Hvala draga do neba i kraja sveta:)) jubim :))
Da ti pisem sebe?
Kazes... zelis cuti
sve batove senki
sto zivot mi prate?
Za pocetak!
Istina je...
j@ znam tajnu!
Svi koji su pokusali da me
ludu i slobodnu,
nebeskom livadom prate
otisli su sa osmehom
I NE zeljom da se vrate...
Jer...
Moje dane srece, beskrajnu tisinu,
i tuge najvece, ljubavi jacinu,
ne mogu pratiti smrtne nezne duse.
Siline bespuca mojih vaskrsenja
ubiju im zelju i strasti uguse...
No... rizik je jedna od mojih ''vrlina"
prosucu iz case kap zivotnog vina!
Tvojoj dusi za smeh a mojoj za greh...
Imam tuzno oko i veselu dusu.
Nebesku livadu jedinu slobodu.
I vrele dlanove,usne zeljne strasti.
Misli sto kad besne u srz srca bodu.
Zahtevam da neznost vristi to sto cuti!
Srcem ne cujem sto ne zelim cuti!
Ocekujem ljubav u porama svesti!
Trazim iskren osmeh bez laznih poshasti!
Prizeljkujem zivot bez sebicne vlasti
koja gusi vrlina i mana slobodu,
koja zednom bicu daje mutnu vodu!
Zelim da se razum u razum uplete
da tela nam vecno vasionom lete...
Zelim ruke tople i snazne a meke...
Usne koje mogu sve do smrti piti
kapi rosevode sa moga izvora.
Da zenicom svojom bez trunke umora
vesto krote djevu
sto drskom mladoscu
izmedj' mojih bora
divljem golubu pod krila
lastavice gnezdo svija..
Zasto dragi sada kad sam ti se rekla
tvoja dusa mila, tvoja usna suva
tim nemustim vriskom
u sazvezdju... cuti?
A samo pre minut
Zeleo si cuti??
Zeleo si znat!!
Hm... ipak si i ti
"Delija" sto bezi...
s' osmehom...
I NE zeljom da se vrati...
P.S.
Svesna potrazenja
docekam sve zore
uz radio Tanjug
sto javlja mi vesti
da...
u ovome zivotu
takvog necu sresti:)))
Dragaa draga Maki:)) Hvala ti do kraja sveta... jenom cu sve kolaze tamo poneti kad podjem:))) Onda cu umeti da napravim i cvet... sve od srca za srce-dusu:))
"Ali da bi se razumeli moji putevi, potrebno je imati bar neki širi oslonac i čvrstinu"
Hvala ti sto mi to nesebicno darujes:))
Necu napisati ni jedan stih o tvojim ocima!
O tome kako si me ljubio
i kako si mi ukrao dah te veceri.
Necu ni odati tajnu zasto sam
te za ruku cvrsto drzala.
Ni zasto sam s tobom
krenula zvezdanim puticem
u mracniju stranu parka.
Necu ti reci ni koliko sam kapi
rose sa tvojih dlanova ukrala.
Ni koliko sam bila srecna kad si otisao!
Ni koliko sam bila tuzna kad sam te videla!
Ni kako sam zamisljala da
lezim na livadi
i upijam dusom vetar koji nosi
polen iz tvoga dvorista.
Necu napisati ni jedan stih o tvojim usnama!
Ni o tome kako si me gledao.
Ni kako sam svu srecu sveta ukrala
kad si dodirnuo mali prst na mom stopalu.
Necu ti reci ni da se vojska mrava
pod mojom kozom probudi
kad kazaljke se stope
kao nasi prsti na mojim bedrima.
Necu ti reci ni zasto sam
obukla malu crnu haljinu.
Ni jesam li ponela nesto tvoje...
Ni jesam li ti ostavila nesto svoje.
Ni jesi li me i koliko lagao
da mozemo sve
mozemo svuda
korakom, lakim,teskim
nogu pred nogu...
Da mozemo trcati
mozemo spavati
mozemo sanjati
Da se mozemo ljubiti
gledati
Da mozemo sve
bez reci, nemi
uvek zauvek...
Necu ti reci
ni da vozovi nisu kasnili...
Jos par stvari nevoljno skupljenih
zatvaram torbu, nevesto prikrivam suze
osmehom...
pozdravljam malog svitca
Odlazim...
Za neki sat on ce me cekati
sasvim slucajno
na peronu br.2
Lagano cu izaci iz voza
poljubicu ga strasnije no ikad
Bacicu kljuc nevinih pogleda
pusticu da budem ono sto jesam...
Ljubavnica tvog zloduha.
Dodiri by shapor_odiva, on Flickr
U Beogradu je 21. i 22 avgusta 2010 godine, u Galeriji ATR/EXPO/INFO/EDU-centra Kralja Petra 71. odrzana izlozba pod nazivom
ArtFESTIVAL „27 sati" "SUVENIRI iz SRBIJE"
Izlozbu su pripremili i organizovali prijatelji Art centra. Koncepcija izlozbe sa svojim bogatim sadrzajem i uspesnim spajanjem modernog i tradicionalnog stvaralastva izazvala je veliko interesovanje i posecenost, a pritom i divljenje posetioca zbog kreativnog i osobenog prezentovanja beogradskih, srpskih izlagaca i dizajna izlozenih exponata. Time se podrazumeva odavanje priznanja stvaraocima koji su svoje eksponate i ideje, prikazujuci ih javno, pokazali da mogu iste uspesno da plasiraju na trziste.
