Kaliopi je zasigurno najbolji zenski vokal, prvenstveno makedonski, ali ujedno i jedan od najboljih zenskih vokala s podrucja Balkana ikada. Svoju karijeru je pocela kao devetogodisnja klinka, pobijedivsi na djecijem festivalu “Zlatno Slavejce”. Ucestvovala je i na Festivalu u Opatiji kao clanica benda pod nazivom “Kaliopi” gdje osvaja nagradu za najbolju interpretaciju, i to za pjesmu pod nazivom “Leo”. Nagrada je dodijeljena od strane novinara Jugoslavije. Nakon ovog festivala slijede i drugi, a naravno sa njima dolaze i nove pobjede i priznanja.
Debitantni album se pojavljuje 1986.godine za RTV Ljubljana pod nazivom jednostavno “Kaliopi”. Iste godine na splitskom festivalu Kaliopi je dobila nagradu za najboljeg debi izvodjaca za pjesmu “Da more zna”. Osim te pjesme, godinama kasnije nizali su se veliki hitovi, po kojima ce uci u anale pop scene Balkana, kao sto su: Kofer ljubavi, Ostani u meni, Nebo mi sja, Bolero Lora i dr.
Medjutim, kao sto to samo zivot moze da namjesti, na vrhuncu karijere dolazi do njenog povlacenja sa muzicke scene. Sa svojim bivsim muzem bila je osnovala bend “Romeo Girl”, preselila u Svicarsku – i to biva uvodom u desetogodisnju pauzu. Na neki nacin je ostala prisutna u makedonskim elektronskim medijima sa svojim objavljenim audio i video materijalima, ali aktivnog angazmana i kontakta sa publikom nije bilo.
Godina 1996. vratila nam je Kaliopi na scenu kao solo interpretatora. Radnja desavanja je Skopje Festival gdje ona osvaja Grandprix festivala. Album “Oboi me” bio je najava njenog konacnog povratka u Makedoniju. “Kaliopi Music Production” je utemeljena 2000.godine. Od tada do danas Kaliopi nam je poklonila pet albuma; na cetiri se pojavljuje kao kompletan autor, a cak svaki od njih pet je bio proglasen najboljim albumom godine u Makedoniji.
Osim rada na svojim albumima, nesebicno se davala radeci i druge umjetnicke projekte. Izmedju ostalog, komponovala je za pozoriste i balet.
Summa summarum: Kaliopi iza sebe ima pet solo pop albuma, jedan balet album, brojne performanse i show programe, preko 35 koncerata u Makedoniji, 22 video uratka za njene najvece hitove, tri dokumentarna zapisa i tri zapisa sa njenih najvecih koncerata, muziku za film, pozoriste, balet, i sta jos sve ne, kako u Makedoniji tako i van njenih granica.
Njen bogat zivotni put ne moze se tek tako sazeti u nekolicinu recenica. Posebno kada se radi o nekome tako fascinantne licnosti i impozantne karijere.
Vrlo karakteristicna boja glasa; oci koje pricaju same za sebe, koje ce vas vrlo jednostavno uvjeriti koliko duboko ona prozivljava svaki ispjevani stih; dostojanstven nastup dame u pravom smislu te rijeci; neosporno bogatstvo talenta koji je utkala u svoje pjesme i njihovu izvedbu; zena koja stvara posebnu vezu sa svojom publikom tako sto komunicira iskljucivo iskrenom emocijom; zena koja je svoj zivot posvetila samo ljubavi prema muzici i muzici u svoj njenoj ljepoti – sve su to razlozi zbog kojih je Kaliopi Bukle zaista velika, istinska Diva, jedna i jedinstvena.
По твоите патеки што одеше
Јас бели ружи постилав
И како гладна птица верував
Дека јужен ветар и на запад душа постилав
за секој збор што ми го кажа
Јас во себе долго сонував
И нејќев да се разбудам
Очи да отворам за да не те изгубам
За само еден ден
За само еден час
Би дала и цел живот
Да сум крај тебе јас
Со секој еден ден
Штом со тебе сум јас
Се она што извенало ќе расцвета
За еден поглед твој што дише
Се би дала да ги бакнувам
Твоите очи смарагдни
Тие очи топли што ми носат стари спомени
Се колнев себеси што крадев денови ноќе
Да те сокријам во себе
да не откријам за кого постојам
За да не те изгубам
Već je noć, gle, sad smo sami, tiho radio svira,
i nad pjesmom među nama - od srca do srca -
brodi naša bolest laka, kojoj sreća je ime,
koja zaljubljene sjeća onog što si žele.
Daj mi usta da ih ljubim, ovij rukama moj vrat,
ne zna ljubav za gubitak, niti poraz, niti sram.
