HODOCASCE
Imam ja svoje hodocasce.
ovu nestvarnost trenutka
za snove nedosanjane
ili neumornu budnost
da se pronadjemo na obali.
Vec se pribojavam
ako te ne ugledam,
ako te drugi bude
grlio, bolece...
Kao da mi je prvi put,
volim te nerazumno,
i tebe se klonim,
jer si mi jedina.
Ti si vrela kao stena,
a ja sam tvoj val,
krecem se hodom
zarobljenog lava
Ti si hladno nevidljiva,
kao morske suze
koje gase plamen.
Imam svoje hodocasce,
tamo si ti,
jos te cekam.
Kao obalu te trazi,
moreplovac, tebe zeljan.
Prokleta bila, i ova bol,
prestala bi da si tu.
Odlazis al' Bol neka
bude samnom...
Hodočašće - Rade umetnik
Kako lepa pesma! Dopada mi se pesma, a moja pesma je moje...
Hodočašće
Imam ja svoje hodocasce.
ovu nestvarnost trenutka
za snove nedosanjane
ili neumornu budnost
da se pronadjem na obali.
Vec se pribojavam
ako te ne ugledam,
ako te drugi bude
grlio, bolece...
STA MI TREBA VISE
Šta mi treba vise
od sjaja dragog oka,
vremena il oblaka,
prozor veci od neba,
il parce crnog hleba.
-
Sta mi treba vise
od tople letnje kise
iz male ruke decije
belo perce pticije.
-
Sta mi treba vise
da dusa sanja i dise
da imam deciju srecu
ili ljubav najvecu.
-
Sta mi treba vise
od zivota, duso draga,
da pogledam s praga
u visine sa oba oka
ili svet sa visoka...
-
Sta meni treba vise
pitanje, ili odgovor
sa nebom razgovor,
ili duga posle kise
tamo sve napise...
SENU VOLIM
Nocu mi i sena spava
danju porastem u lava.
da li mi dusa bdi u sebi
ili mi to srce kuca tebi.
-
Veruj, srcem se moli
pa se slomi ili razboli
i okrnji malu casu
zivota,il ljubav nasu.
-
Da li je ona zastala
ili je ljubav zaspala
ili je sama zacutala
popila caj i ustala.
-
Nije mi javila u san,
da li je noc ili dan
ili nadjoh u snu zenu
ili ljubim njenu senu.
-
Pa te pitam tako sad,
moju muku, moju glad
dok pozivim il se molim
zasto samu senu volim.
MOJE ČELAREVO
MOJE ČELAREVO
Tamo gde ima jedan grad
ime Čib, svaki mi krov drag,
kao što volim cuncokrete
pčele i male ptice kada lete.
-
Kada gradom, tisine i mira
prvi primaš Koja zasvira
Čelarevo pomalo popije
i žene se zaljube radije.
-
Živi mi bili, dižite čase,
ako ne prodate sve salaše,
evo sto dukata za pivo vaše,
da ne piju vino lepe snaše.
-
Da mi je samo čuti tamburice
video bi ti osmeh curice
ti pesmom Maro zavedes nas
odoše pare i dobar glas.
-
Noćom bi lola da prodje šor
i sa kanala začuje noćni hor
dok se sleže tišina i tama
u sobi mi Senka spava sama.
-
Da li ga ja veseljak i lola sam
prođoh ili se u gradu dete rodi,
kad sve vreme podeli na pola
moje Čelarevo se ogleda u vodi.
Dug celijama
sto mozda negde postoje
ili su ostali samo temelji
u vecnosti...
-
Jedna od straha pijana noc
ukradeni okvir ko slutnja
da ne gazim travu
u celijama
da ne gledam u mrak
kao pijanac
da
zaspim mrtvim snom.
i, i probudim se
u horor filmu
u selu gde
kuce ni vrata ni prozora
nemaju, ni ljude,
samo puste celije
gde stoje
otvoreni zamrzivaci
i hrana lezi ko mrtvac.
Ne ulazim u kucu
u pustos, u grob.
Ni zvuka,
ni jauka,
ni jedan pas
nema snage da zalaje
i macke su pobegle na vreme.
Ne, ipak zivot,
u jednoj kuci lezi
mali pas, onaj sto pazi
kucu, docekuje i ispraca,
ostao po duznosti i
evo kao tihoj predaji
ne mrda samo me posmatra
krupnim nemim ocima
kao da kaze
jesi li mi prijatelj
budi mi prijatelj.
Hocu, ne brini,
spavaj, ovu noc Ja
te cuvam prijatelju.
