OVO LICE
Ovo lice dusa ne bira
ono ti uvek pise pesme
kao da moje lice nesme
da vidi bol sa papira.
-
Kada mi drhti ova ruka
duga na nebu nema luka
očima zvezde iz mog sna
gledam, sa njenog dna.
-
Ne padas, sto si sama
da se opise nova drama
ni dusa jednako ne boli
i senku na zidu ne voli.`
-
Ako je ova tama kriva,
ti nisi istini brava
i otrov u mirisu trava
da u pesmi ti prebiva.
-
Pesma moja i dusa jaka,
ko zvezda se gasiti zna
neka se smiri misao svaka
dusa neće umreti od sna
-
Iza oblaka je mesec virio
u lisće, vruć vetar pirio
ako mi ovu dusu zagreje
ponovo se i ona nasmeje.
BLAZENSTVO
Nikome nisam pricao, ne secam se detalja svog sna u kojem sam imao retku priliku
da dozivim neku neopisivu srecu, da me prozme tako snazno emocija ljubavi da sam
nakon budjenja koje nije bilo ni malo neprijatno sav tresao i smejao se.
Da necemu sam se smejao, nije to bio glasan smeh vec moja ozarenost, kao da sam
u tom snu otisao negde gde dusa mozda nekada ode ili zeli da ode al nam to nije uvek
dato. Mozda ako bi nam se to cesce desavalo u snu pozeleli bi da se nikad ne probudimo,
da se nikad ne vratimo u ovaj svet. Pokusao sam da u knjigama nadjem odgovore
kakvo je to osecanje koje me zaposelo u snu, tako jako da ni jedna slika od svega toga
ne ostane nakon budjenja, vec samo u telu i dusi osecaj neopisivog blazenstva.[size=9]
Ne spadam u ljude koji praktikuju neke meditacije, ne bavim se
jogom i nekim ritualima, da dovodim sebe u neko drugo stanje. Pozeleo sam da jos neki
put se tako tresem kao to jutro koje po nicemu nije bilo izuzetno, sve je stajalo na svojem
mestu kao i pre, zena je spavala licem okrenutim prema meni. Poljubio sam je lakim
poljupcem da je cak nisam ni razbudio. Primetila je i dlanom mi dotakla obraz i nastavila
da spava. Ja sam onako zabezeknut u cudu jos citavih pola sata lezao tako rasirenih
ociju buljio u plafon pitajuci se gde su granice covekovovog uzbudjenja, zar jedan san
da me tako zanese da mi u telu sve bridi od neke struje, da se tresem kao da imam
visoku tempreaturu. Ako su neki snovi kosmari, i znaju da budu podjednako strasni
i bolni, ovi snovi su nesto drugo, nesto sto me je iznenadilo i ostavilo poseban utisak.
Secanje da je postojao san daje nadu da ce mi se posreciti da jos neki put dozivim
slican san. Moram reci da san nije imao veze nikave sa nekakvim seksulanim
fantazijama, da sam doziveo osecaj telesnog zadovljstva, da mi je telo reagovalo
na neki takav nadrazaj u snu.Poznato mi je da se javljaju takva stanja, prvo u detinjstvu
a zatim u toku zivota. Snovi u kojima vodimo ljubav sa nekim, mozda cak i nepoznatom
osobom koja u snu predstavlja osobu do koje nam je stalo.San to rezira po svojoj
zelji, pojave se predeli, ulice i kuce u kojima nikada nismo ziveli a ipak su bile okvir
za nas san. Kao da se u tom snu nasa dusa vidja sa nekim likovima koji dolaze iz
necijeg sna pa se onda upoznajem sa njima i zivim za trenutak neki drugi zivot.
Bilo bi lepo da mogu da se setim, kako izgledam u svakom snu, kakvo odelo nosim
, kakvu sam kosulju odabraoi cipele obuo. Koliko imam godina, ili je to samo u
slucajevima kada nas telo izdaje, kada smo sve blizi zalasku sunca a sve daleje
njegovom izlasku da se sve jednom pretvori u jednu beskrajno dugu noc ili mozda
u svetlost i ono stanje blazenstva postane nase konacno i trajno osecanje srece.
ZOVEM TE, LJUBAVI
Zovem te,
zovem,
iz kamene pustinje,
da vidim tvoju kamenu lepotu,
u kamenu nebo.
Nisi ti moja,
nisi ti nosila ovo sivilo krecnjaka,
zar za te postojim kao lednik,
i tvoje grudi ovi spicasti vrhovi
da potonu samnom u plahovitu reku.
Da mi je da se utisnem kao reljef u mramor,
i postanem morski fosil u visokom gorju.
Da mi je da te vidim sa glavnog vrha
odakle se granaju grebeni,
odakle prvi puca vidik, gde raste munika i tisa,
gde se ne pretvaram da si vrijesak,
kadulja, kantarion, hajdučka trava,
lincura, medvjetka, iva,
majčina dušica, vranilova trava,
a ja, sam,
sumom ovencan,
trnoviti glog.
Ti si mila, osetljiva na dodir,
moj lepi maslačak,
a opeces kao stara kopriva,
ubodes kao prva ruza
Ti si,
ti si bila moj mali šipurak,
Nisi ti mukinja, ni jarebika,
ako si mi bila
crvena ili crna zova,
za rane moga srca prva bokvica,
ti moja divljakuso, jabuko.
Da te uzmem,
i medvjeđi dlan da nas pokrije
i sumska paprat,
da se sakrijemo u bujad, ali
ali ja, ja sam bio, samo tvoj mali sremuš...
Ako si ti gljiva, ti si od vrganja,
lisičarka, il bukovača,
rujnica, sunčanica,
koralka, rudnjača,
a ja,
a ja, gljiva,
ja sam uvek od gube...
Kao da si mi porasla
u blizini Bunovića gde se nalaze
pećine Ristovica i Vilina pećina
kada si ti bila moja vila.
U prvoj smo sagoreli prve vatre
a u drugoj skriveno blago.
Daj da te vidim u iskonu,
da ne osetim ni jedan drugi miris nocu
ni tvoju novu mrsku hladnocu kao plavi miris neba
Pa mi pokazi dubine koje znamo samo mi
Pa mi pokazi visine koje znamo samo mi
zovem te,
zovem,
samo ti umes
da me ispratis do raja
pa se ti vrati zbog nas, ljubavi...
PUT SVETLOSTI
Procicu put svetlosti bosonog
samo sa sjajem u oĉima
u razgovoru sa svojim srcem.
trazeci razlog gde ga nema
Nosicu na sebi prve peĉate i oziljke
iz starih bitaka kao prave medalje.
Ispitujem radoznalo zapustene puteve,
raduje me svaki stari kamen i prolaznik.
Svaka okuka sprema iznenadjenje,
dok ne postanem planina i potok
svetli trag prve duše u biljkama,
u zivotinjama, pticama u polju.
Kao da je ovo vreme za tudje snove,
imati krila i nerazumne misli deteta
i moje saputnice veru, nadu i ljubav.
Polazim sam jer svetlost ucrtava moj put
osecas li moj strah kao onaj prvi
jer sam povredjivao koga volim.
Neka vas uplasi svaki moj greh
neka vas prati svako moje dobro
i svaki potez kao da je prst
u poslednjoj igri sa sudbinom.
Po neka zvezda se ogleda u vodi
neka mi ostavi sav sjaj u ocima.
Nikada se necu zasititi tvoje ljubavi
nikada necu pozeleti vise mrznje,
nikada necu pozeleti nesrecu.
Osluskujem tisinu moga srca.
zivot u otkucaju i prvi glas
Ako te ne budem voleo,
neznam kako cu
vise da disem bez tebe.
LJUBI DEDA RUCICE
Nekada bilo da se pripoveda, u vreme kada su u ovom kraju harale
velike boginje medicinski rečnikom rečeno a nekako poetski Variola
Vera, su došli do izražaja naši strahovi, naše navike ali i naš prezir
prema smrti. Uveliko je tekla vakcinacija. Na jednoj našoj beogradskoj
klinici je Variola Vera odnela svoje prve žrtve a u susednom naselju
Resnik ljudi su bili u sve većoj panici jer je medju prvim žrtvama
bila i medicinska sestra iz tog mesta. U školama i preduzećima su
bile uvedene posebne mere, neznam samo koje, jer u to vreme
sredstava za čišćenje i dezinfekciju nije bilo kao danas.
Ovih dana na jugu Srbije, tačnije rečeno u gradu Nišu i okolini
se javila velika epidemija zarazne zutice i veliki broj obolelih
je vec napunio jednu od niških klinika. A u Beogradu koliko čujem već
ima oko tri slucaja koji ne mora da budu u vezi sa Nišom jer i
Beograd ima svoja žarišta, svoje favele odnosno romska
naselja izgradjena, bolje receno sklepana od paleta, kartona kao
izolator pa sve to preko najlonom prekrijes i eto zida kuće.
U centru Beograda na elitnom mestu,
oko Sava centra, žive tako a deca se
šetaju u buljucima ulicama oko hotela i po autobuskim stanicama
traže po neki dinar od ljudi što čekaju autobus
Posle Kosova, žive tu isto kao i ona brojna naselja na periferiji
koja napravise prognanici a koja nemaju
kanalizaciju, koja i danas imaju problem sa
snadbevanjem pijače vode kao sto je to u Barajevu.
Šta sam ono hteo da vam pričam, a da kao narod
smo vrlo pohlepni na jeftino, ma da, ako negde se nešto
prodaje jeftino stajemo odma u red a posle pitamo šta
se prodaje, emajlirani sudovi na kilogram ili zenske gaće.
