Otvori vrata istini
Jednog su dana razbojnici oteli petogodišnjeg dečaka i spalili selo u kome je živeo. Kad se otac vratio, video je zgarište i učinilo mu se da je ugljenisano dečije telo njegov sin. Plačući i čupajući kosu spalio je dečije telo, sakupio pepeo u jednu vrećicu i stalno je nosio sa sobom.
Jednog je dana, međutim, njegov pravi sin pobegao od razbojnika i vratio se kući. Pokucao je na očeva vrata. Otac koji je još uvek plakao i nosio vrećicu s pepelom sa sobom, upitao je: "Ko je tamo?"
"Tata, ja sam, tvoj sin. Otvori vrata."
Otac je pomislio da se neki obestan dečak s njime šali. Viknuo mu je neka odlazi i nastavio je plakati. Dečak je uporno kucao, ali otac nije otvarao vrata. Nakon nekog vremena dečak je otišao. Otac i sin više se nikada nisu videli.
Na kraju je mudrac dodao: "Smatraš li nešto istinom, ako se toga previše držiš, kada sama istina dođe na tvoja vrata, nećeš joj otvoriti".
Prica o neuzvracenoj ljubavi
Sve sto sam do sada dozivela i procitala o ljubavi, skoro sve je istina. Sekspir je rekao da se putovanja zavrsavaju susretom ljubavnika. Kako izvanredna misao... licno sam iskusila deo toga ali, opet mozda nisam ni blizu, ali sam vise nego voljna da verujem da Sekspir jeste. Stalno me zapanjuje njena moc da svo vreme definise nase zivote. Sekspir je takodje rekao da je ljubav slepa. E, to je nesto zasta znam da je istina. Za neke prilicno neobjasnjivo... ljubav bledi. Za druge ljubav je jednostavno izgubljena. Opet, naravno, ljubav se takodje moze naci cak i na samo jednu noc. Tu je i druga vrsta ljubavi. Najsurovija vrsta. Ona koja ubija skoro sve svoje zrtve. Zove se neuzvracena ljubav. U tome se mnogo puta nalazimo. Vecina ljubavnih prica je o ljudima koji se zaljube jedno u drugo, ali sta je sa ostalima, koji nemaju tu srecu? Sta je sa njihovim pricama? Oni koji se sami zaljube i zrtve su jednostrane veze.
Kada se tako nesto desi osecanja su kao neka vrsta prokletstva u ljubavi. Prokleti od zaljubljenih. Osecamo se nevoljeni, ranjeni na nogama. Hendikepirani bez prednosti na dobro parking mesto. Gledate tu osobu i volite je mnogo jadnih godina. Apsolutno najgore godine zivota. Najgori bozici, rodjendani, mnogo veceri zalivenih suzama. Te godine neuzvracene ljubavi su najmracniji dani naseg zivota. Samo zato sto se tada osecamo prokletim, volimo nekog ko nas ne voli i nikada nas nece voleti, samo pogled na tu osobu i srce pocinje da lupa, grlo se susi, svi uobicajeni simptomi. Tada se javi zelja da se pobegne od ljudi koje stalno vidjamo ili je to samo ustvari bekstvo od te jedne osobe. U filmovima postoje vodece uloge i najbolji prijatelji. Svi smo zapravo vodece uloge, ali iz nekoga razloga se ponasamo kao prijatelji. Uvek treba biti vodeca uloga u svom zivotu. Tada pokusavamo da se ponasamo kao normalni samci, jer je isuvise komplikovano da budemo to sto jesmo.
Znam da je tesko nekom verovati kada kaze: "znam kako se osecas". Tesko je i osecati se tako beznacajno i maleno i ako nas tada mogu boleti mesta za koja i ne znamo da ih imamo unutar sebe. I uopste nije bitno koliko frizura promenimo, koliko soljica kafe ispijemo sa prijateljima i dalje svaku noc idemo u krevet preispitujuci svaki detalj, pitajuci se, gde je tu greska, i kako smo samo na trenutak mogli pomisliti da smo srecni? Ponekad ustvari uveravamo sebe da ce videti nase svetlo i pojaviti se na vratima. I nakon svega toga... koliko god to trajalo... odemo na neko novo mesto i upoznamo ljude koji ucine da se ponovo osetimo vrednim i mali delici nase duse se konacno pocinju vracati, i sva ta magla, te godine svog zivota koje protracimo na kraju pocinju da blede. Onda se pojavi, kao nokaut, ona prava ljubav.
