Kad sam bio veliki - Miroslav Antić
Kad sam ja bio veliki,
baš sam pravio mnoga čuda!
Peo sam se,
na primer,
na razna brdovita brda
i - svuda!
Istukao sam jednog divljeg lava
- bez pruta.
Bio sam na mesecu dva puta,
a možda i tri puta.
Posle sam i na Južni pol plovio
Tu sam durbinom kita primetio.
Nije ni trepnuo
- a već sam ga ulovio!
Ostalim sam kitovima samo zapretio.
Kad sam ja bio velik,
tata je morao svaki dan da se umiva.
Pobedio sam jednog gusara.
Pobedio sam jednog diva!
Pobedi sam ... još jednog diva!
I svaki div je plako,
I sve tako...
Kad sam ja bio veliki,
mogao sam celu ulicu da istučem.
Mogao sam sa kuće krov da skinem.
Mogao sam svakog kera za uho da povučem.
Mogao sam slona za surlu da uštinem.
A možda: i dva slona da uštinem!
Kad sam ja bio veliki,
niko nije smeo da me po mleko šalje!
Kad sam ja bio veliki ...
kad sam ja bio veliki ...
e - ne znam dalje.
Desanka Maksimovic - pesnik sveta
Detinjstvo moje, osusena roso,
posipala sam za sobom sitan proso,
da bih po njemu mogla da se vratim,
ali su godine proso pozobale
Bila je pesnikinja, prosvetni radnik, mislilac, ambasador mira. Svoj dugi zivot ispunila je brojnim stihovima i nesebicnom ljubavlju prema ljudima. Dobila je mnoga priznanja i nagrade za svoju poeziju, kako ljubavnu tako i rodoljubivu, ali vaznije od svega je sto smo je voleli. Ko jos nije cuo za njene pesme Strepnja, Sreca, Uspavanka, U zimski dan, Nemam vise vremena. Od prve zbirke Pesme pa do nasih dana ona je sedam decenija bogatila i usavrsavala liriku koja ima sva tradicionalna obelezja: ispovedna, osecajna, deskriptivna i, cesto, rodoljubiva. Pretezno je pisala jednom umerenom varijantom slobodnog stiha, ali vrlo muzikalnom. Njene pesme su bila njena deca. Pamtimo je kao milu, staru damu sa sesirom toplog osmeha a jos ce mnogo generacije recitovati:
Ne merim vreme vise na sate
ni po suncevom vrelom hodu
dan mi je kad njegove se oci vrate
i noc ka ponovo od mene odu.
Ala su to grdne muke - Jovan Jovanovic Zmaj
Ala su to grdne muke
Tako gledat u jabuke!
Jabuke su tako blizu
Samo usta da zagrizu.
A lepe su rumene su,
Samo ruke da su duze –
Kad bi mogle da se pruze!
Ali da je trska kaka,
Il’ udica i pecaljka,
Ili vetar da nasrlja,
Pa da koju dokotrlja.
Ala su to grdne muke
Tako gledat u jabuke!
Pačija škola - Jovan Jovanović Zmaj
“Jeste l' čuli, kumo,
Verujte, bez šale -
Otvara se škola
Za pačiće male.
Tako je i bilo,
Verujte, bez šale -
Otvorila s' škola
Za pačiće male.
Svi pačići došli,
Na skamijam' stoje;
Stari patak metno
Naočare svoje.
Sve ih je upiso
U katalog, male,
Pa ih je prozivo -
Verujte, bez šale.
Pa se onda šeto
S ozbiljnošću krutom;
Učio ih, učio
I knjigom i prutom.
Učio ih, učio
Od srede do petka,
Al' se nisu odmakli
Dalje od početka.
Nije bilo uspeha
Učiteljskom trudu,
Cela muka njegova
Ostade zaludu.
Ništa više ne nauči
Pačurlija ta,
Nego što je i pre znala:
Ga, ga, ga, ga, ga!
Treba ruke prati - Jovan Jovanovic Zmaj
Pre i pose jela
Treba ruke prati!
Nemoj da te na to
Opominje mati!
Jer prljavim rukama
Zagadi se jelo!
Pa se tako bolest
Prenese u telo!
j@
Ne ljuti se, mama - S. Labudovic
Mama je na mene ljuta
Sto sam opet izgubio
Jedno dugme
Sa kaputa.
Ne ljuti se, draga mama,
Nisam neko dete besno:
To ja rastem
Brzo rastem
Pa mi u kaputu tesno.
Ako mi je dugme palo
Sad sam veci -
Bar toliko
Koliko je dugme malo.
Strašna priča - Jovan Jovanović Zmaj
Najstarija, Vita,
Nešto strašno čita,
O nekoj aždaji
Što se noću sjaji.