Na beogradskim pijacama se prodaje svašta, bašsvašta,
ponekad pijace su pravi buvljaci gde se prodaju stvari
kojima tu nije mesto, stara garderoba i obuća,
daleko bilo mozda sa nekog mrtvaca,
i sve to je puno što no kažu seljaci bakcila i drugih
šturinja, ko zna kakvih bolesčina al naši ljudi
ne haju prevrću po tom krsu i svako trazi nesto sto
mu fali a fali nam svasta po dugačkom spisku vrednosti.
U Jevropi se to ne vidja, odeća se hemijski očisti,
pa se posle prodaje u prodavnicama kako kažu babe
sekundarne odece, gde koliko vidim ima puno sveta
što prebira po necijim bivšim intimnim stvarima bez gadjenja
i kupuje, kupuje za sebe i svoju decu, tu staru odeću
jer novaca za drugu ne moze odvojiti pa daj sta daš.
Na nasim pijacama postoji deo gde se prodaje povrce,
i deo koji bih nazvao gvožđara, farbara, stovariste, bakalnica,
jer se tu prodaju muške i ženske čarape, sijalice, ekseri,
atikviteti pokupljeni iz kontejnera, stara ogledala i
srebrne kašike, neke slike koje niko neće.
Na nekom delu pijace a vecinom su nase pijace otvorenog
tipa sa tezgama na kojima nakupci, prekupci,
donose iz unutrasnjosti sve,
od mlecih proizvoda, povrca, urdjenih pilica,
supe, brasna, ljute rakije, suvog mesa,
uredjenih prasica sa dva ljubicasta pecata od
mesne zajednice, ponekad, samo ponekad.
Dakle na delu gde se prodaju mlecni proizvodi
tradicionalno se prodaje sir decenijama iz
raznih sudova, drvenih kačica sa Zlatobora i od Užica,
plasticnih kanti i metalnih emajliranih šerpi sa
raznim sirevima, posnim, polumasnim i
onim gde se ne skida kajmak pa se podliva mleko
nakiselo bez kuvanja tako da iz njega uvek po malo
curi voda jer nije dobro ocedjen.
Danas sir donose sve manje vlasnici a sve vise
prekupci tako da u jednoj kanti ima po tri vrste sira.
Poznato je svima da je sir naj osetljiviji artikal,
uvlaci mirise, lako se kvari i sam po sebi je
u procesu spravljanja vec zapocet njegov proces kvarenja,
to vec prati svakodnevno ekipa doktora koja vrsi
dnevne analize ali su i ti doktori kvarniji od sira tih
ljudi pa obicno od prekupaca uzimaju pune kese sira
da daju potvrdu da je sir ispravan i da se moze prodavati.
Dakle da se vratim na pocetak ove price i Variolu Veru
odnosno velike boginje, sto je i bio povod mojeg pisanja i sadasnja
epidemija zaranzne zutice, dakle deda Milisav koji iz Resnika
donosi sir na jednu elitnu beogradsku pijacu, doneo je sir
a posto tih dana je prodaja lose isla deda je poprilicno
spustio cenu sira, pa bolje receno ko da ga deli a ne prodaje
sto bi rekli da ga ne baci ne valja se. U pijacu se tih dana samo
cuo njegov glas - ajte dedi, ajte ljubi vam deda rucice, ljubi vam deda
lakirani nokte, ajteee, sira jeftinoga, samo da prodam.-
A beogradske dame iz elitnog dela Beograda navalile ko mutave
onako što bi seljaci rekli bezredne, cuj bezredne,
same uzimaju rukama one kriske, onako
iz kanti i stavljaju u kese dok deda Milisav metaniše
ljubi vam deda rukice i lakirane nokte,
samo uzimajte neka. Ako on i dostigne da koje parče
izvadi svojim rukama, šta se čudite rukama, ni kesu nije stavio
ili bar neke rukavice, čuj seljak i higijenske rukavice iz apoteke,
deda Milisav onako sa svojim šapama, nokti na rukama ko kandže,
ni makaze ne dobijaju bitku sa njima, mozda jedino klešta pa prljavštinu
sa noktom čupati, deda Milisav je batalio čicšćenje noktiju odavno,
svinjac i štalu da, dvorište oko praznika a kuću e oko toga baba brine.
Gospodje se smeju, ni malo se ne brinu za Variolui Veru i velike boginje,
kupuju onaj sir a deda se samo smeje i zadovoljno trlja ruke i poneku put
zamislite, poljubi koju damu jer deda Milisav je đavo, malo bezobrazan zna da
podiđe gopođama i ukrade taj i poljubac od neke udovice il
raspuštenice a može biti i od udate žene, pa sad ko da svakoj piše braćno stanje na čelu. Dok udariš dlanom o dlan deda prodade svoj sir odoše gospodje i beogradske dame da prave svoje gibanice a on na zavist okolnih
prodavaca se šali, jos i peva staje im na muku, pije onu rakičinu sedeći na jednoj gajbi, jede kobasicu sa onim svojim noktima, grize onu glavicu crnog luka, i peva - Nikom nije lepše nego nam, samo da je vakooo svaki dannn -
- samo da je vakooo svaki dannn -
HRISTOS SE RODI
http://blogoye.org/vesti/data/upimages/Badnjak2.gif
Svim posetiocima foruma
pravoslavne veroispovesti
SRECNO BADNjE VECE I BOZIC
uz poruku
MIR BOZIJI - HRISTOS SE RODI !
zeli
RADEUMETNIK
Sve cestitke Raduumetniku, predivne su ti pesme...
KO ZNA, ZNA...
Popularan
je bio
u kraju
kao
djubretarac,
i
vijetnamka,
-
Ostao je iza nas
otužni miris
žutih sveća.
-
Humka od
veštačkog cveća,
venci
i tri jeftine suze.
-
Svejedno,
jedini smo
vragu pretekli.
Ništa smo,
u sveznačenju,
-
Kevcemo kao promukli psi
u daljinu.
-
Ne vidimo se
dok klečimo u zanosu,
-
Da nam svetina ne presudi,
kada se pijana probudi.
-
Zastala od
simetrije vremena i neba.
-
Curi
namaz sa hleba,
posut alevom paprikom.
-
Ako se ne otmemo,
u zaboravu
završimo neslavno.
-
Čekaju nas,
naši preci i
preki sud.
Putem su zašli
u neko blaženo carstvo
u cartsvo prečiste,
u carstvo nebeskih sila,
-
Veseli
kao moji pijani andjeli.
-
Želim nečije seni da postrojim.
-
rastajemo se
na raskrsću
glibavom,
-
Evo pesme kao mesto radosti
evo u pesmi reci posmrtne
evo me u pesmi ljubavi
evo za pesmu dubine,
pesme, sablje bez korica
evo pesme pre ptica
evo pesme pre trava.
-
Rodila mi praznina,
rodila mi samoću,
-
Stojao sam na oblaku,
kao zabava
ili meta.
Očekuju previše,
boje se i mrtvih misli
a kamoli živog semena,
.
Ne boje se svemira
ni ukradenog vremena,
-
Punih usta,
novoverci,
spremni su za
nove prevare i zavere,
-
Kao da su me pre svih trovali,
pa mi se krvi napili.
Kao da se mora umorila,
i ljubav mi se sakrila,
u vatru
u vodu.
-
Dižes me oduvek.
-
Kao prvi sam plač,
kao prva od nanetih rana,
kao ubodi u junačko srce.
Neka si ti moja plaćena uhoda,
a ja srce za buduće patnje,
ajde me odreši
ajde pre no poludiš,
ti,
ajdeeee, ti,
jer se po danu ne vidimo,
ako ti sve znaš
ako si bakar i olovo,
ako si sumpor
i nisi moja bela smrt,
ako si nečiji smeh
nisi moja izlivena žuč,
ni gorki list,
nisi Ti moje blagosloveno
ludilo u zoru.
-
Neću da te čekam ko prvu pusku,
da se podignem kao strah
u oci slepih bacim zvezdani prah
ili je ovo siktanje moja greška
i tvoja neskrivena moć.
-
za jedan otkos
u pesku stope
prkosim na vetru.
-
Evo me praćakam se,
ako me spaze
baciće me na suvo.
Sam ću
zlatne snegove
da otopim.
Pao je
u zanos i vatru.
-
Overavam tamu,
overavam tipšinu
overavam život.
-
Ne sakriva me ni šuma gusta,
ne pretiš mi kao čuma
ne može mi ništa
sakrivaš me ti,
osamiš me,
-
Ako ste ko stene,
ako ste mi uteha ko dove,
ako ste mi preostale od ljubavi stare
tu ste uvek kada mi trebate,
-
Vetar
Duva košava,
vrabac drhti,
duvam i ja promrzle prste.
-
Oče,
oči me varaju,
očiju mi,
ljubav da oživim,
za njene oči,
i topao dah
usne rumene
za ljubljenje,
čvrste grudi i butine,
za milovanje.
neznam sta bih dao,
-
Moj cvete nestvaran,
pupoljak što ne krvari,
a oči mi već krvare,
-
Živote
kao da oreš ledinu.
-
Uvija se kao pramen
tvoje kose,
-
Poteče prema meni
kao suza.
-
Da,
rob sam tvoj
ili
igračka
pokvarena...
CRVENOKOSA I deo
U Staroj Grčkoj, ali i u Italiji muškarci su se divili crvenokosim ženama, slavili njihovu ljepotu kroz poeziju.One su bile predmet divljenja i inspiracije slikara. Ali nisu im svugdje bili naklonjeni.U nekim dijelovima Evrope su bile proganjane kao vještice, izazivale su nepovjerenje.Za njih vlada mišljenje da su "vrele krvi" upravo zbog vatrene boje kose, da su divlje, tvrdoglave i jako seksi. One privlače pažnju!
Zvoni telefon.
Moja telefonska sekretarica:
Molim sacekajte... Ako vam se ne javim u roku od 2 minuta smatrajte zahtev
za ragovor odbijenim.Hvala. Posle zvucnog signala ako ste bas uporni, ostavite vasu poruku. Pa cu vec da vam se javim kad stignem... Alooo...