Tu sam ja ko
Uca ucio senke
da plesu,
i plesao sam nespretno
ples mrtvih
u kazalistu zivih
kao glumac u losem kostimu
sa kapom kao u harlekina,
kao ljudska sprdnja
spodoba sa carapom na glavi
kao bogalj, sto hramlje,
u nekom blatu se davim
i gmizem ko crv,
kako samo crv gmize,
spreman da pobegne
da se uvija, dok
se ne zavuce u neku rupu.
Iznad mene lete crne ptice
i koga briga,
koga ce stici ova noc,
a vec prvu noc je pocela
kao ruganje zivotu,
kao zapoceta,
prva partija karata
igrao se poker smrti,
kibiceri su sacovali
umorni hrkali u uglu,
a zedni alkohola
pitali sta se pije
a pije se vinjak
ne ustaje se
ili se puca
da se ubije
ako se izadje pre
zore.
Pije se ludaja
pije se da se
ne otrezni,
pije se ko lek,
pije se otrov
pije se ko nikad
i pusi sve
cak i znak pitanja,
pa te cigarete
nemoguce kao propao kroz
vreme drzim u ruci belu kutiju
sa plavim znakom pitanja
mirise na neko drugo vreme
na bratstvo na neko drugo pice
mirise na neke izdaje
na pretnje
poziv da se pocini
ubistvo
Mirise na smrt
osetim je, hladnu,
njenu ukocenu hladnu ruku
njen tako ohladjen dah
vidim je kao on
uoci svoje smrti
gde stoji ko
crna nevesta na prozoru
pokrivena velom ko pokrovom.
Dosta mi je nje i mraka
dosta mi smo zivi, bili,
mi smo ziveli
da prezivimo
da prezimimo
da shvatimo
da se vratimo
da se vidimo,
da vidimo svetla
da se prosetamo
ulicom
da se vozimo tramvajem
da se ljubimo slobodom
i ne volimo iz straha,
da nas zagrle
decje ruke.
Cekale nas
postelje
ko
zene zeljne
cekale nas i majke
u crnom
ocevi ko za mrtvim plakali
i oplakali
cekali nas nasi pragovi
kao starci
na umrlu
kao nasi dugovi stari.
Sva ta sela i svi ti
mrtvi prozori
i vrata aveti
sobe otuzne od trulezne odece
i zuti mravi sto odnose crep,
ogradu, ili stari ram,
nagoreli goblen.
Molim se bogu
u tudjoj crkvi
u svojoj veri
placem,
za oltarom
i proklinjem
ko rusi svetinje
ko skrnavi neka se
svom bogu predstavi
placem, kako placem,
nemam straha, mrznju je
vatra sa cevi ubila,
o kako mogu biti tamne
noci ravnice,
kako su noge teske
od crnog blata,
kako se napeto slusaju
pucnji i govori u snu
i sanja kuca.
Kako se grli puska
ko zena, kako se
smeje u igri dobacivanja
bombe, hvatanje kruske.
Ako je to je moj dug
iz celija,
pored kanala
iz najmanje kuce
sa zemljanog poda
iz starog lonca
gde sam kusao kupus
i lozio okomke
kupao u laznom buretu
ko lazni filozof
i razmisljao o neslanim
salama o mrtvackom sanduku
ostavljenom pred kucom
o komsijama u groblju
o njima koji leze
a koje nisam
znao, nisam ni video
ni jednog groba,
ni zapalio ni jednu
svecu, ni jednu,
a trebao sam.
Zar su i mrtvi
moji neprijatelji,
kako postaje
mrtav neprijatelj
pretnja zivom,
zar i spomenik preti
zar se osveta proteze
do groba, zar se mrznja
budi na tudjem grobu,
cuti, ne huli. Ne mogu.
Zar poredak krsim
neko pisano i nepisano
pravilo oprastam pre svih
lisavam se slatke osvete,
ne posvecujem se krvlju,
ne skropim svoje ruke za veru.
Zasto sam opet dosao u celije,
da kao suzanj se sam okujem,
u lance a trebao bi,i ne bi,
ni jedno lice se zaplakalo
pred mojim nije,
nije ni ruka se poslednji
put prekrstila, ni kletvu
nisam cuo iz necijih usta,
nisam video patnje vece do
moje, nisam video bruke
vece od moje ljudske gluposti,
Tamo sa starom mrznjom
okovani ostadose kockari
tako im je pisano,
da ne zavrse partiju,
da ne idu dalje,
vecito mrtvi u tim celijama
da mesaju i bacaju karte,
a ja za kaznu da vam pisem
sa belog ostrva ziv...