Mozda deluje otrcano ali, volim otrcano. Trazim otrcano u svom zivotu. Zato sto se samo jednom u zivotu, kada se najmanje nadam, pojavi ona prava ljubav sa svojim recima "volim te"!
virada
Lovac i vrabac
Jednom je neki lovac namestio zamke da bi lovio životinje. Već sledećeg dana je u jednoj od zamki pronašao malog vrapca. Kad ga je hteo ubiti, vrabac nekim čudom progovori:
"Oj, lovče ! Do sada si jeo samo ovce i još uvek nisi sit. Ja težim samo nekoliko dukata. Ako me pustiš udelit ću ti tri saveta.
Prvi još dok sam u tvojoj ruci,
drugi kad budem na krovu one kuće tamo
a treći savet ćeš dobiti sa onog stabla pored.
"Slažem se", reče lovac i vrabac mu dade prvi savet:
"Ako je nešto nemoguće, ne veruj nikom tko tvrdi suprotno."
Lovac pusti vrapca, ovaj odleti na krov kuće i izrekne drugi savet:
"Ne živciraj se zbog stvari koje su prošle. Živi za ovaj trenutak."
Onda vrabac nastavi: "Progutao sam biser težak deset dukata. Da si ga pronašao čak bi i tvoja unučad bila bogata."
Lovac se rastuži i bude mu žao što je pustio vrapca. Onda vrabac nastavi:
"Zar ti nisam rekao da se ne živciraš zbog prošlih stvari, pogotovo zbog nečeg što je nemoguće. Stvarno si glup. Kako ću ja progutati tako težak biser kad sam težim tri dukata ?"
Lovac pomalo opet dođe k sebi i upita vrapca za treći savet.
Vrabac će na to:
"Prva dva nisi koristio, što će ti onda treći ?"
...te odleti kud ga krila nose
***
Davati savete glupom i nerazumnom sanjaru znači sejati seme u škrtu zemlju. Nema zakrpe koja će zakrpiti rupu gluposti i neznanja. Ti koji daješ savete, ne sij seme svoje mudrosti na zemlju neplodnu.
Uči od boljeg !
Чуан и Јинг су се, као свршени матуранти, запослили у неком предузећу за велепродају. Обојица су били веома вредни радници.
Након неколико година, директор фирме унапреди Јинга у шефа продаје, а Чуана остави да и даље обавља посао продавца. Али једног дана, не могавши више да поднесе, Чуан поднесе оставку директору, правдајући се како овај није уважио његов вредно уложен труд, већ да је искључиво имао слуха само за оне који су му ласкали.
Директор је био упознат са његовим досадашњим напорним залагањем и вредноћом, али како би му показао чиме се руководио при избору, он га замоли да уради следеће: да изађе и потражи има ли у околини тезга где се продају лубенице? Чуан оде и након неког времена се врати са потврдним одговором. Директор га упита колика је цена по килограму? Чуан се поново врати на пређашње место и отуда донесе информацију да је килограм 12$.
Директор му на то рече:
- Сада ћу исто питање поставити Јингу.
Јинг га саслуша, оде у проверу и кад се врати, изјави следеће:
- Господине директоре, само једна особа продаје лубенице; 12$ по килограму, 100$ за 10 кг; у складишту држи 340 диња, од тога је изложено 58. Свака лубеница тежи 15 кг. Све је довезено са југа пре два дана, те је свежег и доброг квалитета.
Чуан је био импресиониран и коначно је увидео разлику између њих двојице. И одлучио је да не даје оставку, већ да учи од Јинга.
Драги пријатељи, да би били успешни, морамо научити проматрати, размишљати дубље и даље сагледавати. У погледу само једне ствари, успешан предузимач гледа неколико година унапред, док обични људи виде само сутра. Разлика између једне године и једног дана је 365 пута - како се може зарадити!
Kao perje
Jedna mlada žena je jednog dana rekla nešto čime je uvredila svoju najbolju prijateljicu. Ona je odmah zažalila, i napravila bi sve da povuče svoje reči nazad. Ona je to rekla impulsivno, u momentu nepažnje, uz to da su bile tako bliske, nije ni pomislila na efekte svojih reči ranije.
U nastojanju da opovrgne ono što je uradila, otišla je kod jedne stare mudre žene, objašnjavajući situaciju upita za savet. Stara mudra žena poslušala je strpljivo, trudeći se da odredi koliko je iskrena ova mlada žena, koliko je zaista želela da ispravi situaciju.