Ne. Nije Herceg novi. Ja sam na pola puta izmedju Kotora i Herceg Novog
Ma slabo te cujem. Znas da sam vec prilicno nagluv i na ovo drugo uvo jedva da cujem.
aloooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo. Ma sta vices.
Nisam bas toliko gluv.
Ona. hmmmmmmmmmmm. Ma cujes ti mene samo se salis po obicaju.
Da. Umetnik. Ovdeen, Risannnnnn. Gde si moga dukat da ostavis na zidu i sutra
da ga nadjes jer je takovo postenje bilo u naroda jer je bilo bruka da neko vidi da
ga neko uzima i nezamislivo je bilo da neko pozeli nesto tudje. Smatralo se za najvecu
sramotu da neko bude vidjen da krade od svojij komsija i rodjaka. Pa makar sta da je
taj dukat bio slucajno ostavljen na kamenom zidu koji okruzuje pijac.
Ona. Da li se bore danas talasi sa morem? ili je obala uvek ona koja svaki talas doceka
i vrati ga, okrene na drugu stranu dok ga ne zameni neki drugi koji jos upornije, se
trudi da razbije cvrsto povezane kiklopske zidove koji su ko zna kada sazidani na
reci koja je nekada primala i vece brodove skoro do pecine iz koje je neprestano izlazila
hladna i pitka voda, iz samog srca planine, ponekad noseci novac, nakit i zlatne predmete
iz ko zna kojeg ponora gde je zauvek skriveno Teutino blago, kruna i zezlo.
Umetnik: More je mirno. Vrloo.Osecam i mirise. Otkako ne pusim sve vise.
Nekada na ribu, travu, ili ima onaj svoj poseban miris koji se samo ponekad oseti, ujutru kada nocna svezina polako popusta i ustupa polako
suncevim zracima da zagreju velike stene koje strce tamo gde je do skora bio jos jedan
otok pa ga je zemljotres zauvek potopio da su ostala samo ona dva preko puta Perasta, koja opstaju vise zahvaljuci
ljudskoj paznji i verovanju da se u odredjeno doba godine iz camca baci po jedan kamen
i tako godinama u isti dan kao neka povorka koja ima svoj sveti zavet da sa mora podigne
i ucini sveto mesto, postojano pohrani svoju veru i nade na mnogobrojnim srebrnim tablicama i reljefima koji govore o vestini i vremenu u kojem je zaduzbinar ziveo a majstor stvorio da bude postavljena na vidnom mestu u crkvi na ostrvu.
Ona: pa gde si ti? Spavas? bonaca.
Umetnik:Jedine talase vidim u ovom dobrom crnom vinu. Za sada. Posle usoljene sardele
zedj najbolje gasi vino i voda pazljivo u odredjenoj srazmeri pomesani.
Ona:Ju. to ne lici na tebe.
Umetnik: Evo malo pre razgovaram sa zenom. Kaze opet si na internetu, sa onim tvojim zenetinama. Dosadni ste, iste price, kao da se poznajete ali se nikada videli niste. kakvo je to prijateljstvo. Nista ja to ne razumem. Ona: Ma ima pravo na svoj stav. Nego...
Ona. Pazi na lap top, polupace ti ga. Smeje se. A posle ces morati sa olovkom da pises.
Umetnik: Ma imam u rezervi jos koji pa ne vredi i da ga polupa, a znas da ja naj bolje mislim kada pisem udarajuci sa dva prsta po tasterima koji polako otkazuju i ponekad
reaguju na ponovljen udarac ne bas nezan za posmatraca Kao losa sekretarica,
kucam sa puno slovnih gresaka, i treba mi tri lektora da se snadju sta je pisac hteo da kaze.
Ona: A to. Onda mi pisi, ja mislila da te nema nigde, da nesmes da prilazis kompjuteru.
da imas zabranu do daljnjeg. Ili si u fazi apstinencije od kompjutera.
Umetnik: Malo, da nekako saberem i utiske sa puta. Ma hocu pisacu ti. Znas vec mene.
Ona: Da. Lepo. Ajde pisi ti na miru. Tu sam ja kad zelis da se cujemo.
A ja inace muvam se malo tamo malo vamo. Nekako bezvoljna i sa dosadom stavljam i
skidam ono sto ti zoves mojom maskom a ja sminkom.
Umetnik: Aha pa lepo je to. Muvanje. A ti si uvek doterana i lepo mirises.
Ona: sta lepo?? Smeh...
Umetnik: pa zujis okolo, pricas salis se i tako to.
Ona: Ne. Nisi shvatio. Kazem . Necu da te zovem. Pisi ti na miru
Ja retko kada nekog zovem i necu da te obavezujem i zadrzavam. Obecavam.
Umetnik: Dobro de ne zurim se. Ma ne brini. toliko za mene.
Ona: Nekako ne zelim da znam o cemu pises. Zaista. Uvek sam mrzela one novinare
koji pitaju pisca a sta to novo pise. Vecu glupost im nije presla usne.
Umetnik: Ma da obicno se i ja ucutim, kad je neko previse radoznao a ideja je jos sirova
Volim da sam prisutan u tome. Da. Inace je sav dozivljaj sasvim mlak i beskrvan ako to prepricam unapred tako da posle i nemam o cemu da pisem.Iscuri nekud nepovratno.
Kao da volim Klerat.razmisljam. Kao da nas vezuje neka telepatska veza.
Ona: Da, dopada mi se da budem stalno tvoja Klerat.
Umetnik: znas da Volim tvoje pesme, samo pesme...
Ona: Kao da sam ja ovde, i slusam te. Za tebe.
Umetnik. Volim i tvoju misao.Ona.Drago mi je, lepo je to cuti.
Umetnik: Znas sta treba odbaciti, i cime se ne treba opterecivati.
Imas neku svoju meru stvari. Svesna sebe svog zivota svoje nemoci i svoje ljudskosti
Ona. sprema se da zapise najvecu misao koju je cula o sebi.
Umetnik> cudis se. Da nisam se izlupeto, sve sto je ljudsko nije mi strano, tako nekako
Ona. Ne. cula sam nesto apsulutno tacno i teku mi suze.
Umetnik> e bas sam budala sta ti sve ja pricam.
Ona: porazavajuca istina je lepa coveku koji ume da je raspozna
Ona. A ja umem, u pravu si,da sam blize tebi, pricali bi, znao bi da si u pravu.
Kao sto i ja znam...
Umetnik: Ne samo pamtim da si mi rekla jednom prilikom.
Ona: kada ti pises ...ponekad osetim ....to sve kao da sam i ja tu sa tobom.
Umetnik: Ma nesto u svom zivotu nemozes da promenis,
jer je to jednostavno tako mozda i neizvodljivo, zadato kao obaveza i kvit.
Ona: Da. Mozes li ti u svome?
Umetnik: Sada ne zelim da menjam umoran od svih promena zadovoljan da je konacno nesto
poslo kako treba.Ili se samo varam. Ubedjukm sebe u to. Po obicaju.
Sada sam kao reka koja se izlila i nakon dugo vremena vratila u svoje korito i mirno tece
Ona. Zelim ti da tako ostane. Odiseju.
Umetnik: Vise nisam tako nemirna reka.
Ona:Lepo je biti reka
Umetnik:Uh kada bih imao brod pa da se otisnem na pucinu u beskraj.
Ona. Lepo je imati svoj tok.
Umetnik: Kao Odisej bih bio slobodan izlozen svim iskusennjima, u vecitom traganju,
sa vatrom koja se u meni ne gasi.
Umetnik: Da lepo je ali reka se i zamuti i opet jednako tece. samo ubrzano.
Ona:Ne, imas ti srecu, dobro ti je kormilo, sada znas i pravac,
i kompas imas da ne ides nigde vise do na zapadnu stranu,
na istoku je samo odsjaj zivota koji je bio i koga se secas.
Vazan je trenutak. Koji je svet u kojem lutam, neki paralelni, u koji se ulazi u posebnom
razdoblju zivota da se vidi da zivot koji se vodi postoji u drugoj a istoj licnosti u
svetu koji osecamo ali samo naslucujemo da postoji.
Umetnik:Da sad sam tamo napisao nesto o dva broda. kasnije cu vec pricati sta se
dogodilo tamo. Nisam sad spreman da ti pricam, ali je to promenilo moj zivot i poceo sam
da verujem u cuda.
Napisao sam beleske, neke crtice, zapoceo nesto kao pesmu i nastavio u ateljeu jedan crtez.
Ona: dva broda, kao da sam to citala. A crtez, ima li boju ili je samo grafit.
Umetnik: Da nastavio sam u ateljeu i zavrsio to kao pesmu.Svaki oblik se javio da sam
znao da sviram na violini verovatno bih i zvukom to propratio. Ovako sam samo ritmicno
otkucavao po stolu, zagledan kao da gledam u neki drugi svet.
Umetnik: Nastavak se zbio kasnije, bio sam nestrpljiv. Ceo dan sam samo zurio.
I uvece na trenutak kao da sam zaspao. Moj bog definitivno je zena, i ima plave oci.Nisam zaspao, malo se
zaneo pa se vratio. Ona. Da. Lici malo na tebe.Ili se to meni samo cini.
Napisao sam nesto lepo o vili i to mi se se dopalo, stalno sam gledao tu rusevinu.
to malo rimaskih mozaika, vrata gde su nekada bila i trag slike na zidu njenog kupatila.
Ona. Ne znam gde je ta vila? O cemu pricas.
Umetnik u sred Risna pored bolnice u Risnu.Postoji Rimska vila.
Klerat. Aha, bas tu znaci. I zasto te ona tako zanima. Sta si video u njoj.
