j@ stvaram svet u kome zivim Umetnost

U prkos tami

Blagi je vetar oduvao behar
medj oblake
pod korake
za mene...
dugine boje ko klanovi
dom su im vlazni dlanovi
za tebe...
pogledi vreli
Sunceve zrake kose
da nebeska livada
topla bude
za noge bose
za mene...
stihovi nizani ko kapi rose
upleteni u pramen kose
zvezdama
za tebe... za mene...
u prkos tami... poruku nose.

San

Tvoje su se reci kao paukove niti
umrsile u moju kosu.
Miluju me nezno.
Ne daju se poderati.
Klize niz vrat golicavo,
nestvarno.
Zmurim…
Dah moj na tvom uzglavlju
oreol crta
lagano…
Tvoji nezni prsti
osecaju glatkocu mojih jastuka.
Ne disem.
Od nekud se cuje krik
cujes li?…
Cuvaj ga u mislima
jer ja sam
vec daleko…

Daleko… na golom polju.
Na suhoj stazi pokraj nas
samo buket mimoza.
Otkidas cvetove
i pravis sebi kolibu
medju mojim nedrima.
Nagim stopalima
milujem poljski vetar,
dok ti mirno spavas
u svom toplom domu…

A kroz prozor tvog toplog doma
rasuti mesecevi zraci
saraju po nama
mape…
Puteve u nepoznato…
Miris divljih orhideja
opija moja cula,
jaca u kapljicama na mojoj kozi.
Telom zaklanjas
sunceve sjene
strahujes da se ne istope.
Nad tobom
mladi izdanci mlecike.
Upijas im snagu
i poklanjas je meni…
Od nekud se opet cuje krik…
Cujes li?
Cuvaj ga u mislima
jer ja sam vec daleko…
Letim u stvarnost na krilima leptira.

Prasina

Prosao si mi kroz prste
kao vreli vetar.
Onaj sto s vulkanima
ozivljenim svrati
da kamen istopi.

I nestao...

Ostavio opekotine,
izbrisao otiske.
Sad mogu da kradem
koliko mi dusa pozeli

Mogu...
ali nemam koga!

Zelim...
ali peku dlanovi
bol dusu razara!

Trazim...
ali uzalud
vulkan je sada
samo hladna prasina...

Bezimeni dan

Mozda cu jednog dana kao sto je bas onaj juce
umreti i za sobom ostaviti
samo drvo,
zivo...
Ne znam...

Mozda cu jednog dana kao sto je bas ovaj danas
sve reci koje znam urezati na papir.
Verovatno cu tada neke duse ogoleti
a nekima novi zivot izatkati.
Ne znam...

Mozda cu jednog dana kao sto je bas ovaj sutra
resiti da se ponovo rodim.
Zivecu izmedju snovidjenja i oblaka,
zaboravicu sve sto je bilo juce i danas.
Bicu samo vazduh koji dises.
Ne znam...

Mozda cu samo za nas izmisliti novo ime za neki dan
koji nije ni juce ni danas ni sutra.
Tu cu moci beskrajno da te volim
i da se tome do neba radujem.
Da u pletenice svetulke nanizem
i da bosa trcim niz jednu ulicu!
Da.. da niz onu sto se lagano spusta
sve do kraja sveta.
Ti ces me tamo cekati!
To znam...

Nemoj kupovati satove

Kada udješ,
prvo pitaj, da li prodaju vreme.
Treba umeti tražiti,
kao što treba umeti želeti.

Treba ti baterijska lampa,
želje su intimne, očigledne, a providne
i zavuku se ispod jastuka kad spustiš glavu.
Traži onu lampu što se šrafi na čelo,
da ti ruke budu slobodne.

Moraš naučiti želeti
i nemoj kupovati satove
na kojima piše made in severni pol.
Svet je pun ludaka,
još uvek stoje na pumpi, na Čukarici,
a ima ih i kod Ineksa,
u Knezu, i kojekude,
stoje sa buketom nečega i čekaju nešto.

Bolje traži da kupiš vreme,
ili baterijsku lampu,
ako ne umeš da tražiš vreme.

(Goran Aleksic, Web desperado)

Divan dan

17.12.2008.

Imam posebnu zelju da ovaj datum zabelezim i zapamtim. Nadam se da cu za par meseci moci i da vam lepo objasnim zasto.

Eto dosao je napokon i taj dan, doduse proslo je malo vise od par meseci ali nije vazno:) Vazno je da sam j@ ispunila sebi veliku zelju:)

Naime tog 17.12.2008. zapocela sam pripreme za svoju prvu samostalnu izlozbu i sada mogu napokon da kazem da sam sve to privela kraju:))

Zelim da se zahvalim svim ljudima iz ovog naseg malog divnog Inter caffe-a, koji su mi pruzali podrsku svo ovo vreme :) Potrudicu se da vas na vreme informisem o svemu sto se desava:))

Hvala vam od srceta :klap:

Ciklus kolaza – “Pogled u sebe”

Ciklus kolaza nastao u poslednjih par godina je niz varijacija na temu " Pogled u sebe". Ramovi su dizajnirani za svaki kolaz ponaosob sa velikom paznjom svih mojih saradnika, jer pogledati u sebe je precutni zahtev za svakog ko stane ispred njih.

Tako zapocinje istina o meni. Tako zapocinje istina i o tebi dragi moj znani i neznani.

