Zen priče – budizam, umetnost, tao filozofija Umetnost

Pravo čudo

Dok je Benkei držao predavanja u hramu Rjumon, jedan svještenik šinšu sekte koja je vjerovala u spas ponavljanjem Budinog imena, bijaše ljubomoran na njegovu mnogobrojnu publiku i htjede da sa njim raspravlja.

Benkei bijaše usred govora kada se svještenik pojavi. Ovaj napravi takvu pometnju, da Benkei prekinu diskusiju pitajući kakva je to buka.
"Osnivač naše sekte", razmetao se svještenik, "je posjedovao tako čudnu snagu da je mogao u jednoj ruci držeći četku i stojeći na jednoj obali rijeke, dok je njegov učenik držao papir na drugoj obali, da kroz vazduh ispiše sveto ime Amide. Možeš li ti da učiniš tako čudnu stvar?"
Benkei mu veselo odgovori: "Možda tvoje lukavstvo može da izvede takvu podvalu, ali za zen takvo ponašanje ne važi. Moje čudo je ovo: kada sam gladan ja jedem, i kada sam žedan pijem."

Zen basna

Mudra je Zen zaba objasnjavala mladim zabama ravnotezu prirode:
Vidite kako je muha progutala komarca? A sad sam ja pojela muhu. Sve je to dio velikog prirodnog obrasca.

Zar nije lose ubiti da bi se zivelo? - upita jedna zamisljena zabica.
Pa, zavisi - odgovori mudra zaba, bas u trenu kada ju je zmija progutala, pre nego je mogla zavrsiti recenicu.

Zavisi o cemu? - povikase ucenici.

Zavisi gledas li stvar iznutra ili izvana - zacu se priguseni glas progutane zabe.

Dva mača u potoku

U staro vreme, majstori koji su kovali katane bili su često slavniji od samuraja koji su te mačeve nosili. Od dvojce najboljih nikako nisu mogli da izaberu prvog. Tako se dogovore da svaki od njih iskuje po jednu katanu, koje će se ispitati, nakon čega će proglasiti najboljeg.

Ispit je bio u tome da se katane pobodu u korito jednog potoka sa oštricom okrenutom uzvodno. Tako i učine.

Bila je jesen i rečicom je plovilo otpalo lišće. Kako je koji list nailazio na mač prvog majstora tako je bivao raspolućen. Međutim, na katanu drugog kovača nije naišao ni jedan list.

Priroda čoveka probija kroz sve što dotiče.

Poredjenje

Buda je izrekao ovakvo poredjenje u jednoj sutri.

Putujući, jedan čovek u polju naidje na tigra. Čovek poče da beži, a tigar za njim. Naletevši na jednu liticu, zadrža se za koren divlje puzavice i zanjiha nad ivicom. Tigar ga je njuškao odozgo. Drhteći, čovek pogleda dole, gde je, daleko ispod, drugi tigar čekao da ga pojede. Samo ga je puzavica držala.

Dva miša, jedan beli i jedan crni, počeše malo po malo da glodju puzavicu. Čovek vide pokraj sebe sočnu jagodu. Stisnuvši jednom rukom puzavicu, drugom ubra jagodu. Kako je bila slatka!

Prepuna šolja

U drugoj polovini 19. veka kada se Japan otvorio prema svetu, jedan profesor univerziteta poseti čuvenog učitelja zen budizma da od njega sazna šta je to zen. Profesor je bio veoma pričljiv. Govorio je mnogo, postavljao pitanja i odmah sam na njih odgovarao i nije dozvoljavao domaćinu da dodje do reči.

Učitelj je ustao potpuno miran i počeo da priprema čaj. kada je čaj bio gotov, stavio je šolju ispred gosta i počeo polako da sipa čaj.

Profesor je i dalje govorio, ali je iznenada prestao kada je video da se šolja prvo napunila, pa prelila, a učitelj zena nije prestajao da sipa praveći veliku baru na stolu ispred sebe.

- "Učitelju, šta to radite?! Šolja je prepuna!"

- "Kao i ova šolja, ti si prepun sebe, svojih misli, pretpostavki i ubedjenja. Kako da ti objasnim šta je zen ako se ti sam ne isprazniš?", rekao mu je učitelj.

Duhovno spokojstvo

Bili su jednas dvoje monahe, koi su ziveli zaedno cetrdeset godina u isti manastir, i nikad se nusu svadzali. Jedan dan, jedan monah je rekao: "Ne mislis deka i mi treba barem jedanput da se posvadzamo?" "Zasto da ne? A za sto bi smo se posvadzali?" rekol onaj drugi. "Bi mozele za ovaj hleb", predlozil prvi. "Vo red svadza ce mo se oko hleba, a kako se to radi?" rekol drugi. "Ovako, ovaj hleb je samo moj, sta ces sad da uradis?" rekol prvi. "Zadrzi ga", odgovoril drugi.
Ona sto go unistuva duhovno spokojsvo je "JA", nase ego. To je najgolem neprijatel na vnatresniot mir i spokojstvo; tvrdo srce, puno so egoizam i sebicnost.

