Zapis nepoznatog autora - ljubav, ludost, mudrost... Umetnost

Trazi srecu u svakom danu

Bezumno je...
Bezumno je...
Mrziti sve ruže
jer si se ogrebao na jedan trn...

Odustati od svojih snova
jer se jedan nije ostvario...

Izgubiti nadu u molitve
jer jedna nije uslišena...

Odustati od svojih napora
jer je jedan bio uzaludan...

Okriviti sve prijatelje
jer te jedan izneverio...

Ne verovati u ljubav
jer ti je netko bio neveran ili ti nije uzvratio ljubav...

Odbaciti svaku mogućnost da budeš srećan,
jer nisi uspeo u prvom pokušaju....

Zapamti da se uvek ...
Može pojaviti druga šansa
Novi prijatelj
Nova ljubav
Obnoviti snaga

Budi uporan
Traži sreću u svakom danu

Siguran put ka neuspehu je - odustati!
Često budući uspesi dolaze preko sadašnjih promašaja – NASTAVI SE TRUDITI!

Dobro za sve

Kad je hladno, bodljikavo prase traži drugu bodljikavu prasad da leže zajedno, da se zbiju, jer im je tako toplije.

Da nemaju bodlje, to bi bilo lako.

Ali, bodljikava prasad imaju duge i oštre bodlje. Kad se zbiju u gomilu, bodu jedno drugo.

To nije dobro.

A nije dobro ni kada im je hladno.

Zato se bodljikava prasad dugo muče dok ne nađu neko zgodno rastojanje da budu jedno uz drugo, a da se ne bodu.

To rastojanje zove se lepo ponašanje.

Dijalog, naravno

- Šta više voliš, lepu ili pametnu ženu?
- Pametnu, naravno.
- A kad bi ta pametnica bila strašno ružna, da li bi je i tada voleo?
- Naravno da bih. Pamet je nebeski dar.
- Ti si baš sjajan čovek, danas nema mnogo takvih.
- I ti si sjajan tip, samo imaš jednu manu - lakoveran si.
- Naprotiv, odmah sam znao da lažeš.
- Kako si znao?
- Još od malena znam da ne mogu verovati onome ko mi najpre kaže naravno.
- Zar sam ja upotrebio tu reč?
- Naravno.

Tišina

Napisala mu je pismo u kojem je stajalo:

"Jedinstvenom i neponovljivom čoveku, iz čijih očiju niču šume ljiljana i majčine dušice i čiji je miris miris čokolade: Prokletniče, zašto tvoja mati nije rodila još jednog istog takvog! Danas me uhvatio neki strah da ne umreš."

Po prvi put u životu nije smeo da joj odgovori. Njeno pitanje beše mu pokralo sve reči koje je znao i na pameti mu je bila samo ljubav.

I jedno pitanje koje mu se stalo vrteti po mozgu: "Zbilja, zašto majka nije rodila još koga?"

Moj način

Pred sezonu monsuna jedan starac kopao je rupe u svojoj bašti.
- "Šta radiš?" - pitao ga je sused.
- "Sadim mango", odgovorio je starac.
- "Zar misliš da ćeš stići da probaš plodove?"
- "Ne, tako dugo neću poživeti, ali drugi hoće. Palo mi je na pamet da sam čitavog života jeo mango koji su drugi sadili. Ovo je moj način da im zahvalim."

Maske

Jednog dana na plaži se susretoše Lepota i Rugoba.
"Hajdemo se kupati u moru", rekoše.

Skinu se i zaplivaju. Nakon nekog vremena Rugoba izađe iz mora, obuče odeću koja je pripadala Lepoti te pođe svojim putem.

Kad je iz mora izašla Lepota, ne nađe svoje odjeće. Budući da se stidela hodati gola, obuče Rugobinu odjeću te pođe svojim putem.

Ljudi i danas počesto zamene jednu za drugu.

Ipak ima i onih koji prepoznaju Lepotu bez obzira na to kako je odevena, kao i onih koji prepoznaju Rugobu ne dajući se zavesti njezinom odećom.

