Poezija - najlepsi stihovi Umetnost

Svakog se dana - Alberto Caeiro

Svakog se dana sada budim s radošću i mukom.
Prije sam se budio bešćutno; budio sam se.
Ćutim radost i muku stoga što gubim ono što sanjam,
a mogu prebivati u stvarnosti gdje se nalazi ono što sanjam.

Ne znam što ću sa svojim čuvstvima.
Ne znam što ću sa sobom kad sam sam.
Želim da mi ona nešto reče da se ponovo probudim.

Nepoljubljenoj dragoj - Goran Aleksić

- polovna pesma -

ne može se biti slobodan
i biti srećan
i svaki cilj
čeka
nekog ko traži
cilj

a lutaju
opijeni
razbuktanom željom
i iscrpljeni od strasti
beže
od svog prvog ja

ne može se biti
slobodan
i biti ja

Ne mislim ni na što - Alvaro de Campos

Ne mislim ni na što
i ta središnja stvar, to ništa
ugodno mi je kao noćni zrak
nasuprot vrelini ljetnog dana.

Ne mislim ni na što; kako je to lijepo!

Ne misliti ni na što,
znači imati vlastitu i potpunu dušu.
Ne misliti ni na što,
znači živjeti prisno
plimu i oseku života...
Ne mislim ni na što.

Kao da sam se rđavo oslonio.
Neka bol u križima, ili do njih,
u duši mi neki gorak okus:
jerbo na kraju svega,
ne mislim ni na što,
ali zaista ni na što,
ni na što...

Dida moj - Arsen Dedić

Dida moj, dida moj..

ode mi je zima,
daj mi kaban svoj...

Dida moj, dida moj...
sve me boli, tilo traži
rakijom me sveg namaži
kao kad sam dite bija ja.

Da mi bude miran san
baci na ne kaporan...
Dida moj...

Dida moj, dida moj...
ode mi je zima,
daj mi kaban svoj...
Dida moj, dida moj...
Bolestan je unuk tvoj.

Dida moj,
sve me boli, tilo traži
rakijom me sveg namaži
kao kad sam dite bija ja

Da mi bude miran san
baci na me kaporan...
Dida moj...

Dida moj, dida moj...
ode mi je zima,
daj mi kaban svoj...
Dida moj, dida moj...
Bolestan je unuk tvoj...

Mađija - Nenad Grujičić

Opevati tvoju prirodu bi bilo
isto što i dugi raščiniti boje,
al' baš zato kušam - pa ma šta se zbilo,
da ukradem urok iz mađije tvoje.

Isto što i dugi raščiniti boje,
tako ću kroza te ja nedriti reči
da ukradem urok iz mađije tvoje:
da postaneš čista - melem što sve leči.

Tako ću kroza te ja nedriti reči,
iako daleko od mene ćeš biti,
da postaneš čista - melem što sve leči,`
dok se borim za te na pretankoj niti.

Iako daleko od mene ćeš biti,
tvoj osmeh i oči - k'o kesteni vrući,
dok se borim za te na pretankoj niti,
meni tek u rimu zauvek će ući.

Nemoj, nemoj ići - Jacques Brel

Zaboravit treba
Sve što je moguće
Onog koga nema
Vrijeme rastanka
Izgubljeno vrijeme

Treba znati kako
Preboljeti sate
Što ubiti mogu
Udarcima svojim
Samo srce sreće

Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

Poklonit ću tebi
Svaki biser kiše
Iz onih zemalja
Gdje ni kiše nema

Prokopat ću zemlju
Sve do iza smrti
Da ti skrijem tijelo
Svjetlošću i zlatom

Stvorit ću zemlju
Gdje će ljubav biti
I vladar i zakon
Ti kraljica moja

Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

Nemoj, nemoj ići
Izmislit ću za te
Besmislene riječi
A ti ćes ih znati

Pričat cu ti priču
O zaljubljenima
Sto vidješe svoja
Srca gdje se ljube

Pričat cu ti priču
O onome kralju
Što je davno umro
Jer te nije sreo

Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

Dešava se često
Da izbije vatra
Iz starog vulkana
Što je davno umro

I, čini se, ima
Izgorjele zemlje
Koja žitom rodi
Bolje nego druga

A kad dodje veče
I upali nebo
Zar se stopit neće
Crveno i crno

Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

Plakat više neću
Govoriti neću
Sakrit ću se negdje
Samo da te gledam
Kako plešeš sretna

Samo da te slušam
Kako pjevaš sretna
I samo ću biti
Sjena tvoje sjene
Sjena tvoga psa

Nemoj, nemoj ići

Nemoj, nemoj ići.

Čudo najkraće traje - Charles Bukowski

Znaš
Bilo je mnogo dobro
Bilo je
Bolje od
Bilo čega.

Bilo je kao
Nešto
Što možemo da
Podignemo
Držimo
Gledamo
I onda se smejemo
Zbog toga.

Bili smo na
Mesecu
Bili smo u
Jebenom Mesecu
Imali smo ga.

Bili smo u vrtu
Bili smo u
Beskrajnom ponoru.

Nigde nema takvog
Mesta.

Bilo je duboko i
Svetlo i
Visoko
Primaklo se tako blizu
Ludilu
Smejali smo se bezumno
Tvoj smeh
I
Moj.

Pamtim kada su
Tvoje oči
Glasno rekle
Volim

Sada
Dok se ovi zidovi
Tako nečujno
Ljuljaju.

