Mnogo je vise velikih reci nego velikih dela. Ja vidim svetlo, znam sta osecam i gde pripadam. Ne umem da napravim cvet, ali znam da je savrsen i lep.
Ovo je kutak za j@, za njene radove, kolaze i njen izraz.
Postoje samo dva puta koja vode iz haosa. Jedan je praznina, a drugi - dinamika zajednice.
Posto sam osetila da se u meni stvara praznina, odlucila sam da se prikljucim vasoj zajednici. Ulazak u zajednicu je uvek avantura, ali mi i ucimo sta je znacajno i novo samo kroz avanture.
U mom slucaju, avantura mi je za samo nekoliko sati stvorila svet u kom se osecam kao ravnopravni clan, sto morate priznati, neki ljudi me osete citavog zivota.
Zato vam se svima zahvaljujem i molim vas da mi ne zamerite sto je sada moje dominantno osecanje cista radost!
I da me ne ostavite samu, ovde u mom svetu. Svorite moj svet zajedno sa j@, jer rekla sam vam vec da je meni samnom tesko. Pisite pesme, price, recepte, sve ono sto vas cini srecnim i sve o onome sto vas plasi.
Jedino tako cemo j@, a i svi vi, moci da otkrijemo sta je velicina i snaga zajednice. A ako ne zelite, ne smeta, jer clanovi zajednice koji ne govore ni jednu rec, mogu ponekad doprineti isto koliko i najpricljiviji u grupi.
Jos jednom svima veliko hvala!
draga j@, dopada mi se tvoj kutak, kolazi su divni i jos jednom dobrodosla na ovaj zajednicki sajt.
nadam se da ces svoj kutak opremiti onako kako osecas da tebi odgovara tvojoj licnosti samo bih htela da dodam da je ovaj kutak namenjen tebi gde svi clanovi bi uputili misljenje pohvale ili lepe reci za tebe ali za druge stvari zajednicki delimo. zato imamo teme gde da ne bi nastao haos postavljamo recepte pesme
znaci ti si deo nas a ne izolirana u svom kutu od nas zato se nadam da ces zajednicki sa nama deliti svoje Ja.
pozdrav draga j@ dobrodosla
Lepa j@, lepa slika za tebe i vrlo hrabro, ako je to trenutna slika tebe.
Sreca da je sada pomocu mreze svet je svima dostupan, pa se uvek nalazi ljudi koji su stvoreni da te cuju i da ih cujes. Postojimo samo kao duse, znaci ne postojimo ali se cujemo i vidimo samo nase glasove, tj nase slova i to je najlepse jer svi smo isti i svi smo savrseni pa je prelepo pricati izmedju sebe.
Sada savet moj, i je to a to je - smanji crvenu boju. Tebi treba malo pastilne nijanse, pa nam posalji neku novu sliku.
Rosu sam pila sa tvojih dlanova nocas.
I vencice pravila od zita zrelog.
Noc mi je prosla kao tren.
I sad se pitam:
Sta me to probudilo u zoru,
osmeh tvoj
strast,
ili greh.
Pred ogledalom beskraja,
u divljim krajevima detinjstva.
U tisini,
bez iznenadne snage drskog
preporodjaja.
Pod zastorom cutanja
od uspomene do uspomene.
U pohodima za snagu
na putevima drskosti.
Vidim samu sebe
kako u beskraju oci praznim.
u meni je provalija buducnosti
i reka proslosti.
Uspavana od svakodnevnice,
koracam kroz
blatnjavi vazduh
nekih ulica.
U mom svetu,
pred mojim ocima, sve zivo pati,
jer sve je u meni
i oko mene:
Viseznacno,
maglovito
i protivurecno.
Jedino tuga i strah,
zbog svega toga su stvarni.
Kad potone sunce iza morskih vala.
Kad mesecev zrak sivo nebo para.
Ja sanjam o tebi.
Vlazne usne, sapat, sjaj u oku mio.