Prica o jednom"Ne mogu"

- Dragi prijatelji,danas smo se ovde okupili da ispratimo "NE MOGU". Dok je bio sa nama na zemlji, uticao je na živote svakog od nas, na neke više, na neke manje. Na nesreću,njegovo ime spominje se na svakom javnom mestu, u školi, gradskoj skupštini, državnim organima, pa čak i u Beloj kući.

Položili smo " Ja ne mogu" u njegovu večnu kuću i obezbedili smo mu nadgrobnu ploču sa epitafom. Nadživeli su ga njegova braća "Ja mogu", i " Nameravam to odmah da uradim". Oni nisu čuveni kao njihov poznati rođak, a ni tako jaki i moćni.Možda će, jednog dana, uz vašu pomoć, postati značajniji na ovom svetu.

Neka "Ja ne mogu" počiva u miru i neka svi prisutni požive i uznapreduju u njegovom odsustvu. Amin ". "

Dok sam slušao posmrtni govor, shvatio sam da ti đaci nikada neće zaboraviti taj dan. Čitav taj čin je bio simboličan, neka vrste metafore za život. To se urezuje u pamćenje i zauvek će ostati u svesti i podsvesti. Ispisivanje rečenica koje počinju sa "Ja ne mogu", njihovo sahranjivanje i posmrtni govor - to je bio učiteljičin neverovatan trud. Ali, to nije sve. Kada je završila posmrtni govor, napravila je krug sa učenicima i vratila ih u učionicu.Proslavili su odlazak "Ja ne mogu" uz keks, kokice i sokove. Kao deo proslave, Dona je izrezala veliku nadgrobnu ploču od papirne kese . Ispisala je reči "Ja ne mogu" na vrhu i "Počivaj u miru" u sredini. Datum je bio na dnu. Nadgobna ploča visila je u Doninoj učionici do kraja školske godine. Kada je neki đak , mada se to retko dešavalo, zaboravi i kaže "Ja ne mogu", Dona bi samo pokazala na natpis "Počivaj u miru". Đaci bi se tada setili da je "Ja ne mogu" mrtav i preformulisali bi svoju izjavu.

Nisam bio Donin đak. Ona je bila moj đak. Ipak, toga dana od nje sam naučio tu lekciju.I danas, mnogo godina posle, kad god čujem rečenicu koja počinje sa "ja ne mogu", vidim sliku sahrane i učenike četvrtog razreda. Tako se, kao i đaci, setim da je "JA NE MOGU" mrtav.

Deo Čik Murmanoove priče

Priča o tri sina

Tri žene sretnu se kod bunara gdje su došle po vodu. Zapričaju se o svojim sinovima. „Trebali biste čuti moga sina! Kako samo prekrasno pjeva, kao slavuj!“ Druga žena se hvali: „A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan! Kada baci kamen uvis, on skoro dotakne oblake!“
Treća žena samo šuti.

Na to je druge dvije počnu provocirati: „A tvoj sin?".
„Ne znam što bih vam pričala. Moj sin je mladi, obični dečko, kao i mnogi drugi“.

Žene se upute kući noseći teški teret vode na glavi. Treća žena je i dalje šutjela osjećajući se neugodno pored dvije brbljavice. Sunce je sve žešće pržilo, teret je bio sve teži. Odjednom žene ugledaju na ulazu u selo svoja tri sina. „Počujte kako moj sin lijepo pjeva!“, usklikne prva pokazujući na svog sina koji je sjedio na zidiću i zaneseno pjevao.
„Pogledajte moga sina“, ushićeno će druga, „kako visoko baca kamen. Divota!“.

Treći sin potrči prema svojoj majci i uzme joj teški teret s glave.

Kafa

Kada je jedan tragalac došao kod učitelja silno oduševljen brojem duhovnih knjiga, učitelj ga je, dok je ovaj naglas iščitavao naslove, ponudio kafom.

Kakvu kafu piješ?

Bez šećera - odgovorio je čovek listajući knjigu.

Posle pet minuta, učitelj se vratio sa samo jednom šoljicom kafe. U drugoj tacni nije bilo ni šoljice ni kafe. Praveći se da je sve u najboljem redu, stavio je praznu tacnu ispred gosta.

Uživajući u mirisu kafe, učitelj je odgovarao na pitanja svog posetioca. Kada je ovaj obratio pažnju, primetio je da se u tacni umesto šoljice kafe nalazi samo parče papira.

