Docices...
Docicu
-
Docices verujem, ostavljas
samo plamen vecni da gori,
i dusi pustoj, sve oduzmes
kad pruzis korake u nehaju
umoris me, da bolno jeknem.
-
Pakao, cezne,istina zna, mi
u novom veku smeh i plac, ko
kaktusi u pesku, cekamo gral,
iz daljine, slutnje, smrtnici,
u vecnost je mir,pokrite telo.
-
Ako nas zalede i ne probude
zalede nam dah, zatvore oko
da ne gledamo sumrak coveka
i namesnika, gde deli uloge
u pozoristu lakrdije i srama.
-
Docices na moj dan,odnekud
sa sesirom nacrtanim na glavi
docices kada se umorim i zaspim
kao da si imala razlog jadan
da lutas u sumraku svetosti.
-
Apsolutno dosegnuti, plakati,
smejati se, igrati, igrati,
osmeh ti cekam iza vremena
ako upadnem u zamku sumnje,
u mrezi, kao ubicu na muke,
bicu razapet na kolovratu.
-
Zaboravljen jezik, iza vela
i sudbine, covecanstvu pad,
veliki talas, dici ce more
da potopi grad svetlosti,
iz utrobe hladnoca osvoji
i pogasi poslednje vatre.
-
Citam, umoran sam, od prica,
istorije, raskopanih grobova
nacices i ti tren vecnosti
naci cu te i ja bela nevesto
gde poradjas u svetlosti
mir, mir, mir beskraju.
Lepa, Mila...
Lepa, Mila...
Sa istocne strane se budi
i okrene kantarionu glavu
od mene se klen u struji izgubi
i mala prepelica sakri u travu
ljubavi moja, kceri sumske vile
u izvoru gledam oci plave Mile.
Sa proplanka cujem frule
stani, kuca srce, drhte ruke
u oku suze i dim od lule
pod vrbom se javi bozji dar
i rosu pijem umoran i star
kako dalje, reci sreco sad
vidim, volim, zar sam mlad.
-
Ti si Lepa, andjelu plavi
secanje zivo i vrt mi u glavi
zeljo, pusta, lepih usta,
za njima sam hteo mreti
ni ti nisi smela moja biti
od istine ko ce skriti
peva mladost gle radosti
i privida u starosti.
Deli nas nesto...
Deli nas nesto...
-
Deli nas nesto ko
nebo i more, gde je
iskra nestale iz oka,
reci ko u rovu, na puskomet
posmatramo se na bojistu
i barjake smo pogubili u
svojim proslim bitkama.
-
Deli nas parce zemlje
i san da se zajedno budimo
al zivi se pomerili nismo,
nismo u molitvi ni u bogu
deli nas isti zid cutanja.
nas ni reci vise ne dele.
-
Ni usne nas nisu ugrejale
ni ruke nam se ne doticu
pa se jos ne oprastamo,
gledamo se, ko neki stranci,
vec vidjeni u zacaranom gradu
ili nenadano u drugom zivotu.
-
Zaboravljeni u mladosti,
u ljubavi, vec epizodisti,
mi losi statisti cekamo
da se upali nase svetlo i
stavimo kostime i sminku.
-
Sta je to ostalo od nas
ostalo kao od losih snova
ko deli nas, gde nestade
i govor tela, car zivota,
gde to postoji i ceka nas,
tvoje i moje zivo vreme.
-
Ne nepoznajem te vise
ne poznajem ti ni ukuse
ni mirise od pokusaja
da izmisljam novi svet
i platim cenu za veru
da nadjem odgovore na
putu straha u trijumf.
-
Ne umem da se obezlicim
ne pripadam ni sebi ni
tebi, u bolu zadovoljstva,
sa zivotom sve isplacujem,
Ako, ostaje nam srce,
u pesmi se voli vise,
na zemlji i koraci nade.
-
Nije ni ovo moja kuca
u kojoj se ne vidis
i ja ne postojim vise,
ni ja nisam vise tvoj
ni zivot nije vise moj,
i voz nasih pokusaja.
-
Cekaj da se preselim
gde sunce zalazi kasno
kad ustane pocinje sve
i istina, nove dane
cekacu kao kaznu kada
me moja samoca zarobi.
-
U molitvi bog pomiluje.
U secanju uspavanog grada
ostacu kao duh koji luta
dok ne zamrem u prividu
da se svet obnavlja, jednom
neka i dan pocne bez mene.