Umetnik: Prolazio sam bezbroj puta a tek veceras doziveo je kao sto je bila nekada
sa parkom u sred vile, predivnim cvecem, belim stubovima sto ogradjuju trem.
Klerat. Sta si video jos?
Umetnik.U trenu moje noge stupise na njene kamene ploce i prodjoh rimskog vojnika sa kopljem
sto drema na suncu. U odaji za velikim stolom gospodar sedi a pisar pise perom, i povremeno se osvrne na kikot sto dopire iz kupatila.
Klerat: Tamo je ko?
Umetnik: Cuje se mladi glas sto doziva robinju.
klerat> crvenokosa?
Umetnik: Ona se sprema da udje u mali bazen.
Klerat: tamna?
Klerat> Plavusa?
Klerat> Vidim je.
Umetnik: Crna robinja i crna gospodarica.
Klerat: da uvek je tako kod Rimljanki.
Umetnik: Kao da se i u jednoj i u drugoj krv izmesala.
Klerat: Majka i kcer.
Umetnik> Ne necija kcer sto je rodila robinja. Ona je kcer svoje majke robinje, a kcer
rimskog vojnika koji je ranjen ostao u brdima Anadolije. Odvedena zbog svoje lepote i boje koze
ugovorena kao da je mlada kamila koja zbog svojih nogu koje obecavaju pa dobija na ceni.
Umetnik:Gospodar i crna robinja dovedena na obale Boke Kotorske.
Klerat> zasto ima svetle oci, a gleda kao macka.
Umetnik: Sjajne koze i ociju sto jos kao da svetle u noci iza palminog lisca.
Kao oci pantere. To je robinja. Crna robinja.
Klerat> da, ali zasto im je kcer sa rubens crvenom kosom, ne verujem, da su englezi bili tada.
Neverovatno sta su geni.Ko se sve prosetao i koja se krv pomesala, da je njena kosa crvena.
Umetnik> Kao da je samo mlada Teuta.kazu bila toliko lepa da je
se u nocima prepricavalo sapatom o boginji na obali mora kojoj svetli kosa na suncu kao da je
krv.Klerat> da. Neverovatna slika. Crvenokosa boginja.
Klerat> sta je lepa zena? grudi? kosa? bedra? oci? ruke? misice? zubi? kosa?
Sta?
Umetnik> Ona je za sve njih kao kip ozivele boginje. Ne ona je ziva boginje.
ona je zivo otelotvorenje najlepseg ljudskog sna.
To se ne moze iskazati nista pojedinacno, ona je sve u jednom
Klerat> da
Klerat> ali kako?
Klerat> samo redom, molim te opisi.
Umetnik> Pisem. Samo se bojim da se i ja ne zaljubim u nju. Nekao sam postao posesivan.
Kada je ugledam na tremu, osetim i ja njenu blagost i umilnost, samo joj
senka na tren predje preko lica. Mozda je to tuga, jer jos nema dete. Mozda ili sam poranio
sa zakljucivanjem. Kada progovori glas mi u usima kao potok zubori.
Kada ustane krene i sa ramena joj spadne bretela letnje haljine ja neznam kuda bih oci.
Klerat> koje boje?
Klerat> sleza?
Umetnik> a ona kao postidjena prikupi svoju svilenu haljinu, podigne tanku bretelu.
Klerat> golubije plavo?
Umetnik> Njena uska i pripijena haljina od donetog platna sa galije
Klerat> Umetnice
Klerat> Pripovedacu. Hoces li je ikada naslikati.
Umetnik> cudno plavoljubicaste boje
Klerat> Boja me interesuje, da sagledam njenu lepotu.
Klerat> Koliko velova?
Umetnik> Sasivena od jednog komada platna
Klerat>Omotana?
Umetnik> Koje su necije ruke razdvojile u zelji da je odnesu a svila se razdvojila
Klerat: Da
Umetnik> jednakim rezom, kao da su maceve potegli pa ga presekli na dve jednake polovine.
Uvek kada obuce tu haljinu pripijenu, ona istakne njene male grudi i strast se u noj probudi.
Klerat> da
Umetnik> svila tako ocrta liniju njenog bedra, i vitka noga se pojavi i divno stopalo
sa lepo oblikovanim prstima i nesto manjim noktima gotovo sjajnim i brizljivo negovanim.
Klerat> Decackog ili zenskog tela?
Umetnik> Ona se zacas okrene i obavije se prozirni veo u okretu nekog njoj znanog plesa.
U ruci joj ubrus od tankog lanenog platna.
U okretu zastane i nasemeje se tako zvonko, bljesnu joj beli zubi, a oci krupne i meke, kao
u srne blago podignutih obrava kao u cudjenju, pokriju guste i duge trepavice, a osmeh,
i poluotvorena pokazu vrh malog jezika, kao kod detete koje se sali ili se duri.
Klerat> da. Bas si opcinjen njom.
Sa nje se se odvi veo kao barjak sa koplja na vetru i zavijori kao zastava pobede.
Obraz joj prekri rumen, a celo se sitnim kapjama se osu i
ona ciknu. Da li od neke zinenadne radosti ili od mladosti i krvi njene, pomesane,
Robinja je posmatra svojim siroko otvorenim ocima sa sirokim osmehom.
Klerat> da li ona voli nekoga?
Umetnik> Strpljivo ceka da divna igra se zavrsi, kada stane pogled joj potamni.
Pogleda kroz prozor, gde mlad rimski vojnik pokazuje gospodaru svoje koplje
Klerat> da. Vidim ga i njegove lokne.
Umetnik> on mu ga daje a ona u strahu skupi ruke na grudi. dok gospodar koplje dize da vidi njegovu tezinu kako lezi u ruci u trenu sa
zeljom da ga isproba na ovom mladom vojniku koji ga tako podseca da mu je mladost netragom nestala na poljima Anadolije.
I oklop mu sada pretezak, misici nekada cvrsti i glatki sada mlitavi,
a noge nekada cvrste, nesigurno od stola ga podignu.
Spusti koplje. vec zamoren napusti ga svaka zelja.
Sve ga napusta polako.
Svoju mladu zenu oseca kao jedan teret vise.
Njena nagota, sve mu je to kao igra tek probudjenog deteta.
Ona odahnu. Iz grudi jedan teski uzdah se ote.
Uplasena kao srna tako zbunjena, svojom tajnom, nacas suzu pusti.
Robinja je vec bez osmeha ceka. Oci su joj tamnije od njene koze.
Ona se prenu, okrete se i brzim korakom otrca u svoju sobu i baci se u postelju pod baldahinom. Skupi se kao dete, kolena do brade, kao da je u majcinoj utrobi cini se postade jos manja.
Malo pre ona rumen se izgubi, a sada bledo lice nagrdi pogled ocaja.
i postade joj hladno da joj se zubi suudarise.
Kao ranjena, zarida u groznici da robinja utrca
i ostrim glasom pozva drugog roba da trkom podje po lekara
jer je gospodarica dobila jedan od svojih napada.
Gospodar udje.Po kozna koji put prokle ovaj procep izmedju dva brda i ovu reku sto kao
ponornica ovde izvire, i mocvaru ciji kuzni i otrovni zadah preko zidova
prelazi i noci vrele dok se prevrce u krevetu sa bolom u glavi.
Oseca tako bolno i ranu sto ispod kolena ne zarasta i svoju sudbu sto zaboravljen na ovom negostoljubivom mestu
kao pod vrelim stitom ove planine sto mu pogled povuce na vise.
Lekar joj ispravi ruke i telo se umiri, oci tako zive sad bezivotne negde
zagledane preko njegovog ramena zure bez suza, lice vostano belo, kosa sva mokra od znoja zalepljena na celu.
Ona pogleda u njega sa takvom patnjom pokri lice sa obe ruke i okrenu se prema zidu. Lekar pogleda u gospodara
odmahnu glavom i ostavi joj u kupi lek od trava. Zaspace rece gospodaru kad izadjose na trem. Lagan naklon i sitnim gotovo decijim korakom izadje.
Udje u veliku sobu, zavese i ono malo svetla pade na pod na kojem se okrecu znaci, plameno kolo, znaci nacrtani u pesku a zatim preneti sitnim
kockama kamena, po licnoj zelji gospodara koji je to video ko zna gde i zasto upamtio. Njemu kome je svejedno koji ne vidi naslikane slike na zidovima
trazi da mu se jedno secanje cudnim znacima sto zanju kao srpovi u kovitlac zabelezi i bar to parce secanja slave otme od zaborava.
CRVENOKOSA II deo
Umetnik:U tebi borave vise licnosti. Ti si moja draga Shanell
SHANELL> umetnice, moj pripovedacu
Malo sam nocas umorna.Ali nocas cu da nastavim da citam tvoju pricu,
sada ustajem i gledam sarmu i pihtije svakih 15 minuta,
nisam opustenaa zelim da se posvetim i procitam je na miru.
Umetnik> aha mora se, neka, i to treba uraditi, za svoju porodicu
SHANELL> ne mora se dragi umetnice
SHANELL> imas pravo, treba
umetnik: mora da bude dobra sarma a mozes da spremis i one dobre pihtije onako procedjene
SHANELL> da, ja sam dobra kuvarica, ne sumnjaj da ce sve to biti na trpezi
umetnik> ne sumnjam sarma pojede puno luka i mlevenog mesa, mora da se i zaplace dok se taj luk ocisti i usitni, bices tuzna i rasplakana ko nikad.
SHANELL> da
umetnik>Bas si se isplakala
SHANELL> Jesam, da znas bila sam nocas u poseti kod tebe ali sam ti bila nepoznata jer sam se promenila da si me zacudjeno gledao kad sam ti rekla ja sam Suza od zlata.
SHANELL> hmmmmmmmmm, nisi me poznao ali nisi bio neprijatan, cak sta slusala sam te sa paznjom i popili smo caj, pa si me ispratio, na odlasku sam te poljubila u obraz, i nasmejala se tvom zacudjenom pogledu.
