Stvoricu ti
Stvoricu ti zemlju,
Od vode lake i ciste kao tvoj dah,
Od svetle prasine drumova , od vatre
Udahnute u smrznuto meso ruza,
Od razorene krvi vazduha,
Od hranljivog pepela sna, od korenja
Posecene nade, od zivog peska vremena
I velikih glasova koji su nepotrebni
Gluvonemim vetrovima smrti.
Stvoricu ti zemlju , jednu cistu ravnicu
Sa planinom sto raste iz svetlucavih vocnjaka
Skladno kao pokret u lepom snu;
Jednim odlucnim dahom, kao levac stakla
Koji se, pred vatrom, priseca lepote
Koju nije naucio..
Stvoricu ti zemlju u kojoj reci izrastu
Prirodno u ptice,i zive samostalno
Ako imaju smisla.
Zemlju koja ne nestaje ako zatvoris oci...
Stvoricu zavicaj za tvoju neranjivost:
Zemlju u koju me ne mozes sahraniti.
Zazmuri
Kada spustiš
glavu na jastuk
i utone ti teme
u mekotu
zažmuri
videćeš
istinu.
majra
Tren
U vecnosti vreme ne postoji...
mi smo deo tog carobnog kruga,
i necu vreme sa tobom da brojim,
neka je sreca jaca no tuga.
Nekad je tren sustina sto zivis,
i sva lepota je bas u njemu,
i nemoj nikada sebe da krivis,
sto smo se nasli samo u trenu.
Sanjar
U beskraju vremena u kome trajem
Sa zeljom da budem vise no sto jesam
Da u trenu ovom dobijam i dajem
U ovom zivotu sto mi je tesan.
Trazim ono sto htela sam biti,
Lutam kroz hodnike svoje duse,
Htela bih snove od sebe skriti,
Jer oni nocas lome i ruse.
Veciti sanjar zivi u meni,
Ko slepi putnik na brodu sto luta,
Druga zena se radja u zeni,
I trazi svetslost na kraju puta.
Vole me pevaljke, vole me i glumci
Vole me pevaljke, vole me i glumci.
Svi me traze kada su u frci.
Zarobljen u flajci, vicem: Cep odvrni!
Ja sam taj zbog kojeg su klubovi puni!
Ludji od kolega, apsenta i radze,
jer sam dostupan svima, za male pare.
Gotivim slave, sa'rane i svadbe,
uzmi me sa rafa i bice nikad jace.
Mnogi me nepodnose, mrzim kad me vrate
u klozetsku solju, sa ostatcima hrane.
Ispred dragstora sam najcesce, tu provodim dane.
Kad me unose u bklu, stekaju me ispod jakne.
Ko krene da se druzi samnom, tesko ce da stane.
spaljujem ti jetru, unutrasnji organi.
Imam srce tako reci, volim svaku zrtvu,
uvek dolazim na sa'ranu da me popiju za dusu.
Dolazim iz pljoske i zovem se Vinjak.
U pljosku sam dosao iz vlase od litar.
Godine otisle
Poznata ulica mi korake broji.
Hodam lagano, a kao da me nema,
Kisa se prosipa, asfalt tugom boji
Dok oluja nemira u meni se sprema.
Sve je isto drvoredi , kuce.
Ista lica sto prolaze kraj mene,
Srce kao ludo u grudima tuce
Uzdah u grudima ko lavina krene.
Godine otisle u neka vremena
Koja nikad vise vratiti se nece
Zabluda da sam cvrsta ko stena.
Jer secanje u meni ponovo krece.
Prolece nase ovo sad nije
Druge ljubavi cvetaju u njemu
U meni se tajna i dalje krije
Zaboravljena negde u vremenu.
Sa procvalih krosnji miris opija
Okupan kisom prolecnoga jutra
Ovaj trenutak je samo kopija
Jer juce nije nikad kao sutra.
Ponekad seta ozivi u dusi
Na neko vreme za kojim se zali
U trenu kao da svet nam se rusi
A onda krenemo, tu gde smo stali.
Zivot je bitka bez zavrsetka rata
I u njemu pobednik ne postoji
I kad otkuca vreme sa njegovog sata
Shvatis da neko drugi za nas ga kroji.
Zato ne krivim ni mene , ni tebe,
Sto nas jedino jos secanje spaja.
Sacuvacu ovo jutro za sebe
U ovom trenu bez pocetka i kraja.