Ko si ti?

Pitam čulnog čoveka: ko si ti? A on odgovara: ja sam ja, i misli na svoje telo.

Pitam misaonog čoveka: ko si ti? A on odgovara: dva stranca vidim u sebi, i ja se probijam između njih gostujući čas u jednom čas u drugom. I misli na instinktivnu i svesnu dušu svoju.

Pitam duhovnog čoveka: ko si ti? A on odgovara: ima neko u dnu duše moje, pružim ruke da ga dohvatim, no vidim da bi mi za to trebale ruke duže od vasione. Pitaj Njega ko sam.

Zborovite se kako perduvi na vetar

Eden covek lekomisleno raskazuval i preraskazuval prikazni za drugi luge, koi im nanesuvale sram. Gradskiot rabin ednas se sretnal so nego i go soocil so negovite zborovi. Covekot mnogu se iznenadil i zasramil. Voopsto ne nasetuval deka negovite zborovi predizvikuvaat tolku bolka. Se rasplakal i pocnal da go moli rabinot za pomos.

"Sigurno postoi nesto sto mozam da storam za da gi iskupam grevovite sto gi napraviv?"

Rabinot go poucil da zeme cetiri pernici i da odi na nekoja livada. Stom ke stigne, so noz da gi rasece pernicite edna po edna i da gi istrese perduvite na vetrot. Covekot mu se zablagodaril i pobrzal da go napravi toa sto mu bilo kazano. Kupil cetiri ubavi pernici so perduvi, otisol na edna livada, gi rasekol i gledal kako perduvite se razletale vo site pravci.

Potoa se vratil kaj rabinot za da mu kaze deka go izvrsil pokajanieto.

"Ne sosema" - odgovoril rabinot."Sega vrati se na livadata i soberi gi perduvite."

"No toa ne e mozno" - rekol covekot. "Vetrot gi raznese nasekade".

"Istoto se sluci i so tvoite zborovi", strogo rekol rabinot. "Isto kako sto ne mozes da gi soberes ednas rasturenite perduvi, taka ne mozes da gi povleces i ednas izgovorenite zborovi. Bez ogled na toa kolku iskreno sakas da go povleces ona sto si go napravil, stetata predizvikana od nepremisleni zborovi ne moze da se popravi".

Vnimavajte vasite zborovi da ne gi povreduvaat drugite. A koga ke se sluci toa, barajte da vi prostat.

Sveti luge

Ednas si ziveele dvajca monasi vo manastirot koj se naogal na vrvovite na Himalaite vo Indija. Tie se zakolnale na siromastija, celibat i davanje uslugi na drugite i najgolemiot del od svoeto vreme go minuvale so drugite zaredenici koi isto taka se povlekle od svetot i gi proucuvale drevnite sveti tekstovi. Se slucilo da bide neophodno ovie dvajca monasi da slezat vo gratceto za da nabavat nekoi prehrambeni produkti. I taka go napustile svojot planinski dom.

Po nekolku dena patuvanje dosle do siroka reka po koja vodata brzo tecela. Za da go prodolzat patot, morale da ja preminat rekata. Odnenadez zabelezale prekrasna mlada zena kako nervozno seta gore-dolu dolz bregot. Koga gi zabelezala monasite, brzo im se doblizila, klanjajki se vo znak na pocituvanje.

"O, sveti luge - sigurno samiot Bog ve ispratil. Moram da ja preminam rekata za da nabavam mleko za svojte deca, no taa e premnogu dlaboka, a jas sum niska i loso plivam. Dokolku se obidam da ja preminam, sigurno ke se udavam. Se molev da se sluci cudo i vie se pojavivte. Dali bi bile ljubezni da me prenesete na drugata strana?"

Postariot od dvajcata monasi mu se nasmevnal na ova prekrasno sustestvo i rekol: "Nie sme bozji slugi. Sekako deka ke ti pomogneme". I potoa se navednal, ponuduvajki i da se kaci na negoviot grb, ja podignal najvisoko sto mozel i zagazil vo rekata, a mladiot monah trgnal po nego so nevesel izraz na liceto.

Na sredinata na rekata stariot monah pocnala da go izdava silata.
"Brate", mu se obratil na pomladiot monah,"sega na tebe e red da ja preneses ostatokot od patot."
Taka stignale bezbedno na drugiot breg.

Zenata dlaboko im se zablagodarila na monasite, im gi baknala stapalata vo znak na pocituvanje i otisla po svoj pat.

