Knjizevnost za decu i mlade – bajke, price, pesme Umetnost

Prica o devojcicama - Dusan Radovic

Bila jedna devojcica.
I jos jedna devojcica.
I jos jedna devojcica.
Koliko je to sada ukupno devojcica?

Ukupno cetiri.
Zato sto je bila jos jedna, poslednja devojcica.

One su imale jednu macku.
I jos jednu macku.
I jos jednu.
Koliko je to sada ukupno macaka?

Ukupno tri.
Zato sto jedna devojcica nije imala macku.

To je svega cetiri devojcice i tri macke.
Jedna macka nedostaje!
Koja macka nedostaje?

Sve macke koje postoje one vec postoje.
Ne moze ni jedna macka da nedostaje.
Pa gde je onda ta jedna macka koja nedostaje?

Ona ne postoji.
Ali ako i nju uracunamo, onda je sve u redu.
Cetiri macke i cetiri devojcice.
Cetiri i cetiri.
Bas je zgodno.

Pogodna klima, podstaknuta masta, secanja, asocijacije. Dusan Radovic je znao da je kreativnost osnovni oblik zivota i covekovog postojanja; kreativnost doprinosi covekovoj slobodi i sreci. Mozda ce i skole jednog dana imati 'pogodnu klimu' podstaknutu mastom, secanjima, asocijacijama. Mozda ce neko vec shvatiti da je kreativnost ono svojstvo licnosti koje je podlozno vaspitanju i razvojnosti.

Domaci zadatak - Dragan Lukic

Vratila se Jasna iz skole, a mama je upitala:-kako je bilo u skoli , Jasna?
-Lepo rece Jasna, ostavi torbu, dohvati sendvic i podje da se igra.
-A sta imas za domaci zadatak?
-Nista.
Ni sutradan Jasna nije imala nista za zadatak, ni prekosutra, i jednoga dana mama je posla u skolu. Pozdravila se sa uciteljicom i upitala je:
-Dali je tacno da vi svojim djacima nista ne zadajete za domaci zadatak?
-Svaki dan zadajem domaci zadatak- rekla je uciteljica.
Onda su pozvali Jasnu. Mama je upitala:
-Jasna kako si mogla da mi kazes da ti uciteljica nije zadavala domace zadatke?
-Pa... nije - rece Jasna.
-Uciteljica je uvek govorila: Deco, napisite celu stranu slovo A. Ali meni nije nista rekla.
Od tada Jasnina uciteljica ovako zadaje domaci zadatak: Deco, kod kuce napisite celu stranu slovo E. I ti Jasna, napisi to isto.
Deco, kod kuce ispisite celu stranicu slovo O. I ti Jasna ispisi...

Izokrenuta prica - Branko Copic

Tek je brdo izaslo iza Sunca, a krevet skoci iz prostranog cice, navuce noge na opanke, stavi glavu na kapu i otvori kucu na vratima.
"Gle nocas je je zemlja dobro pokvasila kisu!", zacudjeno progundje brk sucuci cicu, pa brzim dvoristem pozuri niz korake, istjera stalu iz kravei rece:
Rogata livado, idi pasi u zelenoj kravi, a ja cu noge pod put, pa cu poci u drva da donesem sume."Cica stavi rame na sjekiru i namignu babom na svoje oko.
"Bako, skuvaj u jajetu cetiri lonca dok se posao vrati s cice.
Danas ce rucak slatko pojesti starca."

Put raspali niz cicu dizuci svojom sirokom prasinom oblake opanaka. Od toga se uplasise neka kola, pa u trku izvrnuse konje, a uzda ispusti kocijasa i bubnu ledinom o ledja.
Dogadjaj se uplasi od ovoga neobicnog cice i opruzi polje preko nogu jureci brze nego brdo preko zeca. Najzad, kad je bacio sebe ispred pogleda, od zuba mu zacvokota strah i glava mu se dize na kosi:iz obliznjeg vuka virila je krvolocna suma! "Au, sad je bostan obrao cicu!" Obuzet ludim starcem, nas ti strah preskoci preko caksira i podera trn, pa brze od polja pretrca preko zasijane zvijezde.

Pred kucnom babom doceka ga vjerni prag. "Tako mi svetog vuka, eno nedjelje u sumi!", viknu glasina hrapavim cicom. Kuca se prepade, uskoci u babu i zabravi kljuc vratima, a siroto drvo pope se na cicu i gore se uhvati granom za ruke ocekujuci dvoriste da dojuri u vuka.

Draga djeco, ova je prica pretrpejela zemljotres, pa je u njoj sve ispreturano. Pokusajte da svaku rijec vratite na njeno mjesto. : )

Au sto je skola zgodna- Ljubivoje Rsumovic

Au sto je skola zgodna,
leci lenjost i samocu,
ko da mi je kuca rodna,
steta sto ne radi nocu!