Biser
U beskraju mora
pod zvezdanim svodom
biserna skoljka spava pod vodom
u njenom krilu biser se blista
oko njeg avoda bistra i ccista
skoljka lepotu joj vesto skriva
i svetlost u njoj
od mora taji
a biser u njenom narucju sniva
da na necijim grudima sjaji
Takva sam ja
Odavno sam, sugradjani cestiti,
izmirenja zastavu belu
na srce svoje pobola.
Sve mi je sad svejedno
i ravno do mora;
sita sam i mrznja i ljubavi
i cutanja i romora.
Za vasu borbu zivotnu
ja nemam svojstva.
A srce mi je, medjutim, vecno zedno
svega onoga cega je sito;
i umrlo bi ako bi u danu
imalo cas spokojstva.
Ni za srecu ljudsku nisam ja stvorena,
jer ne umem da zivim
samo od zivljenja;
jer ni za sta cega ima
nemam divljenja;
jer znam da ne mogu svoj zivotni dug
samo snom izmiriti.
Pa ipak, mada mi ovde nije udesno,
zivota ja bih zadrzala krug,
jer boli mene ipak cudesno
sto ce me jednom nestati.
Ni srca nemam vaseg, sugradjani cestiti,
jer beskrajno volim nekoga
iza onih na vidiku atara.
Za njegov bih osmeh jedini
posla preko voda i vatara,
preko urvina i bregova,
odavde na dan i noc hoda;
pa ipak njegova
ne bih mogla biti,
niti ce ljubav moja za njim
ikad drugoga roda
do pesama imati.
U tragovima samo secanja
U tragovima samo secanja o svemu
Svet i dalje ide svojim tokom
Trazis razloge u bilo cemu
Nase je bilo sa ogranicenim rokom.
Ne veruj duso da jos postoji
Bice lakse i meni i tebi
I nemoj misliti da se boji
Onaj ko ne ume priznati sebi.
Ubrzaj korak,ne okreci se vise
Povratak i prastanje suvisni su sada
Sve nase se ko gumicom brise
Jos jedna ljubav u zaborav pada.
Samo hrabri znaju kad da stanu
Da prekinu i kada previse boli
Ko li je izabrao pravu stranu
Onaj sto odlazi ili onaj ko voli.
U ovoj bitci pobednika nema
Svako je izubio jedan deo sebe
Sve je ovo vec ustaljena sema
Ti mozes bez mene a i ja bez tebe.
Svaki je suret, rastanka pocetak
I na to smo spremni trebali biti
Samo se zaboravimo ponekad
I tada bol u sebi ne umemo kriti.
Idi sada bez ijedne reci
Jer odavno su sve istrosene,prazne
Preko svega moramo preci
Bolji su rastanci pravi nego ljubavi lazne.
Sa neba se posipa srebrni prah
Sa neba se posipa srebrni prah
Prohladno zvezdano zimsko vece
Na licu osecam severca dah
Koji mi promrzlo lice pece.
Niz nebo lagano tisina se valja
sneg se pod mojim nogama drobi
svetli mesec srebrnog sjaja
baca zrake po njegovoj sobi.
Severac plese svoj zimski san
Cije li usne poljubcem greje
Sa kime uranja u novi dan
Dok sneg u noci lagano veje.
Poslednja suza na licu se ledi
Svu moju tugu prekrice mraz
Odlazim ,sve nase polako bledi
Sve ostaje daleko sad iza nas.
Neka u ovoj zimskoj noci
Zamre u meni sva moja tuga
Sve ovo jednom ce proci
I ja cu biti necija druga.
Vapaj duse
Kao u paklu,
medju ova cetiri zida
strasna tisina gasi
plamen srece duse
Pogled taj,
zamisljen, moleciv
pesmu peva
glasom tihim....
Sve je tu,
a niceg nema.
Sve bledi,
otudjuje se i nestaje.
Jel, uopste, bilo
to sve ovde?
Zidovi sa smanjuju,
tama povecava.
Nova prostorija,
novi zidovi,
nova tisina.
Izlaz ne postoji!
,,Napolju si!"
glas u daljini kao da
pokusava da otera nemir.
Koliko dugo...?
Otići
Svi kazu da je to prosto,
dobro se najesti, napiti,
i onda se zabavljati.
A kad sve prodje,
onda otici.
Otici,
praveci se kao da nije
ostao deo tebe
u necijim rukama, ocima.
Kao da nisi poneo
miris necije kose,
u svojim nocima.
Kao da ne vidis da ostaje
sve manje tebe,
i da jos malo neces imati
nista da das
od sebe.
I da neces moci da das
nista od sebe
onom koji bude dosao
da te voli.