Plima i oseka te noci si bio.
Osetila nisam kako leti vreme.
A svaki je trenutak prosao kroz mene
kao grom.
Ime mi je tvoje vec odavno strano.
Sve tvoje navike,
lepljiva tisina.
Al osecaj neznosti
u meni ostao.
Neprocenjiv, sjajan,
ko zlatna prasina.
Dragi moj pusti to sunce
u ocima sto blista.
Osvetli put nek bude dusa cista.
Pruzi mi ruke da te povedem u novi dan.
Ma hajde nije sve crno,
nisu svi snovi lepi.
Ponekad bolje vide ljudi slepi.
I na tvoj peron jednom ce doci pravi voz.
Sad kreni jer te mozda negde neko ceka!
Kroz tvoje vene znam jos tece vrela reka.
I veruj da nekad nije vazno,
sto ce tudji sinovi ostvariti tvoj san.
U proslost ti vise nemoj da se vratis.
Jer svoje dugove ne mozes da platis.
Pokusaj vec danas da zasluzis svoj mir.
A ja cu uz tebe biti samo senka,
koja zna i vecno da ceka.
Sve tvoje snove donece mi reka,
kojom ti plovis da ostvaris svoj san.
Bicu ti zena, bicu konkubina,
bicu i majka andjela slobode.
I sve dok zivot u meni plamti.
Ja bicu izvor tvoje bistre vode.
Sad kreni jer ona te sigurno vec ceka.
Stajala je pred mojim vratima nepomicno, kao da nista nije moglo prekinuti tu tisinu. Dok me je slusala zabrinut izraz lica pretvarao se u bol i ocajanje. Nikada ne bih ni pomislila da jedna tako obicna recenica moze izazvati tako jaka osecanja.
Njen stas i crte lica bili su neobicno nezni, oci su joj licile na plamen, zenice velike sjajne, odrazavale su finocu jedne lepe duse.
Gotovo da mi je bilo zao...
Bice ovo knjiga jednom. Mozda.
Dodjes mi tako ponekad u snove,
milujes me nezno pogledom snenim.
Otkrijem tada neke ceznje nove
koje ne zelim ni s kim da delim.
Dodju mi ponekad andjeli tvoji,
odnesu mi dusu daleko.
Negde medju zvezde gde sam tebi blize.
Oni znaju da me tamo voli neko.
Odlutam tada u tisinu,
suze su mi najbolji drugovi.
Osecam neku cudnu prazninu.
Tako se placaju stari dugovi!
Zvezde mi nocas poruke salju.
Magla mi umorne suze krije.
Koraci moji teski ko glad
dok setam sama kroz ovaj grad.
Puste su ulice, a pune sveta.
Pogled muskarca zeni smeta.
Hodam lagano, snovi se guse.
Toliko ljudi a nigde duse?
I, bas ove noci
prohladne i tuzne.
Gde se oblak guste sive magle skrio.
Ugledah u masi tog nervoznog sveta.
Oka tvoga sjaj, nestasan i mio.
Svatih najzad, eto,
da nije sve crno.
Da se i u kukolju
moze naci zrno!
Pruzi svoje ruke. I dodirni moj dlan. Osecas li kako svice novi dan. Linije zivota krecu se kroz noc. Moj dlan sad nad tobom ima cudnu moc. I nezno... stavicu te nezno na venerin breg i sklopicu prste, da sprecim tvoj beg. Bices tu sakriven od tame zivota, svetlost ce ti dati sva moja dobrota.
Cuvacu te kao lotos tu na dlanu. Sto stoleca dacu ti u samo jednom danu. Grejace te sjaj, toplota oka moga. Gledacu u tebe ko u samog Boga. Ali ako moju ljubav ne mozes da shvatis moraces na tvrdu zemlju da se vratis. Ako mislis da te dlan moj skinuo sa trona.
Osetices svu tezinu moga djona.