Rekao si da je moj smisao za humor vredan burleski
Umetnik> zasto, zar za ona pitanja koja sam postavljao, a sad sam i zaboravio sta sam te sve pitao. A secam se da si me sta je bilo sa gospodaricom vile. Nisam mogao da verujem da
je ona tebi poznata i kada si je upoznala.
Rekao sam ti jednu glupost, nije gospodarica mrtva sada je u setnji, kad si se onako smejala.
Lek koji je popila iz kupe je donekle smirio njene prenadrazene nerve,
SHANELL> da, dobro je, salila sam se, pricala sa njom i poverila mi je svoje tajne.
SHANELL> u njenoj sobi, kada se probudila, rekla mi je da te je videla u svojim snovima.
ona je tebe shvatila ozbiljno.
znas sta se desilo sa vilom ?
SHANELL> ne
zemljotres, veliki talas je polupao galije, a obala se spustila u more.
SHANELL> uh sunce ti poljubim, katastrofa
Umetnik: jedan mali brod jedva je izbegao zlu sudbinu
SHANELL> i sta je ostalo?
Vesti mornari okrenuse krmu ka pucini,pored ograde se videla u daljini visoka figura robinje u zelenoj haljini i vitka
i gospodarice u beloj haljini sa belom maramom koja je vijorila na vetru.
SHANELL> da, lepa slika
Pored nje je stajala figura mladica ciji se oklop svetleo od sunca koje je
ponovo izaslo iza tamnih oblaka, ali ja sam opet se setio ono sto sam video, treba doci do toga kada oni jedini prezive katastrofu i zaplove na more,
Struje i talasi su bili na njihovoj strani, i dobar vetar ih ponesu do same obale grcke, gde su popunili svoje zalihe a
zlatnika im nije manjkalo, jer stari gospodar imao bogatu riznicu i jedan deo blaga je bio uvek na brodu, kao i mnogi cudni
predmeti koje je sakupio i poneo sa sobom pazljivo zamotane u jelensku kozu.
SHANELL> da, od mene je trazio da kupi moju bisernu ogrlicu, ali sam mu ponudila samo onu od crvenih korala. Uzeo je i molio me je da mu dam trave
protiv groznice koja mu se nocu javlja, i strahovi koji ga opsedaju. Njegova mrznja, smrt i
vlastoljubivost nisu mu dali mesta da oseti ljubav.
SHANELL> ljubav, naravno,prava, velika. Rekla sam u prorocanstvu da je sve bitke dobio, ali poslednju bitku da zadobije ljubav jedne zene mu nece
biti dato. Mrko me je pogledao, povukao je mac ali se predomislio, jer je nedostojno da ga
okvasi u krvi jedne robinje.
Ljubav se zacela od momenta koji si citala, on je ugledao nju, vise dete nego zenu, crvene kose, dok se vracala sa cesme. Pratio je sve do kuce
Nije ni sanjao da ce ista ta zena koju je poveo sa sobom da ima dvostruki zivot, nije ni znao ali je slutio
da ukradeni trenuci, skrivanje, strah, sve ono sto se ocrtavao na njenom nemom bledom licu.
Ona je videla kako je umro gospodar. I zaplakala je, kao da je bilo zao tog surovog coveka,
koga nije volela.
SHANELL> lepo, stvarno je dobro sto si poceo da vidis.Dobro je sto nisi sasvim zatvorio vrata koja te vode u drugi svet.
Vidim. Gospodar je mrtav. Predznaci su mu doneti uoci smrti, iz hrama.
SHANELL> sta je bio pred znak?
On nije video sta se desilo tog popodneva
SHANELL> znam, ja sam bila tamo na obali kada je kamenje pocelo da pada u more.
SHANELL> ali da li je osecao nesto? Voda sa izvora je potekla crvena, voda reke Pile je potekla krvava iz pecine i pocela
je da se siri crvena boja Risanskom zalivu.
I bazen, fontane kao da je bio pun krvi,
SHANELL> uf.Stene su pocele da klize sa ruba planine i sa treskom su se obrusavale u more.
Velike kao galija su kidale cemprese i borove. More je pravilo velike talase u zalivu, tek blago podrhtavanje tla
neko potmulo rezanje iz dubine planine i veliki slap je se stvorio na brdu kod pecine Sopota
SHANELL> zemljootres?
Sopot je proradio i daleko u more se sjurila velika masa crvene vode. Ali to je tek pocetak.
Nije jos nastao kosmar, tek se osecalo blago podrhtavanje tla sa povremenim potresima blazeg intenziteta.
Sa kamenih kuca su padali crepovi i srusila se kamena terasa sa vidikovca u more.
SHANELL> Prelep prizor, posmatrala sam u cudu kako se menja jedan svet. Posmatrala sam kraj jednog grada.
Pozurila sam da se ukrcam iz camc dok veliki talasi nisu se podigli i svom silinom poceli da se obrusavaju na grad.
Ljudi u panici su istrcali na mali trg i pokazivali rukama prema moru.
SHANELL> da, vidim.Na horizontu tamni oblaci su dodirnuli more.
sunce se izgubilo iza oblaka,
SHANELL> da, nastala je tama za trenutak, i sav uzas se podigao sa dna mora.
SHANELL> lepoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo
Sumrak se spustio i voda je postala tamno ljubicasta i zloslutna,gmljavina, sevanje, udar groma u sam vrh planine.
SHANELL> da, sve jasno vidim.
U vazduhu se osecala prasina i tlo se pomeralo, raspuklina se stvorila i veliki
kameni mol od kiklopskih blokova ko zna kada sagradjen je zauvek pomeranjem tla za nekih 15 metara potonuo u more
Galija jedna po jedna zestokim udarom talasa o stene se raspadale i samo komadi
su plutali po talasima i tela nesrecnih ljudi, ciji su krici odjekivali u vazduhu, punom dima i prasine.
SHANELL> savrseno. I katastrofe imaju svoju lepotu.
sve vidim
U trenu zacu se tutnjava gde god pogledas nesto se obrusava, nesto pada, padaju
krovovi, jezivi krici dece, zena, ranjenih ljudi.
Obala se guzva i nabira kao papir i stene se mrve kao u zrvnju i obala se polako spusta u more kao da je zemlja
sa stena se odvojila i ponela sa sobom, nekoliko vila. Samo je hram jos odolevao jer je sagradjen na kiklopsim temeljima.
Kuce se ruse. Zidovi kuca nestaju u oblaku prasine, kao da je sam vrag poceo svoj ples i svoj pir.
SHANELL> Strasno. Sva sam se najezila. Posmatrala sam sa broda kako sve ono sto je jutros bilo tako bezbrizno nestaje u
jednom momentu kao da pakla nema. Ali tako sam bila naivna.
Sve kuce na obali potonule u more. Trg je nestao.
Hram se ne vidi, od prasine.
Samo je more osvajalo, talasima, korak po korak do samog obronka gde se nalazila vila.
Jos jedan udar,veliko podrhtavanje, planina preti da se razdvoji, stene vec se
obrusavaju u more i veliki talas krenu ka drugoj obali da i na njoj napravi pustos.
Kada se vrati istom silinom da zavrsi na obroncima i vile vise nece biti.
More je prokljucalo talasi su se sudarali i jedan se formirao kao veliki zid
koji se polako pomerao prema obali.
Udar. Takav udar, da je potres bio na vrhuncu. Cula se neka jeziva skripa, tutnjava, i krici.
Cuo se jedan glas. Iz svih tih zvukova izdvajao se svojom jasnocom i...
SHANELL> i?
Voda se podigla visoko i prelila preko obronka. bedem ispred vile i prvi stubovi su popucali.
u naletu vodene stihije popucase i drugi a zatim i ostali jedan po jedan popadase.
Kameni krov pade i zarusi se u zidove.
Iznad vile zemlja i kamen se spustise i vile vise nije bilo na obronku.
SHANELL> samo pisi ja citam. Znam sada da si sve dobro video.
Hvala ti. Moj dragi umetnice, moj pripovedacu. Neko mora da isprica sta nam se desilo. A kada se mi sastanemo jednom opet setices se
svega, Svega cega se ne secas. Znaces sta je bilo sa tobom a sta samnom. Ako ne budes srecan posle toga nemoj kriviti mene, sam si otvorio vrata i usao u svet koji smo davno napustili. Ti mi dajes nadu, veru, da posle svega trujumfuje zivot. Sreca koja nekoga napusta, drugom se cini kao ruka spasa i nastavlja se vera koju gubimo kako nas snaga i mladost napusta. Nasa secanja blede a neko detinstvo koje smo imali polako osvaja nasu stvarnost kako se blizi momenat kada se spremimo da predjemo onim putem kojim smo moj dragi toliko puta zajedno prosli.
CRVENOKOSA III deo
Cuti. Ponovo sam sa tobom. Kao nekad. Pricaj mi sta je bilo dalje. Ti
si tu a ona...
Gospodarica ? Kakva je, tuzna i place sad !
psssssssssssst, Ne sad je u vrtu, u onom njenom charobnom vrtu
Posmatra svoju fontanu od belog mermera.
svoju belu figuru sa cvetom u ruci, fontanu tuge.
Dok sedim pitam se ko je srusio vilu,i fontanu.
Vila nije srusena, a mermerna figura je nestala. Kameni sarkofag razbijen.
Zasto u sarkofagu lezi telo strare robinje.Gde je telo gospodara vile.
ona samo zeli da svi misle da je srusena, ona jos stoji onakva kakva je i bila.
ne vidi se, vila stoji, postoji zar je ti stvarno ne vidis.
Dok vila postoji, moja prica jos traje i trajace...to je vecna prica
trajace. Ona lezi u vrtu na suncu a robinja joj ceslja crvenu kovrdzavu kosu
joj.Uzela malo crvene narandze i vode sa izvora da ugasi zedj,
groznica je trese na blagom jutarnjem suncu.
narandzina kora joj pod prstima drhti.
