Poezija - najlepsi stihovi Umetnost

Sonata od sna - Enes Kisovic

- Od čega žive oči tvoje
kad stalno iz njih isijava san?
A što bi dragulj dragane moje
dao da tako bar načas sja.

- Tvoje su oči u meni zašle,
taj sjaj nije od ljudi.
Svakoga jutra moje se lice
s tvojim očima budi.

- Ne sklanjaj pogled. Čega se bojiš?
Ljubavi zar te je strah?
Zacijeli riječi cjelovima,
s usana strgni mi dah.

- Čemu se smiješiš?
Obujmi me jače,
sva krv nek mi utrne!

- Kad zagrlim te ovako,
znaš li što ja vidim:
Dva križa koja se grle
a med njima diše
još nerođen Bog
prikovan poljupcima…

- A šta ako Boginja neka
pod usnom mojom sniva?

- Pod tvojom usnom sni violina
u violini pjesma, u pjesmi plod.
O kad me dodirnu usta tvoja:
harfa se boja prospe u svod.

- Prsti su tvoji vidre vedre
što se u igri tope.
Ćutiš li kako iz moga struka
iskaču antilope?

- O kad bi moglo uho čuti
tvoj dodir glazbo nijema,
napisao bih ti od sna sonatu,
al klavir tih dirki nema.

- Povedi me u kut svijeta
neki tih.
Da te ćutim. Da te dišem.
Da te snim.

- Što je život? Oka treptaj.
Tajna tajne.
Između dva otkucaja
srca stane.

Samo - Marina Ugrin

Sakrij me.
U mirisu letne oluje
Bljesku munje i
Slutnji zudnje;

Cuvaj me u snovima
Nanizanim u nocima
Krhkim od samoce.

Sakrij me.
U secanju na ukradene
Poljupce od kise
U ocekivanju svitanja.

Sakrij me.
U prekrsenim obecanjima
U uzdahu sto se otima
Samotnim satima.

Sakrij me.
U pricu sto ima sretan kraj.
Sakrij me u zagrljaj,

- Samo ljubav mi ne sakrivaj!

Genijalno - Dionisije Dejan Nikolic

sve je stalno
genijalno
duž ozonskih
padavica
spasite me
iz sveg glasa
zapovedam
tužnu moru
dok zagledam
sam i jedan
preskačući
zelenkaste procesore
šljapkajući -
- divno more;
zapovedam
svi idite
dok ja stojim
spust se plavi
mojoj glavi
u bleskastoj
topovnjači
sve se cepka
pecka recka...
; a ti njači.
plaču deca...

zveri trče,
krokodili.
svi su sa mnom
stoj
ne idi
i vraćaj se!
jer crvena daska
u mrkom prelivu
sjaji se od sreće.

Kod - Enes Topalovic

Hej, Putnice, imal srece?
Vijuge ti, pomazu li?
Hej, godine, nositel je?
Kako ce se prepoznati?

Svi je sniju,
I siroti i bogati
Trce za tragom, sjenu viju
Dusu truju, muzu materiju
A, kob se skrila u duha,
Od uha do uha

Ogledalo nebesko, imal nade?
Krije li se u zracima?
U pjesmi pijeska, dah u vjetrovima?
A, eno je, slijep putnice,
Smijulji se u mislima o drugima

Ne gledaj samo u svoju lubinu!

Ne nadaj se, ne cekaj sudbinu,
Ona kruzi sjajem, kocijama
Rajskim do vjecnog kraja
Sveto sjeme sije
U zbivanje upisana
Zagrljena na usnama
U bozanskom bumu bije

Prijatelj je s tobom pije
I kada te jedu crvi
I kad casa se prelije
U moru zvjezdane krvi
Vaseljena se vrca, vri.
Zbog hemije
Sudnja sudba zri.

Isti nas nosi brod
Kruze oko nas valovi,
Zapisi limfe, krv i rod

Sreca je u genima
(Ljubav joj kod).

Šoljica kafe - Dragan Dzigurski

Posao, koji se ne odbija.
Zavodljiv pogled, koketan osmeh.
Pitanje na koje nisam znao odgovor.
Kako je do sada nisam upoznao?
Zauvek upamćen ukus, ponuđene kafe.
Namenjena mi gadost!!
Kazati joj, "da je nema".
Rekoh, "izdrži, pobedićemo."
Mašina sa otiskom slova.
Izdrža, pobedismo.
Simpatija.
Zajedno otpijeni gutljaji kafe.
Nova gadost, nov posao!!!
Osmeh pri dolasku.
Iskra u oku, pri odlasku.
Dragi glas sa druge strane žice.
Poznati ukus gutljaja kafe.
Noć prepuna smeha.
Lift,izazov?
Duga šetnja.
Odmor u restoranu.
Šapat,usne na uhu.
Žmarci putuju kroz telo.
Kafa u sobi.
Misli, njenim likom ispunjene.
Upozorenje, neverovanje.
Autobus.
Ples, do beskraja.
Buket ruža.
Roleri.
Poljubac, za sretan put.
Kafa posle ručka.
Proslava, pokloni i torte.
Stolica kraj nje, za mene čuvana.
Fotografija za nezaborav.
Ples, koji spaja.
Auto koji "ne ume" da skrene.
Stepenice duže od večnosti.
Ključ koji ne otključava.
Dva tela, kao jedno.
Uzdasi...
O Bože, Bože, Bože...
Pozdrav uniformisanog.
Besana noć.
Pogledi - želje.
Zajedno popijena kafa.
Ćutanja dra`a od reči.
Dodiri ruke,koji peku.
Sedište, kraj sedišta.
Bol koji razdire.
Kafa - želja, - pažnja.
Priredba.
Ples, koji leči.
Postelja, sa plavim mrvicama.
Poslastičarnica.
Pasoš.
Kafa iz termosa.
Sofa.
Recepcija.
Soba, iznad kuhinje,
Ribnjak.
Radio.
Pica i sok.
Kancelarija.
Stolica.
Sto.
Strast.
Voćnjak.
Dodiri pod vodom.
Kaput.
Fotelja.
Trosed.
Potpuni užitak.
Ljubomora.
Cveće.
Knjiga.
Alkica za sećanje.
Igla, blizu srca.
8.,10.,6.,12.,13.,
On, u "odlutalim mislima".
Osmeh, "bez razloga".
Prepoznatljiv parfem.
Treni, koje se pamte.
Bože, Bože Bože....
Srećno, 100.
Nova gadost, povratak.
Kafa popijena na brzinu,
Pokloni koji se, kući, ne nose.
Reči utehe i nadanja,
Seta i sećanje.
Sto, bez mesta kraj nje.
Strahom, nadjačana strast.
Susret bez osmeha.
"Ispraćaj" bez pogleda.
Zalud čekanje poziva!
Žal za "slomljenom" šoljicom...
"Ja sam je jednom imao
kratko, al ipak imao" Legende