Mudrica je rekla: "Trebaš učiniti dve stvari da bi mogla ispraviti svoje delo. Jedna od njih je veoma teška. Večeras, uzmi svoje najbolje jastuke od perja i otvori u svakom od njih male rupe. Onda, pre izlaska sunca, moraš pored svakog praga u gradiću staviti po jednopero. Kada završiš prvi korak, vrati se opet meni i reći ću ti i drugu stvar."
Mlada žena se vratila kući da se pripremi za svoj posao. Celu noć je provela idući sa jednog na drugi prag. Prsti su joj se smrzli, dok je vetar bio mnogo ošstar. Medjutim ona je išla i dalje tamnim ulicama.
Nakon izlaska sunca mlada žena se vratila do stare mudrice. Ona je bila iscrpljena, medjutim osećala je olakšanje da će njen trud ipak biti nagradjen, reče: "Moji jastuci su prazni. Stavljala sam ispred svakog kućnog praga po jedno pero."
Sada rekla je starica: "Idi nazad i napuni svoje jastuke i sve će biti kao ranije."
Mlada žena je bila ošamućena: „Ti znaš da je to nemoguće, vetar je sigurno oduvao perje sa pragova. Nisi rekla da trebam to pokupiti nazad! Ako je ovo tvoj zahtev, onda stvari neće nikada biti iste.“
"To je istina, rekla je starica. "Nikada ne zaboravi. Svaka tvoja reč je perje u vazduhu, jednom iskazana, nikakav pokušaj ma koliko bio iskren neće vratiti reči u tvoja usta. Izaberi dobro svoje reči, i dobro ih čuvaj u prisustvu onih koje voliš. Zapamti: jedna dobra reč može da greje tri hladna zimska meseca."
majra
Priča o mravu
Jednom davno, živeo je srećan i vredan Mrav, koji je svakog dana
dolazio prvi na posao.
Bio je vredan. Veseo. Jednom rečju, bio je srećan dok je radio.
Pevušio je vesele pesmice, a rezultati njegovog rada su bili odlični.
Slušajući pesmu Mrava, gospodin Stršljen, direktor firme, zaključio da
se mrav previše zabavlja a premalo radi, jer nema pravo usmerenje i
šefa koji bi ga kontrolisao.
Zato je zaposlio Bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem.
Prva briga Bubamare bila je da organizuje evidenciju dolazaka i
odlazaka mrava na posao (odnosno sa posla). U tu svrhu, uspostavila je
sistem prijemnih i odlaznih dokumenata.
Sa vremenom, broj dokumenata se povećavao i zbog povećanog obima posla
oko papira morali su da zaposle nekog ko bi pripremao papire i
izveštaje.
Zaposlili su Pauka koji je odmah uspostavio sistem arhiviranja i
postao je odgovoran i za preuzimanje telefonskih poziva.
A mrav? Mrav je i dalje radio kao i pre.
Izveštaji koje je dostavljala Bubamara su bili izvanredni. Direktor
Stršljen je bio oduševljen izveštajima koje je dobijao od Bubamare i
uskoro je počeo da zahteva: uporedne studije sa grafikonima, analize
trendova razvoja, itd.
Da bi se zadovoljio direktorov zahtev, bilo je nužno da se zaposli
Hrčak koji bi bio direktna pomoć direktoru. Njemu su odmah kupili nov
računar sa štampačem.
Srećni i vredni mrav je i dalje radio kao i pre. Jedino se požalio da
bi mu bilo lakše ako bi imao neki računar. Nisu mu odobrili.
Ovo je bilo prvi put da se Mrav na nešto požalio i direktor Stršljen
je odmah shvatio da je potrebno najhitrije reagovati. Kreirao je novo
radno mesto šefa službe koji bi nadzirao srećnog i vrednog mrava.
Na novo radno mesto je zaposlio Cvrčka. On je odmah po svom dolasku
zamenio celokupni namestaj u svojoj kancelariji i na zahtev dobio
ergonomski oblikovanu stolicu i nov računar sa ravnim, LCD ekranom.
Broj računara je narastao i morao je da se kupi i instalira i mrezni server.
Novi šef službe je shvatio da hitno treba pomoćnika (koji je uzgred
bio njegov pomoćnik u predhodnoj firmi). I tako je zaposlio Stenicu.
U isto vreme Mrav je postajao sve manje srećan i sve manje
produktivan. Opet je tražio racunar. Opet mu nisu odobrili.