-
Oprosti mi boze, meni gresnom,
Ti i celije...
RAVNICO
RAVNICO
Kao da su cini neke
po ravnici se ispruzile
plaovite reke i plodne njive,
ispruzen i ja
na opakliji
na salasu krizem
moju belu slaninu.
Ako popijem
samo po jednu,
nikada po dve,
i zaspim,
ako zanocim pokriven
nebom siroko.
pa se otkrijem,
ako svane,
nek osvanem
u dunji mekoj
u belom perju,
i poveden
jutrom na
Dunav
ko jato gusaka
ujaka Duska.
Neka mu Bog podari
rajsko naselje jer
je za zivota
postao
u svom Backom selu
seoska majka
i
zasluzi
da mu se ime spomene.
Njegova si bila zauvek
i moja ravnico.
Radjala si mu vise od zivota,
a zivot mu u inat
kao skot
uze ljubljenu zenu
al ravnicu mu ostavi
celu
da uspori,
malo,
i ja dok sam ziv,
da usporim,
i nadjem neku
utehu ko ravnicu,
da se popnem na tocak
i vozam,
vozam do kraja sveta.
Kada sidjem, ako uspem
da sidjem, a hocu sigurno,
da se okrecemo,
i ravnica,
ona i ja
da me svi vide,
iz inata,
onako blesavog
kako ljubim moju Emu
pred svima da pukne,
onako, bas...
DO BEZDANA
Plavusa,
postade smedjusa,
ali ne menja ime.
O plavusama nista licno,
isti smo.
Plavuse kao da su
samnom sve
skole odavno zavrsile.
Plavuse uglavnom
imaju dovoljno godina.
Plavusato je i
jako nepristojno pitati
je za godine.
A u Palanci odavde vidim
samo tavane i cardake...
Sednem u ladju i Dunavom...
Bila je skoro tamo,
i ona u Palanci.
Obradovala se kad me
ugledala.
Palanka ko Palanka.
Nema nista posebno, tja,
zivot se vuce ko taljige.
Kamo srece da je i para
kako je rekla i nasmejala se,
da smo jos nesto radili,
ovde nekada u Palanci.
Sa plavusom posao Dunavom
na mojoj ladji do Bezdana,
pa produzili u Palanku
skoro do Novoga Sada
zagrljeni...
MILA MOJA
Ko da meni dusa rece
kuda letim svako vece.
Zasto mene mesec budi
zasto mene bole grudi,
misli mrznu i um ludi.
-
Gde je mene zivot krao
kao duznik srecu dao
pa sam tako mali znao
gde je moja zvezde zasla
i ponovo negde rasla.
-
Kad izmerim, ti ces reći
jesam blize pukoj sreci
da se spasim u nesreci.
Zar je beo mesec kriv
sto, zalazi nocas ziv.
-
Sto si mila nocas blize
sve godine kad se zbroje.
i meni se zvezda dize
kad rasirim krilo svoje
poletimo i nas dvoje...**
OKAMENJENE VATRE
Vetar crta peščane dune
i dve se suze skotrljaše
u taj devicanski svet
po kome ce u belom
pevati moja Muza.
Tu si i ti "Žena koja stoji",
a ja " Čovek koji hoda",
i pitam te ko čeka nas
u taj sudnji čas ako te
trošim kao grumen soli.
Tvoja je priča o postanju
kada je nebo okamenjeno,
gde su, okamenjene suze
nastale, i pokrenule vreme.
Čekala si milione godina
da se rodiš kao supernova
i crvene stene upalis u gori
da mi drvo poraste u šumi.
Otvori mi okamenjene oči
pogledaj me i ne okreci se
kada ti poljubiš andjele
ti tada oživiš sve zvezde.
U kojoj je duplji zadrhtalo
goluždravo ptiče moje srce,
i u strahu ispalo iz gnezda
da u večnosti za njim pati.
KOLAZ PESAMA
- PRVI IVER -
Kao da si mi prvi iver,
neka si mi, dobro došla.
Sunce ti ukrsti zlatne niti
dok mi vezes po secanju.
Ako si došla sa veselja
gde su slavili rođenje
i pocepali ocu kosulju,
neka si mi, srecna došla.
Evo vam dukat žut ili dva,
pevajte mi ako umrem
ja il od sreće il od tuge,
ako umrem, za tobom.