Kad nisam u svojoj skoli,
mene moja dusa boli,
nema one druzine,
da delimo uzine.

Au sto je skola sjajna,
u klupama par do para,
svaki sapat, svaka tajna,
jednu novu ljubav stvara.

Kad nisam u svojoj skoli,
mene moja dusa boli,
nema one skikom
koju nedam nikom!

Sanjarenje-Nedeljko Popadić

Ponekad sanjam da imam krila
i sedam svojih tovara zlata.
Da mogu svakom, ko dobra vila
staviti dukat, tiho, kraj vrata.

Sanjarim: štapić čarobni imam
i menjam, tako, svet preko noći...
Sanjarim kako bolesne primam
i kako svakom mogu pomoći.

I tako rastem, snovima vođen.
Pomalo tužan, jer nemam krila.
Ali ja takav, kakav sam rođen,
bar imam srce kao ta vila.

Tako ne mogu nikom pomoći
Jer nemam štapić da zlato delim
i nikom neću do praga doći.
Ali bar sanjam. Ali bar želim.

Bajka o labudu - Desanka Maksimovic

Zivela na vrhu planine mala Snezana, kraljica zime. Na nozicama je imala cipele od srebra, bila je ogrnuta belim plastom, poprskanim sneznim zvezdicama, na glavi je nosila ledenu krunu koja se prelivala u bezbroj boja kada suncev zrak na nju padne. Kralljici zime nije bilo hladno ni na vrhu planine. Spavala je u sneznom gnezdu, golisava se valjala po smetovima, vozila se po jezeru na nekoj crnoj ptici tuzno oborene glave.

Kako je Snezana bila vrlo mala, mogla je sasvim udobno da joj sedne u krilo. Padale su na to jezero i druge ptice, divlje patke i guske, ali su one bile suvise male da bi mogle maloj kraljici zime sluziti umesto camcica.
Cesto je Snezana mislila zasto li je crna ptica tuzna, zasto uvek obori glavu, i jednom je upita: - Moj crni camcicu, zasto si uvek toliko tuzan? Kako, mala kraljice znas da sam tuzan? Tiho pevusi ploveci jezerom: kad te na obali ugledam, uvek ti radosno mahnem krilom- odgovori ptica okoliseci.

Tuzan si, tuzan camcicu, uvek sumorno obaras glavu i gledas u vodu. Reci mi sta te mori, mozda cu ti pomoci - rece Snezana. Ali ptica ne odgovori nista, samo jos vise obori glavu i zaplovi brze. Snezana toga dana nije htela vise da navaljuje pitanjima, ali cvrsto u sebi odluci da dozna tajnu crne ptice.
Stalno je krisom posmatrala iz svog sneznog gnezda nebi li videla sta radi kad je sama. Tako posle nekoliko dana opazi da je ptica jos vise pogla glavu, kao da se zagledala u svoju sliku u vodi, i plovi lagano, lagano rekao bi covek ne mice se.

Samo kad nekoliko trenutaka Snezana okrene pogled na drugu stranu i opet ga vrati na jezero, opazi da se ptica malo odmakla sa mesta gde je bila. Brzo se iz svog gnezda spusti do jezera, pa je ponovo upita: Camcicu moj crni, reci mi zasto si tuzan? Ja sam kraljica sve ove beline, kraljica sam zime i sneznih pahuljica. Zar ne verujes u moju moc? Hajde provozaj me jezerom, pa ces mi onda reci svoju tajnu. Ptica tiho doplovi glatkom povrsinom vode ne dizuci na njoj ni jednog talasica, pruzi svoje krilo i kada Snezana sede na njega, otisnu se polako prema sredini jezera.

Okolo je sve bilo belo, belele su se grane stabla drveca, beleli se oblaci na nebu, belele se veverice sto su katkad skakale s grane na granu, blistala se od beline Snezana, kraljica zime.
Mala kraljice, odvec sam uzbudjena i nemogu ti reci sta me tisti, - prozbori najzad ptica, ali dovece dodji opet na obalu pa ces cuti.
Celog dana je Snezana bila nemirna i jedva cekala da padne noc. Kad se smrklo, otisla je na obalu jezera gde je crna ptica vec cekala.

