Od Maje - Taji
Igra
Duše su nam se noćas opasno spojile
i prelivamo se neznajući
jedno u drugo
u noći bez zvezda
pod okriljem slutnje
mogla bih te voleti
iskreno i dugo.
Noćas sam bezobrazno tako blizu tebe
da bih mogla jasno istinu da vidim,
i znam čaroliju može prekinuti
samo jedna reč
samo jedno – idi!
Ali ja sa strašću zatvaram oči
i pišem predstavu
samo za nas dvoje
a daleko u nama
ispod praga svesti
gledju nas oči posrnule volje!
j@
Casopis za knjizevnost i kulturu "Poeta"
Udruzenje pisaca "Poeta" osnovano je pre sedam godina pod krilaticom "U dzepu nista – u dusi bogatsvo", sa ciljem predstavljanja siroj javnosti kvalitetnih dela jos neafirmisanih autora. Entuzijasti su pronasli modus da i ovom vremenu pisana rec od preko pet stotina clanova sirom sveta nadje put do citaoca kroz svoju bogatu izdavacku delatnost, brojne pesnicke susrete i radionice.
Ovo udruzenje je jedno od retkih koje je otvorilo vrata poeziji u trenutku kada je poezija marginalizovana, pokrenuli su casopis namenjen iskljucivo poeziji i knjizevnim klubovima , koji se poklanja besplatno u elektronskom izdanju.
U trecem broju casopisa za knjizevnost i kulturu "Poeta" je objavljena pesma "Magija spoznaje", nase administratorke j@, cime smo kao zajednica posebno pocasceni. Ona zaista stvara svet oko sebe "Igrom" nam donosi "Pesmu svitaca", "Crtez" tetovira dahom, u "Bezimeni dan" nosi "Osmeh" a "Pogled" govori da je poezija koju na nas baca "Cuvar duse".
majra
U tebi nosim zivot svoj
Na tren pomislim...
Mogu bez tebe.
Mesec mi moze sve sanje dati!
I ljuta sam na zivot i na sebe
sto moja koža za tvojom pati.
Onda me noc sebi pozove
mesecev zrak klizne niz vrat mazno
Al glasa tvog.. senke... niceg nema
sve je u dusi... ledeno...prazno!
Ponekad pomislim
Kad niciji nisi
U kojoj bajci mozes biti moj?
Padnu teske reci...jos tezi zapisi,
potonem u svoj nespokoj.
Onda odnekud tamjan zamirise
Cuje se pustinjskih vetrova poj
Sve je opojno... mirisno... tiho
i j@ Znam!
U Tebi nosim zivot svoj!
j@
Zena
Zena sam...
Verna kao i sve druge.
Zaspala bih na dlanovima tvojim
Da se nikad ne probudim
U prah pretvorim.
Verna ostanem tvoja… a nicija!
Zena sam...
Gresna kao i sve druge.
Zarobljena u lavirintu zelja
Da svakog jutra neznije
Te ljubim.
Gresna sto sam tvoja… a nicija!
Zena sam...
Sazdana kao i sve druge.
Zamrsene mi misli
I slavuj mi svakog jutra
Tacno u 7 i 19 pozeli slatki san.
Sazdana da budem verna a gresna,
Tvoja... a nicija!
j@ Tatjana Kozica
j@
Kad kuci dodjes
Oci u oci
Sjaj...
Bol...
Suze...
Smeh...
Citav zivot prozivis za sat.
Ko je rekao da je greh
kad kuci dodjes?
Kad znas da pripadas
bas tom plemenu.
Ko je rekao da je greh
Disati...
Biti...
Slusati...
Zeleti...
Samo taj mali zivot
taj sat...
kad kuci dodjes?
Dragi Boze
Nisi valjda ti?
j@ Tatjana Kozica
j@
Tren
Dodji na tren samo... al dodji k'o nekad...
Sa iskrom u oku, s' dusom nasmejanom.
Krilima me pokri dahom me uspavaj...
Ususkaj me nezno... nikom me ne davaj!
Ne treba darovi, ti si dar od Boga,
tvoji su dlanovi izvor svega moga.
Ne treba ceznja, nju si mi vec dao.
Ne... ne treba ljubav, nju si vec ukrao.
Samo dodji na tren..al dodji ko nekad...
Da pijemo vino iz istoga grala!
Da pojimo vile sa nebeskog zala!
Da suzom punimo vec prepune case!
Da ne damo nikom ono sto je nase!
Da delimo tugu tu za istim stolom!
Prkosimo vetru s podeljenim bolom!
Samo dodji na tren...sine Bozjeg sina...
Zivecemo vecno od vetra i vina...
j@ Tanja Kozica
j@
Za tebe
Radosti moj@
Za tebe bih mogla da igram
iz keca u x i u gostima
i na domacem terenu.
Jer volim da vidim sjaj u tvojim ocima
kad kazes NE
i DA i....
verovatno da mozda
ahaa...
Radosti moj@
Za tebe bih mogla da pamtim,
da zaboravim
da zivim sedam zivota
i...
da legnem na patos i da umrem!