-
Ako se dusa zavara ikada,
i vrhove nece preci nikada
Stepenice ja necu da brojim
u smrti, vise ja se ne bojim.
Pleses li, uvek nesrecna duso
sa njenom vecnom lepotom?
Osecas li se bolje ispod koze,
osecam li te crveniju u krvi.
Ici cu za njom, a ti mi pleši
za kartu vise srce se reši,
da me sve ko roba, snadje
na njenim usnama vrelim.
Pleses li, uvek nesrecna duso
sa njenom vecnom lepotom?
ili si me tek zivog pronasla u
prvom plesu smrti sa zivotom.
Pognucu se pred prestolom nade,
Podignucu se u prestonom gradu
Da podignemo nase Praznike u
slavu lepote, moj izvore, zivote.
---------------
Ako te ne zajašem ko belu bedeviju
ima da te prođem sa sto kamila
nocas bela pustinjo.
-------
Ne šali se tako samnom
ne štipaj me za oči
dok posmatram njene
noge bose
-
Zar ne držim do dostojanstva reči,
pružam velike korake do slobode.
-
Verujte mi, prijatelje
nedam ja nikada u roblje
necu niko da vas prodaje,
potući ću se do krvi,
ako me ubiju,
vi muziku dajte,
sipajte svima vino,
prijatelji moji nazdravite
nek puknu sve čaše
kad vec okupih sve vas,
u taj zao čas.
Ako umrem i ne vidim
svet bez severnog svetla,
pogubljen zbog poslednje
minute slobode,
nazdravite za planine,
neke ljubicaste zore,
moje modro more,
za deciji let vedrogonje
kada sam gonio nečiste sile.
-
Neka mi je u Preku bolje
sve neka je vitko i naočito,
preče mi srce no otkrovenje,
pa cu sablast kao noć ubiti,
nek na nju sad jako udarim
da se oslobodim kao taoc,
evo ti, moja zlosti, na, znaj
zdrepce cu da pustim u kas
dok duvas severac u moj glas,
i sizma se i u nasoj veri javi.
Nekako plah je uspomeni glas,
kao da je sva moja minula sreća
tamo postala samo srča stakla,
a dusa zauvek zaspala u ledu.
-
Po zasluzi
podajte mi
kao izdajici uže.
-
M,
cujem
sa polja glas
odjekuje planinom,
i Sopot pecinom,
kao da iz ponora,
cujem pesmu Teute
i sirene sa mora,
cujem mirise znoja i
sum vesala sa galija,
sve u jednom trenu
iz velike školjke...
-
Dokon
kao galeb na katarci,
dremam.
-
Svaki je suncev zrak
zarobljen i pogubljen
modrom i zelenom.
-
Ne okrecem se sa senama
kao da si sela na moje Vito,
okreni se silovito, bajkovito,
okreni se za jedan ceo krug,
naga, malo rasirenih ruku,
budi mi svet koji se okrece
okreni se jos jednom
samnom u vecnosti.
Želio sam je,
kao smrt,
kada
se
obukla u prozirno,
crno.
-
Čuvaj se
ti moja zmijo
gledam te netremice,
gledam te opasnice,
ako mi klizneš,
da se ne zavučeš
ispod njenog praga.
-
Idem sazvezdju Oriona
gde su mlade zvezde
gde se voze večita kola.
Nedam se, da te zauvek
ne trazim u pustoši neba,
i kao meteor ne sagorim.
Ja se ne mogu predati
ni prebrojati sve zvezde.
Ako je koja zvezda utekla
ili se zagubila u beskraju,
mozda je samo pala u svet
gde su paljene prve vatre.
-
Da li si ti mala kresnica u ruci,
iz pesme kojoj neznam ime,
njena prva rec, ili je to tajna,
necete mi pevati, više o njoj,
vi, moji pevači, crni labudovi.
-
Kada se razdani,
nema te vise,
vise si meni bela golubica,
poletela sa nepca,
odlepila sva krila leptira,
jezik mi salomila, zube odbila,
oci oslepela, ruke mi svezala,
pa me zatvorila srecnog u celiju.
-
U ognju se svukla.
Dala mi se na zemljanom podu
i postala najlepsa boja.
-
Spustiće me jednom
u
plavi grob
kao saku pepela.
-
Uzalud trčim u ovoj trci
sa njom ko gazela.
-
Tako samo ti umes
da me obuzmes
u snu,
zaposednes
i poseces nezno
kao ostricom
svetla.
-
Oslepecu
te,
nocne tmine.
-
Pevam i pevaću,
dok to imam,
poživeću.