Robinja joj maze lice kremom koju toliko voli i blago joj zatamni trepavice crnilom
krema nezno dodiruje njeno lice,lagano...donoseci joj skora secanja
Na obraze blede nanese crvenog pigmenta i protrlja joj obraze
od tog jakog dodira, krv joj jace prostruji,
Na usne joj nanese rumenog sedefa i ocne kapke oboji u plavo.
[Podize srebrno ogledalo i ona zbunjeno se u njemu pogleda kao da se prvi put vidi.
kapci su sklopljeni i ona se prepusta osecanjima.
Ustade i podje pored leje zasadjenog cveca donetog iz rodne Sicilije,
bastovan je zalio ruze i vec otseca tek procvale pupoljke za njenu sobu.
dodiruje nezni cvet i u tom dodiru oseca dodir rodne zemlje
Cuje se zveket srebrnog posudja iz kuhinje i ljutnja kuvara zbog donete ribe nocas ulovljene na Verigama.
i taj zveket lici na udarce...strasne udarce koje bi da zaboravi
Robinja donese ogrtac i prekri obnazena ramena gospodarice.
ona i ne oseca toplotu ogrtaca...drhti od ceznje za daljinama koje nemirna sluti
Danas je obula plitke cipele od meke koze i polako kao da proba svaki korak izadje na prva vrata ka izlazu.
Zastaje i gleda sirom otvorenih ociju kao radoznala devojcica
Strazari je nemo ispratise niz stazu od poplocanog belog kamena.
Samo korak ili dva iza nje prati je robinja u zelenoj haljini,
i kamen govori pod njenim nogama dok gazi bestrago.
Dugu kovrdzavu kosu obuzdala velikim srebrnim cesljem, a
sunce se ogleda u tom srebru kao u carobnom ogledalu.
Dve figure jedna vitka i druga visoka cvrstih listova i
bokova lagano prolaze visoke platane i stizu naspram ukotvljenih galija,
gde galioti uzurbano se spremaju da isplove.
Platani stoletni docekuju i ispracaju galije kao tamni strazari godina vecnih.
Sa stena u vodu skacu deca vristeci uz pljusak vode i radoznale poglede prolaznica
Voda bozanstveno tajanstvena...krije nedosanjane tajne sanjara nestalih...
Na pijaci se cuje vika prodavaca sto izmesanim jezikom nude donete plodove sa planinskih visoravni,
kolica su im puna boja i mirisa koji mame i opijaju,
pored kamene ograde sede prosjaci i jedna mazga repom rasteruje dosadne muve.
U ocima prosjaka crna tuga pomesana sa neostvarivim zeljama,
Magarac usi pokrece kao po taktu i pomeri glavu da osmotri prolaznice i
tvrdoglavo odbija da se pokrene iako ga gazda na to primorava tankom sibom
Stigose do terase na kojoj stoje nad morem dve zenske figure i gospodarica sede na kamenu klupu
Pogled joj bludi u daljinu upijajuci svu lepotu krajolika.
Nedaleko sa krikom se spustise galebovi na vodenu povrsinu.
Galebovi je uzbudjuju i ujedno plase donoseci joj strah,strepnju i uzdrhtalost duse.
Robinja sede na okrugli kamen i pogleda gospodaricu koja napeta spletenih prstiju drhti na laganom vetru koji
uvek duva niz procep sa Korita,
vetar i seta, njena prigusena secanja, kao kada papire raznosi,
raznosi i strahove po stenovitoj obali, a na drugu klupu sedose dve zene jedna mlada gotovo devojcica i druga sede kose u beloj lanenoj haljini
Devojcica se nestrpljivo vrti na klupi pogledajuci neprestano levo desno kao da nekoga ocekuje
Ljubopitljivo i krisom pogledase gospodaricu i prosaputase nekoliko reci.
Starije podize prst i ucutka devojcicu.
Devojcica se odjednom uozbiljila,uspravila,u trenu svoje maleno telo ukocila,u pogledu joj se citao strah
Iz crvenih ociju gospodarice ispod kojih ni jutarnja sminka nije mogla sakriti podocnjake kanuse dve suze.
Obazrivo je pogledala robinju,necujno joj samo tiho ...tiho rekla dve reci
Laganim pokretom ruke obrisa suze i pogleda robinju koja joj nemo klimnu glavom
Razumele su se u trenu...robinja krajickom kecelje obrisa biser sto se kotrljao niz naborano lice
Robinja spusti pogled i zaveza odvezani kraj sandale
Ruka joj je zadrhtala,produzila je taj trenutak razmisljajuci uzurbano da li da poslusa gospodaricu ovog puta...ovog
Pitas me o tajni, kako su nestale iz vile. Kako su se nasle na galiji pre zemljotresa i isplovile na otvoreno more
pre katastrofe koja je zadesila grad i njene stanovnike.
Iza svega je tajna kako je nestala gospodarica i njena robinja
Daaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
Gospodar je trebao biti otrovan i drugi se spremao da da preuzme vilu i kasarne, zgrade sa radnicima za puteve, klesare i donese darove za hram
Ali do toga nece doci
Jos se pitas zar je ona stvarno ziva i dokle je vec stigla sa svojim brodom.
Naravno da je ziva svi ce umreti u vili i oko vile samo ce ona i robinja na malenom brodu sto je isplovio
Ona ce sve preziveti, daleko otploviti.
Dok ronioci vade velike palasture, iz peska se nazire bela ruka u kojoj se vidi cvet.
Sta se desilo, zemljotres je povukao u more, u pesak potopio figuru od belog mramora sa nemirnom
kovrdzavom kosom, koja je toliko muke zadala vajaru dok je klesao u vili.
Veliki talas, nije naneo neka ostecenja figuri, posto je na tom delu dno peskovito ona je
delimicno u pesak a delimicno u mulj se sakrila sve do trenutka dok jedan od ronioca nije
ugledao njenu belu ruku i uplsaio se od tog prizora.
Gledao sam planina koja se cepa gotovo na dva dela, ostaje veliki procep, koji ce jednom
neki novi zemljotres prosiriti i napraviti neki prolaz kojim ce more proci i spojiti se sa
jezerom sa druge strane planine.
Zemljotres, tutnjava, predznaci,gospodarica i robinja i mladic u oklopu
iz hrama stizu nepovoljni predznaci, gospodar od bolova u kolenu lezi
a njegov pisar pise hitnu depesu na Siciliju
Noga mu je sva sva natekla, lekar bezuspesno pokusava oblogama da skine vatru kod gospodara
Pada u bunilo i lekar mu daje jak lek za smirenje bolova i uspavljivanje.
Za trenutak se probudi pogleda svoj mac oklop i zatvori oci zauvek na poljima Anadolije.
A sta je se desilo u tom trenutku na brodu. Ona je znala da je gospodar mrtav.
Ako budem u stanju da to ucinim, vraticu se jednog dana u svoju vilu.
Zasto? Da ga sahranim. Jesi li u stanju da se vratis ponovo tamo. Naravno
Gde si ti bio, evo opisujem u sred katastrofe i poslednji udar
Daj pesmu, tuzna sam i moje srce je za trenutak stalo.
Hm. Kuce su nestale u moru, trg, hram, gledao sam kako se talas valja prema vili
kako je nestala vila na obronku. Zemlja i kamen su je prekrili
Prvo podrhtavanje oko 11 i 30, prvi udar oko 1 i 15, drugi udar u 10 do 3,i treci u sumraku
20 do 7 krvavo sunce, krvavo nebo, zalazak sunca i noc se spustila sa gradom u more.
Video sam sam tvoj brod na horizontu. Tu pocinje tvoja avantura i ispnice ti se da dozivis ljubav.
Gledao sam tvoj brod koji pristaje u malim lukama. Struje koje ga nose na ostrvo Grcke.
Tvoj brod je lak i brz sa vitkim belim jedrima.
Namenjen da brzo predje put od zaliva do obala Sicilije, da pruzi svu udobnost i sigurnost svom gospodaru.
Tvoj je izbor da se stigne na daleke obale da se zapocne novi zivot
I novac u sanducima ce ona da razdeli i ode daleko od pogleda Rima
Dok je plovila kroz maglu, ja sam otisao do pramca,
magla a noge su mi bile mokre od talasa.
plovili smo put po kisi, bar ce da se naspava,hihihi
eto, stigla je MAGLA i sakrila brod od svih radoznaloih pogleda.
Da imam do veceras nekoliko sati.Izvini
Da ja sam to tebe tada video.01.06. jos su trajale kise.
Sta se ti zalis nisi ti uopste ruzna zena,
Sad sam starija...gora.Jesam. Sad ces da vidis.
Oci su ti najizrazenije, videeo sam kako izgledas u svojim snovima. nemam ni 17 godina
Evo njega, on je tvohje sunce, sad me vidis i znas sa kim delis svoje tuge.
Ljubim ti ti tvoje oko toplo, Evo vidis li most u Risnu.
Gde smo stajali nekada i nasa deca.Da. Ona je lepa, jako, a deca su andjeli
Ti si divan, kao sada samo malo duza brada i kosa ali mozda je samo moj utisak.
Divan si, to je iz vremena kada sam te upoznao kao svoju zenu.
Ona je prelepaaaaaaaaaaaaaaaaaa.
Da lepa si, veoma lepa. Prelepa sam. I deca takodje
Ona je sve lepsa a ja sve stariji.O tebi vise necu
Ja sam ruzan ali to nije vazno to ti kazem stalno.
Nisi.Pssssssst. Nemoj da me ljutis.
Mladji lici na tebe ima tvoju kosu i malo je plav.
Kako se zove mali andjeo prelepih okica?