Skrivena u noci, ispovedala se tiho kraljici zime.
Sve je oko mene belo, i drvece i nebo i zveri, i ti mala kraljice, samo sam ja od noci crnja. Zato me mori tuga.
Cuvsi to Snezana radosno rece: kad ti je to jedina nevolja, camcicu ne brini! Ucinicu da i ti postanes beo, zaplovi nocas na sredinu jezera i cekaj.
Posle ovoga kraljica je otisla do ledene kule, na stenje, gde je zivela Srebrna Zvezda , majka svih pahuljica. Mogla joj je i zapovediti, ali Srebrna Zvezda je bila veoma, veoma, stara pa je Snezana zbog toga umiljato zamoli:
Dobra Srebrna Zvezdo, ti sto si mojoj majci odecu tkala, posalji nocas na pticu sto stoji sred jezera jato pahuljica i njima zauvek pokrij njeno perje.
Ucini da se sutra probudi sva bela kao sneg mog prestola.

Tako je molila Snezana, a crna je ptica uzdrhtalo cekala na sred jezera. Kada bi oko ponoci, san pticu savlada, ona polozi glavu na krilo i ostade tako nepomicna. A, istog casa pade jato pahuljica i svu je zaveja, te u trenu postade bela kao sneg na prestolu kraljice zime. Ujutru Snezana opazi da vodom plovi beli labud, prvi na svetu. Drugi su se posle toga radjali i umirali, ali taj pravi jos i sad zivi i po istom jezeru vozi Snezanu, kraljicu zime. ;)

Ma kakva divota - Mošo Odalović

Majka me stalno kupa.
I stalno ista šteta.
Malo manje me kupa,
a više izlupeta.

Prstom proveri vodu.
Za sekundu me svuče.
Zgužva me kao krpu,
pa štipa, grebe, tuče.

Sapun po meni leti
ko na Olimpijadi,
a svuda me stamota –
i spreda i pozadi.

Ruke joj kao mikser.
Od mene pravi penu.
Zar tata nije mogao
da nađe nežniju ženu?

Baca na mene peškir
kao na palog boksera,
pa briše, cedi, steže
bez pravila i smera.

Evo me, letim u krevet!
Otkud mi ove gaće?
Zar me je već obukla;
obukla, nego šta će...

Kisa - Dragomir Djordjevic

Kad se oblak
nebom stusti
kisa pljusti,
samo pljusti.

Iznad sela,
iznad grada,
kisa pada,
samo pada.

Preko breza,
preko lipa,
kisa sipa,
samo sipa.

Bila trava,
bila trska.
kisa prska,
samo prska.

Ina rode
i na caplje,
kisa kaplje,
samo kaplje.

Ina snaje,
i na prije,
kisa lije,
samo lije.

Bile tresnje
il' orasi,
kisa kvasi,
samo kvasi. :D

Mamina kecelja-Mošo Odalović

Na maminoj kecelji,
sve neke fleke;
manje od mene,
vise od seke.

Pricaju vrapci,
na svakoj grani-
da nasu kucu,
kecelja hrani.

Kako? Zasto? - Emsura Hamzić

Mama, sta to znaci
kad se dvoje ljube,
o kako zivotinje
peru svoje zube?!

Sta je tako mracno
kada padne mrak.
zasto vetar duva,
gde spava oblak?!

kako se to zaljubi,
pa se onda zeni,
kada ce se ovo
desiti i meni?!

Cemu sluzi pinceta,
sta su "strucna lica",
i kako se desava
Vencanje kod ptica?!

Otkud puzu rogovi,
zasto kucu nosi,
sto zecevi ne nazebu
kada skacu bosi?!

Ko lisici isplete
onoliki rep,
sto se majmun smeje
kada nije lep?!

Gde odlaze laste
kada nisu s nama,
i sta znaci "dokon"
objasni mi, mama!

Iz zbirke "Kuca za dugu"

Mati - Jovan Jovanovic Zmaj

Labudici mali
jos ne mogu znati
kolko im vredi
njina dobra mati.

Ona brigu brine,
bdi nad njima svima,
kraj sebe ih vodi,
na ledja ih prima.

Nocu ih pokriva
perjem svojih krila,
da joj ne ozebe
porodica mila.

Kad ih kogod dirne,
ne zna sta je sala,
pa za njih bi mati
glavu svoju dala.

Materina ljubav
nije prazna bajka-
vi bar, deco, znate
sta vam vredi majka.

Lav i mis - Ezop

Dok je lav spavao, pretrci preko njega mis. Lav se probudi, uhvati misa i htede da ga pojede. Mis zacvile i rece lavu: - Molim te, postedi me , a ja cu ti se kad -tad oduziti.

Lav se nasmeja i pusti misa.
I zaista, posle nekog vremena, lav se nadje u nevolji. Lovci, koji su ga dugo proganjali, uhvate ga u veliku mrezu. Zacuje mis lava koji je bespomocno rikao, dodje i pregrize mrezu.

Lav se ponovo nadje na slobodi, a mis mu rece:
"Ti si mi se onda smejao i nisi verovao da i slabi mogu pomoci jakima."