Situacija sa Mravom, zabrinula je Cvrčka i on je zakljucio da mora da
naruči studiju o zadovoljstvu zaposlenih u firmi. Upoznao je sa tim
direktora Stršljena koji je shvatio Cvrčkovo objašnjenje i odobrio
angažovanja agencije za te potrebe.
Skupa studija je uradjena i Cvrčak je počeo da primenjuje predložene
motivacione metode. Svuda je okačio motivacione plakate. Vodio je
Bubamaru, Pauka, Hrčka i Stenicu na motivacione treninge u poznata
letovalista itd...
Mrav je i dalje, ali nevoljno, radio. Čitao je motivacione poruke na
plakatima i nikako nije mogao da nadje nadredjene kad su mu trebali.
Jednostavno, ili nisu bili tu ili nisu imali vremena za njega.
I tako je vreme teklo.
Direktor Stršljen je i dalje dobijao redovno svoje perfektne izveštaje
ali su oni počeli da pokazuju da firma nije više tako rentabilna kao
pre.
To ga je duboko zabrinulo i morao je da reaguje.
Unajmio je najelitnijeg konsultanta, gospodju Sovu. Sovin zadatak je
bio da izvrši potpunu analizu organizacije i poslovanja firme i da
predloži resenja da bi firma poslovala rentabilno.
Nakon tri meseca, Gospodja Sova je direktoru predala sledeći izveštaj:
"U firmi je previše zaposlenih!"
Direktor Stršljen je oduševljeno prihvatio stručnu analizu i odmah otpustio:
MRAVA.
______________
Naravoučenije:
Nikada nemoj da budes srećan i vredan mrav.
Mnogo se više isplati da si nesposoban i da ne radiš ništa.
Nesposobnima ne trebaju nadzornici.
Ako si uprkos svemu produktivan, nikad ne pokazuj da si veseo kada
radiš, jer za to nema opravdanja.
Ako, ipak, na svaki način želiš da si mrav, osnuj svoju firmu i tako
nećeš morati da radiš za Stršljena, Bubamaru, Pauka, Hrčka, Cvrčka,
Stenicu i Sovu. Ali tada nećeš moci da radiš ni kao Mrav. Jer da bi
održao firmu moraš da se družiš sa stršljenovima, bubamarama, paucima,
hrčcima, cvrčcima, stenicama i sovama.
Splavar
Bio jednom splavar koji je prevozio ljude splavom preko rijeke. Jednom tako naiđe i učitelj, neki čangrizav čovjek. Kad su prelazili preko široke rijeke i tek što su se otisnuli od obale, a učen čovjek ga upita:
- Bijaše li tako, da je bilo, da si doživio nevrijeme za vrijeme vožnje splavom?
- Ne razumijem ti ja tako zamršena pitanja, reče splavar.
- Zar nisi nikada učio jezika u školi?
- Nisam, odgovori splavar.
- Tada si pola svoga života potrošio uzalud.
Na to je splavar šutio.
Ali ne prođe dugo i naiđe strašno nevrijeme. Udariše gromovi i kiša ko iz kabla, a splav mali poput orahove ljuske.
I splavar se nagnu suputniku pa ga upita:
- Jesi li ikad učio plivati?
- Ne, reče učen čovjek.
- E učitelju tada si potrošio čitav svoj život uzalud, jer mi upravo tonemo.
Stvarnost
"Kad govorite o Stvarnosti", reče Majstor, "pokušavate smestiti neizrecivo u reči, tako da će vaše reči sigurno biti pogrešno protumačene. Tako ljudi koji čitaju iskaz Stvarnosti zvani Pisma postaju glupi i okrutni jer ne slede zdrav razum već ono što misle da Pisma govore.
Za ilustraciju je imao savršenu usporedbu:
Seoski kovač našao je šegrta voljnog da naporno radi za malu platu. Odmah ga je počeo podučavati:
- "Kad izvučem kovinu iz vatre, položiću je na nakovanj; i kad klimnem glavom ti udri po njoj čekićem."
Šegrt je učinio tačno ono što je mislio da mu je rečeno. Sledećeg dana on je bio seoski kovač.
Svet koji većina ljudi vidi nije svet Stvarnosti, već svet koji stvara njihova glava.
majra
A gde je vreme za ljubav?
Paradoks našeg vremena kroz istoriju je da imamo vece zgrade, ali krace živce, šire puteve, ali uža gledišta. Trošimo više, ali imamo manje, kupujemo više, ali uživamo manje. Imamo vece kuce i manje porodice, više pogodnosti, ali manje vremena.
