Poezija - najlepsi stihovi

Da život bude ljubav- Mira Aleckovic

Život,
da život bude ljubav samo,
Da ljudi budu zdravi kao šume,
Kao paprat bujna
Da se raskrupnjamo,
Da čovek ljubav kao hleb razume...

... kad čovek kažeš,
O kad kažeš,
Da teče jedna
Široka reka,
Ljubavi tople,
Najbolje staze
I najljudskije
Za čoveka.

Na Božić ujutro - Kerol Frimen

Na Božić ujutro ja

ustajem pre ostalih i

trčim

bosa po patosu

u prednju

sobu da gledam baku

kako prišiva novo

dugme na moju prošlogodišnju

krpenu lutku.

Zabranjeno je

Zabranjeno je plakati bez pouke,

probuditi se, a neznati sta sa sobom,

bojati se osobnih uspomena.

Zabranjeno je ne boriti se za ono sto zelis,

odustati od svega zbog strahova,

snove ne pretvoriti u stvarnost.

Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,

ne pokusavati sacuvati zajednicke uspomene

i zvati ih samo onda kad su potrebni.

Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima,

pretvarati se pred ljudima do kojih ti je stalo,

izigravati drugu osobu da bi te pamtili,

zaboraviti na one kojima je zaista stalo do tebe.

Zabranjeno je ne stvarati vlastitu pricu,

ne imati vremena za ljude kojima si potreban,

ne razumjeti da ono sto ti zivot daje, to i uzima.

Zabranjeno je oterati nekog s kim se nisi pomirio,

zaboraviti njegove oci i osmeh.

Zabranjeno je zaboraviti njegovu proslost i zameniti je njegovom sadasnjoscu.

Zabranjeno je ne pokusavati shvatiti druge,

misliti da je njihov zivot vredniji od tvog,

ne spoznati da svako ima svoj put i srecu.

Zabranjeno je ne ciniti stvari za samog sebe,

bojati se zivota i obaveza,

ne ziveti svaki dan kao da ti je poslednji.

Zabranjeno je ne traziti srecu,

ne ziveti zivot s pozitivnim stavom,

ne misliti da uvek mozemo biti bolji.

Zabranjeno je ne znati da bez tebe ovaj svet ne bi bio isti!

Pablo Neruda

www.odlican.com/niko650

Ti si još dete - Oskar Davičo

Ti si još dete, o nasmejana,
I tako puna ptičijih šala,
Igračku grla si mi dala
I šljive oka mokre od grana.

Sviralo živa, tako si čista
i žena, žena uzdrhtala...
Na usni su mi ugledala,
mesto poljupca, dva vrela lista.

Vasko Popa

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu
Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali
Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle
Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo
les yeux 3 005 regard by Frédéric Kowalski, sur Flickr

coka

Oda srećnom danu - Pablo Neruda

Ovog puta me pustite da budem srećan,

Ništa se nije desilo nikom,
Sve što se dešava to je da sam srećan
Sa sve četiri strane srca,
Kad hodam, spavam ili pišem.

Šta da radim, srećan sam.
Bezbrojniji sam od paše na livadama,
Osećam kožu kao cerovu koru
I dole nadu, gore ptice,
More kao kopču na svome pojasu,
Od hleba i kamena stvorenu zemlju,
Vazduh raspevan kao gitara.

Ti, pokraj mene u pesku, pesak si,
Pevaš i pesma si,
Svet je danas moja duša,
Pesma i pesak,
Svet su danas moja usta,

Pusti me da u tvojim usnama
I u pesku budem srećan,
Srećan što dišem i što ti dišeš,
Srećan što dodirujem tvoje koleno
I tad mi se čini da sam dotak’o
Azurnu kožu neba i njenu svežinu.

Danas me pustite samog da budem srećan,
Sa svima ili bez ikog,
Srećan sa pašom i peskom,
Srećan sa vazduhom i zemljom,
Srećan sa tobom,
Sa tvojim usnama srećan.