Daj mi grudi da ih ljubim, prst nek opiše ti pas,
ne zna ljubav za gubitak, nema poraza za nas.
Znaj da ljubav je ko more što se vječno hvata skala,
val što sam iskopa raku opet digne se iz vala.
Kao i sad, nek' sve do zore, tiho, radio se čuje,
prerano će ionako proći sve što tu je.
Daj mi usta da ih ljubim, ovij rukama moj vrat,
ne zna ljubav za gubitak, niti poraz, niti sram.
Daj mi grudi da ih ljubim, prst nek opiše ti pas,
ne zna ljubav za gubitak, nema poraza za nas.
Ako je Vikipedija rekla da je Dino, tojest Edin, uz Kemala Montena najznačajniji bosanskohercegovački kantautor, to je onda dovoljan razlog da svako ko drži do sebe napravi taj jedan mali napor i zapamti (ili makar ubaci u memoriju, pa šta bude) i njegovo ime. Dino Merlin se zove zapravo Edin Dervišhalidović.
Čuo sam većinu himni, al nisam čuo pesmu koja je svakome po volji. I koja u svakoj prilici zvuči lepo, ili primereno. Sreo sam i mnoge ljude, i video sam da nije veliki napor čoveku naći manu. Nekom Edin može biti odbojan zbog zalizaka, nekom zbog spone izmedju njega i Svet1ane Ražnat0vić. Nekom zbog nečeg - trećeg.
I to je jasno. Ali mi nije jasno kakvim su bosanskim bunikama hranili to dete kad je bilo malo da kad poraste, ovako monstruozno, u okviru jeftine trominutne forme, konstruiše jedan ovako perfidan, žestok napad na moje emotivno biće. Smeta mi samo "nek ruža ne vene kad venem ja", jerbo ja te neke stvari ne mogu sa bilo kime, al ajd sad, nećemo mu tražiti manu.
Na kraju krajeva - mišljenja su kao dupeta. Svako ima jedno i što si mu bliže, ono sve više vonja. Nek ide život, mišljenja dolaze i odlaze, kao snegovi. Slušanje pesme u produžetku shvatite kao direktivu odozgo, kao obaveznu lektiru.
Vrijeme kada sumnja, izlazi iz žbunja. Vrijeme kada svako, u svakoga sumnja. Gdje smo sada mi? Gde su one riječi velike? Gdje smo sada mi - od Australije do Amerike.
Gdje je ona ptica, što imala je glas, što nosila je uvijek dobru vijest za nas. Dal smo rodjeni zli, il smo na putu to postali? O dal smo rodjeni zli, ili smo isti kao ostali?
Smijehom strah pokrijem uvijek. Kad otkrijem da si sretna, daleko od mene, na kraju svijeta, gde svako za sebe tugu tka. Daleko od mene, ma nek si dobro, nek ruža ne vene, kad venem ja.
Vrijeme kada sumnja, protiče kroz vene. Kome je to stalo, do tebe i mene?! Mi nismo rodjeni zli. Mi nikad nismo to ni bili. Mi nismo rodjeni zli - voljeti nismo ni prestali.
Smijehom strah pokrijem uvijek. Kad otkrijem da si sretna, daleko od mene, na kraju svijeta, gde svako za sebe tugu tka. Daleko od mene, ma nek si dobro, nek ruža ne vene, kad venem ja.
Linkovi:
http://bs.wikipedia.org/wiki/Dino_Merlin
http://en.wikipedia.org/wiki/Dino_Merlin
Najavljeni duet Vanne i Jacquesa "Tiha snaga" je tu. Autor i producent pesme je Ante Pecotic, a pesma je objavljena na Jacquesovom albumu "Crno i bijelo", a uskoro ce se naci i na Vanninoj "Platinum Collection".
Svaki «brod» zauplovi jer mu jedra ljubav rasiri, i uplovi u snevanu luku, baci sidro s verom da od tog trena dva kovaca kuju istovetan zivot. I biva tako, samo zivot je neizvesan dobavljac plemenitog materijala, pa ni neki najvispreniji kovaci ne uspese iskovati srce sto se na reveru nosi. I teska sidra i uzad debela im ladju drze, i snage treba da je talas tuge kao planina ne razbije i ne pretvori u olupinu. I ako se desi, budite ponizno mudri. Sta je zivot drugo nego sklapanje delica u celinu, i kada nedostaje poneki, slika se ipak vidi. Ljubav je sveta, nemojte joj suditi. Molite se samo da kad dodje ne nosi i kofere tuge koje srce nece umeti nositi. Molite se da vam tiha snaga pod kozu udje. Moli te se u ljubavi.
