdani let
kad sunce okrati svoje staze
s novom nadom srecni polaze.
ostavice dom, i do zlatne zvezde
u Nojevoj barci, odabrani jezde.
Da sam hteo...
Da sam hteo...
-
Da sam hteo da potkradem vreme
crtao bi oblake, i vetru krila
dok se ziv u kamen ne pretvorim
zasto od ahata podizem ogradu.
zar da se sam uzidam u kapiju.
-
Ceo moj vek je kao decja graja
jedina prava pesma kojom trajem
dok porastem i obucem belo odelo
volim, mrzim i sudbi se dajem
uspravan hodam kad sesir stavim.
-
I ti si sazrela u sivoj haljini
a ja lopov sa golih grana skinuo
poslednji list i sakrio u kapu
u sumrak je crno pseto umuklo
ulica korakom pusto zvonila.
-
Gospa Mare jesi skure skupila
dok sam stajao na pustom keju
jedna mi se kap spusti na celo
pored zute svetiljke stojim ja
nocni leptir privucen svetlom,
gubim al svoj tuzni kraj cekam.
Otici
Otici cu...
-
Uklece me, ovo, mesto,
tisina u tikvu bi stala.
opaka zveri, silo zla
kletvom pogodjas u srce
i trazis me nespremnpog.
-
Sve ima slan miris krvi,
ne vidim se, gde je noc
ne vidim se, gde je dan
i zlo u nevremenu besni...
-
Uzreo je nar, i narandza,
i moja reka zna da peva
a ti samoubico na mostu
zaljubljen, lud, i tudj u
mrtvom gradu tajnu krijes
-
Otici cu, od vetra mrznem
od sipke kise kisnem sav.
Stojim na raskrsnici sam
zagledan u nemusto, venem
na putu ko neki pali list.
-
Poslednji sam slepi putnik.
Daj boze, da se ne otkrije
da lizem rane i dosadu ko
muvu uzalud bezubo gonim
i novom belom danu se molim.
-
Otici cu u polje ko stari pas
da se sakrijem i legnem u hlad
otici cu na reku da pijem sam
da legnem ispod kamenog mosta
i gledam kako prolaze vozovi.