Imamo više diploma, ali manje razuma, više znanja, ali manje rasuđivanja, više stručnjaka, ali ipak više problema, više medicine, ali manje zdravlja. Pijemo previše, pušimo previše, trošimo nesmotreno, smejemo se premalo, vozimo prebrzo, previše se ljutimo, prekasno ležemo, ustajemo previše umorni,čitamo premalo, gledamo TV previše i molimo se retko.
Umnogostručili smo naše imetke, ali smanjili svoje vrednosti. Govorimo previše, volimo preretko i mrzimo prečesto. Naucili smo kako da preživljavamo, ali ne i da živimo. Dodali smo godine životu, ali ne i život godinama. Stigli smo sve do Meseca i natrag, ali imamo poteskocu da predemo preko ulice da upoznamo novog komšiju. Osvojili smo spoljni prostor, ali ne i unutrašnji.
Uradili smo velike stvari, ali ne i bolje. Ocistili smo vazduh, ali zagadili dušu. Savladali smo atom, ali ne i svoje predrasude. Pišemo više, ali ucimo manje. Planiramo više, ali postižemo manje. Naucili smo da žurimo, ali ne i čekati. Gradimo više kompjutera da sadrže više informacija, da proizvode više kopija nego ikad, ali mi komuniciramo sve manje i manje.
Ovo su vremena brze ishrane i sporog varenja, velikih ljudi i sitnih karaktera, brzih zarada i plitkih odnosa. Ovo su dani dve plate, ali više razvoda, luksuznijih kuća, ali uništenih domova. Ovo su dani bržih putovanja, višekratnih pelena, moralnosti koja se može odbaciti, jednodnevnih predstava, preteških tela i tableta koje cine sve od hrane, da utišaju, da ubiju.
Ovo je vreme kada ima mnogo toga u izlogu, a ništa u skladištu. Vreme kada vam tehnologija može doneti ovo pismo i vreme kada možete odabrati da li ćete ga podijeliti s nekim ili samo obrisati.
Zapamtite, provedite nešto vremena sa vašim voljenima, jer oni neće biti tu zauvek. Zapamtite, recite poneku ljubaznu rec onome koji vas gleda sa strahopoštovanjem, jer ce ta mala osoba uskoro odrasti i otići.
Setite se da date topao zagrljaj onome kraj vas, jer je to jedino blago koje možete dati svojim srcem, a ne košta ni pare. Setite se da kažete: "Volim te" vašem partneru i vašim voljenima, ali najviše od svega i mislite tako. Poljubac i zagrljaj ce zakrpiti povredu kada dolaze duboko iz vas. Setite se držati se za ruke i ceniti momente, jer jednog dana ta osoba nece biti tu ponovo.
Dajte vremena ljubavi, dajte vremena razgovoru i dajte vremena podeliti vaše dragocene misli s drugima.
Priča o psu
Mesar se jako iznenadio kad je video da mu pas ulazi u mesaru, pa ga je oterao. Ali kasnije, evo psa opet.
Priđe on psu i vidi mu cedulju u ustima. Uzme je, a tamo piše "Ako može tuce kobasica i jagnjeći but, moliću. Pas ima i pare u ustima".
Pogleda, i stvarno uz cedulju je deset dolara. Uzme on pare, spakuje pazar u kesu i da psu da uhvati u čeljust.
To ga je sve toliko impresioniralo da je rešio da zatvori i krene za psom. Pas ide niz ulicu i stiže do semafora na dugme.
Spušta kesu, pritiska dugme, uzima kesu, strpljivo čeka zeleno. Prelazi ulicu, mesar za njim. Stiže do autobuske stanice, i gleda red vožnje.
Mesar je očaran. Pas nalazi svoj bus, i seda na klupu. Nailazi bus, pas obiđe da vidi prednji kraj, pogleda broj, vraća se na klupu.
Nailazi drugi bus, pas ode i pogleda broj linije, aha to je taj, ulazi. Mesar za njim, sad već otvorenih usta.
Bus ide preko pola varoši, na drugi kraj u predgrađe, pas razgleda pejzaž. Na kraju ustaje, ide do prednjeg kraja busa, propinje se na zadnje šape, pritiska dugme da bus stane. Silazi, sa kesom i dalje u ustima.
I tako idu mesar i pas trotoarom, kad jednom pas skrene do kuće. Stazom do vrata, ostavlja bakaluk na pragu, zaleće se i udara telom o vrata.