Od 9 do 12 - Zorica Sentić

Navrati na kafu
da se ispričamo
neću ti kriti ništa
ti ćeš mi reći sve
šta ima novo kod tebe
da li sve je u redu
kod tvog komšije
šta te čini srećnim
šta ti nanosi bol
šta se desilo novo
u tvom svetu
u tvom kvartu
napravićemo krug
oko sveta
pričaćemo o svemu
a najviše o ljubavi
gde god da si
navrati na kafu
od devet do dvanaest
možeš ako želiš
i ostati
provesti noć
prijatelju.

Proljece koje nije moje - Dobrica Cesaric

Ja ne vidim od svoje sjene
Ni sunca, ni te mlade boje.
Proljeće svuda sja i cvate,
Al ono nigdje nije moje.
Ne živim u njem, već sa strane.
I kuda god mi noga krene
Na svim je putevima radost,
A sva je radost izvan mene.
Bez pokoja sam. Kakvom tugom
Kažnjava život svog bjegunca!
Nijedna zraka nije moja
Od ovog svima danog sunca.

Kad bi ti otisla iz ovoga grada - Matija Bećković

Kad bi ti otišla iz ovoga grada
Kome bih levu ruku prebacio preko ramena
A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao:
"Priroda je puna mojih pogleda na svet".
S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći:
"U ovom orahu možda raste moj sanduk
Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno".
Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno,
Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem
Na osnovu cele šume i drugih elemenata!
S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama.
Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji
I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer.
S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima,
Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama.
Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi
S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama.
Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi,
Kome bih rekao kako mi se čini
Da u reci Ararat ključa kamenje
I ko bi me zbog toga voleo?
Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao:
"Ona kaže balkonu da ga voli
I balkon se sruši u tom času".
Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo
Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu
I bilo kakav mesec prelazi preko smetova.
S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga
I ko bi me zbog toga voleo?
Kad bi ti otišla iz ovoga grada,
Govorio bih uzalud:
Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.

Ni bogova ni molitava - Ivo Andrić

Pa ipak biva ponekad da cujem
Nesto kao molitveni sapat u sebi.

To se moja stara i vecno ziva zelja
Javlja odnekud iz dubina
I tihim glasom trazi malo mesta
U nekom od beskrajnih vrtova rajskih,
Gde bih najposle nasao ono
Sto sam oduvek uzalud trazio ovde:
Sirinu i prostranstvo, otvoren vidik,
Malo slobodnog daha.

Spiram te sa koze - Pero Zubac

Spiram te sa koze,
Sa minulih leta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskasljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo sljunak u krvi,
Ljustim te sa nokata
Oštrim nozem kajacem
Nema te, nema te,
Nema te.
Reci te se odricu i
u laz me ususkuju,
Nisi postojala
sem u pesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa isceznucem,
Istresam te iz dzepova
starih kosulja,
Struzem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinacki sneg,
Proklinjem pesme
u kojima stanujes,
jedes, spavas, umivas se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vetrovi bi ti bili pokorni,
Kisama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan reci,
Samo da postojis.
Kako ces i ovu
Molitvu citati
Ako te nema
Ako uporno tvrdis
Da te nema,
Da sam te
Izmislio.

Volim tvoje ruke - Oskar Davico

Volim tvoje ruke za igracke,
to telo koga skoro nema.
Zena je samo u mekoti macke
sto u tvom struku prede i drema.

Kako da nadjem reci detinje
da ti objasnim sta ljubav znaci,
a da ne ranim to malo zverinje:
usnu na kojoj se mrve kolaci.

Sudba - Desanka Maksimovic

U prolece, u prolece kad vrbe zelene
i potok tece plavim nebom umiven,
u cvetovima kad mirisu magle;
u prolece, u prolece ruze uvele
zavoleh miris skriven.

U maju, nad srcem kad su mi se nagle,
sudjenice vile nisu umele
od ludosti da mi ga spasu.
U prolece,u prolece ja zavoleh
senke u necijem glasu.

U prolece, u prolece, tako je sudjeno,
srcu mom uvek ce ljudi da se cude
i zedji mu niko nece shvatiti.
O, zao mi je mladica koji me voleo bude
u prolece, jer ce patiti.