Ne verujem
Ne verujem
-
Ne verujem vise godini i broju
i po cemu imendan se voli,
danas minut i sat molim,
nebo mi se uvek smeska kad ne
merim sunce po njegovom hodu.
-
Imas srecu, i kraljevsko doba
nece vise tuga da okiva roba,
teg da budem na malome tasu
orhideja plovi u plavome valu
tebi sreco, u srecnome casu.
-
Kroz mene i grmi pa se stisa
na prozor je zakucala kisa
preko puta voda meri prag
ja se nadam, ostacu ti drag.
-
Kad si nekad plesala na balu
i mene si tada primila ko salu
s medaljonom u crvenoj boji
u ljubavi sto nas cudom spoji...
-
Nikad nije bilo ni srecniji zene
u zanosu ljubav u cuvstvu poeme
kazace ti da smo opsednuta kula
koju nam ne ruse probudjena cula.
-
U ljubavi je pesma nad pesmama
nije se sakrila ni na cesmama
u slici slikara, pesniku u rimama,
u ciganskim cergama i violinama.
za rodjendan, tebi moja sreco.
------>posveceno mojoj ljubavi,
zeni Emi
Deli nas nesto...
Deli nas nesto...
-
Deli nas nesto ko
nebo i more, gde je
iskra nestale iz oka,
reci ko u rovu, na puskomet
posmatramo se na bojistu
i barjake smo pogubili u
svojim proslim bitkama.
-
Deli nas parce zemlje
i san da se zajedno budimo
al zivi se pomerili nismo,
nismo u molitvi ni u bogu
deli nas isti zid cutanja.
nas ni reci vise ne dele.
-
Ni usne nas nisu ugrejale
ni ruke nam se ne doticu
pa se jos ne oprastamo,
gledamo se, ko neki stranci,
vec vidjeni u zacaranom gradu
ili nenadano u drugom zivotu.
-
Zaboravljeni u mladosti,
u ljubavi, vec epizodisti,
mi losi statisti cekamo
da se upali nase svetlo i
stavimo kostime i sminku.
-
Sta je to ostalo od nas
ostalo kao od losih snova
ko deli nas, gde nestade
i govor tela, car zivota,
gde to postoji i ceka nas,
tvoje i moje zivo vreme.
-
Ne nepoznajem te vise
ne poznajem ti ni ukuse
ni mirise od pokusaja
da izmisljam novi svet
i platim cenu za veru
da nadjem odgovore na
putu straha u trijumf.
-
Ne umem da se obezlicim
ne pripadam ni sebi ni
tebi, u bolu zadovoljstva,
sa zivotom sve isplacujem,
Ako, ostaje nam srce,
u pesmi se voli vise,
na zemlji i koraci nade.
-
Nije ni ovo moja kuca
u kojoj se ne vidis
i ja ne postojim vise,
ni ja nisam vise tvoj
ni zivot nije vise moj,
i voz nasih pokusaja.
-
Cekaj da se preselim
gde sunce zalazi kasno
kad ustane pocinje sve
i istina, nove dane
cekacu kao kaznu kada
me moja samoca zarobi.
-
U molitvi bog pomiluje.
U secanju uspavanog grada
ostacu kao duh koji luta
dok ne zamrem u prividu
da se svet obnavlja, jednom
neka i dan pocne bez mene.
DOSADA
Ni ogledalo nemoze podneti prezir tvojih ociju
Spasoje dodji kod sata, tvoje vreme tece unazad.
Nemozes me razuveriti, ako odes kisa ce padati.
Telefon me trze, buka mu je zasmetala, dobro,
cekacu te, sedam sati, ama, nemoj se ljutiti.
Ni blagoslolov za ucinjeno dobro nije zaustavio
talas mrznje koji potapao ostrvo spasa u njemu.
Kupili su karte za autobus koji se pokvario,
na putu cekaju da vetar prestane da duva.
Popili su vodu i putnik im je ponudio vino
bilo je gorko i miris ga podseti na crkvu.
Molio se da ih noc ne zatekne, zmije
su na kamenu siktale, kao u vreme parenja.
Zasto smo krenuli, rekla si, ostavili smo
cvece u kadi, a nisam nalila vodu, uvenuce.
Ti svakako neces zaliti, ja te ne izazivam
ti se uvek osecas zatecen i pogledas me.
Kada sam pitala zasto si umoran nisi
me shvatio, namrstio si se i zevnuo si.
Osecas li ti nesto, ili si kao biljka
koja reaguje na svetlost i hladnocu.
Poslednji put ti kazem ako sam te
povredila necemo vise o tome. Tacka.