Monasite go prodolzile patot kon gratceto i togas mladiot progovoril:
"Brate, jas sum uzasnat" rekol."Se zakolnavme deka nikogas nema da dopreme zena, a ti sepak se ponudi da ja preneses na grbot, i me prinudi i mene da go napravam istoto! Sto ke recat lugeto? Sto ako ne videl nekoj? O, toa e tragedija".
Postariot monah ne odgovaral. Pominal eden cas i mladiot monah povtorno progovoril.
"Kako mozese da go napravis toa? Nie sme izvalkani, upropasteni. Celata nasa vozdrzanost bese zaludna. Doprevme zena i toa mnogu ubava zena. Sto ke mu kazes na staresinata na manastirot. Brate zar ne me slusas. Zgresivme pred boga".

Postariot monah koj so casovi go slusal svojot brat, poleka se svrtel i rekol:
"Brate, jas onaa zena ja spustiv na bregot na rekata uste pred mnogu casovi. Zosto ti seuste ja nosis?"

Vasiot um, vo cija priroda e da analizira, moze da se fiksira sebesi na problemite sto gi nosite i moze da vi se cini deka ne ste sposobni da razmisluvate za nisto drugo. Oslobodete go vasiot um od se sto ne vi e potrebno.

Zivot

Eden den Buda sedese zaobikolen od svojte ucenici, koga se pojavi eden starec i mu rece:

"Kolku dolgo sakas da zivees? Pobaraj milioni godini i ke ti bidat podareni!"

Buda bez dvoumenje mu odgovoril:

"Osum godini".

Koga starecot go snema, ucenicite razocarani se pobunile:

"Ucitelu, zosto ne pobara milion godini? Zamisli kolku dobrina ke napravese na stotici, iljadnici generacii!"

Buda so nasmevka vozvratil:

"Ako poziveam milion godini, lugeto ke bidat poveke zainteresirani da go prodolzat svojot zivot, otkolku da ja dostignat mudrosta".

Lugeto mnogu poveke se opsednati od prezivuvanjeto, otkolku od kvalitetnoto izdignuvanje na sopstveniot zivot.Tie mislat deka se zivi bidejki disat, jadat, zboruvaat.No dali se navistina zivi?

Znaci tri raboti: da se bide ona sto si, da se bide sega i da se bide ovde.

Biti zahvalan znaci biti srecan

Jednom Rabinu pristupio jedan potpuno neuredan covek i potrazio pomoc:

"Rabine, pomozi mi! Kuca mi je pakao! Svi zivimo u jednu sobu - ja, moja zena, deca, familija moje zene. To je pakao. Nema mesta za sve nas!"

Rabin se osmehnuo i odgovorio:

"U redu, pomoci cu ti, al moras da obecas da ces postupiti onako kako ti kazem".

"Obecavam! Obecavam ti da cu napraviti sve sto mi kazes!"

Tada Rabin upita: "Koliko zivotinja imas?"

Covek odgovori: "Jedna koza i dve krave."

"Sve te zivotinje unesi u tvoju sobu i dodji nakon jedne nedelje" - rece Rabin.

Covek nije mogao poverovati svojim usima, al obecanje je obecanje. Potpuno slomljen vratio se kuci.Nakon jedne nedelje rastrojen, dosao kod rabina i rekao mu:

"Ja cu da poludim! Poludecu! Dobicu infarkt! Proklinjem te, ucini nesto! Pomogni mi."

Rabin smireno na tome odgovori:

"Idi i izvadi zivotinje od tvoje sobe i vrati ih u stali. Dodji opet za nedelju dana."

Covek otrcao kuci. Kad prodje ta nedelja, pojavio se kod rabina, oci mu sijale od radosti i uzviknu:

"Rabine, sad mi je odlicno. U kuci je pravi raj!"

Znate li da je nemoguce biti zahvalan, a ne biti srecan?
Ako se naucite na zahvalnost, pronaci cete tajne srece. Pokusajte!

Sedime, odime, jademe

Buda ednas bil prasan:

"Od sto se sostojat tvojata praktika i praktikata na tvojte ucenici?"

Toj odgovoril:

"Nie sedime,odime i jademe".

Onoj sto go postavil prasanjeto bil zbunet.

"No zar site ne sedat, ne odat i ne jadat?", prasal toj.

"Da", odgovoril Buda.

" No koga nie sedime, nie znaeme deka sedime. Koga odime, znaeme deka odime. Koga jademe, znaeme deka jademe".

Ova e sustinata na svesnoto ziveenje.

Vo Plum Village, zen-centar za meditacija na vietnamskiot zen-monah Thich Nhat Hanh, na jugot na Francija, zvonoto za svesnost zvoni vo tekot na celiot den za da gi potseti site da zabavat i da stanat svesni za segasniot moment. Koga ke udri gongot, sekoj zapira so ona sto pravi, vdisuva tri pati i vezba moment na svesnost.

No nam ne ni e potreben gong za da go ziveeme zivotot podlaboko. Mozeme da gi zememe obicnite momenti vo tekot na nasiot den i niz ednostavni rituali da gi pretvorime vo momenti na svesna svesnost.