Jedan od kolaza se vec izdvojio jer, osim odrazom u ogledalu pronasao je recima put do raskosi podsvesti. Prepoznali su ga kao takvog, uvrstili u zbornik Blogopedija 2009 i time me pocastvovali.

Hvala vam dragi prijatelji!

Hvala sto postojite

Curica:)

Dugica:)

Gale:)

http://www.kozica.org/

Toplina vasih srca i sirina vase duse otvaraju mi puteve ka nemogucem.
Hvala sto postojite i sto ste mi dopustili da budem deo vaseg sveta:))
Hvala i svima koji mi pruzaju podrsku i veruju u mene :))

"I sada znam da je mudrije učiniti korak van sebe, nego proći kilometre u svojim uspaljenim grudima."

Srecna do neba j@ :)

Bez daha

Od koje se tuge covek razboli kad ima sve a nema trenutak? Kad ima zamak
a nema svoj kutak? Kad se zavrse svi ratovi a on i dalje nema svoj mir?
Kad ostane bez daha dok salje poruke u svemir?
Od koje tuge?

Hvala dragaa dragaa moja do neba i do kraja sveta:) Ljubim te punoo:))

Zivela sam izvan sebe
pretvarala se da sam neko drugi.
Bila samo ceznja koja luta
u beskraj bez cilja,
cekajuci da se vratim sebi.
Cekanje je bilo predugo
i moja snaga je kopnila.

I onda si dosao ti
doneo toplinu i osmeh
iskru mladosti…
mudrost poznih godina.

Oslikavala sam tvoj lik po nebu
zlatnim nitima sunca
Brojala tvoje otkucaje srca
trepatjem zvezda…
No moja dusa nije bila
dovoljno jaka da te vidi,
moje j@ nije bilo dovoljno hrabro
da te sretne.
Navodnjavala sam iluzije suzama,
hranila ih osmehom,
pustala ih da rastu
da idu ka tebi.
I ja sam divlje trcala za njima!
Tako divlje cini mi se
da sam i od svoje duse utekla.
Umorna sam andjele
ostajem bez daha!

Kako da se vratim ?

Ispod ove ljusture
u mom malom svetu je
suvise hladno.
A ti si tako daleko…

Na kraju sveta

Zacarani krug

Prodju mi nekako dani.
Sa oblacima zborim,
rekama krugove vracam,
sunce osmehom umorim.
Al noc...
tiha...
beskrajna..
ne znam gde bih s' njom.
Noc...
Teska rec za izgovorit
u dusi mi napravi lom.

I kao da nikad ne prolazi,
zove me u tminu me vuce!
Kao da ceznja beskrajna
iznad uzglavlja mog,
vesto rukave suce...

A kada dodje tren
da zora mi umije lice.
Kada iz tame izniknu
suncevih zraka iskrice.
Znam da cu opet
dok traje taj kovitlac
vecnosti zivotnog svitanja,
od zlatnih zraka moliti
odgovor na ista pitanja!

Od koje se tuge covek razboli
kad ima sve
a nema trenutak?
Kad ima zamak
a nema svoj kutak?
Kad se zavrse svi ratovi
a on i dalje
nema svoj mir?
Kad ostane bez daha
dok salje poruke u svemir?
Od koje tuge?

Tada mi iznova.
i iznova...
iznad uzglavlja
osvane duga.
Sunce priziva osmeh.
Reke... novih ljubavi vir.
Oblaci... sapat tvoj...
I tu nadjem svoj mir.

Jer vetrom mi milujes lice.
Lisce mi ime tvoje zubori.
Dusa mi tvoja mila
da nemir u meni smiri,
neznu poruku govori.

Govori da...
je moja beskrajna tuga,
samo jos jedan
izmisljen ovezemaljski hir!

Govori da...
ce jednom tvoja ruka
smiriti moga tela nemir!

Lebdim kroz pukotine dana
znam nedeljivo nas deli.
Lepe se stopala bosa
za memljivi asvalt vreli.
I opet nepopravljivo
moje srce sanja.
I opet po ko zna koji put
secernom vodicom
napila me Janja...

Prikrada se jos jedna noc....

Hvala dugice srecice moj@ :klap:

Draga J@

Iskreno zelim ti puno srece na Manifestacije Kreacija ljubavi - izlozbe poklona povoda dana zaljubljenih :)

Magija spoznaje

Zalutah te noci... i jos lutam snena,
kroz lavirint zamka od zlata i zvezda.
Sa sjajem u oku poljubaca zedna
utonuh u beskraj
tvog nebeskog gnezda.

Cija li su bedra, oci, prsti, misli
probudila reci sto lome prasinu?
Cije li su senke probudile takvu
lavinu vrisaka... odjeka tisinu?

Cijom snagom duha izvajana stvarnost,
ispisane strasti na barsune bakra?
I patnja i strah jesu li realnost
il' pisanje voskom po listu od stakla?

Zalutah te noci...
i jos lutam snena
kroz reci ljubavi pisane slobodom,
"mahni rucicom"
tvoja ruka pise...
a ja evo... sama
pod nebeskim svodom.

Sapnuces mi jednom cije se to telo
u dlanove tvoje urezalo vrelo,
zigosalo vecno liniju zivota
spoznalo sta znaci ljubavi divota.

Cija je to dusa atima otela
snagu i slobodu?
Violini... zvuke?
Virovima... vodu?

Sapnuces mi jednom, ali tiho... nezno
tek da cujem odjek sazvezdja tisine!
Sapnuces mi dlanom i treptajem usne
magiju spoznaje... ljubavi miline...