Dobro, sve je tebi dobro nemas vise
ni mere ni postovanje, prema meni.
Ja, ja sam tvoja ulaznica u drustvo
i bez mene si kao lenji pas na suncu.
Lezao bi i grickao buve, dok svet prolazi
i dok ti ne zgaze na rep nebi pokazao zube.
Ti si mrlja, ni kravatu nisi svezao
kako treba i cipele su ti uvek krive.
U tom pogledu nije bilo mrznje samo
dosada, kao da tera dosadnu muvu,
stisnutih usana,trepnu je ocima,
okrenuo se na drugu stranu i zaspao.
Junak price
Gle junaka, mojoj prici,
cudno dete u pohode
kada citam meni lici
stara vera, nova mera,
danju raste ko iz vode.
-
Tudje,sladje, neko rece
nije kradja, kako lazu
kao dete tresnje brao
lubenice, kotrljao,
i sa kruske dvaput pao
-
Kaisem me otac tuko
krstio se, al ne vredi
na stetu me djavo vuko
trnom bode jer sam bos
zakuvace svaki sos
i ceskace drsko nos.
-
Neki djavo kao zalac
rascvetace meni palac
moja glava uvijena
svaka cvora, usivena
neznam kako, cime vise
po kolenu tako pise
-
Svako bolno uganuce,
do Djurine stare kuce.
kada boli, da ne kuka
kaze babi, stavi luka
list kupusa i bokvice
i rakije na ranice.
-
Sad se moje dete, cudi
da se svaki miris cuje,
dunje zute na ormanu
i jabuka u ostavi.
nasmeje se, meni ludi,
i smeh decji sto osvaja,
ovoj prici, neka sudi.
-
U zivotu sve mi prece
Sta to cini i napravi
u mladosti u ljubavi.
neke price zaboravim
Ko je koga, vukao
sacekao, i tukao,
sa svadbe mladu digao
u sljiviku je stigao.
-
U toj glavi popisano.
Ispod casti meni krasti
cekam i ja ko moj deda
da slusam dnevne vesti
ucutkujem, cut, cut, muci
beno, cuti zeno, nisam cuo.
-
Sta to rece, i pomenem
mesec, slavu,ceskam glavu.
ko da sricem u knjigama
zborim isto, ni na vama
ni na meni, rekoh zeni.
-
Ne verujem ni pricama,
svako doda, svako kiti,
i ta zloba,ljubomora
losa setva, tudja kletva
da komsiji kasni zetva.
-
Sve receno sve kazano
ni prikaze ni utvare
nisam znao nisam zvao
pa me more, posecuju
ko maskare, mrse, broje.
-
Dok je veka bice leka
ne terajte gosta spraga
nevoljniku podaj hleba.
ko je kude, koje preci
ne nadaj se losoj sreci
ni lopovu i nesreci
-
Reci zute od starine
mene brinu, jao meni.
pitalice, rugalice,
od umora i rec sopce,
kao kljuse tada klecam,
i cetvorim, u fijaker
besan vrance prezem.
-
Na oglavu dve kicanke,
crnu grivu zacrveni,
praporcici zvone meni
tako dremam i kajase
pustim pa me vranci
kuci pjanog vrate.
-
Nosili me, kao lolu,
zavicaju, tebi blize
jos me ceznja stize
sto imaju kocijasi.
i veseli palijasi
Kolko sutra nema mene.
-
Ni oranja, nasih moba
komisanja i kopanja,
ni razboja i klecanja
bojadzija, koradzija
ni cilima i preslice,
zvuka bucke, medenice.
-
Ni lepinje iz furune
i pogace ispod saca
ni gurbeta, kovaca
zveckanja cakanaca
i u travi babice.
pcela ni kosnice
-
Nema vise kovacnica,
ni mehova, ni iskrica
na klepanje kose,
Iliji kovacu ne nose
rdja mi srp za gredom
nema ni pijace sredom.
-
Niko opanke ne obuva
ni siljkase ne cuva
kape srpske ne nose
ofarbane su i kose
Nema ni skeledzije,
vrbe ni zardjalog lanca.
crnog vina ni meraka,
vetar pesmu svatova
da ponese iz camca.
-
Nema djuvegije, i mlade.
devojke da se ubrade
da obucem zelenu dolamu
pantale na bric, anteriju,
u pojas da dukat stavim
u nedra svilenu maramu.
----------
Junaka iz bajke
u zavicaju
kao u krilu Nane
dete sanja.