Wind

Moderator

Svuda sam te tražila - Vesna Krmpotić

Svuda sam te tražila.
Osim u svom srcu.
Sve sam bila
Osim Tebe.

Potonule lađe su me vozile,
Zmajske su me spilje zatvarale,
Mutne su me vode ispijale.
Mislila sam, to je cijena za Tebe.
Nisam znala da se Ti poklanjaš onome
Tko zna da ne može platiti.

Svuda sam te tražila,
A ti si već bio nađen.
Sanjala sam da Te osvojim
Svojim stradanjem,
Da Te zaslužim dugim hodočašćem:
Nisam te htjela bez plaće i truda.

Nisam znala da se ti poklanjaš onome
Tko zna da nema takvog stradanja
Kojim će te zaslužiti.

majra

Site Admin

S tobom bez tebe - Aleksandar Tišma

Prazan je dan
kada te ne vidim
a pun je srama i kajanja
kad dodješ
ali nisi sama.

Tada ne umem da te gledam
i čini mi se da sam ravnodušan
prema tvojoj plavoj kresti
i vlažnoj nagoti očiju
prema kopčama tvoje haljine
koje te otvaraju kao školjku
od vrata do nespokojnog stegna.

Zaključujem da govoriš previše
da se previše krećeš-okrećeš
bez potrebe - čemu? -
kad znam da posle toga nećeš
ni sa kim poći u zagrljaj
koji te opravdava.

Puštam te da me napuštaš
puštam te daleko-daleko od sebe
niz pučinu ulice
gde se tvoj hod vijori
kao plamen ili kao katarka.

Prosto stanem
mirno zaostanem
i kad skreneš s pravca mog pogleda
ne osvrćem se za tobom više
nego za onom tamo ženom u žutoj suknji
koja zemlji nogama maše.

Ja se samo stidim i kajem
što sam proveo dan tako pogrešan
i slušam smrt kako broji prestupe naše.

majra

Site Admin

Cvijet

Kamen.
Kamen u zraku, njega sam slijedio.
Tvoje oko, slijepo kao kamen.

Bili smo
ruke,
iscrpli smo do dna pomrčinu, našli smo
riječ, što podigla se s ljetom:
cvijet.

Cvijet - slijepa riječ.
Tvoje oko i moje oko:
brinu se
za vodu.

Rast.
Stijenka srca oko stijenke srca
dolistava.

Još riječ, poput ove, i batovi
se njišu u slobodi.

Paul Celan

Alana

Osvajanje srece - Dusan Radovic

Nece biti srecan mnogo
ko na srecu gleda strogo,
ko je meri sa svih strana
i nalazi sreci mana.
Ovu hoce, onu nece
- tu ne moze biti srece.

Neko trazi mnogo srece,
i najlepse i najvece.
Sve sto nije mera puna
on u srecu ne racuna.
Mnogo hoce, malo nece
- tu ne moze biti srece.

Nekom zavist mira ne da
svoju srecu i ne gleda.
Svoju srecu ne uzima
jer je drugi vise ima.
Tudju hoce, svoju nece
- tu ne moze biti srece.

Ima jedna mudrost stara:
i za srecu treba dara,
srecan covek- srecu stvara!

Sreca by Aleksandar Matic, sur Flickr

coka

Muzičke vizije - Svetislav Stefanović

Jecaju i struje mesečevi zraci;
K’o srebrna harfa mesečina svira;
Plivaju i tonu magleni oblaci,
K’o akordi puni kroz carstvo etira.

Trepte tihe vode, i s čežnjom dubina
Upijaju u se zvukove što žedne,
Dršćući k’o krune vodenoga krina,
Pod dojmom blaženstva misterije jedne.

Rasklaplju se u snu očarane školjke;
Izdišu površjem, k’o od zlata pena –
I s nemoći tihom jedva slatke boljke
– Drkće mesečina zvucima Šopena.