Ne, ne nisam zaboravio - Enric Macias
Enriko Masijas (Enrico Macias ) prepoznatljiv najcesce po sansoni “Zena prijatelja mog” (La femme de mon ami) muzickom nebu je podario jos mnogo blistavih nota, njegov osebujan i osoban izraz svaku sansonu pretvara u suptilan dnevnik licne sudbine, on ih donosi sa tim sansonjerskim credom - uzivo i iz sebe.
non je n'ai pas oublié
bien que ma vie ait changé,
mais le silence est souvent
une façon d'aimer.
Non, non, non...
Non, je n'ai pas oublié
tous ces visages attristés,
mais on n'a pas le droit de sacrifier
le présent au passé...
suncem pregazen beli grad, u kome sam se jednog dana rodio
ulice na padini, most na Rimelu, baste pune narandzi
ne, nisam zaboravio iako se moj zivot promenio
ali tisina je cesto nacin na koji volimo
ne, nisam zaboravio sva ta tuzna lica
ali covek nema prava da zrtvuje sadasnjost proslosti
ulica koja peva i leto koje je proslo ne zaboravi ruznu zimu
i rane koje se vise ne vide ali koje jos uvek bole
toliko iskustvo odjednom je odneo vetar ludosti
toliko nevinosti odjednom zacudjeno preklinje da je odlozimo
kada oluja zasenci nebo mora da padne kisa
pre nego sto opet ugledamo sunce, zelju za zivotom
sve veze kojima smo bili vezani, uze kojim je bio vezan brod
sve spone koje smo pokidali, ostavljajuci na keju svoju kolevke
ne, nisam zaboravio iako se moj zivot promenio
ali tisina je cesto nacin na koji volimo
ne, nisam zaboravio i nikad necu zaboraviti
ali danas vi i ja ne mozemo promenuti nista
ne, ne, ne nisam zaboravio...
majra
India, India - demo by John Lennon
"India, India" je jedan od mnogobrojnih Lenonovih prelijepih nerealizovanih demo snimaka. Rijeci nalazi u tuznom, ceznjivom raspolozenju, prisjecajuci se vremena koje je proveo u Rishikeshu sa 11 godina.
Mozda djelovi u pjesmi koji govore o njegovom srcu pocinju u Engleskoj sa djevojkom koju tamo ostavlja, ali cinjenica je da prati svoje srce i u pjesmi se reflektuju njegove uspomene na nezaboravnu vezu koju je razvijao sa Yoko u ranim '68.
Da je Lennon prezivio, bilo bi prelijepo cuti ovu pjesmu sazrelu i preradjenu u studiju, ali kakogod - ona je prekrasna i dirljiva.
India, India, take me to your heart
Reveal your ancient mysteries to me
I'm searching for an answer, but somewhere deep inside
I know I'll never find it here — it's already in my mind
India, India, listen to my plea
Sit here at your feet so patiently
I'm waiting by the river but somewhere in my mind
I left my heart in England with the girl I left behind
I've got to follow my heart, wherever it takes me
I've got to follow my heart, whenever it calls to me
I've got to follow my heart, and my heart is going home
India, India, listen to my plea
I sit here at your feet so patiently
I'm waiting by the river but somewhere in my mind
I left my heart in England with the girl I left behind
Got to follow my heart, wherever it takes me
I've got to follow my heart, whenever it calls to me
I've got to follow my heart, and my heart is going home
U Indiji 1968.
Hladno Pivo - Pitala si me
Pitala si me zašto tvoje ime
nikad ne provlačim kroz rime
zašto ga nikad ne ukrasim metaforama krasnim
pa da se time hvališ kolegicama s posla?
Ma nema šanse, nema tih para
da mi ikad budeš dio repertoara
pa da tvoje ime pjevuši 'ko stigne
da si sva'ko, tek tako, na brzinu, puni tišinu...
Mislim da bih razbio gitaru
da čujem da te fućkaju na pisuaru
da me jednog dana gledaš poniženo
iz kuta dućana gdje je sve u pola sniženo...
Ova pjesma o tebi, koja si mi sve na svijetu,
ovaj pokušaj da kažem ne izrecivo,
nikad se neće naći na nekom CD-u,
imati naslov, cijenu i barcode...
Zar da radio voditelj, kreštava glasa,
preko naše rime traži vlasnike pasa?
Da se ceraka, kao, dobra je zeka,
u svaki jebeni single ubaciti jingle? ...
