Uz divne bele
latice snega
i zvonke glasiće
mališana
jurnuše saonke
sa vrha brega
kao što ptice
sleću sa brega
Nosići maleni,
žarko crveni,
dok se veselo
snegović pravi.
Obrazi bucmasti
ko ruža rumeni;
vunena šubara
na maloj glavi.
Ura! Napred,
drugovi moji!
Čuvaj se mališa
da ne bi pao!
Eno i snegović
uspravno stoji!
Ura! Veselo!
Brao! Brao!
Dođite, dodite,
ptičice malene,
u moju baštu
sa svih strana;
tamo je stara
golema trešnja
sa mnogo, mnogo,
raskošnih grana.
Plodovi njeni,
žarko crveni,
hraniće vaše
malene ptiće,
dok izvor stalno
tiho šapuće;
nudi vam svežu
vodu za piće.
I ja baš tako
iskreno želim
da slušam vaše
pesme u zoru;
a kad se surova
zima razbesni
gozba vas čeka
na mom prozoru.
Tamo dole,
na kraj sela,
svakog jutra
moram proći,
pored puta
trešnja zrela,
odoleti neću moći.
Neki stari
deda Pera
voli mnogo
da odmara;
za trešnju je
vezo kera,
misli ima
svog šuvara.
Sta mu vredi,
veli Jole,
kad im bacim
parče hleba,
kerovi me
mnogo vole,
berem kolko
god mi treba.
O Božiću
draga deco,
kad zstegne zima,
topla soba
pored peći
dobro dođe svima.
Na stolu je
prava raskoš;
ni manje ni više,
a vi samo,
mili moji,
gutate slatkiše.
Sneg je pao,
zima steže,
inje po drveću;
pogledajte i
ptice nam na
prozore sleću.
Donesite
malo hrane
i vode za piće,
pa bar jednom
svakog dana
nahranite ptiće.
Imao neki strikan Raja
kućnog ljubimca, papagaja.
Eto, za čudo, što reče čiča
naučio se, pa svašta priča.
Kad dođeš strikanu, tamo pred veče,
a on ti odmah: "Dobro veče!
Da li bih možda popio neku
domaći šljivu, lozu il kleku?
Kako si, kakosi, ljudino stara,
a jesil doneo kakva dara?
Eto, Raja je skoro već deda,
pa mislim, onako, radi reda.
Ako i nisi, ništa ne menja.
Hajd zdravo, onda. Doviđenja!"
Po belome svetu lutam,
a u duši stalno patim;
Kao da me nešto zove,
zavičaju da se vratim.
Uspomene iz detinjstva,
ko pčele se stalno roje;
stare kuće i ognjišta
opusteli tamo stoje.
Nemam mira i da hoću,
izvori se stalno čuju;
gde šapuću danju, noću
ko da nešto poručuju.
Opusteli vinogradi,
nema prela ni posela,
nikog nema da ih radi;
još šapuću samo vrela.
Dva petlića,
dva cvrglana;
obojicu zvaše
Đuza. Zaratiše
jednog dana
sve zbog zrna
kukuruza.
Kreste su im
žarke boje,
iz očiju
vatra seva.
Jedan naspram
drugog stoje,
ljutoj bici
kraja nema.
Pa se tako
ljuto biju
od svanuća
pa do mraka;
al sad ne zbog
kukuruza,
u pitanju je
cvrglanka.
Leptiriću, leptiriću,
kako letiš lako,
kako su ti
krila lepa,
priđi bliže malko.
Dođi, dođi
malo bliže,
samo da te gledam.
moj si,
moj si, sada lepotane,
nikome te ne dam!
Uživaću celog dana
u lepoti tvojoj,
a uveče poći ćemo
svako mami svojoj.
Hajde, pričaj, pričaj mi, dedo,
pričaj mi o lisici, o vuku i
kako je od pčela krao med bedo.
O lisici, moj unuče, kao da je
bilo juče, tako mi rakije oke,
došla lija da krade koke,
al je loše sreće bila,
u klopku se uhvatila,
još lopovski nako gleda,
spremoi joj klopku deda.
A o vuku, moje milo,
da ti pričam šta je bilo,
sa planine sišo vujo,
među ovce se došunjo.
Samo jedno jagnje hteo,
al je šarplaninca sreo,
hteo slavit vučju slavu,
ali jedva spasih glavu.
A za medu, moj Nikola,
ima priče puna kola,
kad je hteo krasti med,
na njega je došo red.
Naljutio meda pčele,
pa se dere kao tele,
primio je sto uboda,
sav oteko jedva hoda,
iako je pravi div
jedva da je osto živ.
Srpski ponos, srpska slava-
prosvetitelj Sveti Sava,
podario škole rodu,
radost, ljubav i slobodu.
Pravoslavlje prosvetio;
srpski obraz osvetlio;
pravoslavljem svoj duh širi,
zavađenu braću miri.
Uči braću kako treba,
prenosi im zavet s neba;
međusobno da se vole
i Gospodu Bogu mole.
Da poštuju roditelje,
kumove i prijatelje,
da nestane stalnih svađa,
da se više dece rađa.
Međusobno da se vole,
i gospodu Bogu mole.
Rado se sećam svoga detinjstva,
dečije igre pesme i plača,
sećam se starog deda Toše
i tetka Smiljinih kolača.
U svakoj kući puno je dece,
neko se igra, a neko plače,
a tetka Smjilja, veliko srce,
uvek za decu sprema kolače.
Sećam se seoskog duda,
gotovo svake njegove grane.
Tu su deca iz celog sela,
u igri bezbrižno provode dane.
Jedva čekamo da božić dođe,
tad se u kuću slama unosi,
na ražnju pečenka, pogača, orasi,
a mi se po slami igramo bosi.
Lepi su našiobi čaji,
pečenka, jabuke,orasi, pogača,
ali na svetu ništa lepše
od tetka Smiljinih kolaća.
Šta čini brak - Srboslav Srba Krajšić
Manje uzimati
više davati,
uvek u istoj
postelji spavati.
Nesuglasice
na nulu svesti
uvek za istim
stolom jesti.
Kuća je mnogo
više vredna,
ako je kasa
samo jedna.
Drži se toga
pravila strogo,
i veruj da ćeš
postići mnogo.
Zadivljena sam nacinom na koji negujete ovaj kutak, i zahvalna sto ovako plemenitim sadrzajem bogatite nase duse. Pesme su Vam kao voda na izvoru, pitke, bistre i lekovite u ovom smutnom vremenu.
Lepo je uz Vase pesme krenuti u novi dan. Hvala Vam!