Knjiga nadahnuća - naše pesme, stihovi, skice Umetnost

Srce

Za njom ti misli lete, tvoja mora bit'!
Zahtjeva srce moje - vrišti
Ali, kako? Pa ne smijem joj ni prić
Da budemo sami nemogu, shvatila bi...
Kad bi znala ona, prema kojoj uvijeg igram grubo,
koliko se bojim zapravo.

Konačno smo se sreli
Rekao sam joj koliko je ljubim
Odao sam se...
...priznao joj da volim
Zarobih njezin dah sa gorućih usana
Sniva srce...

I opet sam sam, i taj glas iz grudi
Zašto me muči?
Ima na svijetu još osamljenih ljudi
Ostavi me bar malo sama,
da u miru sanjam cjelove njenih usana...

Rastanak

Izmedju mene i moje ljubavi treba podici
tri stotine noci kao tri stotine zidova
a more ce biti carolija medju nama
Ostat ce mi tek uspomena
Oh, veceri mukom zasluzene
noci provedene s nadom da te ugledam
polja mojega prolaska, nebeski svode
sto ga upravo promatram i gubim...
Konacna poput mramora
tvoja ce odsutnost ispunjavati tugom
i druga kasna popodneva

Always dare you

Posmatram te danima
sanjam te nocima
i milujem ocima.
I u javi i u snu
ti si tu.

Tu u mom srcu
u mojim mislima,
kao sena me pratis
iz dana u dan
pored tebe nikad,
nikad nisam sam.

Ostani tu, tu u mom srcu
ostani tu tu kraj mene
jer zauvek bicu tu
always dare you...

NESA?

Uniste me do kraja

Zar ti koji me toliko boleo
zar ti koji me lagao a voleo
nocas da si pored mene tu
kazes sve je u prolazu
a vidim ti sjaj kao nikad u ocima
zar se tako lako srce predaje drugima?

Zasto ti nekazem jednostvano “cao”
ti sto si umeo, vec davno si mi dao
ipak ove noce nesto mi mira neda
tebe sam oduvjek ostala zedna
sama sebi bol nanosim, znam dobro
nasa ljubav uvjek je imala status “probno”
a ja bih da me ubijes do kraja

Nije dovoljno bilo, dajem ti do znanja
tek kada budem na samom dnu
trazicu u zivotu novu srecu
dignuti glavu, ponosno reci ti “ne”
shvatiti da je doslo vrijeme da krenem dalje....

Dajem sve

Svoju ljubav daću,
Svoje telo poklanjaću...

Da te zaboravim,
Da od tebe ozdravim
I sve iza sebe ostavim!

Dajem sve...

Svoj osmeh, lepo lice,
Idem sama među lutalice...

Dajem svoj najlepši san,
Bez tebe na srcu teret je teži svaki dan...

I šta god tražili, od mene sve dobiće
U nadi da tuga za tobom proćiće...

I da sve im dam,
Dušu đavolu da prodam,

Tvoje ime na mom srcu stajaće...
Dok sam živa, mojim telom vladaće...

Uzmi sve, uzmi ti
i poslednju kap krvi...

Oni će da uzmu, pa čak i ukradu ruku moju
Koju čuvam za ljubav tvoju...

Ako me ne želiš, slobodno mi kaži...
Sažaljenjem mi bolje ne pomaži...

Ako gubim tebe, gubim i sve svoje sne...
Onda njima bez pogovora dajem sve!

Što ako

Što ako nedovršena ljubav
pozove smrt
i tek onda učini da moje srce nestane u prahu
što ako se nismo dovoljno trudili
i u propast je otišlo nešto što je moglo moći vrijediti
iako zube ću ti razbiti istinom da znaš
ima da imaš na pameti da ti zamjeram to
što si moju različitost uzeo kao oružje u ruku
njime da me ubiješ
umjesto da si uspio u tome vidjeti posebnu čar
i s malo truda mogli smo izraditi
našu malu repliku
tvojih ruku sliku i priliku
naša velika ljubav mogla je imati produžetak
ali ne
nismo joj to dozvolili