Ništa nije sveto,
sve je bruto i neto,
sve je zabava...
Bitno da nešto svira za žedna uha,
da nikog ne dira, dok pere il' kuha,
da narodu skrati onih osam sati,
i da ljepo stane među dvije reklame...
Ova pjesma o tebi, koja si mi sve na svijetu,
ovaj pokušaj da kažem ne izrecivo,
nikad se neće naći na nekom CD-u,
imati naslov, cijenu i barcode...
Pitala si me zašto tvoje ime
nikad ne provlačim kroz rime?
Zašto ga nikad ne ukrasim metaforama krasnim,
pa da se time hvališ kolegicama s posla?
Suncokreti - Uspavanka
Možda će noć odneti brige, prizvuk sete u očima tvojim.
Na kraju ovog napornog dana, zatvori oči i daj mi ruke.
Najlepše snove na svetu sanjaj, sanjaj da letiš, da imaš krila.
Dok noć na nebu lagano plovi, sanjaj, biću kraj tebe.
Opusti telo, odmori misli, budi spreman da toneš u snove.
Jer noć je vreme za savet i odmor. Zatvori oči i daj mi ruke.
Najlepše snove na svetu sanjaj, sanjaj da letiš, da imaš krila.
Dok noć na nebu lagano plovi - sanjaj... biću kraj tebe.
Mikica
Tamara, Boris Novkovic
Moje slike
Mislim da autora, kompozitora, godinu, možete naći na više mesta, a ovo, samo ovde.
O ovoj pesmi ne znam ništa, pa ni tekst, ali sam se potrudila, da ga nabavim, nije bilo muke, pošto pesma ima samo jednu strofu i refren, pa je vrlo kratka. Melodiju pomalo i znam, ali to je tako malo i utabano negde u dubinu mog bića.
Sad, ako se pitate zasto je stavljam u omiljene pesme, po običaju, da objasnim.
Bilo je to pre, koliko godina, pokušavam da se setim, ali nemam dogadjaj koji bih povezala sa tom godinom, pošto sam bila dete. Kad sam je prvi put čula? Ne znam, samo sam uhvatila sebe, onako malu, kako pustam melodiju u sebe i pravim slike. Ničega se sada ne sećam sem tih slika, koje je pre neku godinu oživela ista melodija. Vraćaju se stare pesme i tako je slučajno čuh ovih godina, posle toliko godina.
Kao da sam videla sebe, posle toliko vremena, kao da sam delić sebe, od onoga sto se kruni i izgubi tokom zivota, našla.
A sliku da opišem, šta je dete moglo da kreira: stazica utabana kroz livadu, kroz zelenu gustu travu, brežuljak, koji vodi u gustu šumu, jesenju, bez četinara, ispod brega na ulazu u šumu potočić i ženske noge, bose koje ga gaze, koračaju stazicom, ostavljajući nove tragove nestaju u daljini… ostaje potocić, bez tragova, na površini, slika tamni, kao da pada noć, i kao da se duboko u daljini zatalasao delić bele haljine, vlasnice onih bosih nogu…
Mislim da je sve to zbog ovih tragova na kraju.
Pesma je obična i ne očekujem da odrasla osoba sve to tako vidi, kao što ni ja ne bih mogla da nije bilo detinjstva, nemojte slati slike što liči vam na ove, jer reči su ništa, ovde, slike ne postoje.
Postoje, ali svako ima svoje, ko juri da uhvati moje ili neke druge, lako može ispustiti svoje. Čuvajte slike svoje.
Tamara
Nocas sam ti opet sam,
da me barem nesto udari,
bice rata kazu svi,
al` ja cu umrjeti od ljubavi.
Ko mi tebe uze Tamara,
prodala si suze drugima,
nocima ja sanjam tvoje tragove,
kuda idu izgubljene djevojke.
Helena Paparizou - Stin Kardia Mou Mono
reci mi jasno da zelis da idem
slatke reci meni nisu dovoljne samo za trenutak,
ne brini i ne pricaj mi da si me ikada voleo
u srcu mom je samo tuga nedostaje mi svaki nas momenat
kad nekada pomislim na tebe, opet me boli
nas zivot je zamka, samo te jedan dan nisam videla
i sve oko mene vristi, vrati se, ne mogu da izdrzim vise
reci mi jasno koja nas je sudbina rastavila
prvi put osecam da ne zelim vise da zivim neznajuci
da li si me voleo...
majra
Free speach for the dumb!