A stariji...mislim na sraijeg decaka crne kose.
Imas li snagu svih nasih sinova?
?????????????? Gde si? A on vise lici na tebe
Da, ima crnu gustu i ostru kosu, kao andjeli.
Eto jesam li te bilo sto slagao
Sve sto ti rekoh to vidis sada i sama u ovoj vodi.
sve do slova koje sam zapisao,
nisi, samo lep si, nisi rekao da si bio tako lep.
Hihihi. Pa nemam obicaj da izmisljam stvari
Da. Nisi vise ON. Hihihi. Osim price. Nisam, vidis.
Shvatila sam. Sad vidis zasto covek mora da sve prezivi.
Divan si. I ti si dobra i lepa zena ko to ne moze odmah da uoci.
Pa...lepo je cuti bar sada.
Nisam vise lepa. Nemoj da okrenes glavu
Necu. Bas tako. Lepa si na neki poseban nacin.
Da kad ti to kazes. Ne tuguj.
Nije to vredno vremena ni suza, tuge sve pusti niz vetar
Hocu, joj, od juce sam hmmmmmmmmmmmmmmmm, nekako stara i sasava
Opusti se nasmesi se i sta ima da se samokaznjavas sto ce doci ono ce doci
ako je tako receneo.
Da. Evo danas sam, vesela.
Svi imamo svoju pricu. To je tako i tu je bog negde vise dao negde manje
umesao prste al ajd sad da ne merim na kantar.
Da. Ajd. Nisam Jevrejin.Hihihi
Takvi smo i nas je gen star i tako to treba i prihvatiti.
Da, i kome ne odgovara, neka me zaobidje.
Hihihi.Tebi nista ne fali.
I ja mislim.......osim malo ljubavi.
a neka te zaobidje odmah svaki koji te ne voli da ne gubi vreme
Odmah. Ljubav ce te iznenaditi kad se najmanje nadas.
Nisi dosla na pravo mesto u pravo vreme, kada se ponovo vidimo za sto godina
mozda cemo drugacije izgledati.
Da, verovatno, mozda i ne dodjem na to mesto nikada,
...I prepoznaces da je to tad. Nadam se
Hoces samo se prepusti zivotu, danas je novi dan, daj mu sve sto treba
veruj mi, prepusticu se treptaju koji osecam.
Verujem. Budi siguran. Ti ces kao uvek prvi saznati.
Da. Izadji u svet.Da.Hocu. Stekni prijatelje.
Osvrnucu se oko sebe. Druzi se
i ,,,,tu je...mozda...ljubav. Ako se zatvoris u cetiri zida
Da, tako radim u poslednje vreme sve vise.
Samo ces da gubis nadu i veru i strpljenje...
Uvek ga gubim
Zovi sve koji su ti prijatelji,
putuj samo promeni prostor i vreme. Da. Mozda cemo se opet sresti a ja cu opet biti mlad.
To bas ne mogu, ali, mogu da se druzim, da ne gubim oci po ovim knjigama.
Kao zavisnik sam.
Ma i to ima nekog smisla, samo sa kim pricas i sta ces da saznas od drugih o svom zivotu
A ostali pa oni su prolazni oni se zaborave
Da. Bogatstvo je ovde upoznati pravog sagovornika.
COVEKA. Da.
Da ja to kazem nije vazno kako ko izgleda vec ko je stvarno taj covek,
i sta stoji iza tih reci. Da. O tome govorim
O iskrenosti i postenju.Da
Pa sta imamo od toga da obmanjujemo ljude sve sam tacno rekao
i sve ostalo sto sam precutao,
je opet ruzno, jer lazno se predstavljati mozes i ako nesto precutis.,
Da. Pazi.Cemu. Ne vidim razlog, uopste, laz, cemu?
Bas ali ljudi vole da govore sto ne misle
da se prestavljaju onakvim kakvi nisu.
I jos uzivaju u svojim sitnim podvalama.
Da. Sta je moj pravi zivot. Da. Bas tako, ali
i reci koje sam napisao u tim knjigana koje si ti citala.
Rec ti ide bas, knjizevnik, slikar. Ljubavnik.Sta si ti.
Covek. Usamljen covek koji se zagubio kroz vreme.
Jaoj. Jedva cekam. Da te ponovo sretnem.
To je lepo. Ja sam mislila da si Sicilijanac.
Zato sam pitala gde si rodjen.
Stepeniste od mermera i kovana ograda kao za bogate rimske gradjane.
To je kuca u kojoj cemo jednom ziveti u blizini nase nekadasnje vile.
Ti si srecan covek. Priznajem jesam dok sam sa tobom.
i sva deca koju smo kroz vreme imali su kao mi.
Bolje dva losa roditelja, nego jedan dobar drugi los
i dete nezna kuda ce, da.
Ma radis onako kako mislis da je najbolje
Naravno, nisam stroga, neka baba roga mama.
Vise sam onako opustena, zar ne.
Dogovaramo se, ali kad kazem, stani ispred mene, on zna sta ce biti
Da.Sigurno ti si mu sve kad mene vise nije bilo.
I mora tako. Da Moram.Stegnem zube inace placem i tugujem za tobom i onda mi je lose.
On = ima da cuti da slusa i nesme da place inace jos moze da dobije, jer on je ja i ti
zajedno, mora da bude kao mi. Da plakao je ranije.
Sada vise ne. A mi i ne volimo kad deca placu bez razloga zar ne.
On je na tebe, Kao stena, otrpi.Da.
Ako deca placu bez razloga onda dobiju pa placu sa razlogom tako ti je to.
Daaaaaaaaaaaaa.
Mozda sam dobar prema njima ali sam u nekim stvarima uvek bio strog
Da, i pokazem im da mogu da budem i ljut, besan, izgrdim ali ne tucem ne moguuuuu to.
Da.Nesto mi neda.Idem. Umoran sam.
Ajd i ja cu a vec sutra ko zna gde ce brod biti. Ko zna gde cemno se probuditi.
Spavaj i odmori se. Vazi. Srecan put prijatelju, Pozdrav, ruke su ti uvek bile tople kao sto su sada...
IRINA TI SI KAO PRVA LJUBAV VECNA
CRVENOKOSA IV
Verovala je svom telu i u svoju prvu ljubav i precesto je gledala nekud u daljinu odakle je dovedena kao devojcica u grad pod planinom koja se kao kapa nadnela nad njegove trosne krovove.Tolika hladna jutra je cekala da izadje sunce, svim burama je prkosila dok je ulazila u hram sa cvecem i vocem, pre nego sto izadje sunce, da je dan ne ugleda a sunce je kazni. Sunce uvek je izlazilo kasno, tek oko sedam sati, kako je bilo oduvek. Zato svet ne zuri, sa izlaskom na ulicu, vode se razgovori u uskim ulicama i prolazima. Cuje zveket prvih kovaca, u radionici za izradu amfora i cupova se podjaruju vatre da se ispece ono sto je od bele i crvene gline vec suvo od juce spremljeno za pecenje. Svako ceka sunce, da zapocne svoj dan. Samo brodovi isplovljavaju i uplovljavaju nocu a nova vatra se pali svako vece u luci na kamenom stubu da osvetli ulaz u luku gde ce kormilar da usmeri svoje kormilo, da uvede brod u luku na svoj siguran vez. Luka je zila kucavica i tu se odvija zivot grada, Tu i najmanji brodovi ima svoj vez odakle polaze i gde se vracaju. Svaki brod pa i najveci ma koliki mu je gaz je mogao oduvek da uplovi u luku koju je neko projektovao pre mnogo vekova postavljajuci kiklopske blokova kamena koji kao da su od samog srca planine otkinuti. Ni sunce ni talasi nisu mogli porusiti mulo, gde pristaju brodovi, bele stubove i njene temelje. Neka velika podignuta sidra svedoce da je grad video svoje najbolje dane, da je porastao da se uvecavalo stanovnistvo koje je silazilo sa planine, pa je dolazilo i sa brodova a ulice i kuce postale su pretesne za nove stanovnike. Tu se zivelo u miru i u ratu, zivelo i umiralo tiho bez pompe i kuknjave jer se bogovi naljute kada se na grobovima narice i pokojnik u smrti doziva.
