Poezija - najlepsi stihovi Umetnost

Mart - Rade Jarak

Čistim tvoje
posljednje vlasi
iz slivnika u kadi.
Zatim potpuno
nestaješ.

Kažu da se ne valja
emotivno vezati.
Ne valja, shvaćam.

Ostaju posljedice.
Kao da je neko umro.
Ali i to je za ljude.
Bye, bye daddy cool.

Kao prebijeno
pseto vuče se
dvadeseti mart.
Neki vetar veje
kroz ruševinu
Paromlina.

Autobiography in Five Short Chapters - Portia Nelson

I

I walk down the street. There is a deep hole in the sidewalk. I fall in. I am lost ... I am helpless. It isn't my fault. It takes me forever to find a way out.

II

I walk down the same street. There is a deep hole in the sidewalk. I pretend I don't see it. I fall in again. I can't believe I am in the same place. But, it isn't my fault. It still takes a long time to get out.

III

I walk down the same street. There is a deep hole in the sidewalk. I see it is there. I still fall in ... it's a habit. My eyes are open. I know where I am. It is my fault. I get out immediately.

IV

I walk down the same street. There is a deep hole in the sidewalk. I walk around it.

V

I walk down another street.

Izabrati - Mindy Zhang

Bilo je vremena kada nisi trebao izabirati,
kao što su to bili stari dani daleko u domovini,
imali smo samo jednu vrstu sojinog umaka.
Postoje druga vremena kada si u prilici izabrati,
kao recimo sada, hoćeš li koristiti češnjak, čili,
umak od rajčice, ili čak i vino, sve ti je otvoreno.
U nekom vremenu svog života trebat ćeš izabrati
između Amerike i Kine, plave ili smeđe putovnice.
Može biti do njega ili nje; ali prije svega izbor je tvoj.
Puno puta moraš izabirati između previše stvari:
Poezija ili krumpiri, ljubav ili rukavice, živjeti ili
tek životariti – dok ti spavaš,
život je već za tebe izabrao.

Znaš li - Veronica Porumbacu

Znaš li trenutak kad zemlja
peva svoju ćutnju
i čas kad se vetar
pretvara u vihor?

Znaš kad u letu
s neba ptica pada
i trenutak kad se čežnja
već u bol pretvara?

Hazarski rečnik - Milorad Pavić

Posadila sam ruže u tvoje čizme,
Iz tvoga šešira raste mi šeboj.
Dok te čekam, u svojoj jedinoj
I večitoj noći, po meni veju dani
Kao komadići pocepanog pisma.
Sastavljam ih i sričem slovo po slovo
Tvoje ljubavne reči.
Ali, pročitati malo šta mogu, jer
Ponekad se pojavi nepoznati rukopis,
I uz tvoje pismo zapadne komadić -
Nekog drugog pisma,
Umeša se u moju noć neki tudji dan,
I tudje slovo.
Čekam kada ćeš doći i kada pisma i dani
Više neće biti potrebni.
I pitam se:
Da li će mi i tada pisati onaj drugi,
Ili će biti i dalje noć?

Ljubav sa mnom - Vesna Krmpotić

Ljubav sa mnom nije samo smješak u tišini srca,
ljubav sa mnom potres je pod korakom,
rušenje brane na rekama razbora.

Ljubav sa mnom udar je groma o visoki bedem tvrdoga uma.
Ljubav sa mnom samoća je u svetu i neljubav ljudska - da,
ljubav sa mnom nije samo smješak u tišini srca
gde mirišu jasmini jasnih suza.

Ljubav je sa mnom udar,
potres i jaka samoća susreta sa istinom.

Psalm tužne neveste - Horhe Rohas

Za blagost koju si našla u samoći mojoj
uzneću te iznad ljudi svojim glasom košnice
napuštene.

Otrgnuću sa prstiju tvojih sve ono što te okiva,
svaki beleg koji zatamljuje tvoju kožu
i neće više biti prstenja u žilama tvojim.

Onda ćeš mi doći tako nova
kao da nikad teret nisi osetila na plećima svojim.

Vratiću ti krv nataraške
da te vidim u petnaestoj godini kako jedeš trešnje.

Ja sam onaj koga si kao devojčica
u školjkama čula kako plovi.

Onaj koji je slatke priče narandžama pričao
kada si se sa prstenom ponovo igrala.

Onaj koji je tkao lanene snove i anđele
na oltarnicima belim.

Onaj koji je na dan tvoga prvoga straha
stavio bulke u ložnicu tvoju.

Još pesnik bio nisam,
ali narandže su već naslućivale cvetove svoje;
mislio sam:

''Kada te budem sreo,
nastaviću da te tražim svakoga dana.

Ljubiću te u različite sate
da bih izmenio dolazak noći.

Ostavićeš na njivi svoju odeću sa mirisom žene
da bi zemlja znala da treba da procveta.

Kad dođe vreme orhideja, staviću ti ih u kosu.
Tvoje malene uši će ih postideti.

Ješćemo plodove šumske i hodaćemo bosi
da nam usne imaju ukus rose.

Nećemo ulaziti u gradove ni u hramove
da ne bi bilo ljudske tvorevine između kože i boga.

Bićeš povratak za onog sina moga
koji je izgubljen od početka sveta.

Kad budeš njihala ruke i bude te ganula
uspavanka,
razmišljaće vrba što bdi nad obalama.

I tvoja belina će umilostiviti vodu
gde vodenica sanja svoje najbolje brašno.