Znate li šta je pisalo na na njemu?

Gorka kafa!

Melem za dusu - komunikacija

Ceo svoj život proživeli su baba i deda u slozi, ljubavi i razumevanju, srećni i zadovoljni. Izraz tog malog sklada tokom celog života kao da je tumačilo nešto što ćemo nazvati "vrtom".

Svakog proleća su baba i deda zajednički obrađivali njihov vrt, a onda zajednički uživali u lepoti njegovih boja i bogatsvu plodova. Tako je bilo i proslog proleća. Kao i obično, u tom vrtu sve je bilo posađeno i zasađeno na vreme.

I jednog dana baba je krenula da obiđe vrt. Veoma se začudila kada je zapazila da je jedan komadić zemlje ostao neobrađen. To se retko događalo ali, pala joj je na um lepa misao:

- " Moj deda voli crni luk. Posadiću ovde crni luk i neću mu reći. Kako će se samo iznenaditi kada bude uskoro ugledao mladi luk."

Nešto kasnije, deda je odlučio da prošeta vrtom. I on se začudio kada je ugledao nezasađenu leju.

- "Stvarno smo ostarili" - zaključio je deda i odmah odlučio: "Posadiću ovde cveće, moja baba uživa u njemu i obradovaće se kad ga bude ugledala."

Ono što su odlučili to su i učinili. Baba je posadila crni luk a deda cveće. Narednih dana i jedno i drugo su kradom odlazili u vrt i čuvali svoju leju. Baba je "plevila" sve što nije bilo luk a deda sve što nije izgledalo kao cveće.
Naravno, nije teško pogoditi šta je ostalo. Ostala je prazna leja.

Desava li se u vasem "vrtu" nesto neobicno?

Dve vrste dusa

Bio jedan trgovac namirnicama i imao je lepog zelenog papagaja. Papagaj je imao lep glas i lepo je govorio. Cuvao je prodavnicu, a ujedno privlacio i nasmejavao musteriju svojim glasom i govorom. Lepo je pevao kao papagaj a lepo je i govorio ljudskim govorom.

Jednog dana trgovac je otisao kuci, a papagaja ostavio da mu cuva prodavnicu. Izenada, macka je skocila u prodavnicu za misem, a papagaju je od straha stala dusa. Letao je po prodavnici tamo-ovamo, s jedne strane na drugu. Izvrnuo je posudu u kojoj je bio djul-jag (ruzin parfem) i tako se prosuo parfem.

Trgovac se vratio od kuce i zadovoljan seo u svoju prodavnicu. Kada je opazio da je djul-jag proliven, naljutio se zestoko. Zgrabio je papagaja i zgulio mu perje s glave. Od ovog udarca papagaju se oduzeo glas pa je prestao govoriti.

Trgovac je poceo zaliti sta je uradio. Od zalosti je poceo cupati sebi bradu i vikati:

- "Zalosti, teska zalosti, sto sunce moga dobra prekri oblak. Da mi se bogdo ruka slomila, kad sam udario onoga sto lepo govori"

Davao je sirotinji milostinju, prizeljkujuci da se papagaju povrati glas i govor. Tri dana i tri noci je bio vrlo neraspolozen i gotovo je bio izgubio nadu. Pritiskivalo ga je stotinu briga, ocekujuci da papagaj opet progovori.

U to, prodje ispred prodavnice siromasak obucen u vrecu i obrijane glave kao tas. Najednom, papagaju se povrati glas, pa progovori i povice siromahu:

- "O celo, o celo, zar si i ti prolio djul-jag i umesao se u celavce!?"

Svi prolaznici su se od srca nasmejali na ove papagajeve reci i poredjenje.

* Postupak cistih ljudi nemeriti prema sebi. Zbog pogresnog poredjenja mnogi ljudi su skrenuli s pravog puta. Dve su vrste trske, jedne su prazne, a iz srzi drugih dobija se secer.

Hrkanje

Trideset godina su Harold i Adrijana ziveli u braku. Poslednjih petnaest godina Haroldu je smetalo sto Adrijana nocu hrce.

Jedne noci, Adrijana je prestala da dise. Danas je Harold je pozeleo da je ponovo cuje.