Suncu se oduvek najvise radovali starci i deca. Starci da ogreju svoje stare kosti a deca da zapocnu sa svojom igrom i kupanjem u luci. Zraci osvetle prvo dokove i pijaca prva ozivi. Ispuni se narodom koji se cenjka. Cuju se povika prodavaca, i smeh kupaca. Sale tako bliske tim ljudima na obali koji kao jedinu radost imaju zelju da nekoga razvesele i obraduju da podele osmeh i jutarnju svezinu na obali.Tu se razmenjuju jutarnje vesti i sklapaju poslovi. Tu se objavljuje ko je umro i ko je na smrt bolestan, ko je doziveo brodolom i koji brod je otisao na svoje poslednje putovanje sa svojom posadom. Ni u hramu nije manje guzva. Bogovi se pitaju, bogovi su tu da ukazu kojim putem treba ici. Bogovi cute kada nebo govori a vatra zaplese. Bogovi su tu oduvek pre nas, pre svega. Bogovi da kazne i oproste, bogovi da se ne veruje u coveka ili stvar koja je trosna. Bogovi ce gledati gde se veruje u zivotinje, gde se veruje u novac koji samo bpgovi tacno prebroje pa u svoje teftere zapisuju kolika je tezina kese sa srebrom ili zlatom pa da je njome placena necija vera, necija dusa, izdaja prva i koliko je kostala necija prerana smrt. Iz hrama uvek dolaze dobra ili losa predskazanja i objavljuje se vreme najpogodnije za putovanja, pocetak setve ili se donose tek rodjena deca da im bogovi podare dug i srecan zivot. Na obali uvek ima skitnica i prosjaka koji se motaju oko pijace. Tu su i lopovi koji vrebaju neopreznu zrtvu da joj bez straha izvuku i kesu iz nedara. Uvek je neka zena sama zuri u daljinu, na obali ceka neki brod, koji nikada vise nece doci, ali njene suzne oci sa nadom ce ponovo posmatrati plavi horizont kao da ce iznenada se pojaviti tako poznati obrisi broda koji je zauvek odneo njenog coveka. Sedeo sam na plaubi, godio mi je jutarnji miris mora. Krici galebova su povremeno dolazili do mojih nagluvih usiju. Spustali se u blizini broda, pazljivo pratili da neko od mornara ne baci nesto preko ograde. Ta ptica i uhvacena u mrezu zna tako zestoko da se brani. Njegov kljun zna nanese bolne rane koje mogu da se zagade jer galeb nije plemenita ptica vec lesinar koji osmatra povrsinu vode u nadi da ce njegovo izvezbano oko ugledati neki ostatak hrane ili uginulu ribu koja pluta nadutog stomaka i zamagljenih ociju. Pomislio sam da nece poslusati moje predskazanje, da ce se moje putovanje zavrsiti pod zidovima oborenog grada, ali smrt je jos morala da saceka, da me prati do mnogih obala gde se govore jezici koje sam nekada znao i vec zaboravio mnoge reci. Ziveo sam u Rimu - Ja Headh Of A Roman Patrician, 75-50 B.Caaa. Moje vec drhtave ruke perom ispisuju gotovo necitko ono sto moram ostaviti kao zavestanje, kao dar neke gorke misli i tuzna postradanja meni dragih ljudi koje sam neznano kamo pogubio na nekim obalama u nekim vec dalekim izgubljenim bitkama. Kao da su moje reci imale magicnu moc, kao da su one dale novi zivot ovoj cudnoj posadi sa zenom crvene kose i njenim zamisljenim ljubavnikom.Njegov pogled je odavao coveka koji budan sanja, vise pesnika nego ratnika, vise promisljenog nego hrabrog. Voleo je ovu zenu i svaki dodir njegove ruke je kod nje izazivao neznu drhtavicu.
Ja rimljanin, ja koji sam ziveo u Rimu - Ja koji sam umro kao Roman Patrician, 75-50 B.Caaa i moja zena sede kose koja me prati u stopu, uvek spremna da nam spremi postelju i ugreje crep da zagrejem svoja hladna stopala. Ona tako zna da pokupi vrse sa zlatnim salpama i cipolima koje svake godine u isto vreme gledamo na povrsini vode kako u jatu zevaju kao neko veliko stado. Voleo sam njen miris jasmina, miris cistoce njene haljine zivih boja. Uvek je delila siromasima odecu koju ne nosi, onu koja joj samo zauzima koristan prostor. Njeno je telo jos cvrsto a pogled ziv. Nkad nije znala kada nailaze oni njeni tako poznati bolovi kicme, sta ih izaziva i kada ce to napokon prestati. U tom bolu je zgrcena i savijena kao srp. Trpi bolove koje tek donekle mogu otkloniti veste ruke robinje koja nauljanom rukom pazljivo gotovo opcinjena masira njene zgrcene misice dok joj ne donese olaksanje i smanji bol. Zadnjih godina smo poceli da vec delimo isti bol, reci i pogledi se gase u tisini kao poslednji plamenovi u vatri. Samo zvuk otvaranja vrata i zvuk metala poput zvona u daljini ponekad dopre do nase samoce...
Njene su oci videle kada moje nisu, u bistroj vodi, u ciniji od bakra je gledala bitke koje se nisu vodile i smaknuca vladara koji se jos nisu rodili. Njene su oci okrenute zivotu, a mojim je vec smrt, pocela da igra u senkama. Toga dana sam pao na kamene ploce u vili i krvava pena je kao nikada pre udarila na usta, robovi su mi stavili drvenu plocicu medju zube i cvrsto drzali ruke dok napad nije prosao. U tom od najgorih stanja sam sve prorekao i video ono sto bolje vidim obeznanjen a to je smrt ljudska bilo da je dosla od ljudske ruke, ujeda zmije ili je otrov ispijen u zdravici prijatelja. Ti si mi rekla da sa vikao Fortuna je spas, verujte vitkoj Fortuni i belim jedrima. Da se zrtva prinese na brodu i tu zrtvu da ucini sama gospodarica, da se od zivotinja dovede na zrtvenik jedno crno i jedno belo jare, da se crni golub zadavi a beli pustu put neba. Da u jednu ruku uzme jedan crni i jedan beli kamen, da otuca devetnaest puta i samo crni da baci u dubinu a beli da cuva dok drugi crni na nekoj dalekoj obali ne nadje. Vikao sam da to ucini brzo da se ponese oruzje za borbu, da se ponese hrane i vode da se bogovi umilostive jer ce cena zivota i smrti biti velika a svima u smrti ni bol nije jednaka. kao i uvek sve poruke koje nisi razumela zapisala si i ostavila mi da ih tumacim dok se ne vratim u svet gde se i svet vidi drugacije. Gospodarica je preduzela sve korake da se moje predskazanje uzme za ozbiljno i izdala je neporecive naredbe da se u roku od jednog sata napusti obala i tako bese izbegnuta sigurna smrt svih nas koji smo ovde na brodu. Ni svi predznaci nisu mogli da navedu ljude da poveruju u to ludacko prorocanstvo da ce nestati nas svet, da nece biti ni hrama ni galija ni grada ni zivota. nebo ce pokriti tama i prasina, dim ce se dizati iz zapaljenih brda, kuknjava i leleci ce odjekivati a ropac umirucih ce bti jedini zvuk koji ce se cutiu na kraju krajeva,tamo gde se deli svet od tame, gde prelazi u pakao svaka gresna dusa, gde je oganj za senke na plamen docekane, gde se donose i razvlace sa svih strana sveta, sa cetiiri crna vranca meso kida i kosti lome, da se krv gresna pusti i zrtva mracnim silama ucini da svoju crnu slavu proslave...
Poneo sam se tako da samo svoje svoje svete pretke i zapise rodjenja na kozama i mape kojim se prelaze mostovi otvaraju tajni prolazi ulazi na bela vrata u svetiliste, svaki svoj kristal nosim sa sobom, preko desnog ramena nikada pogled ne upirem gde sam ucinio kraj danu ili gde se ugasio naprasno neciji zivot. Beli kamen stavim u levu a crni u desnu sandalu dok mi stopala ne prokrvare. Svoju zmiju DA zatvorim i uspavam. U vodu da potopim tri bela i tri zamagljena teravenusa a sebiten u maramicu vezem sa dva mala i tri velika cvora. Sve haljine i novac sam prepustio vatri jer tamo gde idem ne trebaju mi ni haljine ni novac. Na meni je ono odelo oprano i okuvano u srebrnoj vodi. Na kapu sam stavio tri prstena a jednom lestanom je povezao. Zapevao sam Tuji zrtvi i u pesmi izbrojao i igrao prvu igru kao da je vecnost zapisana na tablicama pa je progovorila. Igrao sam na palubi dok su me oci zacudjenih mornara pratile pa sam poljubio palubu i okretao se u krug sa podugnutim kaziprstom na sve cetiri strane sveta. Pustio sam svoju krv da iz zarezanog dlana potece u more da moja zrtva uvek bude prva, da me uzme ona sila koja me je dala, da se sastanem na onom mestu sa zivotom gde on pocinje i prestaje. Udario sam zestoko svojim stapom koji ima glavu koja govori i zemlja je pukla tamo gde uvek se vencavaju vatra i voda.
Pevao sam svoje himne i nove pesme o nebu i vodi, klanjao suncu i mesecu, uklanjajuci vazdusni zid gasio sam vodu zivom vatrom kojoj se plamen dizao kao sveta misao u odajama gde se ne bude pomisli.
Okrenuo sam naizvrat siljatu kapu,
ranjeno je nebo sa tri strele,
rodjene su mrtve i progovorile dve glave,
voz je leteo u oblake a brodovi su isli ka dnu
jer sva svetlost dolazila sa dna mora.
Obukla se ona u zlatno a on u srebro
pa na ruku stavise narukvice sa dve
bele i cetiri crvene tisen svetlosti.
Poljubili su se, pa kada su zaspali
na glavu su zasvetlele siljate kape koje
su treptale brze od oka, slusali su
da cuju razgovetno razgovor bilja.
Spavali dok su silazili u dubinu stepenicama
od stakla, samo je njihovo jedno budno oko
osmatralo a drugo sanjalo gde je dete
prvi put vodu uslo i zaplakalo...
Pevali su svoju prvu himnu u snu i
sanjali kako su
ozivela tri kamena andjela...
...dar Gur bietium id ai
um melan um a han um hekam,
hekam astara
dar direm, gavan senem asenion
galiskium nehar di vesalomen
glevasten josuha jisak lepaila
samera sevasten ikla ikla
dova, dova,beloh verasisten,
a masten kulama haja ha dugas
o kala kala...
semationfrakles sames topas
kulaska as atavis sabermakulas a
bual dagan. distoramen, aval ajak
doteumerasken overal agastoren.
Pevao sam i ja i smejao se, pevao sam i plakao sam. Pevao sam jer samo moja smrt ne ume da peva, samo ona ne ume da place, samo ona se ne smeje samnom dok vezujem svoje cvorove, dok vas vodim u svoje svete ritmove svojom levom nogom i desnom rukom. Sa noge cu zemlju da otresem sa ruku ce da se probude uspavane duse. Leva ruka ce treci paran ritam da otkuca zivot za one koji putuju, sedam cu ritmova da kucam za duse sa sedam smrtnih greha, pre svih cuda koja cu za zivota videti. Kada ce beli kamen u levoj ruci zasvetli , crni ce u plamenu samo ziva srebrna voda ugasiti...