Čulnost - Konstantin Kavafi

Radost i utjeha mog života
jest sjećanje na sate
u kojima uživah strasti kakve žudjeh.
Radost i utjeha mog života jest,
što sam izbjegao,
svaki užitak iz same navike.

Preblizu sam - Wislawa Szymborska

Preblizu sam da bi me sanjao.
Ne lepršam nad njim, ne bježim mu
pod korijenje drveća. Preblizu sam.
Mojim glasom ne pjeva riba u mreži.
S mog se prsta ne ne skida prsten.
Preblizu sam. Velika kuća gori
a ja ne vičem upomoć. Preblizu,
da bi na mojoj kosi zvonilo zvono.
Preblizu da bih mogla ući kao gost
pred kojim se razmiču zidovi.
Više nikad neću tako lako umrijeti,
tako posve izvan tijela, tako besvjesno,
kao nekad u njegovu snu. Preblizu sam,
preblizu. Čujem psiku
i vidim ljeskavu ljusku te riječi,
nepomična u zagrljaju. On spava,
pristupačniji u ovom trenu jednom viđenoj
blagajnici putujućeg cirkusa s jednim lavom
nego meni koja ležim uza nj.
Za nju se sada u njemu prostire riđolisna
dolina, zatvorena osnježenom planinom
u plavetnom zraku. Ja sam preblizu
da mu s neba padnem. Moj krik
samo bi ga probudio. Jadna,
svedena na vlastitu pojavu,
a bijah breza, bijah salamandra,
i svlačih sa sebe vrijeme i atlas
prelijevajući se bojama kože. Mogla sam
milostivo iščezavati pred začuđenim očima,
što je blago nad blagom. Blizu sam,
preblizu, da bi me sanjao.
Ispod glave usnulog izmičem ruku,
utrnulu, punu nestvarnih iglica.
Na vršku svake od njih, da ih prebrojiš,
svrgnuti sjede anđeli.

Sergej Jesenjin - Krčmarska Moskva

II.

Opet plaču, urliču i piju,
harmonika žutu tugu lije,
proklinjući nevolje što biju,
sjećajuć se moskovske Rusije.

I meni je otežala glava,
zalio sam oči vinom sada,
od toglica da me prođe strava,
da pobjegnem od svojega jada.

Zauvijek je nešto izgubljeno!
Maju sinji! I junu moj plavi!
Zar se zato vonj lešine lijeno
nad propalom terevenkom javi?

Rusi danas ko da nešto slave!
Svuda teče špirit kao rijeka.
Harmonikaš polupane glave
pjeva im o Volgi i o Če-ka.

Svaki pogled nešto zloga priča,
nepokorne preglasne su riječi.
Žao im je tih glupih mladića
što ubiše sebe ne misleći.

Žao im je što Oktobru ovom
dopustiše da ih sve obmane
i oštri se već sa snagom novom
nož u čizmi skriven cijele dane.

Gdje ste vi što odoste iz vida?
Da l' vam svjetla naše kobi?
I špiritom svirač triper skida
u kirgijskoj stepi što ga dobi.

Takve nećeš zgnječiti bez traga.
Besposlicu kao trulež znaju.
O Rusijo...ti Ru...sijo draga...
azijatski zavičaju!

Itaka - Konstantin Kavafi

Kad kreneš na put prema Itaci
poželi da dug to bude put,
pun pustolovina, pun spoznaja.
Ni Lestrigonaca ni Kiklopa,
ni srdita Posejdona ne boj se!
Takve na svom putu nikada susresti nećeš,
ako ti misao ostane uzvišenom, ako ti birani
osjećaji duh i tijelo prožmu.
Na Lestrigonce i Kiklope,
na divljeg Posejdona naići nećes,
ako ih ne nosiš u duši svojoj,
ako ih tvoja duša ne stavlja pred tebe.

Poželi da dug to bude put.
Svitanja ljetnih neka bude mnogo
kada ćes radosno i zadovoljno
ulaziti u luke prvi put viđene:
zastani na feničkim trgovima,
i nabavi krasnu robu,
sedefe, koralje, jantar i ebanovinu,
i razbludnih mirisa svake vrste:
koliko god voliš razbludnih mirisa:
pođi u mnoge egipatske gradove,
da se poučiš i naučiš od mudraca.

Uvijek na umu imaj Itaku.
Stići tamo tvoja je sudbina.
Ali ne požuruj nikakvo putovanje.
Bolje je da mnogo godina traje:
i da kao starac pristaneš na otok,
bogat onime što si na putu stekao,
ne očekujući da Itaka bogatstvo ti da.

Itaka ti je dala lijepo putovanje.
Bez nje ne bi krenuo na put.
Ništa ti više ona nema dati.

I ako je siromašnom nađes,
Itaka te nije obmanula.
Tako mudar kako si postao,
s tolikim iskustvom,
Već si shvatio što Itake znače.

Voljeti tebe - Jože Galin

Plač jutarnjih kiša,
i daljina izgubljenih svjetova...
U mojim zorama vječna je tama.

Vratiću se, nekim novim snom,
i stihom, tada radosnim -
moja bićeš, kao što sam ja tvoj, ljubavi!

I svega biće tada,
A nikad zbogom, ni suze ni kraj,
Jednom, u nekom drugom snu...

Pustimo stoga ovaj život jadni,
Nek' leti, godine nek' teku;
jednom, negdje daleko, srećom ću te zvati!...

Jednom, u nekom drugom snu...