Free speach, free speach, for the dumb, free speach.
Free speach for the dumb, free speach, free speach.
For the dumb - free speach! Free speach - for the dumb!
galeksic
Stine - Massimo Savic
Pjesma koja me uvijek takne, možda i "spusti" kad me treba, ali bez nje ne bi bilo isto.
Stine
potrosilo je more
ja san potrosi dusu
bez suza, bez smija
Stine
potrosilo je more
ja san potrosi jubav
bez bola, bez grija
Ne ostavljaj me sad
u ponoru bez dna
budi sa mnom,
jos mi triba svitlost tvoja
Ne ostavljaj me sad
dok preklinjem te ja
budi sa mnom,
mir da nadje dusa moja
Ne ostavljaj me sad,
ne ostavljaj me sad
bez nade
Stine
potrosilo je more
ja san potrosi dusu
bez suza, bez smija
Ne ostavljaj me sad
u ponoru bez dna...
Stine
potrosilo je more
ja san potrosi jubav
bez bola, bez grija
Ne ostavljaj me sad
u ponoru bez dna...
Ka stine
potrosilo se vrime
umirilo se more
a nov svice dan
stine
Ici bez osvrtanja,treba znati - Sarl Aznavur
Pred srecom koja nece da se vrati
Pred sudbinom razoruzani, mali
Sakriti suze, treba znati
Al' moje srce i ja, nismo znali
Kad ljubav postane neusluzna
Napustiti taj sto, treba znati
Pre nego sto postane jadna, ruzna
I otici tiho,bez buke da nas prati
Ispod maske svakodnevnog, treba znati
Sakriti patnju sto plavi
I zauzdati krike mrznje,
koji su poslednje reci ljubavi
Treba znati, hladan ostati
I utisati srce koje umire
Sakriti da te volim, na licu koje pati
Ali ja nisam znao, i necu znati.
Mi smo ljudi od blata
Novosadjani se sigurno secaju ove pesme za vreme bombardovanja
koja se vrtela i vrtela na radiju "IN", a koja je neopravdano zanemarena...
Tekst je napisao Miloš Jovanović, a uradjena je u produkciji "Hammer propaganda".
Mi smo Ljudi od Zemlje i Nebom se pokrivamo.
Iz nas raste poljsko Cveće i zelena Trska kuću da pokrije.
Mi smo ljudi od Zemlje i od Zemlje se nanovo napravimo.
Mi imamo atar Srca i u njemu jednu Ružu s kraja Sveta.
Kroz nas Vetar duva. Mlinove da tera i Reku da uspava.
Ne diraj me u te moje oči od Blata videćeš ono što se ne vidi.
Ne diraj me da se ne uplašiš od te Tišine.
Mi smo ljudi od Zemlje i iz nas Planina naraste.
Ne diraj me, napićeš se od te Rakije dudove pa nikad nećeš zaspati.
Evo ti jedan dlan Žita, daj mi kap Vode.
Evo ti dva Suncokreta i More što ga ne vidiš.
Ne diraj me u tu moju Kosu ostaće ti ruke od Trnja izbodene.
Ne diraj me uješću te Zubima od Kukuruza.
Iz mene Bagrenje procveta i cela jedna Livada.
Mi smo Ljudi od Zemlje i od Zemlje se nanovo napravimo.
The Rolling Stones - Come On
"Come on" je, danas znamo, bio pocetak jednog ubitacnog opusa, udarac pravo u suplje celo konzervativne okoline, gem, set i mec za Stonese. Ostalo je, sto bi se reklo histerija.
Prica sa srecnim krajem nije imala narocito prijatan pocetak: zima 1962. bila je najhladnija u Britaniji za poslednjih sto godina, tako da tri momka - Mick Jegger, Keith Richards i Brian Jones - okupljena u iznajmljenom stanu, nisu mogli ni da izadju iz kreveta i prosetaju prostorijama koje su pocele da lice na velike frizidere. Drhtali su ispod cebeta, zabavljajuci jedni druge grimasama i slicnim glupostima. Cesme su bile zamrznute, sto je posebno nerviralo Briana; on je smatrao da njegova savrsena kosa zasluzuje svakodnevno pranje i cesljanje. Do izdavanja prvog singla dijelilo ih je sest mjeseci, ali da ste im to tada rekli, ne bi vam povjerovali. Radije bi vas poslali po basistu Billa Wymana ili klavijaturistu Jana Stewarta, sa porukom da donesu jos koji siling ili zalogaj bilo cega sto nije krompir.