-
Zbog tebe i mene,
sam Novak za borbu
uvek spreman,
kao Prvak,
izbora drugog
nemam.
ISPOVED
-
Kao da gledam u sunce,
prečasni oče
i
vidim tamo u daljini
zvonike,
moje bele crkve.
-
Oseti irise pored puta
gde su mi porasle jabuke,
evo i mene,
necu da se krijem u travi,
iza oblaka,
ispod kamena.
-
Tako kuca
samo njen
zid...
...Kucanjem
i
zid progovori?
-
Kopam li već
za jos jedan metar
u dubinu duse
da se pojavis kao
reka i potečeš u more.
Otkriću svima gde je
moja Delta.
-
Nisam za života video
toliko palih cvetova,
kao palih zvezda.
-
Nikome niste
kao meni i njoj
na gubilištu
krojili košulju.
-
Tek,
Svučeni,
ženik
i
nevesta
-
U
bok
besno
udaram
kao val
i
ljuljam
brod
-
Ja to, sestro
ne govorim
kao
trbuhozborac,
lelekač,
ili
ojkač.
-
neka
sam i tebi
postao
kost,
osnivač,
i
semenik.
-
SVIRAJ
Sviram ti
sviram
kao
decja trubica.
-
Ja sam meta,
ili sam,
Ja
nišan
sebi
samilosan ?
-
Imaš li
vode sa Šoburka
za moju
poslednju želju.
-
Sta cu reci?
Nepozvan i kriv.
Zakasnio sam
na njen voz.
-
Zgazio bih
sebi tako jako na
žulj
-
Doslo je do zavere,
zamislite, napili se,
bez mene.
-
Svako
šuntavo kopile,
se zakune
da mi
zivot uzme.
-
Skripe mi
stare kosti
Kao da
keserom,
vadim krivu
čiviju.
-
Au, zivot
me nekad zaboli
kao
da mu rukama
vadim zub.
a glava,
kao da sam sve
misli
lomio kao orahe.
-
Ukresao
bi poslednju vatru
sebi
u oko.
-
Nije mi
za verovati,
al ajd,
nedam se djavlu,
nekog obuzme,
neko mu se preda,
a neko sa njim i korak slozi.
-
Negde oko ponoci,
zagrlim te ko svetlo
da me ne napustis.
Ko si ti. Ko sam ja.
Zar si ti veceras
kao nekada dosla
Da li se to jos secam
tvoje bezimene, lepote.
-
Ubijas me ko nevera,
aram je bilo,
Aramija,
zapali me,
izgori me.
-
Neka te, budi tu,
pile moje, maleno
a ja neka sagorim
kao stari grm.
Ah, da mogu znati,
Gurbetka dal si,
ili Srpkinja sto me
je ljubila nekad,
volela ko Vlajna mila,
i previla mi srce
ko Vojvodjanka vila.
Ako si ti Slovakinja
a nisi prosjakinja
da mi je znati ko si ?
Nocas si slatka.
Lepa si i glatka, kao
moja plava Vlatka
Da mi je znati zasto
si ti za mene uvek
tako mlada
pa da se utopim
za tobom
sada.
-
Kao da i zemlji
pripadam,
neverujes mi da
bih u zemlju ziv
zbog tebe.
-
Ah,
da mogu da naberem
zvezde, samo da mogu,
al ne mogu.
-
Places li srce,
iskreno,
placi,
prepukni,
a ti zoro
gde si ti
za mesecom
posla.
-
Noc ce
i
nas dvoje
kao
gurbete
da
ogaravi.
-
Zna li mladost
gde zalazi kao
svi ovi dani.
-
Kao da sam poceo
da merim vreme
podjednako sa oba oka
i stojim na vetru.
Kao da nema te
sile andjela
da mi jedan dan
povrate mladost,
ni jednu noc
da je opozove.
-
Zavede me
i tvoja
bela haljina...
LJUBAVI
ČASU MI VODE DAJ
IGRA LJUBAVI TRAJE
SRCE MI LOMNO ZNAJ
U POLETU POSUSTAJE
SRCE SE BOLNO ČUJE
U PRIČAMA I BALADI
A DUSA SE OSMEHUJE
U POLETU POSUSTAJE
IGRA, LJUBAVI ČISTA
NEKA BOLJKU SMIRI
ODSJAJ SNA ZABLISTA
U POLETU POSUSTAJE
PESMU VREME VODI
A RUKU KA SLOBODI
KADA MI PESMU RODI
U POLETU POSUSTAJE