što ako
ako što i bude
hoćeš li me jednako voljeti
ili ćemo staru ljubav prepisivati preko indiga
ti i ja
onako kako smo to samo mi znali
a voljela sam te onoliko koliko se nekoga može voljeti
besramno, snažno i neomeđeno
i evo mi na kraju
ruke prazne
srce izgužvano
samuje kao psovka u kutu usana

što ako
ako što ne bude od nas
hoću li ikada tako se predati
i izdati porijeklo, adresu, domovinu i prijatelje
i sve to u zamjenu za tebe
ako što
i zaboravih
ne zamjeri mi
daleko bilo
gore visoko
dolje tvrdo
ja tebi ne zamjeram isto ono što si mi ostavio u amanet
jedno veliko i konkretno
n i š t a.

autor - Manki biznis

majra 

Site Admin

Slucajni susret

Bila si u kaficu,
Bio sam u kaficu.
Ustala si i krenula,
Ustao sam i krenuo.
Otisla si kuci,
Otisao sam kuci. :roll:

Dotakla bih te

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.

Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.

Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...

Tu sam. Jos uvek.

Videh te posle toliko godina
kako u starom, sivom kaputu
šetaš svog zlatnog retrivera.

Gazio si po najdubljem snegu,
"Obožavam taj zvuk", govorio si,
dok sam se ja pripijala uz tebe
i grejala ruke u tvojim rukavicama.

"Opet ne nosi kapu", pomislih,
dok si se približavao.

Usne mi zadrhtaše, nisi se mnogo promenio.
"Ehej, koga ja to vidim?
Još uvek nisi pobegla iz ovog bivšeg grada?"

"Tu sam", promucah, "još uvek".
Nehotice ti stresoh pahulje s kose,
i u trenu se postideh toga.

Kapala su stoleća,
smišljala sam nešto duhovito,
nešto što će ti reći da sam se promenila,
porasla, prebolela i ponovo rodila.

"Šta nam se desilo, pufnice?
Mislio sam da smo jači od svega!"
Privio si me na grudi,
uvek si to radio kad si znao da ću zaplakati.

Ne, nisam porasla...
Još uvek sam tvoja pufnica.

majra 

Site Admin

Ti si moje nezno bice

Nikada do sada...
kao sada...
kao ovog casa...
nisam volela tvoje oci vise...
tvoje reci jace...
tvoju dusu prisnije...
Nikada kao sada...
nisam bila vise zena...
manje tuzna...
vise srecna...
manje gresna...
Tvoje telo...
nago...
na mojim dlanovima...
leze kao kasmir...
Mekane ti usne...
kao pamuk...
dlanovi ti topli...
razlivas ih poput vrelog caja...
Nikada do sada...
kao sada...
nikome do sada...
kao tebi sada...
ne bih mogla reci...
a da nisam lazna...
da ljubav tvoja...
plodna je i raste...
u meni kao bilje...
koje sveza kisa kupa...
Ti si moje nezno bice...
Ti si....
uzdah moj u podne...
kada najmiliji golub...
kroz moj prozor gleda...

(preuzeto)

Ne znam ko je napisao ovu pesmu ali mu se u svakom slucaju zahvaljujem.

j@

Site Admin

Kako da ti kazem?

Bilo bi to lepo, da mogu da te vidim
bilo bi to bajno, da mogu da te cujem
bilo bi to sjajno, da mogu da te osetim
bilo bi to idealno, da mogu da te zamislim
ali imam jedan problem
kako da ti kazem sta mislim?

u podpisu, buntovnik

buntovnik bez razloga

Prijatelj foruma

Zavet

Postoji put, popločan koracima
oivičen željama i nadom
i preprekama zvanim - mogućnost,
put kojim hodimo, vođeni istinom
zvanom: Sudbina.
Ja sam tvoja sudbina
rođena da bi ti mogao biti moja.

majra 

Site Admin

Predaj se

Godine te poriču
u postojanju
predaj se
borba je
davno prestala.

majra 

Site Admin