stavi lice u dlanove i od srece zaplaci
moje oci ne biraju, jer moje oci daleko ne vide
ove duse se diraju dok telo umire
tiha snaga ispod koze da mi udje
zavjet Bogu dan da ne pozelim sto je tudje
tako snazna ko' da lijepi se za prste
'Ljubav Sveta' sad po nama neki krste
Oh it's crying time again
Youre gonna leave me
I can see that faraway look in your eyes
I can tell by the wayyou hold me, darling
That it wont be long
Before it's crying time
Oh they say that absence makes
The heart grow fonder
(fonder)
And that tears are on their way
To make love grow
(grow)
Well, my love foryou could never,
Never, never, never grow no stronger
(stronger)
If I live to be a hundred,
And I say a hundred years old
Oh you say that youve found someone
You love better
That's the way it's happened
Every time before
(before)
And as sure as the sun comes out tomorrow
(tomorrow)
Crying time will start
When you walk out
When you walk out my door
Oh it's crying time again
Youre gonna leave me
(I can feel it now)
I can see that faraway look in your eyes
(I can feel it now)
(I can see it baby inyour eyes)
I can tell by way you hold me, darling
That it wont be long before it's crying time
No it wont be long before it's crying time!
Hvala :klap:
Et si tu n'existais pas
Dis-moi pourquoi j'existerais
Pour traîner dans un monde sans toi
Sans espoir et sans regret
Et si tu n'existais pas
J'essaierais d'inventer l'amour
Comme un peintre qui voit sous ses doigts
Naître les couleurs du jour
Et qui n'en revient pas
Et si tu n'existais pas
Dis-moi pour qui j'existerais
Des passantes endormies dans mes bras
Que je n'aimerais jamais
Et si tu n'existais pas
Je ne serais qu'un point de plus
Dans ce monde qui vient et qui va
Je me sentirais perdu
J'aurais besoin de toi
Et si tu n'existais pas
Dis-moi comment j'existerais
Je pourrais faire semblant d'être moi
Mais je ne serais pas vrai
Et si tu n'existais pas
Je crois que je l'aurais trouvé
Le secret de la vie, le pourquoi
Simplement pour te créer
Et pour te regarder
Et si tu n'existais pas
Dis-moi pourquoi j'existerais
Pour traîner dans un monde sans toi
Sans espoir et sans regret
Et si tu n'existais pas
J'essaierais d'inventer l'amour
Comme un peintre qui voit sous ses doigts
Naître les couleurs du jour
Et qui n'en revient pas...
Prevod bi glasio ovako:
A kada ne bi postojala
Reci mi zasto bih ja postojao?
Da se vucem po svetu bez tebe
Bez nade i bez volje?
I kada ne bi postojala
pokusao bih da izmislim ljubav,
kao slikar koji ispod prstiju
hoce da ozivi boje dana.
A koji ih se ne seca.
A kada ne bi postojala
reci mi za koga bih ja postojao?
Za prolaznice zaspale u mom narucju
Koje nikada necu voleti?
I kada ne bi postojala
ne bih vise bio svoj,
u ovom svetu koji dolazi i odlazi
osecao bih se izgubljeno.
Navikao sam se da si tu.
A kada ne bi postojala
reci mi kako bih postojao?
Mogao bih da se pretvaram da sam to ja,
ali ne bih bio onaj pravi.
I kada ne bi postojala,
Verujem da bih pronasao
tajnu zivota, ono 'zasto',
jednostavno da bih te stvorio
i da bih te gledao.
Ako ikad pozelis da me ostavis
samo stani zadnji put, tu, ispred mene
i pogledaj me.
Dva oka, dve masline reci ce sve
tezak je zivot sa mnom ko put do istine.
Ti cuvaj se i seti se
da vise nema mene tvoje sjene
da brine za tebe.
Pokusavam da zamislim, more, bez tebe
uzalud docekujem zore, ne mogu, ne ide.
Dva oka, dvije masline reci ce sve
tezak je zivot sa mnom ko put do istine.
Ti cuvaj se i seti se
da vise nema mene tvoje sjene
da brine za tebe.
Ti imas srce srne koja drhti,
ti imas srce kakvo imam ja.
I nikad neces priznat da me volis
ni da te volim necu priznat ja.
I kada prodju godine iz pesme
staru ljubav ti ces sanjati.
Bjela ptica koja nosi srecu
na tvoj prozor nece sleteti.
Koliko te bolim, toliko me bolis
ti reko koja bjezis od mora kojeg volis.
Na kojem oku spavas nikad necu saznati
a sanjat cu te, ti ces mene sanjati.
Ti imas srce srne koja drhti
ti imas srce kakvo imam ja.
I nikad neces priznat da me volis
ni da te volim necu priznat ja.
Koliko te bolim, toliko me bolis
ti reko koja bjezis od mora kojeg volis.