A deca se boje
I od senke svoje,
Uzvereno glede,
Neki čak i blede.
¨Strašna je to priča!¨
Veli mali Vića.
¨Kao da je zbilja!¨
Veli mali Ilja.
¨Istina je cela!¨
Veli mala Lela.
Laza jedva diše,
Znoj sa čela briše.
Vlajko beči oči:
¨Šta će sada doći!¨
I Kastor je uvo
Okrenuo k Viti,
I on bi da čuje
Šta će dalje biti.
Samo neko zaspa,
Pa već i zahrka -
Evo, pogledajte
Acka, paticvrka.
Šta se njega tiče
Aždaja iz priče!
Kakve je boje potok - Grigor Vitez
Potoku koji sumom tece
Oprezno pridje jedan jelen
I napivsi se vode rece:
-Potok je kao suma zelen.
Kraj stijena potok dalje tece
O kamena se lomec rebra,
Skakutajuci zeko rece:
-Potok je ovaj sav od srebra.
Kroz polje potok dalje tece
Pod vedro nebo izisav,
A lastavica ozgo rece:
-Potok je kao nebo plav.
I potok dalje tece, tece,
Nad njim oblaci bijeli stoje,
Lebdeci bijeli leptir rece:
-Potok je ovaj bijele boje.
S mnostvom zvijezda dodje vece,
Ugasi svoje boje dan,
Plasljiva srna tiho rece:
-Gle, sav je potok ozvjezdan.
Malisani, procitali ste pesmicu. Nabacite osmeh pa da istrazujemo :)
Kakve je boje potok u ovoj pesmi? Zasto je zelen? Zasto srebrn? Zasto plav? Zasto ozvezdan? Kakav bi jos mogao da bude potok? Zasto takav?
Hajde da napravimo pesmu pomocu opisnih prideva ( ne zaboraviote na osmeh ). Ja cu poceti, a vi nastavite.
Kakvi su mravi?
Mravi su garavi.
Kakva je trava?
Zelena je, nije plava.
Kakva je reka? ...
Ja volim da izmisljam. Na primer: Kakav je potok? Potok je: skakutav, brzav :-) , grgoljiv, suskav, mrduljav, bistrookast, vrckast ;-) itd Ako to volite i vi, izmisljajte. Kakvo je nebo?
Svet - Jovan Jovanović Zmaj
Ala j' lep
ovaj svet,
onde potok,
ovde cvet;
tamo njiva,
ovde sad,
eno sunce,
evo hlad!
Tamo Dunav,
zlata pun,
onde trava,
ovde žbun.
Slavuj pesmom
ljulja lug,
ja ga slušam
i moj drug.
Ima jedno mesto - Ljubivoje Rsumovic
Ima jedno mesto
iza sedam mora
gde ceo svet spava
spavati se mora
Ima u tom mestu
gospodjica prava
koja nikad nikad
ne zeli da spava
Ima jedno selo
iza sedam gora
gde sva deca jedu
jer se jesti mora
Ima u tom selu
ledno roze cvece
jedan junak mamin
koji jesti nece
Ja predlazem za njih dvoje
da se nadju da se spoje
Ne treba ih prutom biti
vec ih treba ozeniti
Pa neka se cvecka
sa suprugom necka
Daj mi krila jedan krug - Vladimir Andric
More ima barku,
jedro i katarku.
More, more, budi drug,
daj mi barku jedan krug!
Tako mi se baza
sirom morskih staza...
Lasta ima krila
leti sve do Nila.
Lasto, lasto, budi drug
daj mi krila jedan krug!
Da obidjem lug,
da odem na jug...
Kad mrav zrno srusi,
cuju zecje usi.
Zece, zece, budi drug
daj mi usi jedan krug!
Da oslusnem i ja
kako zito klija...
U ribe peraja
srebrnoga sjaja.
Ribo, ribo, budi drug
daj peraja jedan krug!
Da me zelja mine,
da vidim dubine...
Nocu kraj zivica
svetli fenjer svica.
Svice, svice, budi drug
daj mi fenjer jedan krug!
Pozajmi mi moc
da osvetlim noc.
Na nebu se zvezde
kao ptice gnezde.
Nebo, nebo, budi drug
daj mi zvezdu jedan krug!
Bicu lepsi jos,
kad stavim taj bros...
Ljubavna - Spasoje Labudović
Na ulici sretoh Anu,
a bio je kisan dan.
Pozdravih je,
upitah je:
Posto, Ana, kisobran?
Skupo je mnogo, rece Ana.
Posto pola kisobrana?
Osmehom je lepa Ana
razvedrila pola neba:
za dvoje pod kisobranom
ona rece
ljubav treba.