Izuzetan je i znacajan bio i broj izlagaca koji su svoje radove skromno, pomalo sramezljivo, prvi put prikazali na ovoj izlozbi, a koji ce se uz nesebicnu podrsku prijatelja Art centra vrlo brzo razviti u izuzetne i vredne stvaraoce, koji od svoje kreativne ideje stvaraju inovativne proizvode i neobicna dizajnerska resenja.
Ovom prilikom zelim da se zahvalim prijateljima Art centra na pozivu da uzmem ucesce i svojim stvaralastvom doprinesem uspehu jednog takvog festivala.
Takodje, zelim da se zahvalim Goranu Aleksicu i clanovima Inter Caffe foruma koji su u potpunosti ispratili sva desavanja na festivalu.
Hvala. : )
Izložba Kreacije ljubavi u organizaciji umetničkog direktora Glerije ALT Gabriele Vasić upriličena je kako svojim imenom i ukazuje za dan posvećen ljubavi da bi autorski radovi inspirisani ljubavlju stigli u prave ruke -- onih koji vole. Slozićemo se sa rečima Duška Radovića: „Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi."
Posebno se zahvaljujem na podrsci, recima, porukama i zeljama vezanim za moj rad- Goranu Aleksicu, majri, Mikici i svim clanovima Inter caffe foruma koji su uz mene svo vreme.
Zahavaljujem se i na druženju, koje mi je veoma prija a i omogucava nova vrlo korisna saznanja i uliva sigurnost i zelju da nastavim sa radom :)
Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ...
...Skripa stepenica...
jos par koraka
i...
Ne postavljam pitanja.
Ne trazim odgovore.
Samo pratim tvoju senku...
Pruzam ti ruku,
tvoji vlazni dlanovi
sapucu mi
jos nesanjane snove.
Crvena sofa
topli jastuci...
senke na
vega platnu,
nase... neukrotive...
Dodji... dodirom mi
izatkaj stihove
na stopalu...
na bedrima...
Dahom mi vecnost
istetoviraj na vratu.
Dok dan polako
preko krovova zalazi
odvedi me
do kraja beskraja... Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ...
Stojim kraj reke,
vali mi sapcu stihove cudne.
Vatra i voda savrsen spoj!
Vatra sam znam,
osecam sada
virovi traze zagrljaj moj.
Lunom se nespretno igraju kapi
zvezde se spustile na reke dno,
zovu me...
sapcu da tu mi je mesto,
jer tu nestaju sve tuge i zlo...
Na tren zastanem...
pogledom trazim
oblak s tvojim likom
moj... mali raj :)
Cekam...
mozda mi treptajem svojim
kaze jel tu pocetak il kraj...
No... sto je covek?
Tek latica cveta
sto s vetrom
tango zivota igra.
No... sto je zivot?
Beleg na pesku
sto vir ga pravi?
Sarena cigra
na recnom dnu...
Jos korak samo i...
vidimo se...
tamo :)
Kroz spasenje do smirenja
nosi osmeh spokojne vedrine
vino pije nikad pijan nije.
On prihvata i patnju i borbu
put kazuje redom i znamenom
cast ne brani macem i kamenom
vec zavetom plemstvom svoje krvi
zlom poslednji dobrocinstvom prvi.
Jedan biti drugi je ciniti
u oku mu sirina svemira
jedan oko a drugi je ruka
dlanom dava smiraje nemira.
Mir i Boga on u srcu cuva
a sveti gral na krilima nosi
Angel beli
veran svoj sudbini
svetlost pruza u navecoj tmini
Mac, rec, znamen, zavet srca slusa!
On je cuvar nasih gresnih dusa!
Ako drvo moze da sapne vetru
sve tajne korena svog!
Zasto ti skrivas
samog sebe
od svega sto ti je dao Bog?
Od sunca oko?
Ne moze vrabac
da nosi poruku u nebesa kao soko!
Od vatre dlan?
Ne moze Narcis
da ima hrabrosti ko Dzingis Kan!
od ljudi krila?
Ne moze konoplja
kozu da hladi
ko Sultan svila!
Od greha dusu?
Ne moze kisa
kao Sunce u pustinji da stvori susu!
Ako reka moze da sapne ribama
sve tajne vira svog!
Zasto ti skrivas
samog sebe
od svega sto ti je dao Bog?
Bilo bi cudesno da ti mogu dati
pregrst neznih reci
sto me nocas nece.
Da ti njima kazem,
sta sve moze stati
na ivicu senke dok se spusta vece.
Bilo bi cudesno da mi mozes reci
odakle ti snaga
da prkosis hordi
bezvremenskog saga.
Da za me' nekrsta
tu pred svetim gralom,
sapucu molitvu tvoja usta draga.
Bilo bi cudesno da si sada blize
da zauzdas ove
cudne kapi tuge.
Na krilima tvojim
da odmorim dusu,
da dotaknem srecu na obronku duge.
Prolece je i vreme da male ptice polete iz gnezda.
Andjele nacrtaj mi kuću.
Malu s’ niskim prozorima,
da iz bašte kroz njih mogu uskočiti!
I na prozorima nacrtaj crvene firange,
da zraci sunca kroz njih prolaze
kao kroz prašinu.
U milion boja po tišini
iz beskraja da vrisnu!
A onda mi u toj kući
nacrtaj krevet
stari od metala. Onaj…
I postelju od slame.
I tebe u postelji.
Da zraci sunca po tebi igraju
kao po ulju.
U milion boja po tišini
iz mog tela da vrisnu!
Stihovi -j@ Tanja Kozica
Video i interpretacija - Katarina Vicentijevic