Ipak, 10. maja 1963. u Olympic Sound studiju cije je zakupljenje kostalo 5 funti na sat, sreli su se sa toncem i svojim menadzerom. Trebalo je odluciti koja pjesma ide na prvu stranu. Stonesi su pogledali svoje kolekcije ploca uvezenih iz Amerike i, poslije dosta kombinacija, odabrali malo poznatu i nekarakteristicnu pjesmu Chucka Berrya "Come On", do tog trenutka neobjavljenu u Velikoj Britaniji. Producent je ih je iscrpljivao gledanjem na casovnik, odnosno brigom da grupa ne udje u treci sat snimanja i tako se odrekne jos pet funti. "Come On" kada je bila gotova trajala je samo minut i cetrdeset pet sekundi ali kako producent nije imao pojma sta je to miksanje ostavio je momke da sami zavrse posao. Mick Jegger je kasnije ovako opisao snimanje: "Zamislite gomilu totalnih amatera, apsolutnih ignoranata, kako prave hit plocu".
Nezadovoljni sa konacnom verzijom - pjesmu nisu htjeli izvoditi uzivo. Promijenili su producenta i posao odradili u DECCA studiju po pristojnim standardima. Bend je pozvan u emisiju cije je emitovanje zakazano za 7. jun, dakle za dan kada ce se "Come On" pojaviti u prodavnicama. Jegger i ostali bili su na zacelju liste ucesnika koju je predvodila Helen Shapiro, sesnaestogodisnja djevojka sa frizurom cetrdesetogodisnjakinje. Televizisko izvodjenje "Come On" trajalo je minut i po.
To vrijeme Stonesi su proveli bezuspjesno pokusavajuci da odglume konvencionalan pop bend; jasno se vidjelo da se ispod njihovih sakoa i kravata kuva nesto opasno, nesto sto je Beatlese momentalno pretvaralo u clanove ustirkanog skolskog hora. Upicanjeni kakvi su se pojavili na televiziji, Stonesi su lako mogli biti pomjesani sa Herman's Hermits, ali od momenta kada su poceli da sviraju, nikakve zabune vise nije moglo biti. Po ustaljenom scenariju, poslednji taktovi "Come On" utopili su se u unaprijed snimljenu zensku vrisku. Nesto kasnije, telefoni u urednistvu su se usijali; gledaoci, bjesni sto je tako nepristojna grupa pozvana u emisiju, preporucivali su da se nesto slicno nikada ne ponovi.
Uprkos tome, "Come On" je - danas znamo - bio pocetak jednog ubitacnog opusa sa dovoljno buke i bijesa.
Upavanka za dečaka - Đorđe Balašević
Pričaće ti jednom možda, kako sam ja bio... Štošta...
Pile moje... Pače moje malo...
Mudrovaće, Badavani... Kad me nema da se branim...
Da sam blizu... Ne bi im se dalo...
Pričaće ti o plovidbi... Ti što nisu sidro digli...
Šta sam za njih neg' ukleta šajka?
Tvrdiće, sa zlobnim sjajem... Da sam drhtao pred zmajem...
Gledali su oni... Iz prikrajka...
Al' ti slutiš otkud bore... Trunje se u oku diglo...
Olujno je tamo gore... Gde nas nije puno stiglo...
Znam da sanjaš more sveća... I korake po tom doku...
Ti si tamo bio... U mom oku...
Pričaće ti, kojekakvi... Zloba se ko rubin cakli...
Kako odjek mog osmeha ječi...
Kleće se u pretpostavke... Kljuckajući, kao čavke...
Moje loše prepričane reči...
Brojao sam ljude s krsta... Pravila i izuzetke...
Posvud promačena vrsta... Samo retki nađu retke...
Znam da sanjaš vaskrsenje... Jednu siluetu plahu...
Ti si tamo bio... U mom dahu...
Pričaće ti jednom svašta... Boljima se teško prašta...
Pile moje... Pače moje malo...
Silni miševi u boci... Javiće se ko svedoci...
Pustolovnog traganja za Gralom...
Ne znam više, bože prosti... Dal da strepim... Il da stremim...
Da to breme posebnosti... I na tebe nakalemim?
Ako nije kasno već?
Znam da sanjaš rimovanja... Krike... I tišinu nemu...
Ti si bio svugde u mom svemu...
Pile moje... Pače moje malo...
Lavče moje...