Uzima još veći zalet i opet se baca na vrata. Iz kuće se niko ne javlja. Pas se vraća stazom, preskače ogradu, ide oko bašte, priskače do prozora, lupa glavom o okvir nekoliko puta, a onda se vraća do ulaznih vrata.
Iz vrata se promalja grmalj, uzima kesu sa praga i onda počne da se dere na psa i šutira ga.
Mesar: „Za ime sveta, šta vam je, pa taj pas je čisti genije!
Mogao bi da bude na televiziji, što se mene tiče!“
Grmalj: „ Kakav genije? Pa ovo mu je već drugi put ove nedelje da je zaboravio ključeve.“
------
Pouka:
Možete prevazići očekivanja posmatrača, ali šefova nikad!
Pasji je to život...
Nemojmo plakati
Jedan decak se igrao blizu obale sa svojom malom barkom, koju mu je otac kupio. Lagani vetric je poceo da vuce barku prema dubini mora. A malisan, videvsi kako nestaje njegova lepa igracka, poce plakati.
Otac koji je bio u blizini pritrcao je da pomogne detetu. Sta je mogao uciniti? Poceo je da gadja kamenjem barku. Malisan u tom poce jos jace da place i da se prepire sa ocem.
- Nemoj, potopit ces je!- vikao je
Medjutim, otac je znao sta radi. Bacao je kamencice ispred barke, kako bi je talasi doneli do obale. Nakon prilicno nabacanih kamencica, barka se vratila. Malisa je tada razumeo oca.
Koliko ljudi, dece Nebeskog Oca, ne prihvata kamenovanje ispred barke svoga zivota?! To kamenovanje, dakako simbolicno oslikava: patnje, iskusenja, bolesti i smrt.
I sta biva?
Pocinje zaljenje, plac deteta. Kada bi znali od pocetka krajnji ishod, ne bi plakali, ne bi zalili. Spoznajmo unapred ovo kamenovanje poslato s ljubavlju Bozijom - nemojmo plakati.
majra
Susret
Beše jednom jedna ptica, i beše ukrašena parom savršenih krila i svetlucavim, šarenim i čudesnim perjem. Najzad, beše to biće stvorena da slobodno leti nebom i raduje svakoga ko je posmatra. Jednog dana, jedna žena ugleda pticu i zaljubi se u nju. Posmatraše njen let usta otvorenih od čuda, dok joj je srce lupalo a oči prekrivao sjaj.
Pozva je da lete zajedno. I putovaše nebom u potpunom skladu. Žena se divila, obožavala i slavila pticu. Najednom pomisli: možda ptica želi da upozna daleke planine?! Uplaši se. Uplaši se da se nikada neće osećati isto sa nekom drugom pticom, i oseti ljubomoru na sposobnost letenja koju je ptica imala. I oseti usamljenost.
I pomisli: "Spremiću zamku. Čim se ptica sledeći put pojavi, nikada više neće otići."
Ptica koja beše zaljubljena u ženu dolete sledećeg dana, udje u kavez, upade u zamku. Ostade zarobljena Žena je svakoga dana gledala pticu. Ona beše predmet njene strasti, pokazivala ju je i prijateljicama, koje primetiše: "Ti si osoba koja ima sve." U medjuvremenu dešavala se neuobičajena promena: kako je pticu posedovala i više nije imala potrebu da je osvaja poče da gubi interesovanje. Ptica ne mogavši da leti i izrazi svoja životna osećanja poče da bledi, gubi sjaj i lepotu – žena joj više nije poklanjala pažnju izuzev dok ju je hranila i čistila kavez.
Jednog dana ptica uginu. Žena se duboko rastuži i život je provodila misleći na nju. Ali, nije se sećala kaveza, već samo onoga dana kada ju je ugledala prvi put kako zadovolna plovi medju oblacima
I kada bi samu sebe osmatrala, shvatila je da je ono što ju je toliko dirnulo bila ptičija sloboda, snaga krila u pokretu, a ne njihovo savršenstvo u formi i lepota njenog perja.
Bez ptice njen život je izgubio smisao i smrt je pokucala na vrata.
- "Zašto si došla?“ – upita ona smrt
- "Da bi ponovo mogla da letiš na nebu skupa sa pticom – odgovori joj smrt – da si joj dozvolila da slobodno leti zauvek bi je volela i divila joj se sve više i više, ovako sam ti sada ja potrebna da bi je ponovo srela."
Ne može se reći proleću: "Daj Bože, da stigneš što ranije i traješ što duže." Može samo da se kaže: "Dodji, blagoslovi me tvojom nadom i ostani koliko možeš:"
majra