Većina pauzu koristi za doručak, neko za kafu, neko da obavi neki poslić, a ja najviše volim da je iskoristim da skoknem do Dunava...
I nije važno koje je godišnje doba, Dunav uvek ima neku svoju čaroliju...
I poseban miris, ni nalik nekom drugom...
I snagu, čak zastrašujuću...
I energiju...
Od tolike snage i energije, dobiješ neki mir za poneti... evo još ga imam..
Ovaj sekund je život. I sledeći. Kao zrna peska u peščanom satu, kad isteknu, nema ih više i nema okretanja smera. Nikad pesak nije curio naviše.
Nekad sam maštao da budem besmrtan. A ljudi koje sam voleo su odlazili rušeći moj naivan san o besmrtnosti. Sestra je umela meni i bratu predložiti magičnu igru: „do koliko izbrojite toliko ćete godina živeti“. Brojali smo onako mali, naivni, šćućureni ispod stola do hiljadu, dve hiljade i ko zna koliko nadajući se magiji.
Više ne želim to. Moj boravak na ovom svetu, u deliću vremena ne mogu izmeriti trajanjem vremena, već samo ljudima koji su mu dali smisao, i trenucima koji su mi oduzimali dah. Ne bih mogao živeti sam kad svi odu, sam na jednoj obali, okružen svima osim onih koji su deo mog života davno postali, dok polako i sećanja na one koje sam voleo blede i ne nestanu kao da ni njih nikada nije ni bilo. Kako bih onda znao da sam uopšte živeo?
Saša Jovanović
mico: Nedaleko od Surcina nalazi se selo Progar, pored sela suma, a u sumi:
...........
Mestani bili vredni, napravili kucice od slame. Ako vas put navede ovde, prosetajte sumom, a ako ogladnite u kucicama imate pravi restoran sa domacom kuhinjom.
Pa prijatno vam bilo!
Pozdrav Mico, mala ispravka - Bojcinska a ne Vojcanska suma. U pitanju je "Koleba", a zidana je od "blata iz inata" i slame t.j. cerpica. Gradnja je pocela kao zezanje da bi prerasla u ozbiljan i uspesan posao. Tamo sada postoji i velika pozornica,stil je slican kolebi izgradjena za potrbe odrzavanja Bojcinskog kulturnog leta.
A ono zbog cega ja volim Kolebu je obicaj tamburasa da se posle odradjenih tezgi, naravno u sitne sate i sve neplasnki i bez reda, tu okupe. Onda, svirka samo za njihovu dusu. To treba cuti. Zima je narocito interesantna za tako nesto.
Fotke nisu moje pa necu da ih postavljam. Ovo je sajt na kome ima bas to o cemu sam pisala.
Svratite, a ja cu pokusati da nadjem neke fotke.