A kada bude trebalo bdeti radi hleba,
napunićeš mi usta gradom da umiriš poljupce.

Sklonićeš se od kiše u školjku,
a moja će ruka uzeti tvoju pesmu i podići je do
mog uha.

Skočićeš u rečnu dubinu
da bi ne padajući skočila sa oblaka na oblak.

Zarićeš ruke u zemlju vlažnu od kiše
da bi označila mesto za ljiljane.

Prvog dana kada budeš zapevala, posećićemo drveće
jer tog dana gnezda će biti nepotrebna.

Kad čuju tvoj glas, pčele će prestati da rade, a saće će ostati prazno.''

To ti ja govorim.
Sad slušaj šta ti velim.

''Pevaj dok ne osetiš
da te bole očni kapci.

Misli na mene dok ti san
ne odleti sa lastavicama.

Sanjaj me dok noć ne bude
primorana da se sakrije u zvonima.

Voli me dok ti se oči
ne napune suzama.

Plači dok od suza
ne pobegnu ptice.

Zovi me dok ne poraste
trnje u mojim ušima.

Čekaj me dok ribe
ne popiju sve reke i zapevaju.

Jer jednoga dana to će se dogoditi.''

Umjetnost razdvajanja - M. Zhang

U stare dane uz Atlantski ocean,

znala sam se odvesti do Cape Coda.

Od tamo bih, gledajući na istok,

svakom osekom bila bliže drugoj obali.

Od kako sam došla na zapadni Pacifik

gubim smjer, čini mi se da sam još više udaljena.

Gledajući unatrag,

otkrivam da ako nastavim na zapad

primičem se istoku, dom je zapravo bliže.

Ali drugi me putokazi zbunjuju,

kao kada se prijatelji razdvoje, ili rastave,

ne znam kojom stranom krenuti.

Danas sam na parkingu trgovačkog centra

vidjela biljku zanjihanih grančica koje izviruju

pune narančastih cvjetova razdvojenih

u parove zvončića, u susret istoku i zapadu.

Razasute rastu, ali ne odvajaju se od stabla.

Život može biti tako jednostavan i lijep.

Kako naslikati portret ptice - Žak Prever

Naslikati prvo kavez
sa otvorenim vratancima
naslikati onda
nešto ljupko
prosto
lepo
i korisno
za pticu
nasloniti zatim platno na neko drvo
u vrtu
šumi
ili planini
sakriti se iza drveta
ćutke
i ne mičući se...
Ponekad ptica odmah sleti
ali bogme nekada joj trebaju godine i godine
da se reši
Tu ne smete klonuti
valja čekati
čekati i godine ako treba
brzina ili sporost dolaska ptice
nema nikakve veze
sa uspelošću slike
Kada ptica sleti
ako sleti
tu isto savršena tišina
sačekati da ptica uđe u kavez
i pošto je ušla
četkicom pažljivo zatvoriti vratanca
a zatim sve prečage izbrisati redom
tu paziti da ne dodirnete nijedno perce na ptici
Naslikati zatim drvo
s tim da uzmete najlepšu granu
za pticu
naslikati zatim zeleno lišće i svežinu vetra
sunčanu prašinu
zujanje buba u travi u vrelini leta
a zatim pričekati da se ptica reši da peva
Ako ptica ne propeva
To je loš znak
znak da slika ne valja ništa
ali ako ptica zapeva to je dobar znak
znak da je možete mirno potpisati
Tada sasvim lagano
iščupajte ptici jedno pero
i tamo u ćošku slike lepo se potpišite.

Teniske - Rade Jarak

Danas sam bacio
u kontenjer
teniske koje sam kupio
da s tobom šetam
po šumi,
prije pola godine.
Sasvim su se raspale
jer su bile najeftinije
(made in Vietnam
il tako nešto).
Bacio sam ih.
Bez da trepnem.
Al bile su mi jedine.

Prethodno sam kupio
na Črnomercu druge
(u čemu bih inače hodao?)
isto Vietnam, ili Kina
bog te pita.
Nisam ni gledao.

Mrzio sam te uvijek.
Jer bila si nikakva.
Nešto te jebalo.
Uostalom to je
tvoj problem.

Uvijek sam te mrzio.
Mrzio.
Nikad nismo mogli
sastaviti jedan dan skupa.
Čak i tene
koje sam kupio
samo zbog tebe
i radi tebe
bacio sam, bez da ih pogledam.

Ipak,
nešto me zabolilo
ne pokraj srca
nego negdje daleko,
jako daleko.

i dok mi užasno smrde noge, kažem:
Ma baš me briga.

Tren - Matija Bećković

I kad sam kući već krenuo
Te noći kad si izdahnula
I zadnji put se okrenuo
Osmehnula si se i mahnula

I kao što se u ove dve strofe
Ceo moj život razrešava sada
Tako se u sred one katastrofe
Njegov smisao ukazao tada.

Nema predaje - Slavko Jendričko

Ideološki iskorišten
osjećao si se poput
dotrajale kuće
koja poružnjuje ulicu.

Susjedova kuća se odmakla
a stvoreni prostor ničije zemlje
ostaje neosvojen tugom.

Prebrzo je uzrastao drač
a on je s Bogom na ti i
sluti da bi ga tuga socijalizirala.

Pobogu, valjda si nešto
naučio iz metafizike bilja;

Šećući crnog psića
bez ikakvog stida
pred svakom kućom
okreni se izlasku sunca.

I smirit će se tlo
pod tvojim nogama.