Knjizevnost za decu i mlade – bajke, price, pesme Umetnost

Jedan nešto ozbiljniji pogled na magarca - Vitomir Nikolić

Da okupaš zebru,
da joj spereš šare,
šta bi bila zebra?
Obično magare.

A da nešto staviš
magarcu na rebra
iste one šare
- bi li posto zebra?

Ja mislim da ne bi
(I sigurno ne bi!)
jer on ne da da se
tek tako pozebri,

ko što neki lako
svoje ruho svlače
i oblače tudje
pa se – pomagarče.

Zvezde - Dušan Radović

Kad neka zvezda nepažljiva
zaspi u toploj noći leta,
zlatari je ukradu i od nje prave
za decu sjajna dugmeta.

Zvezde na nebu treba da stoje
i niko ne sme da ih skine!
Al' kad se od njih dugmeta skroje
što deci tako lepo stoje
- i onda su fine,
i onda su fine...

Poziv na ljubav - Dobrica Erić

Ja i moji drugovi iz škole
pozivamo decu da se vole
a molimo i odrasle isto —
da nam mržnjom ne kvare detinjstvo

Ne mari što nisam međ onima
koji leže na milionima
samo nek mi Sunce stalno sija
i nek se svi vole ko ti i ja!

Ne slušajte Vavu i Orvela
ovaj svet se neće ugasiti
Ljubav nas je na zemlju dovela i
Ljubav nas može i spasiti!

Kako živi Antuntun - Grigor Vitez

U desetom selu
Živi Antuntun.
U njega je malko
Neobičan um.
On posao svaki
Na svoj način radi:
Jaja za leženje
On u vrtu sadi.
Kad se jako smrači,
On mrak grabi loncem.
Razlupano jaje
On zašiva koncem.
Da l' je jelo slano,
On to uhom sluša.
A ribu da pjeva
Naučiti kuša.
Na livadu tjera
Bicikl da pase.
Da mu miše lovi,
On zatvori prase.
Guske sijenom hrani,
Snijegom soli ovce.
A nasadi kvočku
Da mu leže novce.
Kad kroz žito ide
On sjeda u čun.
Sasvim na svoj način
Živi Antutun.

Voleo bih da znam - Dragan Lukić (Ovde staju pesme)

Voleo bih da znam:
Koliko prozora, koliko očiju
Prati veliku crvenu kočiju
Što spretno vijuga izmedju kuća
I ispod paučine žica,
Koliko Beograd ima devojčica –
Šarenih veselih loptica
Što skakuću po školicama,
Koliko Beograd ima rumenih cvetova
I koliko čadjavih petlova,
Koliko Beograd ima dečaka
Ako je svaka kuća dece puna –
Nek to djaci izračunaju
Na jednom času računa.

Voleo bih da znam:
Koliko Beorad ima fabrika
I koliko velikih tata pokreću mašine,
Koliko slika sa prozora mogu deca da načine,
Koliko Beograd ima parkova
I Zooloških vrt lavova,
Koliko Beograd ima mama –
Da svakoj spremimo buket cveća
Kad u proleće zasija sunčeva kruna –
Nek to djaci izračunaju
Na jednom času računa.

Ivan - Miroslav Antić

Niko ne zna da napravi
tako lepu čorbu u kotliću
kao moja mati.

Mora biti da je moja lepa mati
ribina sestra.

Niko ne zna da opere
tako čisto ovu moju košulju
kao moja mati.

Mora biti da je moja lepa mati
sapunova ćerka.

Niko ne zna da me poljubi
tako tužno u oko kad plačem
kao moja mati.

Mora biti da je moja lepa mati
kuma one mnogo žalosne gospodje
na ikoni u manastiru Krušedol.

Prica o zimi

Pogledala sam kroz prozor i videla nesto neobicno. Roj belih pahulja letio je prema drvenjari na dnu parka. Medju njima, leprsala je baka u dugoj beloj haljini i ledenim zvezdicama oko glave. Kroz huk vetra cula sam: "Baaako jeseeeniii... da li si zavrsila svoje posloveee??? Mogu li uzeti kljuceve prirodeeee??"
"Mooozeeess."-mahnula je baka jesen i nestala u daljini. Pozurila sam otvoriti vrata da pozdravim baku Zimu:
"Udji, udji, ugrij se i odmori."
Upitala me je, da li sam pripremila sve sto ce nam biti potrebno za tri meseca njene vladavine, a ja sam se zacudila:
"Sta sam to trebala pripremiti?"
"Za unuke zimsku odecu, rukavice, kape, cizme, dovoljno caja za okrepu i po koji kolacic...?"
"Lakse malo baka Zimo. Sve sam to pripremila. Sta jos treba?"
"Trebas nabaviti jelku da je okitite za praznike i ... uh, skoro sam i zaboravila - saonice!"
"Saonice??? Sta ce nam saonice?"
"Kad drugi put dodjem k vama donet cu sobom mnogo, mnogo pahulja. Snegom cu zabeliti vasu kucu, parkove, sume i ulice a tada je najlepse voziti se u saonicama. Jesi li sada razumela?"
"Da, da razumela sam. Ja bih se takodje rado provozala u saonicama!"
"Ha,ha,ha- nasmejala se Zima- nije to za nas bake.
Ti si se navozala kad si bila mala, a sad tu radost prepusti svojim unucima. Tebi je dovoljno da obujes cizme, stavis kapu na glavu i prosetas parkom. A tada dobro slusaj. Kad cujes skripu pod nogama, znaj da to sneg prica price iz dalekih krajeva. A sad moram pozuriti. Ceka me jos mnogo putovanja, novih susreta, razne price i mnogo posla.
Dovidjenja!!!"
Baka mahne carobnim stapicem i vrata se otvorise. Zacula sam smeh malih pahuljica koje su baku Zimu ponele daleko, daleko da upozna vesele decake i devojcice.
I vi deco dobro slusajte, jer s vetrom i pahuljicama baka Zima ce sigurno pokucati i na vasa vrata.

BAKA MERI

Veliko slovo za lastu - Mošo Odalović

Dajte i Lasti veliko slovo -
kao Lepenac, Lab i Lim.
Lasta je sreća pod našim krovom;
valjda smo načisto s tim.

Reke su tekle pa utekle;
one su bezobrazne - da znate.
Nikad nam nisu ni "zdravo" rekle,
a mi ih čekamo da se vrate.

A Lasta naša, Lasta tanana,
prelepa prekookeanska dama,
donesu nam krila lagana,
i sva od sreće plače s nama.

Lasta je sunce pod našim krovom,
ja bih je častio velikim slovom.

Četiri najvažnije male riječi - Aleksandar Kalmar

Četiri najvažnije
male riječi,
lako je od srca
iskreno reći!

One su samo
zato male
da bi u dječje
srce stale.

Dobrog su srca
najbolji gosti:
molim, hvala
izvoli, oprosti.