Nemoj casu lomiti
Za tvoju paznju kako te molim.
nisi sigurna u reci, ne mislis,
za mene cutanje nije cekanje
ni svojoj pameti ne verujem na rec
nenapisana pesmo, gubim te ko vid
ne cuvaj me, vec svaku zapali
kao zena verna odbiti me neces
lakse cu podneti poraz nego bol
opet sam svejedno imao besanu noc
i moje cutanje su neprevedene reci
u spomen nekih raspetih snova
ne zoves me ili odlazes susret
da mi ne kazes
vise ne pricas zenom
vec sa pesmom
ako ti sve ne bude mucno
pa ti secanje nema tu moc, tako
nevesela u moj zivot svrati
ako to ne umes ni za tvoj bol
pomoci nema, ruku mi dati neces
nemoj vise casu lomiti,
ti ides nekuda,
prozor je otvoren
i hladno mi je.
U imenu tvom...
Stana u mom je imenu Rada
u snu Ranka, pcela je tada
u kolu igra, brza ko cigra
A, Dragica, kao vekna hleba
telom izrasla u narucju neba.
-
Ti si Tiha, saputalo istina
i Mija, dubodolina, i cistina,
ti si Jasna moc i nestvarna noc,
i Lepa, O, zivote, Bela, pcelo,
otkrivena Neda, i Rajne vrelo.
-
Ljiljana, iskra u vatri i vodi
kao u kolovratu Zeljana,
tako ziva Ana u strasti,
i Kaja u slasti,sapuce Rajna
raste magija imena i tajna,
Nada tako naga i bajna
peva, dete mi rodi.
-
U imenu Lena, u moru Esma,
tece ko reka, u dusi cesma,
tu si ti Sanja, mirna luka,
i zemlji svetlost oko struka,
moja Divna, ko zlatna grivna.
-
Kad cujem rajske ptice,
sanjam te Kresnice,
dve zlatne pletenice,
leptire i bele rukavice,
Eva zovem te imenom, Andjela,
odazoves se imenom Danice.
Sreco i molitvo
Poznati strah u duši,
lopov, vid ce mi uzeti
ako te ne vidim mila
zavicaju kao na slici
zaboravicu za tebe reci
pa ih u djerdane nizem
ako te odvoje od mene
lazi, kao zene neverne
kao more od bregova,
i sjaj sunca od meseca,
moje stado od pašnjaka
neka mi dodju iz srca
i male frule cobanske.
Zavicaju, milo moje,
volim sve tvoje, volim
tvoje puteve i vode,
mirise rodnog kraja,
vez pesme,
marame šarene,
cilime oklecane,
prozore i saksije,
i drvene kapije.
Ajde pesmo,
ti znaš najbolje
ko je naucio da tuguje ?
Da se sam raduje
i dane puste prebroji
da se duša otvori,
i san da se vrati ?
Osim nade necu ništa,
dusa kad zadrhti
stari bol traje ko noc.
Volim te pesmom
vara me ova tama,
vara mi osecanja,
gde cuvam moje duge
Krik zapaljenih snova
me podseti kako sam te
voleo sreco i molitvo.
Novi vek
Na peronu, koferi, svet sam u voz poneo,
sa galamom i vatrometom na kraju veka
cudo, i sedmu godinu milenijum doneo
Kao bolesnik trazim mojoj bolesti leka
u noci koja me prestravila, zoru zacarala
kroz suze si rekla da me nisi nikada varala
zao mi je, nisam te nikad dovoljno volela
ne verujem ni sebi, svaka rec me zabolela.
Izmedju nas, ono sto spaja, dace mi zivota
ko dasak vetra, dva andjela, i tvoja lepota.
Neces mi ni ove noci, ko nekada sreco doci
sve dok oci ne sklopim ni bol me nece proci.
U slici ti oci i ruke ozivim, lice rumen oboji
tebe duso vidim, telo i pokret kao da su tvoji.
Nestvarna je slika, ti opseno, iluizjo, zastani
svetlost u slici se izgubi, ja te molim ostani.
Kako su dugi dani, i noci, bol me uvek prati
srecan kada sanjam tebe, jutro te meni vrati.
Snovi rastu
Stvorile se Helena i Troja
ispod luka od duginih boja
na obali nastaloj iz mora
sa mirisom cempresa i bora
u zelenoj presvukla se gora
da joj bude ravnica i reka
ko spartanki kosa meka
kad je leptir krilom takne
i sa lica pramen makne,
da oboji nebo, pospe krila
zlatnim prahom gorska vila,
u caroliji svetla, moja mila,
tvoji snovi izrastu iz trave
i moje ljubavi prave.