Na kojem oku spavas nikad necu saznati
a sanjat cu te, ti ces mene sanjati.
pitao sam džejn za bizant.
nije znala!
samo je gledala kao da sluti:
teški pokrov kamenih vjekova.
zid plača.
krv.
i stoičku crtu!
na licima andjela,
i plamen,
i radjanje,
i smrt.
znam da je to osjetila...
vidio sam odsjaj, iza njenih ledja.
rekla je:
možda sve počinje bez valjanog razloga,
možda sve počinje iz plavog?!
zvuk sječiva, dok vibrira...
ili pjesma?
s one strane doživljenog?
mozda čelik?!
i to samo za trenutak.
pod svjetlom.
kad zablista.
možda ti se svidja da budes tinta?
možda ti se svidja da budes slavan?
to nikad nećeš saznati, medu moj!
---
pustio sam da me uzme sebi.
jer sam stvarno čuo pjesmu oklopnika.
i udarce od kojih pucaju kosti.
i krikove.
i metež.
i sječu roblja bez imena.
i koliko god izgledalo glupo(!):
znao sam da se omča steže oko carskog vrata.
i,
da novi kalif vec zasjeda.
na mokrim jastucima -
iznad prijestolja.
rekla je.
što bi se dogodilo da su zaorali Rim?
kao što su slali stoku -
da pase nad Kartagom?
ili.
da otrgneš jednu vlas za spas vrste,
oh!!!
da li bi to uradio, medu moj?!
ili.
da si - ohol!!!
pa da te bogovi provedu kroz devet svjetova,
a,
a onda te vrate ugašenog.
kao mrtvu haringu.
zar bi to želio, medu moj?
Kad tebe ljubio sam zadnji put,
bas tresnje procvale su sve
ah to je bio tako divno cut,
ja ljubim te
Te tresnje morale su tada znat,
da to je pravi srca zar
al krasne jabuke taj bijeli slad
to bjese cas
I mi smo kleli se tad
da nece nikakav jad
razduzit nikada nas moc
u onu proljetnu noc
al zivot druga je stvar
i katkad prestaje car
pa zna ugasnuti plam
ja ostah sam
Al uvijek mislim jos na onaj put
kad tresnje procvale su sve
ah to je bilo tako divno cut
ja ljubim te
Swingers ft Ivo Robic - Jabuke i tresnje
p.s. nije bas najzesca od svih zeschih pesama ali je lepaaaaa!
p.s.s. galeksic: e pa kad nije najzesca onda je prebacujemo u omiljene
Upravo sam stigla iz grada i setila sam se jedne bitne stvari, Maxa nije stigla da ostavi svoju omiljenu pesmu, mozda se toga i ne bih setila da nisam zaboravila da ponesem telefon sa sobom. E, i to da mi se desi. U prvi mah, histerija, kao da sam izgubila kompas, pa se onda setih da ja i nemam kompas i odmah mi bi lakše. Rasterećenje, nema razmišljanja svaki čas o tome: koliko je sati, da slučajno od buke ne čujem da me neko traži i sl.
Ovo i nema neke veze sa pesmom, ali bitno da sam se, tako rasterećena setila šta sam ovde ostala dužna, mada svi već dobro znate koja je Maxina omiljena pesma.
Dino Dvornik – Nadahnuće
Nemir i histerija,
noći preduge a dani sneni,
često nisam bio svijestan ja,
sreće koju donijela si meni.
Vrijeme me promijenilo,
i malo toga sada me veseli,
sve ono što se desilo,
nije bilo namjerno,
uvijek sam te volio,
oprostit ćeš mi to.
Znaš li da si moje
nadahnuce samo ti,
znas li, znas li,
sve je svemir otkad sreli smo se mi,
otkad sreli smo se mi.
Neka vrag ih odnio,
neka svatko misli svoje,
kad dobro znamo ti i ja,
da smo najbolji u dvoje.
Uvijek si me shvatila,
nikad nisi trebala,
uvijek sam te volio,
oprostit ćeš mi to,
Sve ono što se desilo,
nije bilo namjerno,
uvijek sam te volio,
oprostit ćeš mi to,
znas li, znas li..
p.s. zaboravite ponekad kompas kad izlazite, htedoh reći mobilni telefon.
Laž.
Izmišlja opake snove. Slatka umorna laž.
I dok nemoć pretvara snagu u bol.
Gluperde lutaju daleko.
Što?...
Želiš time da kažeš, prodani skote bez časti?
Na obzorju, se vide, stare parole ispisane rukom.
Al ne vidim boju.
I dok tražim u tvojoj sjeni - izgubljene godine.
I dok tražim u tvojoj riječi - ono što ne postoji.
Na obzorju, iskrsavaju, stare parole.
Al' ne vidim boju.