Da pisem ljubavna pisma
najlepsim zenama na planeti
u tvoje ime...i da zajedno s' tobom citam odgovore.
Za tebe bih mogla...
jer volim da vidim sjaj u tvojim ocima
kad kazes
mmm... a jel da da smo im bas lepo
ovo sad tu sve tako...A
a... stalno nosim naocale
ahaa...
Radosti moj@
Samo budi tu i...
sacuvaj mene od mene...
j@
Tkanje
Kad Ra ponosno krene
lakim korakom kroz mrak,
j@ u trepusku srece
udenem mesecev zrak.
Sednem za razboj
uzmem snovalo
brdo i cunak i motavilo
i tkam note zivota...
Utkam u platno sve boje zita
mirise blagih a opojnih vina,
snagu kristala, cudljivost vila,
mekotu praha leptirovih krila...
Tkanje spustim na dlanove
i dam mu dasak lahnese
dopustim tananoj dusi
da je masta ponese.
Onda udahnem duboko
u polje kukuruza stanem,
pruzim ka nebu dlanova lica
prizovem 12 jata ptica
da stvore vetar
da dignu mora iznad gora
da puste reke na prepreke
da bace perje na iverje
Gledam kako zmajevi
Prave od platna
Vatrene salove ,
moru krugove daruju
nemirnoj reci valove.
Pticama zaklon od kise.
Za moje milobice
zdravlja, ljubavi, srece...
I citav zivot moj.
I sve sto na dlanu pise .
Za radost moju
tkam put u novi svet
ne treba svila... kadifa
samo krila za let.
j@ T.K.
j@
Pogled u sebe (Nista u zivotu nije slucajno!)
Neznije od senke
izmedju dva zrna peska,
udenes rec kojoj jos nismo smislili ime.
Ni miris mastila ne ostavi trag.
Toliko si vest
i...
to samo ti umes!
Vestije od vetra
izmedju dve senke;
prstohvat magle postavim na vrh piramide.
Ni miris vlage se ne oseti.
Toliko sam nezna
i...
to samo ja umem!
Dopustamo jedno drugom
da uzivamo u svojim vestinama.
To ze zove radost zivljenja.
To se zove vecnost,
i...
to samo mi umemo!
majra
Necu ti reci
Necu napisati ni jedan stih o tvojim rukama!
Ni koliko sam kapi
rose popila sa tvijih dlanova.
Necu napisati ni jedan stih o tvojim usnama!
Ni kako sam svu srecu sveta ukrala
kad si poljubio mali prst na mom stopalu.
Necu napisati ni jedan stih o tvojim ocima!
Ni jesi li mi i koliko pogledom govorio
da mozemo sve
mozemo svuda,
korakom, lakim, teskim,
nogu pred nogu…
Da mozemo trcati
mozemo spavati
mozemo sanjati
Da se mozemo ljubiti...
gledati
Da se mozemo razumeti
bez reci, nemi
uvek... zauvek…
Necu ti reci
ni kako sam zamisljala da
lezim na livadi
i upijam dusom vetar koji nosi
polen iz tvoga dvorista.
Necu ti reci ni da se vojska mrava
pod mojom kozom probudi
kad kazaljke se stope
kao nasi prsti na mojim bedrima.
Necu ti reci ni zasto sam
obukla malu crnu haljinu.
Ni jesam li ponela nesto tvoje…
Ni jesam li ti ostavila nesto svoje.
Necu napisati ni jedan stih o tebi!
Ni koliko sam bila srecna kad si odlazio!
(Jer sam znala da ces se vratiti)
Ni koliko sam bila tuzna kad si se vracao!
(Jer sam znala da neces ostati)
Sto se cudis? by shapor_odiva, on Flickr
T.K.J@
(malo preradjena - za - nju -njega... mene - tebe... njih - nas...)
majra
Pogled u sebe
Luminati mojih snova
bore se za mirnu noc.
Tron ti daju ... krunu zlatnu
Dominira tvoja moc!
A Ti krotko pruzas ruke
i tul mi sa lica skidas
Ti- moj Bardo
moj Tobija
lako moje rane vidas
Gorostasi svih strahova
sto me kao senke prate,
u vrtlogu postojanja
krijuci se iza stita!
Pozdravljaju te uz naklon
prepoznaju'c Erudita.
A ja na tvom dlanu spavam
osmeh mi na suzi blista,
Spokoju se u snu cudim!
Sad kad tako lepo sanjam
necu nikad da se budim...
j@ T.K.
majra
Pogled u sebe
Kosmare ovog sveta neko odozgo gleda,
i sve nade nase s kraja jednog
na drugi kraj sveta salje;
u mali raj na zemlji,
u zamak od srca -
srcu gradjen.
I ja cu tamo kraj mora rukama svojim
oblake na talase spustiti,
jer i ja sam kao i ti, list zgazen.
Jednom sam rosu pila, dosta je...
Zato ne pozeli korake moje,
oni su vec unazad krenuli, u prah zure.
Tebi trebaju oni sto mogu da te vode kroz preglasnu tisinu, tiho,
milosrdno da ostrice ublaze i rane ti zalece tvoje potonje...
(Kolaž- Tatjana Kozica)
majra